TREĆA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 20.11.2007.

10. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

TREĆA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA

10. dan rada

20.11.2007

Sednicu je otvorio: Miloljub Albijanić

Sednica je trajala od 10:05 do 16:35

OBRAĆANJA

...
Srpska radikalna stranka

Zoran Krasić

Gospodine Petroviću, Ustav je potpuno jasan. Vi ste pokušali nešto da inovirate, pa ste upropastili ustavnu odredbu. O čemu se radi?
Vi ste, čak, ovde prejudicirali neka pitanja koja treba da budu isključivo u nadležnosti Narodne skupštine.
Sada ću da vam objasnim. Vi ste u stavu 3. člana 93. napisali - akt o pokretanju postupka iz stava 1. ovog člana predsednik Narodne skupštine dostavlja Ustavnom sudu.
Koji je to akt? Mi nemamo u Poslovniku regulisanu ovu situaciju. Jedan od mogućih načina kako bi se regulisala ta situacija jeste da 84 poslanika napiše predlog za razrešenje, u njemu navedu pravni osnov, navedu razloge i objasne, dostavi se Narodnoj skupštini, a Narodna skupština na sednici konstatuje da je taj predlog došao i prosleđuje ga Ustavnom sudu.
Zašto Narodna skupština? Zato što u ovom stavu 2. člana 118. stoji - postupak za rešenje može da pokrene Narodna skupština. Znači, Narodna skupština je, kao organ, transmisija i preko nje ide taj predlog jedne trećine narodnih psolanika. Vi ste u ovom stavu člana 93. ubacili predsednika Narodne skupštine koji to dostavlja. Predsednik Narodne skupštine predstavlja Narodnu skupštinu i, kada predstavlja Narodnu skupštinu, on je oivičen, ograničen Poslovnikom i odlukama Narodne skupštine.
Znači, Narodna skupština mora da konstatuje da je došao predlog i tim činom konstatacije potvrđuje da su ispunjeni svi uslovi da bi Ustavni sud mogao dalje da radi, a Ustavni sud samo razmatra da li je prekršio Ustav ili nije prekršio Ustav predsednik Republike.
Vidite, kada ubacite ovih nekoliko reči u ovaj stav 4. na koji se odnosi amandman, onda se vidi da je ''pao sneg da bi se videli tragovi''.
Znači, u suštini, namera jeste da se zloupotrebi na bilo koji način, formalnim, tehničkim razlozima, ono što je duh Ustava Republike Srbije. Nikada ustavna norma ne sme da ide u slobodne improvizacije preko odredaba zakona.
Malopre sam vam rekao, čak ste upisali da je u skladu sa Ustavom i zakonom. Kojim zakonom? Zakon o predsedniku Republike to ne reguliše, Zakon o izboru predsednika Republike to ne reguliše. Znači, mogu samo da regulišu Ustav i zakon o Ustavnom sudu.
Ako hoćemo da čerečimo dlaku na četiri dela, onda možemo da se naglabamo ovde, ali svi razlozi postoje da se ovaj amandman usvoji, zato što on promoviše Ustav Republike Srbije i jedno rešenje koje, u krajnjem slučaju, nije loše.
Moguće je da jedna trećina predloži, Narodna skupština konstatuje da je predlog podnet, prosledi ga Ustavnom sudu, Ustavni sud utvrdi da je predsednik Republike povredio Ustav, a da ovde nema dve trećine glasova prilikom glasanja o razrešenju. To je potpuno legitimna situacija koju Ustav predviđa, to moram da vam kažem. Moguća je i druga situacija, da Ustavni sud utvrdi da predsednik Republike nije povredio Ustav, pa da sva javnost bruji i da je to tako očigledno.
Mi već imamo nekih iskustava s ovakvim inicijativama. Samo da vas podsetim, 1993. godine smo pisali amandmane na Zakon o predsedniku SRJ.
...
Bošnjačka demokratska stranka Sandžaka

Esad Džudžo

| Predsedava
Na član 104. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milena Stanković i Slobodan Maraš.

Vlada nije prihvatila ovaj amandman, Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Reč ima narodni poslanik Nebojša Ranđelović.
...
Liberalno demokratska partija

Nebojša Ranđelović

Uvaženi predsedavajući, gospodine ministre, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, naš amandman se tiče člana 104, to je Glava 5, a tiče se izvršenja akata Ustavnog suda.
Teorija prava i pravna nauka poznaje čitav postupak i druge zakone koji se tiču izvršnog postupka i izvršenja akata bilo kog državnog organa. Ovde je izvršenju posvećen samo jedan član, koji je štur i vrlo nedorečen. Taj član glasi - državni i drugi organi, organizacije kojima su poverena javna ovlašćenja, političke stranke, sindikalne organizacije, udruženja građana ili verske zajednice, dužni su da u okviru svojih prava i dužnosti izvršavaju odluke i rešenja Ustavnog suda.
Sada stav 2, na koji smo mi podneli amandman glasi - u slučaju potrebe, izvršenje odluke i rešenja Ustavnog suda obezbediće Vlada, na način koji je utvrđen posebnim rešenjem Ustavnog suda.
Po našem mišljenju, ovo je nedovoljno, nedorečeno i nejasno, te smo stoga predložili da se stav 2. menja i da glasi: "Izvršenje odluke i rešenja Ustavnog suda obezbeđuje Vlada preko organa državne uprave, na način i u roku koji je utvrđen posebnim rešenjem Ustavnog suda", a posle stava 2. da se dodaju novi stavovi 3. i 4, koji treba da glase: "U roku određenom rešenjem iz stava 2. ovog člana Vlada je dužna da dostavi Ustavnom sudu obaveštenje o preduzetim merama u cilju izvršenja odluke ili rešenja Ustavnog suda".
Stav 4. "Ustavni sud može sam odrediti organ koji će izvršiti njegovu odluku ili rešenje, kao i način izvršenja".
Već smo naveli da su procedura i rokovi glavna zamerka, jedna od glavnih zamerki na ovaj predlog zakona. Sada smo došli do toga da je i sam postupak izvršenja nejasan i nedorečen, pa i to spada u glavne zamerke ovom predlogu zakona.
Vlada je odbila naš amandman, ocenila ga kao pravno moguć, ali ga nije prihvatila. Nije nam jasno zbog čega, jer je obrzaloženje nedvosmisleno i dovoljno jasno. Ovo je posebno važno pitanje, tiče se izvršenja odluka Ustavnog suda, a to je problem državnih i drugih organa prema tim odlukama.
Postojeći predlog ne nudi efikasan mehanizam za izvršenje odluke Suda. Predlagač predlaže da Vlada Srbije obezbeđuje primenu odluke, i to na način koji posebnim rešenjem odredi Ustavni sud.
To jeste novo rešenje, ali ono ne obećava mnogo, jer smo imali već slične situacije. Dakle, slične situacije i sada imamo s neizvršenim odlukama drugih nezavisnih organa, koje isto imaju karakteristiku sui generis, o čemu smo govorili prilikom obrazlaganja prethodnih amandmana.
Recimo, Poverenik za informacije od javnog značaja, čije mnoge odluke nisu izvršene, zato što Vlada to nije obezbedila, čak i u situacijama kada se odluka odnosi na ministarstvo u toj istoj Vladi. Pored toga, nije propisana nikakva sankcija za propuštanje Vlade da postupi po ovakvom rešenju Ustavnog suda.
Šta ako Ustavni sud u svom rešenju naloži Vladi da izvrši određenu odluku, naloži i rokove, a Vlada se ogluši o takvu odluku Ustavnog suda? Koje su sankcije za Vladu?
Ja ih u ovom predlogu zakona nisam video. Voleo bih da mi neko objasni kakav je dalji postupak, ako Vlada, jednostavno, reši da opstruira izvršenje odluke Ustavnog suda.
Upravo u tom smislu je i stav 2. i stav 3, koje treba dodati nakon promenjenog stava 2, gde se insistira na rokovima i na tome da Vlada obavesti Ustavni sud o načinu i postupku izvršenja njegove odluke.
Zbog toga insistiramo da se ovaj amandman ponovo razmotri i da bude prihvaćen, jer je usmeren ka celishodnosti čitavog ovog predloga zakona. Zahvaljujem.
...
Bošnjačka demokratska stranka Sandžaka

Esad Džudžo

| Predsedava
Da li neko još želi reč? (Ne)

Na član 108. amandman, sa ispravkom, zajedno su podneli narodni poslanici Aleksandra Jerkov i Aleksandar Marton.

Vlada nije prihvatila ovaj amandman, Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 110. amandman je podnela narodni poslanik Milena Stanković. Vlada nije prihvatila ovaj amandman, Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Reč ima narodni poslanik Milena Stanković.

Milena Stanković

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, gospodine predsedavajući, gospodine ministre, u članu 110, po našem predlogu, stav 1. se menja i glasi - Ustavni sud će novčanom kaznom od 250.000 do milion dinara kazniti za prekršaj organizaciju, odnosno drugo pravno lice, ako u roku ne dostavi Ustavnom sudu osporeni opšti akt i potrebnu dokumentaciju i pruži podatke i obaveštenja od značaja za vođenje postupka i odlučivanje i, drugo - ako ne dostavi Ustavnom sudu potrebne podatke i obaveštenja od značaja za vođenje postupka i za odlučivanje.
LDP smatra da Ustavnom sudu treba dati izričito zakonsko ovlašćenje da izriče prekršajne kazne. Ukoliko se Ustavni sud ostavi bez ovakvog mehanizma, postoji opasnost da se redovni prekršajni postupci ne pokreću, ili da se pokreću izuzetno retko. Takva neprihvatljiva situacija već postoji kod primene kaznenih odredaba mnogih drugih zakona. Ovom prilikom bih vas podsetila na Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.
Ovakva odredba bi, po mišljenju Poslaničke grupe LDP-a, dodatno podigla autoritet Ustavnog suda u pravnom poretku Republike Srbije. Volela bih da ministar objasni zašto niste prihvatili ovaj naš predlog. Hvala.
...
Bošnjačka demokratska stranka Sandžaka

Esad Džudžo

| Predsedava
Da li još neko želi reč povodom ovog amandmana? (Ne)

Na član 110. amandman je podneo narodni poslanik Vladan Batić.

Vlada nije prihvatila ovaj amandman, Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se amanmdan odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 110. amandman je podneo narodni poslanik Slobodan Maraš.

Vlada nije prihvatila ovaj amandman, Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se amanmdan odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč?

Izvolite, narodna poslanica Milena Stanković.

Milena Stanković

To je još jedan amandman na ovaj isti član.
U članu 110, posle stava 4, dodaje se novi stav 5, koji glasi: ''Ustavni sud će novčanom kaznom od 250.000 do 1.000.000 dinara kazniti odgovorno lice Vlade ako u roku koji je posebnim rešenjem odredio Ustavni sud ne dostavi obaveštenje o preduzetim merama za obezbeđenje izvršenja odluke ili rešenja Ustavnog suda.''
LDP, odnosno naš poslanički klub, smatra da Ustavnom sudu treba dati izričito zakonsko ovlašćenje da izriče prekršajne kazne i u odnosu na propuštanje odgovornog lica Vlade da dostavi rešenje o merama koje su preduzete za obezbeđenje izvršenja odluke ili rešenja Ustavnog suda. Ukoliko bi se Ustavni sud ostavio bez ovakvog mehanizma, smatramo da postoji opasnost da Vlada ne izvrši svoje obaveze, odnosno da ne obezbedi izvršenje odluka Ustavnog suda. Takva neprihvatljiva situacija već postoji kod malopre pomenutog Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i, zaista, molim ministra da se izjasni o oba naša predloga.
...
Bošnjačka demokratska stranka Sandžaka

Esad Džudžo

| Predsedava
Zahvaljujem.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne)

Na član 111. amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Vladan Batić.

Vlada nije prihvatila ovaj amandman, Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se amanmdan odbije.

Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 114. amandman je podneo narodni poslanik Vladan Batić.

Vlada nije prihvatila ovaj amandman, Odbor za pravosuđe i upravu i Zakonodavni odbor predlažu da se amanmdan odbije.

Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 114. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.

Vlada nije prihvatila ovaj amandman, Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se amanmdan odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč?

Narodni poslanik Vjerica Radeta, izvolite.
...
Srpska radikalna stranka

Vjerica Radeta

Dame i gospodo narodni poslanici, jutros smo ovde slušali raspravu narodnih poslanika po Poslovniku. To je apsolutno pravo narodnih poslanika i svaki put se iznenadim kad  čujem predsedavajućeg da pokuša da interveniše, da spreči narodne poslanike da govore po Poslovniku.
Čulo se tu svega i svačega, od toga da li je Mišković kriminalac ili nije, da li je Đelić trebalo da otvori Miškovićev tržni centar ili ne, po čijem nalogu je Čeda sarađivao i da li je sarađivao sa ''zemunskim klanom'', šta je rekla Verica Barać, da li je Mišković monopolista ili ne. Mnogo je pitanja i nismo želeli i ne želimo na taj način da se upuštamo u ovu raspravu, ali, svakako, očekujemo od nadležnih organa da ovo do kraja istraže, da zaista znamo o čemu se radi.
Zašto ovo pominjem? Zato što je ovde izrečena, to, pre svega, zbog javnosti Srbije želim da naglasim, jedna neistina, a to je da je general Krstić u Hagu osuđen za genocid. To nije tačno. Niko, nijedan Srbin nije osuđen u Haškom tribunalu za genocid. Činjenica da je general Krstić osuđen za pomaganje u genocidu, a niko nije osuđen za genocid, samo govori o tome kakve su namere Haškog tribunala i kako je to, kako bi rekla koleginica, šizoidan Haški tribunal.
Drugo pitanje, koje niko ovde nije postavio, a meni je interesantno, jeste odakle gospodinu Miroslavu Miškoviću onih pet miliona maraka koje je, kako reče, dao Čedi Jovanoviću kada je učestvovao u njegovoj otmici. To je pitanje koje bi bilo interesantno, odnosno odgovor na to pitanje.
Sada o amandmanu. Na član 114. Predloga zakona podnela sam amandman.
Pre nego što krenem na obrazlaganje amandmana, moram da podsetim, pre svega, radi javnosti i činjenice koliko je ozbiljna, odnosno neozbiljna skupštinska većina u ovom parlamentu, da imamo mišljenje Vlade Republike Srbije o tome koje amandmane narodnih poslanika treba prihvatiti a koje ne, i to mišljenje smo dobili 14. novembra ove godine. Dan kasnije, 15. novembra, nadležni Odbor za pravosuđe i upravu, naravno, odlukom skupštinske većine, takođe je doneo odluku o tome koje amandmane Skupština i Vlada treba da prihvate, a koje ne.
Ono što je za mene vrlo simptomatično, jeste da su ova dva izveštaja potpuno identična, da se ne razlikuju ni u jednom jedinom amandmanu. Neverovatno je da narodni poslanici razmišljaju potpuno isto kao Vlada. I, da je bilo mudrosti u tom odboru, bar što se tiče skupštinske većine, mogli ste bar još jedan amandman, mimo ovih koje je predložila Vlada, da predložite da se usvoji, ili, bar, za jedan od onih koje je predložila Vlada da kažete da ne treba da se usvoji.
Ova dva izveštaja samo govore o tome, o čemu srpski radikali govore odavno, da je skupštinska većina, i to traje od 2000. godine, u službi Vlade Republike Srbije. Nikako, dame i gospodo, da naučite da je situacija obrnuta, da narodni poslanici, da Skupština bira Vladu, da je Skupština ta koja može da opozove Vladu, da je Skupština ta koja treba da ukori svog ministra, pa makar bio i ministar koga podržava skupštinska većina.
Vi, ovako, providno pokazujete da skupštinski organi samo formalno rade, samo da bi podržali ono što smo dobili od Vlade Republike Srbije, a onda nam pričate kako skupštinski rad treba da se prenese na odbore i kako je potpuno nebitno zašto u Vladi sedi 20 ili 30 narodnih poslanika, jer po Poslovniku, koji ste vi iz DOS-a usvojili, u skupštinskoj sali može da bude samo neko ko predsedava i jedan narodni poslanik koji želi da govori o tački dnevnog reda ili po Poslovniku, svejedno, u svakom slučaju da govori kao narodni poslanik.
Kada ste takav Poslovnik donosili, onda ste to pravdali činjenicom da će sedište rada Skupštine da se prebaci na skupštinske odbore.
Ako je to ono što je pokazao ovaj Odbor za pravosuđe i upravu, onda, hvala lepo, takav rad odbora nam zaista ne treba i mi nećemo da učestvujemo u tako neozbiljnom i neodgovornom radu.
Član 114. Predloga zakona, u stavu 2, kaže - pravo na naknadu, to su prelazne i završne odredbe, pravo na naknadu plate iz stava 1. ovog člana može se izuzetno produžiti još šest meseci ukoliko u tom vremenu sudija kome je prestala funkcija stiče pravo na starosnu penziju.
Amandman koji sam, u ime Poslaničke grupe SRS-a, podnela glasi: "Pravo na naknadu plate prestaje pre proteka roka od šest meseci ako sudija kome je prestala funkcija zasnuje radni odnos ili stekne pravo na penziju, a može biti produženo za još šest meseci ako u tih šest meseci stiče pravo na penziju".
Ovaj amandman je, apsolutno, usklađen sa svim propisima i to što je sadržano u amandmanu važi za sve funkcionere u državi Srbiji. Nema razloga da se ne odnosi i na sudije Ustavnog suda.
Imam vrlo interesantno obrazloženje Vlade zbog čega ovaj moj amandman nije prihvaćen. Rečeno je – iz razloga koji je naveden kod amandmana narodnog poslanika Paje Momčilova na član 21.
Sada vas molim da pažljivo saslušate obrazloženje Vlade, pa ako neko bude razumeo, biću mu zahvalna da mi objasni šta je Vlada htela da kaže.
Kaže se: "Vlada ne prihvata amandman iz razloga je mišljenja da je rešenje navedeno u članu 21. Predloga zakona preciznije".
Gospodine Petroviću, juče ili prekjuče kada sam vam stavila neku primedbu, rekli ste da ono iza čega vi stojite i što dolazi iz Vlade Republike Srbije prolazi i lekturu.
Da li je ovaj tekst bio kod lektora? Zaista ne razumem šta znači da se amamdman ne prihvata ''iz razloga je mišljenja''. Da nagađam, ne bih, jer hoću da komentarišem ono što je napisala Vlada Republike Srbije.
Zašto mislim da je vrlo bitno da ovaj amandman usvoji, pored ovog što je navedeno u obrazloženju amandmana i onog što sam već rekla – da se odnosi na sve funkcionere i da je to jedino zakonito rešenje?
Znate, može se desiti situacija u praksi, u životu, da sudiji pre vremena istekne vreme, sada se ovde govori o sudijama u prvom stavu, bitno je da i to pročitam, pa sam zato naglasila da su prelazne i završne odredbe u pitanju. Sudija Ustavnog suda izabran u skladu sa Ustavom Republike Srbije kome prestaje funkcija, ima pravo na naknadu plate u trajanju šest meseci, u visini plate sudije Ustavnog suda.
Dakle, ove sudije kojima je prestala funkcija, ili će prestati funkcija, mogu u tom roku od šest meseci, odnosno u kraćem roku, da zasnuju radni odnos i onda ne mogu da primaju platu.
Mogu da odu u penziju, ali ne samo starosnu, gospodine ministre, nego i u invalidsku i u penziju po radnom stažu, i opet to može biti u roku kraćem od šest meseci i ne mogu da primaju i platu i penziju.
Ne znam koji od ovih uslova bi mogao da se primeni na Slobodana Vučetića, koji, kako ovde čujemo, a i vi ste, gospodine Petroviću, rekli da ste dali da se taj slučaj ispita i istraži, prima platu predsednika Ustavnog suda negde od decembra prošle godine.
Čak i da sabiramo, ne da skraćujemo taj rok od šest meseci, već i da saberemo ovo što ste vi predvideli i što, inače, postoji kao mogućnost, ako je to uslov za penziju, da može još šest meseci funkcionerima da se produži primanje plate, dakle, ako to uzmemo u obzir, opet je prekoračio.
Danas je ovde neko pitao da li je to krivično delo. Naravno da jeste krivično delo.
Sada se postavlja pitanje svih tih odluka koje je potpisao Slobodan Vučetić, koliko mi možemo, kao građani Srbije, da se pouzdamo u odluke Ustavnog suda i koliko možemo da kažemo, to je odluka Ustavnog suda i to nas sve obavezuje, jer znamo da mora da nas obavezuje.
Zamislite, nas obavezuje odluka Ustavnog suda koju je potpisao Slobodan Vučetić, čovek koji je sebi dozvolio luksuz da više od godinu dana prima platu predsednika Ustavnog suda - u Srbiji koja nema Ustavnog suda!? To je neverovatno.
Onda, taj isti Slobodan Vučetić, a govorila sam to i pre neki dan, volim da ponovim da se čuje, taj gospodin Vučetić je pre neki dan, u jednim novinama, pisao kolumnu u kojoj je dozvolio sebi da tumači Poslovnik i tvrdio da narodni poslanici nemaju prava i mogućnosti da koriste čl. 225. i 226. Poslovnika Narodne skupštine i da je, po njemu, to zloupotreba Poslovnika, da je to opstrukcija rada Parlamenta itd.
Ustavnost ovog poslovnika po kome mi radimo bila je tema Ustavnog suda u vreme kada je gospodin Vučetić bio predsednik, pa me baš čudi kako ove dve odredbe nije proglasio neustavnim i nezakonitim ako misli da ne mogu da se primenjuju.
Osim toga, kao bivši sudija Ustavnog suda, sa sadašnjom platom sudije Ustavnog suda, trebalo bi i morao bi da zna da se svaki akt, čak i ako je nezakonit, a ove odredbe nisu nezakonite, ali svaki akt, čak i ako je nezakonit, primenjuje se do momenta dok ga Ustavni sud ne proglasi nezakonitim i neustavnim.
Zaista je iznenađujuće nepoznavanje prava od strane gospodina Slobodana Vučetića. Ne bi bio naš problem to što on ne zna pravo, nego je to vrlo zabrinjavajuća činjenica, upravo zbog toga što je, kao predsednik Ustavnog suda, žario i palio, što je on bio taj koji je određivao šta je u skladu sa Ustavom u Srbiji, šta nije, i šta je u skladu sa zakonom, a šta nije.
Sada pitam vas, kolege poslanici, pitam građane Srbije, a pitam, pre svega, nadležne pravosudne organe, da li će gospodin Slobodan Vučetić odgovarati zbog ko zna kolike nanete štete građanima Srbije zbog svojih odluka koje nisu bile u skladu sa Ustavom, u skladu sa zakonom, koje su bile proizvoljne, jer on jeste donosio takve odluke?
Sećate se mnogih odluka o kojima se raspravljalo i u ovom parlamentu, bez obzira na to što, naravno, kao pravnik, zna da odluka Ustavnog suda obavezuje i da ne može da se komentariše. U svakom slučaju, ovo bi bilo interesantno za jednu ozbiljnu pravničku raspravu, da li odluke koje je potpisivao Slobodan Vučetić mogu biti legitimne i legalne, ako on čini krivično delo već više od godinu dana, krade pare građanima Srbije.
Dragi građani Srbije, vi plaćate visoku platu Slobodanu Vučetiću koji je bio predsednik Ustavnog suda Republike Srbije, a više od godinu dana to nije; penzija mu je manja od plate, a da li prima i penziju, ne znamo.
Gospodin Dušan Petrović je obećao da će sve to da ispita i da će da obavesti javnost o tome. Pošto se plašim da gospodin Petrović to ne zaboravi, ovo mu postavljam kao poslaničko pitanje i tražim odgovor u pisanom obliku.
...
Socijalistička partija Srbije

Milutin Mrkonjić

| Predsedava
Zahvaljujem narodnom poslaniku Vjerici Radeti. Da li se još neko javlja za reč povodom ovog amandmana?
Reč ima ministar, gospodin Dušan Petrović. Izvolite.