Zahvaljujem narodnom poslaniku gospođi Vjerici Radeti.
Da li se još neko javlja za reč po ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 20. amandman je podneo poslanik Veroljub Arsić.
Vlada i Odbor za odbranu i bezbednost predlažu da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Izvolite, predlagač amandmana, narodni poslanik gospodin Veroljub Arsić. Izvolite, gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, žao mi je što gospodin ministar zbog svojih poluprivatnih obaveza ne može ovde da sedi i da sluša šta mu kažu narodni poslanici. Niko od nas njemu ne misli ništa loše, samo želimo da ga nateramo da piše što bolje zakone i da što bolje radi svoj posao kao ministar unutrašnjih poslova.
Što se tiče amandmana koji sam podneo na član 20. Predloga zakona o azilu, reč je o komisiji i načinu na koji članovi komisije, odnosno o uslovima koje članovi komisije moraju da ispunjavaju da bi bili članovi komisije.
U stavu 1. se kaže da komisiju imenuje Vlada Republike Srbije, da se komisija finansira iz budžeta Republike Srbije piše u drugom stavu, u trećem stavu piše - za predsednika i člana Komisije za azil može biti izabran državljanin Republike Srbije, diplomirani pravnik koji ima najmanje pet godina radnog iskustva u struci i poznaje propise iz oblasti ljudskih prava.
Vlada je odbila amandman u kome sam tražio da se ovaj deo teksta - i poznaje propise iz oblasti ljudskih prava - briše.
Obrazloženje Vlade je sledeće - amandman se ne prihvata jer nije celishodno brisati uslov za izbor članova Komisije za azil koji se odnosi na poznavanje propisa iz oblasti ljudskih prava iz razloga većeg stepena stručnosti ovih lica, s obzirom na to da se radi o drugostepenom organu u postupku azila, kao i zbog specifičnog položaja tražilaca azila.
Postavljam jedno pitanje - kako ćete to da utvrdite kako to lice koje će biti predsednik komisije ili član poznaje propise iz oblasti ljudskih prava? Hajde da mi pokažete način, pošto ministar nije tu, ali prenesite mu da bismo voleli da znamo kako ćete i na koji način to da utvrdite.
Hajde da pogledamo šta piše pre tog teksta. Piše da mora da bude diplomirani pravnik i da mora da ima pet godina radnog iskustva u struci kada je pravo u pitanju. Nisam studirao pravni fakultet, ali verujem da je to regulisano nekim predmetom na pravnom fakultetu. Da li bi mogao da bude diplomirani pravnik ako nije završio pravni fakultet? Naravno da ne bi mogao, osim ako nije kupio diplomu.
Ali, videli ste da je to posao nekih specijalnih odeljenja, oni vole da kupuju diplome, na koje se vadi ministar unutrašnjih poslova, kasnije ćemo malo i o njima. Hoćete li kao kriterijum da budu predmeti koji proučavaju propise iz oblasti ljudskih prava, da tražite indekse od kandidata, da proveravate koje su ocene dobili iz tih predmeta i da kažete - vi možete, vi ne možete. Hajde, objasnite mi kriterijum.
Da idemo malo drugačijom logikom koja je za mene verovatnija, a to je činjenica da je 90-ih godina ovde na teritoriji Republike Srbije i tadašnje SRJ postojao veliki broj nevladinih organizacija. Sve te nevladine organizacije finansirale su vlade država koje su učestvovale u predlozima sankcija SRJ u periodu od 1992. do 1995, spoljnom zidu sankcija SRJ, koje su zbog navodnog i sasvim sigurno izmišljenog kršenja ljudskih prava stavile Srbiju na crnu listu, izazvale NATO intervenciju, a sad skoro svim policajcima i vojnicima koji su bili na rukovodećim funkcijama, zbog delatnosti nevladinih organizacija koje su finansirale strane vlade, sudi se u Hagu ili pred nekim od domaćih specijalnih sudova.
Prestala je potreba da te nevladine organizacije primaju novac iz inostranstva. Šta ćete sa tim ljudima? I Haški tribunal se ukida za par godina i gotovo, nema više. Tu su sad neke agencije, pa ste izmislili veoma veliki broj agencija koje su isto na budžetu Republike Srbije. Sada je tu i ova komisija za azil. Koga ćete kao predsednika komisije da stavite? Ko po vama najbolje ispunjava uslove? Pa, Nataša Kandić.
Nema većeg borca za ljudska prava i za ukidanje ljudskih prava Srbima nego što je Nataša Kandić. Pošto su ovde u pitanju azilanti, svakako neće biti državljani Republike Srbije, a ona o svima brine, osim o državljanima Republike Srbije, pa prema tome, ona bi po vama bila najbolji predsednik Komisije za azil.
Izbrišite ovaj deo, ovo je čista glupost i prihvatite ovaj amandman.
Što se tiče nastupa gospodina ministra ovde na početku jutrošnjeg zasedanja, dame i gospodo narodni poslanici, mogu da kažem da sam prilično iznenađen stvarima koje iznosi ministar unutrašnjih poslova ovde za skupštinskom govornicom i šalje kao poruku građanima Srbije.
Ne mogu da shvatim da ministar za nešto što pripadnici Ministarstva ne čine, a po zakonu su obavezni, pravda postojanjem specijalnog suda, specijalnog tužilaštva, pa kaže, pitajte njih. Ili, ako mi oni narede, to ću da procesuiram.
Pripadnici MUP, bez obzira o kom kriminalu je reč, po sopstvenom saznanju, bez naređenja, moraju da postupe. Zato ih plaćaju građani Srbije. Za to. Sramota je da na poslaničko pitanje - da li je za nekim licem raspisana poternica, ministar odgovara narodnim poslanicima da ne zna zato što je to predmet koji precesuira specijalni sud i tužilaštvo.
Specijalni tužilac je pod direktnom kontrolom i komandom Republičkog javnog tužioca, a ovaj pod kontrolom ministra unutrašnjih poslova, Vlade i ostalih ministara iz Vlade. Ne može ministar unutrašnjih poslova da kaže da ne zna. Ako ne može da ostvari saradnju sa Republičkim javnim tužiocem, neka ga promeni ili neka podnese ostavku.
Još jedna stvar, nemoj da vređa našu inteligenciju, jer ako kaže da ne zna da li je raspisana poternica, ko treba lice za kojim je poternica raspisana da privede ako ne pripadnici MUP. Ko? Neke parapolicijske snage. Čuli smo da i takvih sada ovde ima. Ko obezbeđuje državnu granicu? Više nije vojska, sada je policija. Ne može Jočić tako da se ponaša prema narodnim poslanicima, ni prema građanima Srbije.
Postavljam pitanje - zašto policija postepeno počinje da zastrašuje građane Srbije. Šta hoćete? Saradnju sa policijom. To se ne postiže zastrašivanjem. To nijednoj policiji nije pošlo za rukom. Počinjete da zastrašujete građane Srbije. Počinjete polako, ali smišljeno to radite. Ko se malo razume u to videće da to radite školski, po udžbeniku.
Za pripadnike privrednog kriminala, ma hapsite, baš me briga, iz koje god da su stranke, iz kog god da su grada. Hapsite ih fantomkama. Da li su to lica sklona nasilju? Šta su? Privredni kriminal. Svako ko se razume malo u policijski posao reći će, to su ljudi koji pljačkaju državu i građane papirima. Vi fantomke i kažete, moralo je tako da bude, sve odjednom, a vodite TV kamere.
Hajde da razmišljamo o tome, zašto to radi ministar? Koji mu je cilj? Pitao sam, da li je saradnja sa policijom, a sumnjam da bi građani sarađivali sa policijom, prvo mora policija da stekne njihovo poštovanje. Kako će da stekne njihovo poštovanje? Kada pohapsite sve kriminalce koji su bliski državnom vrhu. Tako policija stiče poštovanje građana Republike Srbije, a ne zastrašivanjem.
Ministar Jočić reče za ovom govornicom da policija nije svemoćna. Slažem se, ali je izuzetno moćna. Kada je rasturila imperiju Bogoljuba Karića, sasvim sam siguran da može da rasturi i imperiju koja je stečena na nezakonit način, bilo koga.
Činjenica je da se to radi selektivno, da nećete, jer da hoćete ne biste pustili Caneta Žapca da pobegne iz zemlje, ne biste pustili i dozvolili da imperija Vuka Hamovića i Vojina Lazarevića još uvek radi na ovim prostorima.
Da ministar neće da ta dvojica kriminalaca završe u zatvoru govori činjenica da su svi policajci koji su učestvovali u prikupljanju dokaznog materijala protiv te dvojice ili premešteni na radna mesta sasvim druga, daleko od mesta prebivališta, ili su penzionisani, ili su izbačeni iz policije. Nemojte da kažete da nije tako.
Počnite, gospodo iz policije da radite svoj posao, a to je da sve kriminalce, bez obzira na to koliko su opljačkali, kojoj stranci pripadaju i s kim su delili pare, hapsite.

Zahvaljujem narodnom poslaniku Veroljubu Arsiću. Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović, po amandmanu, pa potom narodni poslanik Petar Jojić.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj član je napisan tako široko i jedino mogu da ga tumačim na način koji je prilagođen ovome što piše ovde, jer se traži da, kao što je rekao kolega Arsić, osoba koja će da radi u Komisiji za azil bude diplomirani pravnik koji ima najmanje pet godina radnog iskustva u struci. Vidite šta kaže, poznaje propise iz oblasti ljudskih prava.
Ne znam da li vi nameravate da u Komisiju za azil zaposlite nekog od poslanika SRS, koleginica Radeta zaista ne može da prihvati da radi taj posao, ne može kolega Jerković, ne može kolega Krasić, kolega Sreto Perić ne može, ne može kolega Aleksandar Vučić, ne može gospodin Petar Jojić, ne može gospodin Koprivica, a to su jedini pravnici sa iskustvom, koji poznaju oblast ljudskih prava, i drugi članovi SRS, i uvaženi, ali ne oni koji su došli na krilima buldožer revolucije, nego profesori pravnog fakulteta i akademici, kao i razne druge ličnosti koji se pojavljuju, advokati, na naučnim skupovima SRS, gde smo tumačili kako se krše ljudska prava državljana Srbije koji se nalaze u antisrpskom haškom kazamatu.
Volela bih da je ovde ministar Jočić da nam objasni koji će kriterijum da bude da procenjuje. Ovo mi je jasno, donese diplomu pravnog fakulteta, dokaže da ima pet godina radnog iskustva. Kako će ministar Jočić, pošto kaže ovde ministar, a ne Ministarstvo, to je bila primedba kolege Markovića malopre, da proceni ko se od njih razume u oblast ljudskih prava?
U oblast ljudskih prava se svakako razumeju svi ovi srpski radikali koje sam nabrojala, jer se nalaze u timu koji pomaže odbranu predsednika naše stranke prof. dr Vojislava Šešelja. A kako da se u to razume neko ko je servilan.
Zamislite kada se u oblast ljudskih prava ne razume onaj Vukčević pominjan malopre koji je, kao što je rekao gospodin Nikolić, pre za neko drugo mesto nego za sudnicu, a rimuje se.
Onda vi sada kažete, da se razume u oblast ljudskih prava, a nije ih briga za prava jednog čoveka koji se, a to je predsednik naše stranke, na pravdi boga pet godina nalazi tamo. Videli ste i znate, kao i čitava javnost, čitav svet, da će on da zgazi i već je zgazio potpuno Haški tribunal. Njegova istina i pre svega njegovo znanje će potpuno u paramparčad da razbiju tužioce Haškog tribunala.
Uostalom, gospodin Jojić je prošle nedelje u jednom svom brilijantnom nastupu u istoj kancelariji Vukčevića, onoj nesrećnici Kristini Dal održao predavanje i rekao joj je kako morjau da rade oni koji misle da se na bilo koji način suprotstavljaju ne samo srpskim radikalima nego svim patriotama i svim ljudima koji se bore i borili su se za slobodu našeg naroda.
Kada je gospodin Petar Jojić, koji je bio savezni ministar pravde, koji je prvi kvalifikovao i rekao ko je Karla del Ponte i nazvao je pravim imenom, prošle nedelje objašnjavao toj nesrećnoj Kristini Dal da ona ništa ne zna, da ona nema pojma kako se ispituju i kakav iskaz mogu da daju ljudi ovde, da će dobiti krivičnu prijavu svako onaj ko na takav način, on je jutros govorio o tome i na konferencijama za novinare, pokušava da krši ljudska prava građana Srbije, slavnih četničkih vojvoda i ostalih ljudi koji su bili dobrovoljci SRS. Onda moraju da znaju s kim imaju posla.
Vi sada planirate da zaposlite ljude koji imaju tu uslovno rečeno kvalifikaciju, a pojma nemaju o ljudskim pravima. Ministar, čiji je to resor do juče bio, u to se uopšte ne razume, taj Rasim Ljajić. Da se razume u to, on bi sve ove godine uradio ono što je trebalo da uradi. Ne nego je on, zajedno sa Koštuničinom vladom i sa ostalim servilnim korpusom prema nakazi Karli del Ponte, dostavljao sve ono što je ona tražila, a sa druge strane, na sve i mnogobrojne zahteve tima koji pomaže odbranu prof. dr Vojislava Šešelja su se oglušavali, ne samo on nego i drugi nadležni državni organi koji su bili u obavezi da rade svoj posao.
Mislili su da će takvom vrstom opstrukcije da dezavuišu mogućnost da se on spremi, da se brani i da se odbrani. Videli ste da ne mogu. Samo četiri sata su bila dovoljna da ojača duh ne samo srpskog naroda, nego i pripadnika nacionalnih manjina. Neka vam kaže kolega Oto Kišmarton kako su njegovi sunarodnici u Vojvodini pozdravili onakav istup dr Vojislava Šešelja i kako to pozdravljaju drugi predstavnici drugih vera i nacionalnih manjina, jer je on govorio samo istinu, a to je da su Srbi, najstradalniji narod na ovim prostorima, i drugi naši građani koji žive ovde stradali zbog takve politike koju personifikuju oni koji se tobož razumeju u ljudska prava.
Moram da vas uputim na to, gospodo iz MUP-a, nemate drugog načina, da uzmete i da proučite sve ono što je bilo ko govorio na tim skupovima, uglavnom su održavani u Sava centru, a to su bili ugledni naučnici i poznavaoci oblasti ljudskih prava koji su dolazili na poziv SRS.
Ako vama nisu dovoljne reči vrsnih advokata, ako vam nisu dovoljni elaborati koje su oni podnosili pred našom javnošću, učestvujući na tim skupovima, onda ne znam kako ćete vi da procenite, jer neko može da vam kaže "razumem se u ljudska prava tako što sam proučio Evropsku konvenciju o ljudskim pravima", a prošle godine se niko od tih vajnih pravnika koji se razumeju, a da nisu iz ovog patriotskog korpusa, nije javio da se oglasi zato što se krše prava jednog čoveka, odnosno predsednika naše stranke.
Kolega, vi se razumete u nešto drugo, ali to je pitanje o kome ćemo da raspravljamo kada na dnevni red dođu zakoni iz vaše oblasti, ali kao narodni poslanik, kolega Vukoviću, vi biste mogli i da se oglasite kada se krše bilo čija ljudska prava, a kamoli prava jednog čoveka koji je dobrovoljno otišao da se brani sam i odbraniće se, u to budite sigurni.

Gospodine Jojiću, SRS više nema vremena po ovom amandmanu.
Na član 20. amandman je podnela poslanik Lidija Vukićević.
Vlada i Odbor za odbranu i bezbednost prihvatili su ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Izvol'te, narodni poslanik Petar Jojić.

Dame i gospodo narodni poslanici, ne bih se zadržavao dugo, s obzirom da je jedina činjenica da je vladajuća koalicija shvatila da srpski radikali poboljšavaju tekstove određenih predloga zakona. Samo sam želeo da kažem da prihvatanjem ovog amandmana SRS poboljšava tekstove predloga zakona, a normalno je da dobre predloge treba prihvatiti.
Ovo treba u budućem radu ovoga parlamenta koristiti i uvesti u praksu. Zbog toga nemam nameru da obrazlažem dalje ovaj amandman, samo hoću da kažem da ovim amandmanom SRS poboljšava tekst predloženog zakona.

Na član 22. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Vlada, Odbor za odbranu i bezbednost i Zakonodavni odbor predlažu da se ovaj amandman odbije.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Sreto Perić.

Čuo sam od kolege poslanika Vukovića da će glasati za ovaj moj amandman.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre u odsustvu, samo radi kratkog podsećanja da kažem da je SRS na Predlog zakona o azilu podnela 33 amandmana i SPS dva amandmana.
Ovaj zakon obiluje nizom gramatičkih i pravopisnih nepravilnosti. Neću da konstatujem, ali možda može da se zaključi da određen broj narodnih poslanika nije ni čitao ovaj zakon.
Kada bih mogao, uložio bih amandman na obrazloženje koje je dala Vlada povodom neprihvatanja amandmana koji sam podneo na član 22. u ime SRS. Samo jedna rečenica iz tog obrazloženja: "Izražavanje namere da se traži azil, bilo usmeno ili pismeno, predstavlja trenutak u kome je nastaje obaveza...". Ne znam ko bi mogao da razume šta je Vlada htela da kaže ovim delom obrazloženja.
Amandmanom na član 22, koji sam podneo, predlažem da se stav 1. člana 22. menja potpuno.
Pročitaću postojeći član Predloga: "Prilikom granične kontrole na ulasku u Republiku Srbiju, ili unutar njene teritorije, stranac može usmenim ili pismenim putem da izrazi nameru da traži azil pred ovlašćenim policijskim službenikom MUP".
Mi smo predložili da se ovaj stav briše i da se menja sledećim, koji glasi: " Prilikom granične kontrole na ulasku u Republiku Srbiju, ili unutar njene teritorije, stranac može pismenim putem da traži azil u svakoj policijskoj upravi, odnosno policijskoj stanici, pred ovlašćenim policijskim službenikom MUP".
U obrazloženju Vlade o neprihvatanju amandmana stoji: "Vlada ne prihvata ovaj amandman iz razloga što bi predložena izmena, u slučaju kada bi bila usvojena, bitno pogoršala položaj izbeglice koji odmah ne podnese pismeni zahtev za azil.
Izražavanje namere da se traži azil, bilo usmeno ili pismeno, predstavlja trenutak u kome nastaje obaveza Republike Srbije da izbeglici ili drugom strancu koji uživa međunarodnu zaštitu, od trenutka saznanja da se takvo lice nalazi na njenoj teritoriji, omogući boravak i obezbedi određeni stepen zaštite i u tako kratkom intervalu do formalnog pokretanja postupka azila pred ovlašćenim licem Kancelarije za azil, koje je posebno osposobljena za vođenje postupka i rada sa tražiocima azila.
U protivnom izbeglica bi u vremenu od ulaska u Republiku Srbiju do formalnog podnošenja pismenog zahteva za pokretanje postupka azila boravio na teritoriji Srbije u neizvesnom statusu i bez zaštite koja mu po međunarodnom pravu pripada".
Koncept SRS, vezano za zakon o azilu i onaj predlog zakona koji je predložila Vlada, čiji je ovlašćeni predstavnik ministar unutrašnjih poslova gospodin Jočić, umnogome se razlikuju.
U obrazloženju ovog zakona je navedeno da usvajanje zakona o azilu predstavlja jedan od uslova pridruživanja Evropskoj uniji. SRS smatra da ovaj zakon ni u jednom momentu ne treba vezivati za pridruživanje EU, da su ratna i mnoga druga dešavanja na ovom prostoru i u našem neposrednom okruženju dovela do toga da imamo veliki broj lica kojima je potrebno da se obezbedi status azilanta.
U SRS je bilo dosta poslanika koji su govorili, koji su humani ljudi i imaju razumevanja za lica koja nemaju rešen taj status, ali u dobroj meri i u raspravi u načelu i po većem broju amandmana govorio je gospodin Milorad Buha, koji je, pored toga što je poslanik SRS, i predsednik Vlade Republike Srpske Krajine u progonstvu.
On na najbolji način razume ovu problematiku i on je čovek koji je sve ove probleme osetio lično na svojoj koži, te stoga sve ono što vam je on govorio, pored nas poslanika koji smo podneli amandmane i obrazlažemo ih detaljno i temeljito, trebalo je mnogo više imati razumevanja za ovo. Od 35 podnetih amandmana prihvaćeno je prvobitno četiri i naknadno u današnjoj raspravi još dva, što je neprihvatljivo i veoma malo.
Mi imamo drugi odnos prema licima koja treba da dobiju azil, i regulišemo to na takav način što smo sve rokove koji se tiču službenih, zvaničnih organa Republike Srbije pokušali našim amandmanima da skratimo, a da rokove koji se odnose na lica koja traže azil produžimo na jedan razuman rok, da bi mogli to svoje pravo da ostvare i da ga regulišu.
Organi koji su predviđeni po ovom zakonu za postupanje prema licima koja traže azil su Kancelarija za azil, Komisija za azil i Centar za azil. Kaže se u neprihvatanju mog amandmana da ne bi trebalo to da rade policijske uprave i policijske stanice, nego organi koji su predviđeni u ovom zakonu.
Potpuno sam siguran da Kancelarija za azil neće postojati na svim onim mestima gde postoje policijske uprave, odnosno policijske stanice. Lica mogu da dođu u potrebu da rešavaju svoj status prilikom ulaska u Republiku Srbiju, a mogu da se nađu i na drugim mestima u Srbiji. Siguran sam da u Peckoj, pored Osečine, neće biti kancelarija za azil, ali ima policijska uprava i lice koje se zatekne na tom mestu moći će da uđe u postupak za rešavanje ovog svog problema.
Potrebno je da se ovaj amandman prihvati da bi efikasnije razrešili sve probleme koji mogu da se pojave u postupku pred zvaničnim organima, odnosno organima koji su predviđeni ovim zakonom.
Mi smo insistirali da lice koje želi da se njegov problem reši, odnosno da se status reši, da je potrebno da podnese i pismeni zahtev, a ne usmeno, ili bilo na koji drugi način i neće to uskraćivati njegove rokove.
Njegovo pravo da reši ovaj status davanjem izjave o nameri da se prihvati, odnosno da se traži azil pismene izjave, već teče rok kojim ona ima pravo da stekne status azilanta, što ni u kom slučaju ne odugovlači to njegovo pravo. Još se da zaključiti da su u pisanju ovog zakona učestvovali određeni organi EU, jer videli ste u članu 10, na koji je podneo amandman kolega Slavko Jerković, da ste vi u stavu 2. člana 10. predvideli da lice ima pravo da ga besplatno zastupaju i nevladine organizacije.
O tome iscrpno je govorila uvažena koleginica Vjerica Radeta, pa neću to da ponavljam. Ali vam je juče Nataša Jovanović, potpredsednik Narodne skupštine Republike Srbije, kazala kakva sve lica imamo u Vladi Republike Srbije, odnosno koji svakodnevno ulaze u prostorije određenih ministarstava. Mi izražavamo određenu bojazan ko bi sve mogao da se umeša u rešavanje ovih problema, ko i na kakav način. Sve to može da dovede do negativnih posledica i za lica koja traže azil, i za Republiku Srbiju kao državu.
Na kraju, poštovani potpredsedniče Skupštine, želim da dobijem jedno obaveštenje, neću se samo ograđivati da to tražim od ministra unutrašnjih poslova, niti od Ministarstva za ekonomiju, jer prilikom davanja odgovora, odnosno objašnjenja na određena poslanička pitanja organ prema kome je upućeno pitanje ili zatraženo objašnjenje kaže – mi nemamo to u postupku, nismo obavešteni, nismo znali o čemu se radi i takav odgovor vrati se prema narodnom poslaniku, što je neprihvatljivo i nedopustivo.
U toku današnje sednice dobio sam jednu poruku, odnosno telefonski poziv da u određenim mestima u Srbiji postoji, da li se baš tako zove ili sa sličnim nazivom, Građanska demokratska stranka Srbije, koja pravi spiskove lica koja žele da otkupe akcije ili da učestvuju prilikom dodele akcija u javnim preduzećima, a sve to rade uz određenu novčanu naknadu. Molim Ministarstvo ekonomije da po ovom pitanju, odnosno mom obaveštenju pošalje odgovor da bi mogli da znamo kakva obaveštenja da dajemo građanima Srbije.

Reč ima po Poslovniku narodni poslanik Nataša Jovanović, potpredsednica Skupštine Republike Srbije, pa potom gospodin Petar Jojić, pa potom gospodin Vladan Batić.

Gospodine Mrkonjiću, dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 136. i 147. Poslovnika o radu Narodne skupštine.
Po članu 136. Vlada, odnosno predlagač zakona su dužni da uz obrazloženje napišu koji je ustavni osnov za donošenje zakona, razloge zbog kojih se donosi. Zadržaću se na ovoj trećoj alineji, objašnjenje osnovnih pravnih instituta pojedinačnih rešenja i pojmova.
Vidite da smo stigli do člana 22. Predloga zakona o azilu, a da uopšte nismo ustanovili šta je Vlada Republike htela da kaže kada je u pitanju pojam azil.
Ta reč ima etimološko poreklo od stare turske reči koja znači zbeg, utočište, pronalaženje mesta, kao što je neka konoba, gde ljudi mogu da se prehrane i da se okrepe, odnosno da nađu utočište, a mi sve vreme razgovaramo o pojmu azil koji nema mesta u Ustavu Republike Srbije, za koji nije u prvom članu dato autentično tumačenje šta predstavlja.
Druga stvar, to je zaista skandalozno, da po članu 147. Poslovnika, to je drugi prekršaj Vlade, ona omalovažava Skupštinu i krši Poslovnik Narodne skupštine, jer pošto nije objašnjen ovaj pojam po članu 136, šta je zapravo azil, koji inače kao takav ne postoji u Ustavu Republike Srbije, po članu 147. gospodinu Sreti Periću je dala obrazloženje pojma stranac, na šta je on reagovao, da Vlada Republike Srbije u tom smislu ne prihvata amandman što vodi računa o izbeglicama.
Hoće li neko da nam objasni, neka se vrati Dragan Jočić, ministar unutrašnjih poslova, do kraja ove rasprave, da li su azil i utočište isto za njega, da li su ta dva pojma sinonim jedno za drugo i da li je stranac isto što i izbeglica?
Da li je za vas gospodin Milorad Buha izbeglica ili je on Srbin, kao što sam ja iz Kragujevca, kao što ste vi iz Vranja ili vi kolega iz Kruševca ili gospođa Radeta iz Gubera, okupiranog od strane ustaša Livna, ili gospođa Tabaković iz Vučitrna ili razgovaramo ovde o ne znam čemu? Ovo je uvreda za dostojanstvo Narodne skupštine. Ovo je zaista bezobrazluk.
Nisam stigla da pogledam sva pisana obrazloženja Vlade, ali molim vas, kada sam ovo videla, prišla sam kod kolege Buhe da ga pitam da li je obratio na ovo pažnju.
Ovo je vrhunac bezobrazluka da Vlada Republike Srbije i MUP za stranca, koji može da bude iz bilo koje države na planeti, koji dolazi ovde jer mu se krše verska, osnovna ljudska prava itd, kao što je i naveo član 57. Ustava ili kao što je naveo 1. član ovog zakona i član 6, vi ga izjednačavate sa čovekom, odnosno sa Srbinom koji je morao, zbog toga što je bežao od ustaškog noža, da se skloni i od šiptarskih balista, terorista, sa svog vekovnog ognjišta.
Nemojte da mešate te pojmove i vređate dostojanstvo srpskog naroda i poslanika. Ako niste bili sposobni da napišete zakon kako treba, da u svojoj glavi, pre svega, sam ministar i Ministarstvo rastumače šta su ti osnovni pojmovi, imate još uvek šansu po Poslovniku Narodne skupštine Republike Srbije, po članu 143, da se zakon povuče u toku pretresa i to je sada jedini način da se uradi.
Sve vreme vas ubeđujemo. Pustite vi ove kozmetičke promene. Prihvatili ste amandman gospođe Lidije Vukićević, moj amandman i kolege Dejana Mirovića, Momira Markovića; to su gramatički, odnosno lingvistički ispravnije napisani članovi zakona i onda kažete – ajde, mi smo nešto prihvatili. Suština nije rešena, dame i gospodo, od početka. Brkate dva pojma – azil i utočište i stranac i izbeglica.
Hvala i vama, gospodine Mrkonjiću, ali je ovo toliko konfuzan zakon i uvredljiv za svakog čoveka koji sedi ovde, a mogu misliti kako je kolegi Buhi, koji je jedan častan Srbin, koji nije stranac i koji je predsednik vlade zapadne srpske države, nažalost u progonstvu, jer je morao da ode pod najezdom ustaša i onih koji su ih podržavali. Hvala.