Dame i gospodo narodni poslanici, bez ovog stava i dopune člana 6. koji je predložio kolega Nemanja Šarović, ovaj zakon teško da može da opstane.
Prvo, kolega Krasić vam je govorio pre nekoliko dana da Ustav Republike Srbije uopšte ne poznaje pojam "azil". Zapitao se, ne znam, kolega Krasiću, da li vam je ministar odgovorio ili nije, da li je azil sinonim za utočište ili obrnuto?
Član 57. Ustava Republike Srbije tačno kaže šta je to što definiše položaj jedne takve osobe ako je strani državljanin kada se desi ta situacija. Član 57. Ustava kaže: "Stranac koji osnovano strahuje od progona zbog svoje rase, pola, jezika, veroispovesti, nacionalne pripadnosti ili pripadnosti nekoj grupi, ili zbog svojih političkih uverenja, ima pravo na utočište u Republici Srbiji".
Sada dolazimo do stava 2. člana 57, što se apsolutno uklapa u amandman kolege Nemanje Šarovića, gde se kaže: "Postupak za sticanje utočišta uređuje se zakonom".
Ako je utočište azil, a vi kažete, otprilike, da jeste, tako smo razumeli predlagača zakona, onda mora zakonom da se uredi sve ovo gore navedeno, što je i logično.
Inače, moram da vam kažem, pošto su uvedena ovim zakonom dva načela, koja su definisana čl. 17. i 18. zakona, a to je načelo neposrednosti i načelo poverljivosti, jasno je da je kolega
Nemanja Šarović, podnoseći ovaj amandman, samo želeo da se član 6. uklopi, odnosno da sledi čl. 17. i 18, jer ako ste uveli ova dva načela, bez kojih bi bilo nemoguće da se sprovodi ovaj zakon, kako ćete da ga sprovedete ako se prethodno ne utvrde činjenice.
Neverovatno je besmisleno obrazloženje koje je dala Vlada za odbijanje ovog amandmana kolege Nemanje Šarovića. Zamislite, Vlada smatra da ovaj amandman nije pravno moguć.
Prvo, nadležni skupštinski odbor nije utvrdio da nije pravno moguć. Moguć je, i to je jasno po stavu Odbora.
Dakle, Vlada je u koliziji sa stavom skupštinskog odbora. Vlada mora da zna da je izvršni organ vlasti pod određenom supervizijom zakonodavne, odnosno Narodne skupštine i da je zaključak odbora stariji od zaključka Vlade. Prema tome, tu vlada nije u pravu.
Kaže se - budući da bi, ukoliko bi se usvojio ovaj amandman, bilo dozvoljeno proterati ili prinudno vratiti lice na teritoriju gde bi njegov život ili sloboda bili ugroženi zbog njegove rase, pola, jezika, veroispovesti, nacionalnosti, pripadnosti određenoj društvenoj grupi ili političkih stavova, ukoliko nadležni organ u postupku te činjenice ne utvrdi, a što bi bilo u suprotnosti sa Ustavom, međunarodnim obavezama Republike Srbije.
Baš je obaveza nadležnog organa, vi to kažete, samo ne u članu 6, nego u ova dva načela po čl. 17. i 18, da utvrdi činjenice. Šta će da rade nadležni organi po predloženom zakonu o azilu, po čl. 17. i 18? Oni će kroz načelo neposrednosti, čak je kolega Jojić to govorio prvog dana, kada je bila načelna rasprava, i mi se slažemo s tim da to strano lice može u prvoj policijskoj stanici da se izjasni, kad stupi na tlo naše teritorije. Ko zna koji su to načini na koje će da dođe na teritoriju Republike Srbije, da se dovija ovako ili onako, ali, dođe u prvu policijsku stanicu i kaže - zahtevam da mi država da azil. Međutim, moraju prethodno da se utvrde te činjenice.
To je ono što traži kolega Nemanja Šarović, jer ako on podnese zahtev, usmeno ili neposredno, treba da bude saslušan od strane ovlašćenog službenog lica, nadležne organizacione jedinice MUP-a Srbije, a mi kažemo - bilo koje, tamo gde svrati, o svim činjenicama relevantnim za priznavanje prava na utočište ili dodelu supsidijarne zaštite.
Vodite računa o činjenicama. Ako kažete da je besmisleno ovo što kolega Šarović predlaže, onda izbrišite članove 17. i 18, onda ne moraju uopšte da se javljaju nijednoj policijskoj upravi ljudi koji će da dođu, samo dođe i pojavi se onaj Džon Nejbor, onaj agent CIA-e, pošto je provaljen da je zajedno sa generalom Perišićem radio na subverzivnim delatnostima kada je u pitanju Vojska ondašnje Jugoslavije, odnosno Srbije.
Recimo, sada jedan takav zlikovac kao što je on, međunarodni agent, špijun, dođe i kaže, a verujte mi da je bilo i takvih slučajeva, zaista to znam, pojavi se neka takva osoba i kaže: ''Mene proganjaju, ja sam tamo ovako ili onako ugrožen'', dođe na teritoriju zemlje.
Mi moramo, bez obzira na to što imamo primedbe, sutra će srpski radikal da bude ministar policije, možda gospodin Todorović, idealan je za tu funkciju, možda neko drugi iz SRS-a, da pogledamo tamo u datoteku i vidimo da je taj neko trostruki agent, ustanovili organi naše državne vlasti, prate neku osobu.
Ne mislite, valjda, da oni sede skrštenih ruku. Možda Jočić ne zna šta se radi okolo, ali operativci i ljudi koji rade na tim izuzetno osetljivim poslovima, svaki organ jedinice MUP-a u svakom gradu, kod mene u Kragujevcu, u Čačku, kod kolege Baralića, ima odeljenje za strance, i ti ljudi, koji su obično po činu pukovnici u MUP-u Srbije, rade sa svojom operativnom službom na ustanovljavanju činjenica i praćenju stranaca.
Primera radi, može neki stranac da se pojavi ovde kao kooperant neke firme, može da se pojavi kao neko ko radi na ovim poslovima koje je kolega Jojić pominjao, pa ima, kao, neku legitimnu nevladinu organizaciju, pa je kriv i u zemlji iz koje je došao, pa ga proganjaju i neki zbog ne znam čega, dođe i kaže: ''Hoću da dobijem status azilanta u državi Srbiji''. Nadležni organi moraju da utvrde činjenice.
Recimo, u Srbiji je zaista, o tome smo pričali i do pet sati ujutru, izuzetno teška situacija. O tome najviše govore naši crkveni velikodostojnici, pre svega, Srpske pravoslavne crkve, ali i drugi, a ukupno je sedam tradicionalnih verskih zajednica u Srbiji, da je veoma opasno delovanje destruktivnih verskih sekta.
Moram da vam kažem da postoji izvesna verska sekta koja dolazi iz države Juta u SAD-u. Oni koji to znaju i prate, obavešteni su da ceo grad, 20 miliona ljudi, pripada toj verskoj sekti.
Ne znam da li ste vi slušali gospodina Lukovića, koji je zaposlen u MUP-u Srbije? Da li je tako, kolega Todoroviću, vama se obraćam, moram vama, jer ministar nije tu, ne Draganu, nego kolegi iz policije.
Gospodin Luković je više puta u TV emisijama govorio o tome da su ti vajni predstavnici verskih sekti, u stvari, ovde na drugom zadatku. Ustanovljeno je ko su oni. Oni deluju na svakom mestu, pre svega na mlade ljude, uništavajući naše nacionalno tkivo, ono što je ćelija svakog društva, deluju i tako razgrađuju i uništavaju sve po Srbiji.
Neki takav može sutra da se pojavi, nije dobro uradio posao, nije vrbovao dovoljno tih, recimo, mormona iz Jute ovde u Srbiji, i oni mu tamo kažu - ne možeš više ovde da se vratiš, ili mu neko preti zbog toga, oni imaju metode raznog destruktivnog delovanja i vi to znate.
To je zaista dugačka priča i zahtevala bi da otvorimo raspravu o tome. Za nas koje to interesuje i koji to pratimo godinama, čitamo te publikacije, i u našoj stranci imamo eksperta za tu oblast, a to je gospodin Slađan Mijaljević, koji je više puta govorio o tome u javnosti.
Moram da vam kažem da ne možete takvom licu a priori da dozvolite da se pojavi u Kragujevcu, u Kraljevu, u Čačku, u Paraćinu i da mu kažete – ti si proganjan tamo, a on je ovde na subverzivnom zadatku, na vrbovanju vernika i SPC i drugih crkava.
Pa kažete – izvoli, ti si dobrodošao, jer tebe tamo proganjaju zbog tvoje veroispovesti. Možda ga ne proganjaju u Juti, ali ga proganjaju u Nju Džersiju, oni tamo neće mormone.
Verovatno vam je jasno da je državni organ u obavezi da utvrdi te činjenice. Iz političkih razloga neko može da se pojavi i da kaže, iz bilo koje države sa planete – mene tamo proganjaju zbog toga i toga.
Naravno da je u Srbiju dobrodošao svako ko se bori protiv globalizma, svaki antiglobalista, svako na planeti Zemlji ko danas prepoznaje najveću opasnost, protiv koje se, u globalnom smislu, bori i naš predsednik u Haškom tribunalu, jer šta je drugo taj ad hok kvazi sud nego oličenje globalizma danas. Dakle, svako takav je dobrodošao, jer on širi ideju koja će na kraju, videćete, da pobedi u pravednom i pravdoljubivom svetu.
Što se tiče ovoga šta treba da rade državni organi, molim vas, shvatite da je veoma ozbiljan bio kolega Šarović kada vam je to rekao, jer i član 57. Ustava kaže: ''Na osnovu zakona koji to utvrđuje''. Dakle, primera je mnogo, zaista bismo o tome mogli veoma dugo da pričamo. To je sve zarad mera opreza i zbog činjenice da tako uglavnom počinju stvari.
Zašto su mnogi zakoni promenjeni unazad osam godina, od dolaska Vladimira Putina na mesto predsednika Ruske Federacije, i zašto je jedinstvena Rusija, koja ima i koja će, verovatno, i na predstojećim izborima, 2. decembra, osvojiti tri četvrtine biračkog tela i mandata deputata u ruskoj državnoj Dumi, zašto su oni morali brzopotezno da donesu zakone kojima će da štite ruske državne organe?
Upravo zbog prethodne, Jeljcinove vlasti, koja se rukovodila ovim načelima koje vi sada slepo prihvatate. Opet kažem, ovo je štancovan, prepisan zakon, u najvećem delu, iz zemalja Zapadne Evrope, izuzimam tu Švajcarsku, koja i nije član EU i koja je imala specifičan zakon zbog situacije u toj zemlji.
Zašto su oni morali to da menjaju, zakon o verskim zajednicama, da se bore protiv sekta i protiv nevladinih organizacija? Zbog svega ovoga što vam mi navodimo kao primere, od školstva, preko zdravstva, preko državnih institucija, organa lokalne samouprave. Milion je primera gde nesmetano deluju takvi ljudi, koji su u svakom trenutku latentna opasnost za ovo društvo.
Da li su oni dobrodošli, to je sve veliko pitanje? Da li oni dolaze sa dobrim namerama? Sumnjam u to, jer bez neke veće koristi i bez bogaćenja na muci ovako jadnog i osiromašenog srpskog naroda pod DOS-ovskom vlašću, oni u Srbiji nemaju šta da traže.
Amandman je potpuno u skladu sa Ustavom, a obrazloženje Vlade Srbije neozbiljno, zato što je očigledno da se predlagač ovog zakona nije suštinski uplitao u to šta je kolega Šarović želeo da kaže.
Jedino ne znam da li je trebalo, da bih ubedila vas iz skupštinske većine da u danu za glasanje prihvatite ovaj njegov amandman, da napiše – a u skladu sa članom 57. Ustava, u obrazloženju. A, obrazloženje je sasvim solidno, iako ste hteli sve ovo da analizirate, a vidite i sami, detaljno sam vam obrazložila da članovi 17. i 18. predloženog zakona to traže.
Kako će da utvrde nadležni državni organi sve te činjenice, a lepo ste videli šta sve moraju da urade da bi došli do, prvo, podataka o toj ličnosti, jer postoje. Vidite, neko može da bude serijski ubica, da se nalazi na Interpolovoj poternici, i milion raznih situacija, naravno. Pre svega, mora da se predstavi - ja sam taj i taj, pa, da li je to njegovo lažno ime i prezime ili stvarno - to utvrđuju ljudi iz MUP-a, a oni znaju kako to rade u nadležnoj službi. Tu su i podaci o članovima porodice, da kažu, ako je to bilo koji od ovih osnova - ja sam došao zbog toga i toga, živim tu i tu, imam tu familiju ili je nemam.
Kad je reč o podacima o ispravama koje je izdala zemlja porekla, desiće se da neko dođe apsolutno bez ičega, a prenese brošuru neke sekte, navodno, verske organizacije i kaže – e, mene tamo proganjaju zbog toga, ili ponese člansku kartu neke političke stranke kojoj, navodno, pripada. Kod adrese prebivališta, ili je ima, ili je nema, to opet utvrđuju organi, otisci prstiju, fotografije – dakle, sve je to ono što traži kolega Šarović – "po prethodno utvrđenim činjenicama nadležnog državnog organa". Ako nema utvrđivanja tih činjenica, onda nema ni osnova da se razmatra bilo koji zahtev bilo kog stranca koji će da se pojavi na teritoriji Republike Srbije i da po našem ustavu, ovde se to definisalo kao utočište, i po zakonu o azilu, traži utočište ili azil u Srbiji. Hvala.