Na član 54. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milena Stanković i Slobodan Maraš.
Vlada nije prihvatila amandman, Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima, o amandmanu, narodni poslanik Nebojša Ranđelović.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, uvažene kolege i koleginice, narodni poslanici, Poslanička grupa LDP-a je podnela amandman na član 54, a da podsetim, član 54. glasi: ''U postupku ocenjivanja ustavnosti ili zakonitosti, Ustavni sud nije ograničen zahtevom ovlašćenog predlagača, odnosno inicijatora. Kad ovlašćeni predlagač, odnosno inicijator odustane od predloga, odnosno inicijative, Ustavni sud će nastaviti postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti, ako za to nađe osnova''.
Amandman glasi - odnosi se na stav 1. ovog člana: '' U članu 54. stav 1. menja se i glasi: ''U postupku ocenjivanja ustavnosti i zakonitosti, Ustavni sud je ograničen zahtevom ovlašćenog predlagača''.
Vlada je odbila da prihvati ovaj amandman, s obrazloženjem da ga ne prihvata iz razloga što smatra da je u pojedinim slučajevima, u postupku ocenjivanja ustavnosti i zakonitosti, potrebno da Ustavni sud ne bude ograničen zahtevom ovlašćenog predlagača.
Smatramo da Vlada nije dala adekvatno obrazloženje, jer razlozi za podnošenje ovog amandmana jesu i te kako u skladu sa principom celishodnosti. Naše obrazloženje je, kada je reč o postupku koji je pokrenut po inicijativi određenog subjekta, da je sasvim razumljivo da Ustavni sud nije vezan zahtevom inicijatora. Međutim, kada je reč o postupku koji je pokrenuo ovlašćeni predlagač, Ustavni sud mora biti ograničen zahtevom ovlašćenog predlagača.
Naime, kada, u opštem slučaju, sam Ustavni sud želi da pokrene postupak, on o tome mora da odluči većinom od dve trećine sudija tog suda, član 52. stav 2, a ako se ne bi izmenila predložena odredba, došlo bi se u situaciju da Ustavni sud, praktično, može da proširi zahtev ovlašćenog predlagača, što je po pravnoj prirodi novi zahtev, običnom većinom, koristeći za to već postojeći postupak koji je pokrenuo drugi ovlašćeni predlagač, bez obzira na to što smo ovde čuli da Ustavni sud ne spada u sistem pravosuđa, već da je organ sui generis i da za organe koji su, po prirodi, sui generis, važe jedna pravila kada se postupak pokreće eks oficio, a druga pravila – kada postupak pokreće ovlašćeni predlagač.
Da podsetimo, član 50. Predloga zakona daje mogućnost Ustavnom sudu da dvotrećinskom većinom donese odluku da po sopstvenoj inicijativi pokrene postupak, a, shodno obrazloženju koje smo dali, ako ovlašćeni predlagač odustane da se radi o novom zahtevu, dakle, potrebna je dvotrećinska većina, a ne samo prosta većina ili da uopšte nema većine.
Zbog toga smatramo da je potrebno uvažiti, odnosno usvojiti ovaj amandman, jer se ovim našim amandmanom ne skrnave nikakva prava koja Predlog ovog zakona daje Ustavnom sudu, jer član 50. ovog predloga zakona daje sasvim odgovarajuća prava, te Ustavni sud može da postupa i po sopstvenoj inicijativi. Zahvaljujem.

Na član 54. amandman je podneo narodni poslanik Božidar Koprivica.
Vlada nije prihvatila amandman, Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.

Dame i gospodo narodni poslanici,  malopre je gospodin Petrović s mesta rekao da prihvata amandman kolege Petra Jojića. To je dobro, zato što se radi o vrlo kvalitetnom amandmanu koji poboljšava tekst zakona. Mi smo 14. novembra dobili mišljenje Vlade da se taj amandman ne prihvata, iz razloga što se u odredbi člana 51. stav 1. Predloga zakona navodi da predlog, odnosno inicijativa za ocenjivanje ustavnosti ili zakonitosti sadrži i druge podatke od značaja za ocenjivanje.
Logično je bilo, gospodine Petroviću, kada ste rekli da prihvate amandman kolege Jojića, da kažete zbog čega to učiniti. Znači, da je neko ko vam je pripremao mišljenje Vlade nešto prevideo i da ste vi to u međuvremenu razumeli i prihvatili, pa je normalno da to i kažete.
Ako Vlada, pre pet dana, a i vi ste član Vlade, obrazloži zbog čega se amandman ne prihvata, onda vi treba da kažete zbog čega amandman prihvatate. Ispalo je da je to samo zato što smo vas od jutros više puta prozivali, poslanici svih poslaničkih grupa, da bi trebalo da uzmete učešće u radu ovog parlamenta na današnjoj sednici, i onda ste vi, eto, otprilike, procenili koji bi amandman bio najprihvatljiviji po vašoj slobodnoj proceni.
Niste pogrešili što ste prihvatili amandman, jer je potpuno normalno da mora da stoji predlog ili zahtev tako da se odluči, jer se taj član 51. odnosi na predlog, odnosno inicijativu za ocenjivanje ustavnosti ili zakonitosti i mora da se navede ono što je predloženo u amandmanu kolege Jojića.
Dakle, očekujemo, kada prihvatate amandmane, da nam kažete zbog čega smo u pravu, nemojte blanko da prihvatate ili ne prihvatate, kao što očekujemo, i to smo govorili danas, ceo dan, da nam kažete zbog čega mislite da nismo u pravu kada predlažemo neki amandman.
Sada je na dnevnom redu amandman na član 54. koji je podneo kolega Božidar Koprivica.
Inače, član 54. stav 1. glasi: ''U postupku ocenjivanja ustavnosti ili zakonitosti Ustavni sud nije ograničen zahtevom ovlašćenog predlagača, odnosno inicijatora''.
Kolega Koprivica je predložio da, umesto reči "inicijatora", piše "podnosilac inicijative", znači da u postupku ocenjivanja ustavnosti ili zakonitosti Ustavni sud nije ograničen zahtevom ovlašćenog predlagača, odnosno podnosioca inicijative.
Zašto smo ovaj amandman podnosili? Zato što je inicijator, ovo što ste napisali u članu 54, žargonsko izražavanje i nije u skladu sa našim pravnim sistemom, nije u duhu srpskog jezika. ''Inicijator'' i ''podnosilac inicijative'', u pravnom i tehničkom smislu, ima potpuno drugačiji smisao. Reč ''inicijator''', zapravo, i ne može da se koristi u zakonskom tekstu i to je suština ovog amandmana.
Šta ste rekli, zašto ne prihvatate ovaj amandman? Kažete - iz istih razloga zbog kojih nije prihvaćen amandman kolege Gorana Cvetanovića na član 29. To obrazloženje glasi: "Vlada ne prihvata amandman iz razloga što smatra da je rešenje iz Predloga zakona preciznije. Takođe, i važeći zakon o postupku pred Ustavnim sudom i pravnom dejstvu njegovih odluka, u članu 24, navodi pojam "inicijator".
Ni jedan, ni drugi deo obrazloženja nije validan. Opet ćete reći da je ovaj zakon pregledao neki lektor i da je ustanovio da je to jezički ispravno.
Da li nešto piše u ovom zakonu o postupku pred Ustavnim sudom ili ne, to ne obavezuje kod donošenja ovog zakona, to ćete svakako da prihvatite, ali obavezuje Ustav, gospodine ministre.
U članu 168. stav 2. Ustava, gde se govori o oceni ustavnosti i zakonitosti kaže se: ''Svako pravno ili fizičko lice ima pravo na inicijativu za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti''. Da je taj vaš lektor pročitao i Ustav, onda bi logično zaključio da na osnovu ovog stava 2. člana 168. i u zakonu može da stoji samo ''podnosilac inicijative'', a ne ''inicijator''.
Gospodine ministre, to što lektor pregleda neki tekst zakona, svakako, nije dovoljno. Pre svega, svaki zakon koji nam predlažete treba i mora da bude usklađen sa Ustavom Republike Srbije, pa tek onda da bude jezički i gramatički u skladu sa srpskim jezikom i sa normama srpskog jezika. Tu može da vam pomogne lektor, ali, kada narodni poslanici, bez obzira na to što je to pogledao i pregledao lektor, imaju neki predlog kroz amandman, vi morate o tome da razmišljate i iznesete svoje mišljenje.
Ako bismo se služili tom logikom da je ovo pregledao lektor i da je to sve potpuno jezički čisto, onda ćete da kažete - ovo je prošlo Odbor za zakonodavstvo, kako se već zove, tamo gde je Balinovac direktor, i oni su rekli da je to sve u skladu s Ustavom i zakonom, pa vi poslanici nemate šta da pričate. Prošlo je, posle svega toga, sednicu Vlade Republike Srbije i evo vama, gospodo poslanici, tekst koji je pregledao Balinovac, lektor, ministar, pa možete samo da pritisnite zeleno ili crveno dugme, da kažete da li ste za ili protiv Predloga zakona.
To, gospodine ministre, nije dobra logika i nije dobar rezon. Mi podrazumevamo i pretpostavljamo da je tačno to što vi kažete, da je tačno da je ovaj predlog, od nekog inicijalnog teksta do konačnog predloga, prošao sve faze koje je trebalo da prođe, ali dozvolite da vam, i pored toga, narodni poslanici, koji, kao što vidite, vrlo ozbiljno rade svoj posao, objasne zbog čega treba izmeniti amandmanom neki član.
Nikada mi nije jasno, ne samo kada ste u pitanju vi, nego bilo koji ministar, zašto ne prihvatate amandmane koji ne diraju u smisao i suštinu vašeg zakona. Dakle, ono što ste naumili, suštinski, u ovom zakonu, nikako ne može da se promeni time što ćete napisati ''inicijator'' ili ''podnosilac inicijative''. Prihvatite nešto što je zaista očigledno, da je za pravnu normu prikladnije da se kaže podnosilac inicijative, a ne inicijator. Ne vidimo nijedan jedini razlog zašto takav amandman ne može da se prihvati.
Nemojte da vas svaki put kada obrazlažemo amandman podsećamo da ne treba da budete sujetni, da ste vi ministar, da treba da čujete narodne poslanike, da treba da razmislite ozbiljno o predlogu narodnih poslanika.
Vidim da vam kolega Vlatković, vaš stranački kolega, iza šapuće da treba da prihvatite amandman i smeška se usput. Verovatno će, kao predsednik Zakonodavnog odbora, to da inicira na Zakonodavnom odboru, i to je lepo, ali pre toga pokažite da ste ministar ne samo Demokratske stranke, kao što je, vrlo ružno, demonstrirao vaš kolega Milan Marković.
Radi javnosti na to podsećam. Da, gospodine Stanimiroviću, vama je smešno, štipkate se zato što Vjerica Radeta iz SRS-a sme da kaže da je Milan Marković postupao onako kako nijedan ministar na svetu ne bi postupio, da, kada njegova poslanička grupa napusti skupštinsku salu, i on izađe, i još u novinama obrazloži da je uradio samo ono što je uradila njegova poslanička grupa. To je, zaista nezabeleženo, i to je nešto što nikako ozbiljnom čoveku ne sme da se desi.
Vi ste, gospodine Petroviću, ozbiljan čovek, a mi smo naterali u petak i Milana Markovića da se malo uozbilji, pa je morao da, u skladu sa članom 111. Zakona o lokalnoj samoupravi, naloži Skupštini grada Beograda da poništi nezakonitu i protivposlovničku odluku.
Nadamo se da će raditi i ovaj vaš Ustavni sud. Kažem – vaš, zato što je potpuno očigledno da će ovo biti partijski sud, i to dvopolarni, polovina će biti iz DS-a, a polovina iz DSS-a. Šta će biti sa ovom trećom trećinom, to još niko živ ne zna. Kao ministar pravde, trebalo bi da znate i možda bi bilo dobro da obavestite narodne poslanike i građane Srbije o tome kada možemo očekivati formiranje Vrhovnog kasacionog suda i njihove predloge za Ustavni sud.
Govorile su danas kolege, a govorili smo ovih dana i mi iz SRS-a o tome šta znači dve trećine, ono što je po Ustavu dovoljno za formiranje Ustavnog suda, koliko je Ustavni sud na ivici i da tako može da funkcioniše neko kratko vreme, a da duže da budemo sa dvotrećinskim Ustavnim sudom, to je, svakako, neprihvatljivo.
Znate, u toj situaciji nijedan sudija ne sme da se razboli, niti da, ne daj Bože, slomi nogu po ovoj poledici, niti, daleko bilo, da umre ili da se predomisli da neće više da radi taj posao. Morate da povedete računa.
Inače, stav SRS-a je da taj vrhovni kasacioni sud nije trebalo ni uvoditi u pravni sistem, kao ni sve ove razne specijalne sudove za ratne zločine, ne mogu da zaobiđem Sud za ratne zločine, taj specijalni, zato što smo mi stava da redovni sudovi mogu da rešavaju i okončavaju sve postupke koji se vode pred nadležnim sudovima.
A vi, samo da biste bili u korak ne znam s kim i s čim, da biste pokazali kako ste ''europejci'', kako volite da kažete, sve prihvatate i sve ste prihvatili što vam je ponuđeno, čak i više od toga, prihvatili ste formiranje Vrhovnog kasacionog suda. Od momenta kada ste to prihvatili prošlo je već toliko vremena, a nema ni traga od Vrhovnog kasacionog suda.
Znate da je dva puta bio kolaps u pravosuđu, zato što je postojao jedan period dok Skupština nije produžila rok za formiranje tog suda, pa ste u jednom periodu i vi bili opozicija i žestoko kritikovali tu situaciju. Sada ne znam u kojoj ćete situaciji biti kada ponovo dođemo u taj neki vakuum funkcionisanja sudova i šta ćete tada da kažete, a to će zavisiti od toga da li ćete biti vlast ili opozicija.
Sada kada ste vlast, gospodine ministre, bilo bi dobro da se malo ozbiljnije pozabavite i ovim štrajkom u sudovima. Mislim da bi trebalo, u najmanju ruku, da kažete da se ne slažete s predlogom vašeg kolege, ministra Cvetkovića, koji je rekao da treba otpustiti 2.000 ljudi iz sudske uprave da bi ovi drugi dobili nešto veće plate. To je bezobrazluk, to je nešto nečuveno i najmanje što očekujemo od ministra pravde, odnosno što očekuju ti ljudi koji štrajkuju, jeste da, bar, kažete da je ministar Cvetković bio neozbiljan kada je to izgovorio.

Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 55. amandman je podneo narodni poslanik Milovan Radovanović.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman, Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Goran Cvetanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, Poslanička grupa SRS-a je pokušavala da na konstruktivan način poboljša Predlog zakona o Ustavnom sudu, ne zbog toga da bismo dobili blaži termin – ''konstruktivna opozicija'', jer konstruktivna opozicija ne postoji, nego iz prostog razloga što nam je stalo, kada imamo jedan predlog zakona o Ustavu, o Ustavnom zakonu, da ne bude fleksibilan, pa da, kada dođe nova poslanička većina, moramo ponovo da menjamo i članove i delove zakona, nego da jedan duži vremenski period egzistira jedan ovakav zakon.
Nažalost, mi smo imali obavezu da već na prvoj sednici, kada je formirana Vlada Republike Srbije, imamo ovaj predlog zakona o Ustavnom sudu. Ne bih ponovio, po ko zna koji put, da upravo u ovom članu 55. nemamo definisane određene rokove.
Gospodin Milovan Radovanović je podneo ovaj amandman u ime SRS-a, odnosi se na član 55, gde je definisano da u toku postupka, a na zahtev donosioca osporenog opšteg akta, Ustavni sud može, pre donošenja odluke o ustavnosti ili zakonitosti, zastati sa postupkom i dati mogućnost donosiocu opšteg akta da u određenom roku, ponavljam, u određenom roku, otkloni uočene neustavnosti ili nezakonitosti. Ako u određenom roku neustavnost ili nezakonitost ne bude otklonjena, Ustavni sud će nastaviti postupak.
Amandmanom gospodina Milovana Radovanovića, vrši se samo pravno-tehnička redakcija, ne menja se uopšte suština ovog predloga zakona o Ustavnom sudu, ali je potrebno da znamo i šta znači određeni rok, jer određeni rok može da bude dosta fleksibilan. Ako znamo da ovaj predlog zakona, po važećem ustavu, nije blagovremeno dat na uvid poslanicima, a samim tim i stavljen na dnevni red, da raspravljamo o njemu, onda smo sigurni da ovi određeni rokovi mogu da budu mnogo puta pomereni.
Na kraju krajeva, imamo u Srbiji najmanje desetak opština gde su na snazi privremene mere. One su došle zbog toga, verovatno, što su zakonski definisane, recimo, da u roku od 90 dana nije bila održana nijedna sednica SO gradova, da nisu doneli blagovremeno budžet za tekuću godinu, ali imamo opštine, poput opštine Leskovac, gde Skupština opštine nije ni formirana.
To su potpuno drugačiji kriterijumi kad nemate skupštinu, nego kad zbog određenih zakonskih razloga dolazi do raspuštanja skupštine. Ovde je reč o skupštini koja nije ni formirana.
Sada da vidite čudo, ljudi koji su tamo morali da formiraju tu skupštinsku većinu, pre svega, odbornici DS-a, DSS-a, NS-a i G17 plus, sada ti isti spasioci te iste opštine pokušavaju na veštački način da drže delove lokalne samouprave.
Da ne pričam o sukobu interesa, gde je čovek koji je član privremenog organa, poput Nenada Cvetkovića iz DS-a, istovremeno i direktor banke, pa onda uslovljava da sredstva javnih komunalnih preduzeća i svih preduzeća čiji je osnivač SO idu toj banci gde je on direktor, i to kod toliko banaka koliko ih ima u Srbiji, centrala je iz Niša. Znači, ne radi se o velikoj banci sa velikim mogućnostima, sa malim kamatnim stopama, nego isključivo o velikom sukobu interesa.
Oni su ranije, kada su bili opozicija, s pravom kritikovali bivšeg predsednika opštine Gojka Veličkovića, da je direktor banke i predsednik opštine, a sada rade sve ono što su kritikovali, samo progresivno, uvećano i mnogo jačim intenzitetom.
Da ne pričam o tome da se izbori, koji su definisani tačno, mislim, na određeni vremenski rok, očigledno ne poštuju, ili se čeka onaj krajnji rok da se raspišu.
Pojedini zakoni nisu doneti na vreme i pored Ustavom tačno predviđenog roka, a da ne pričamo o budžetu za Republiku Srbiju, koji je morao do 1. tekućeg meseca da bude dat poslanicima, da poslanici, posle određenog uvida ili konsultacije sa stručnim i kvalitetnim ljudima koji poznaju budžet, pre svega, mislim na diplomirane ekonomiste, mogu da blagovremeno napišu amandmane i da raspravljamo o tome.
Da ne pričamo o tome da od 2003. godine nemamo izveštaj o trošenju budžetskih sredstava, znači, za 2003, 2004, 2005. i 2006. godinu, jer, očigledno, ta transparentnost koju su svojevremeno obećali ne dolazi do izražaja, niti možemo da na kvalitetan način raspravljamo o mahinacijama, o mitu, korupciji i kriminalu.
Mi smo zato pokušali samo da pravno-tehnički promenimo član 55, da u članu 55. stav 1, reči: "neustavnosti ili nezakonitosti", zamenimo rečima: "nesaglasnosti sa Ustavom ili zakonom".
Imamo i stav 2. gde se kaže - ako u određenom roku neustavnost ili nezakonitost ne bude otklonjena, Ustavni sud će nastaviti postupak.
Sigurno je, jer je tu dat određen blagovremeni rok, ako je blagovremeno osporen opšti akt, ako taj donosilac ne reaguje, mora da se nastavi taj proces, ali je pitanje u kom vremenskom periodu, jer može da se desi da to bude sve do sledećih izbora na republičkom nivou i onda, kada dođe do promene vlasti, da definišemo precizno kada je nešto moralo da se uradi, a već sada imate hiljadu predmeta pred Ustavnim sudom koji čekaju, a mnogi predmeti tek treba da se formiraju. Jer, ako nije bio Ustavni sud u funkciji, mnogi građani Srbije koji su oštećeni i koji s pravom žele da reaguju, da traže zaštitu svojih ljudskih prava, nisu ni mogli da podnesu molbu, zahtev, jer Ustavni sud nije formiran.
Zato je Milovan Radovanović, koji je pisao ovaj amandman, tražio da se, u stavu 2, reči "neustavnost ili nezakonitost", zamene rečima "nesaglasnosti sa Ustavom ili zakonom".
Suština se ne menja, mada imamo zamerke na izbor sudija Ustavnog suda. Svi se hvale da treba da se prati demokratija, pre svega, po ugledu na SAD, jer tu je pravni poredak potpuno nezavisan, sudstvo, takođe, nezavisno, a mi dokazujemo da, kao, težimo ka takvim demokratijama koje duži vremenski period opstaju, ali, očigledno, samo gledamo deo koji nama odgovara; sve ono što je dokazano da je tekovina demokratije, taj proces kod nas nije zaživeo.
S obzirom na to da se gospodin Zoran Krasić javio povodom istog ovog amandmana, ja bih dozvolio da on da obrazloženje za predlog gospodina Milovana Radovanovića. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, o amandmanu.

Pošto smo utvrdili da Ustav nije lektorisan, onda ćemo morati u tumačenju Ustava da pođemo od lektorisanog teksta Predloga zakona.
Vlada je povodom ovog amandmana gospodina Radovanovića odgovorila da je i neustavnost neki pravni pojam i pozvali su se na član 169. stav 3. Ustava Republike Srbije. Međutim, gospodine Petroviću, član 169. Ustava Republike Srbije reguliše ocenu ustavnosti zakona pre njegovog stupanja na snagu. To je jedna specifična kategorija, koja kod nas prvi put postoji, zahvaljujući novom ustavu, gde određeni broj poslanika može, pre proglašenja zakona, da traži da se Ustavni sud izjasni o saglasnosti tog zakona sa Ustavom. Samo u toj situaciji oni su upotrebili reč nezakonitost.
Međutim, gde ste videli da u Ustavu postoji reč neustavnost? Nje nema. Gde, u kom članu? Nema je. Ne možete da pronađete, pročitajte mi ceo Ustav i nađite mi reč neustavnost.
Član 169. stav 3, da, neustavnost - da, a nezakonitost, reči ''nezakonitost'' nema.
E, sad, a šta, po članu 167, prvi stav, može Ustavni sud da radi? Odlučuje o saglasnosti, ne odlučuje o neustavnosti ili nezakonitosti, nego o saglasnosti sa, i sve je o saglasnosti sa.
U postojećem zakonu reči ''neustavnost'' i ''nezakonitost'' su ostale kao greška, to treba da znate. To pitajte bilo kog sudiju Ustavnog suda i on će da vam kaže. Sad vam je jedinstvena prilika da to ispravite, a vi to ne želite da ispravite. Dobro, možete da radite kako hoćete, neće zbog toga biti nekih velikih problema, ali će biti samo veliki problem što devalvirate nešto što treba da bude dobar zakon.
Mi smo podneli 29 amandmana, pre svega, sa ciljem da poboljšamo ovaj zakon, da se taj zakon ne menja barem u neko dogledno vreme, osim nekih stvari koje će morati da se menjaju, oko žalbi, sudija, tužilaca, itd. Vi to ne prihvatate, a znate i sami da se, po članu 167, odlučuje o saglasnosti kad je u pitanju ocena ustavnosti i zakonitosti nekog opšteg akta, i kada Sud odluči, gospodine Petroviću, kada Sud odluči, onda u toj odluci stoji – utvrđuje se da taj član tog i tog zakona nije saglasan sa članom tim i tim Ustava.
Kada se ocenjuje neka odredba nekog pravilnika, a neko je pokrenuo postupak zato što smatra da to nije saglasno sa nekim zakonom, onda se kaže – Sud je utvrdio da član iks pravilnika ili uredbe nije saglasan s odgovarajućom odredbom navedenog zakona s kojom mora da bude u saglasnosti.
Jer, ako je zadatak da se utvrđuje saglasnost, onda je suprotno – nesaglasnost, a ne – neustavnost ili nezakonitost. Međutim, vi niste hteli to da prihvatite.
Nemam ništa protiv toga što niste, meni je bitno samo da stručna javnost čuje i da može da proceni kako ste pisali ovo, zašto ste ovo pisali. Ovaj zakon može amandmanima da se dotera, da bude dobar, to moram da kažem, zato smo i podneli dvadesetak amandmana. Retko komentarišemo tuđe amandmane, zato što ne želimo da kvarimo našu inicijativu, koju smo pokrenuli ovim velikim brojem amandmana.
Znači, onaj ko vam je radio tekst ovog predloga zakona, verovatno, nikada nije imao prilike da vidi kako izgleda odluka Ustavnog suda. Pričam, konkretno, o odlukama Ustavnog suda kada se vrši ocena ustavnosti i zakonitosti. Tada se vrši ocena po sistemu da se daje odgovor samo na jedno pitanje – da li je saglasno? Nije pitanje da li je neustavno, nego da li je saglasno.
Vodite računa, a vidim da to ne radite, jedna je varijanta - da li je saglasno, a druga je varijanta - da li je u suprotnosti sa. Ali, kada je Biserka Živković mogla da bude direktor Sekretarijata za zakonodavstvo, ovo je mala greška, verujte, u odnosu na ono što smo doživljavali 2003. godine.

Da li još neko od narodnih poslanika želi reč? (Ne)
Na član 56. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Savić.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman, Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Nikola Savić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 56. Zakona o Ustavnom sudu, koji se odnosi na ocenu ustavnosti ili zakonitosti opštih akata.
Zbog čega sam podneo ovaj amandman? Jednostavno, čovek ne mora biti diplomirani pravnik da bi uočio da ovaj član zakona do kraja nije konkretizovan.
Evo, pročitaću samo prvi stav ovog člana, pošto je član malo duži, da se vidi suština mog amandmana.
''Ustavni sud može u toku postupka, do donošenja konačne odluke, obustaviti izvršenje pojedinačnog akta ili radnje koja je preduzeta na osnovu opšteg akta čija se ustavnost ili zakonitost ocenjuje'' itd. Ovde, iza reči: „izvršenje“, mora obavezno da stoji reč: „konkretnog“, jer se mora precizirati na koje se sve konkretne stvari odnosi ovaj član zakona, kako bi se suzio svaki mogući prostor za njegovo šire tumačenje i za eventualne zloupotrebe.
Prihvatanjem ovog amandmana suzio bi se i prostor za sve one koji su skloni nepoštovanju zakona, a takvih ima dosta.
U suprotnom, ako se ne prihvati ovaj amandman, a nažalost, videli smo da ga Vlada nije prihvatila, doći ćemo u situaciju sličnu onoj koju smo imali 2003. godine, kada je u poznatoj akciji „Sablja“ uhapšen enormno veliki broj ljudi, i to protivpravno. Posledice te akcije „Sablja“ danas svi osećamo, tako što država Srbija i danas plaća odštete onima koji su protivpravno lišeni slobode.
Još jedna stvar, ta akcija „Sablja“ je nanela veliku štetu i imidžu Srbije u svetu. Naravno, vi iz vladajuće većine ste skloni da držite do toga, do imidža Srbije u svetu, a vidite da ste tome doprineli u negativnom kontekstu.
Apelujem na ovde prisutnog ministra da prihvati ovaj amandman, jer bi njegovo prihvatanje predstavljalo samo jednu kariku u lancu, koji bi činio da Ustavni sud bude sud koji ima jurisdikcioni primat nad svim ostalim sudovima. Hvala.