Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, kao poslanik SRS moram da izrazim svoje ogorčenje nad ovim što se danas događa, na Aranđelovdan, u zemlji Srbiji, na vršljanje Kristine Dal i istražitelja Haškog suda. Molim vas da učinite sve što je u okviru vaše nadležnosti da se ovo spreči, jer danas je nekome možda presela slava, nečija deca pište.
Kad srpska policija interveniše, građanima Srbije možda i nije krivo, nije im žao, ajde to su naši, događa se nešto ovako ili onako, ali kad tuđin vršlja, kad tuđin sa crnim kapama ulazi u srpske kuće, da li su to američke Foke, pripadnici SAS-a, izraelski Mosad ili ne, to je u nadležnosti MUP-a Srbije, u vašoj nadležnosti da to utvrdite. Ne treba da budete indolentni i ne treba da dozvolite da glas poslanika SRS bude glas vapijućeg u pustinji.
U ime poslaničke grupe SPS podneo sam amandman na član 47. Predloga zakona o azilu i osnovna motivacija podnošenja ovog amandmana je produženje roka sa tri na osam dana. Znači, u članu 47. stav 1. tačka 2) reč "tri" zamenjuje se rečju "osam".
U Predlogu zakona imamo objašnjenje osnovnih pravnih instituta i pojedinačnih rešenja, pa se kaže: "Članom 47. Predloga zakona utvrđene su posebne obaveze lica koja traže azil: da se pridržavaju mera ograničenja kretanja iz člana 52. Predloga zakona, ako su određene, da o svakoj promeni adrese pismenim putem obaveštavaju Kancelariju za azil, u roku od tri dana od promene adrese, da se pridržavaju kućnog reda, ako su smešteni u Centar za azil, da se odazivaju na poziv i sarađuju sa Kancelarijom za azil i drugim nadležnim organima..."
U članu 47. Predloga zakona, ''Lice koje traži azil obavezno je: 1) da se pridržava mera ograničenja kretanja iz člana 52. ovog zakona, ako su određene; 2) da o svakoj promeni adrese pismenim putem obavesti Kancelariju za azil, u roku od tri dana od promene adrese.''
Gospodine ministre, pitam vas: zašto toliko restriktivno? Život je nepredvidiv. U životu nije sve lepo. Dešavaju se iznenada i ružne stvari. Recimo da se čovek razboli, pa da ne može da ispoštuje taj rok. Taj rok može da bude i mali, a može da bude značajnije promenjen. Mislim da je primereno da licu koje traži azil treba da se da primeren rok da obavesti Kancelariju za azil o promeni adrese.
Mi srpski radikali smatramo da je ovaj rok veoma kratak, što može imati za posledicu gubitak određenih prava, pa čak i prava na azil, jer može da dođe i do značajnijih posledica za lice koje ovo traži.
Zašto toliko autizma od vas, zašto je mišljenje Vlade da se amandman SRS odbije, a kada pročitamo mišljenje Vlade kojim se amandman odbija, mi srpski radikali i građani Srbije ne znamo koja Vlada, koji deo Vlade, rogovi u vreći su to, da li je to Vlada Vojislava Koštunice, da li je Vlada Borisa Tadića, da li je Vlada Mlađana Dinkića.
Gospodine ministre, ovo je loš predlog zakona. Vi ste čak u jednom vašem nastupu ranije rekli da nije primereno duhu zakona. Ne možete tako. Zakon mora da bude utemeljen na Ustavu Republike Srbije, mora da bude koncizan i jasan, stručno napisan, a ne duh zakona.
Odnos između duha i materije je što je materija truležna, propadljiva, raspadljiva, a duh je neuništiv i besmrtan, kao što je duh našeg predsednika dr Vojislava Šešelja i ideologija koju predstavlja on i SRS.
Gospodine ministre, malo manje autizma, imajte više sluha za ono što su danas i što će sutra pri kraju rasprave činiti poslanici SRS. Mi to ne radimo za nas lično, mi to radimo zbog građana, a i u ovoj sferi zbog lica kojima je preko potrebna izmena ovog zakona.
Znači, molim vas još jednom, kao poslanik SRS, najbolje bi bilo da povučete ovaj loš predlog zakona, nedorečen, što bi se reklo, infantilan, gospodine ministre.

Da li još neko želi reč? (Da.)
Narodni poslanik Petar Jojić.

Dame i gospodo narodni poslanici, ne slažem se da ministra treba moliti, nemamo mi šta da molimo ministra, nego predlažemo.
SRS je uložila svoje amandmane sa obrazloženjem, jer je u tome u pravu. Rok koji se određuje u članu 47. odnosi se ne samo na azilante, nego i na izbeglice.
Šta će ti mučenici za tri dana da trče u Kancelariju, da obaveste Kancelariju o promeni adrese? To nije nužno, a opravdano je da se omogući tim ljudima i tim licima koja se obraćaju da mogu imati primeren rok. Ovo je prekluzivni rok od tri dana.
Šta će se dogoditi ako lice ne prijavi promenu adrese u roku od tri dana? Dakle, gubi status izbeglice, gubi status azilanta. Zašto toliko kratak rok? Rok od osam dana je primeren, da onaj iz Subotice, ili iz Dimitrovgrada, ili iz Vranja i Leskovca može doći na vreme da obavesti Kancelariju da je promenio adresu, iz Leskovca otišao u Vranje ili iz Užica otišao u Novu Varoš ili Čajetinu.
Ne vidim nijednog razloga da polemišemo o tome da li će da prihvati ministar bilo koji amandman. Bitno je da obavestimo javnost da je ovaj rok prekluzivan i da lice u roku od tri dana nije u mogućnosti da obavi ovu radnju i zahtev koji se od njega traži. Dakle, rok je prekluzivne prirode.
Ako date rok od tri dana, on je promenio adresu iz jednog mesta u drugo mesto. Taj čovek je izgubio sve. Propustio rok. Izgubio pravo. Prema tome, ne vidimo razlog ni da se molimo, ali mi tražimo i predlažemo da ovaj amandman bude usvojen.
Narodni poslanici SRS, koji su detaljno proučili materiju koja reguliše azil i utočište, smatraju da je ovaj amandman sasvim opravdan, uz obrazloženje koje su dali narodni poslanici i da ovaj amandman u svakom slučaju ima mesta da bude prihvaćen.
Ko ga ne prihvata znači jednostavno on misli da je to tako kako on misli, bez obzira kako će to biti u primeni. Vlada mora da vodi računa hoće li propis koji se donosi biti delotvoran, da li će biti u funkciji građana i da li će imati građani štete ili koristi.
Ako se ovaj zakon ovako, bez usvajanja amandmana, bude usvojio, on mora uskoro da pretrpi ili izmene ili ukidanje i dopune, na taj način da se dođe do jednog pravog zakona, a kao što su rekli narodni poslanici SRS, imate dobru podlogu, materiju koju regulišu ovi amandmani SRS.

Na član 57. amandman je podnio narodni poslanik Paja Momčilov.
Vlada i Odbor za odbranu i bezbednost predlažu da se ovaj amandman odbije. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Narodni poslanik Vjerica Radeta.

Dame i gospodo narodni poslanici, ceo dan pokušavam da razumem koja vas je muka, ministre, naterala da nam predložite ovako loš i ovako pravnički neuređen Predlog ovog zakona. Zaista, evo primeri članova 47. i 57.
Naravno, obrazložiću i jedan i drugi amandman, iako je već govoreno o amandmanu 47, ali čisto da ih uporedim, ako iko može razložno posle toga da mi objasni zašto ovi amandmani nisu prihvaćeni i šta znači jedno, a šta drugo objašnjenje, onda ću da kažem u ime poslanika SRS da smo se šalili da naši amandmani ne valjaju.
Prosto je neverovatno da vi u članu 47, gospodine ministre, gde se govori o posebnim obavezama lica koja traže azil, pa kaže - lice koje traži azil obavezno je, između ostalog, da o svakoj promeni adrese pismenim putem obavesti Kancelariju za azil u roku od tri dana od promene adrese.
Mi ovde predlažemo da se ta tri dana menjaju sa rokom od osam dana, zato što, kako stoji u obrazloženju gospodina Dragana Čolića, licu koje traži azil treba dati primeren rok da obavesti Kancelariju za azil o promeni adrese.
SRS, to takođe piše u obrazloženju, smatra da je ovaj rok veoma kratak, ovaj vaš predloženi od tri dana, što može imati za posledicu gubitak određenih prava, pa čak i gubitak prava na azil, jer propuštanjem roka od tri dana taj čovek propušta faktički sve rokove i gubi sve.
Ne znam da li vi uopšte razumete da su lica koja traže azil uvek lica u nevolji, lica koja mogu da dođu sa raznoraznim problemima. Pored onih problema progona u sopstvenoj zemlji iz političkih razloga, verskih, nacionalnih, rasnih itd, ta lica mogu iz te svoje zemlje porekla da dođu i bez novca, i govorili smo u toku rasprave zakona o nepoznavanju jezika itd.
I vi sad takvom nekom licu, koje uopšte nema mogućnosti ni vremena da se snađe u situaciji u kojoj se našlo, određujete da u roku od tri dana vas obavesti o novoj adresi prilikom traženja azila. Možda to lice nema para pa je krenulo od Beograda do Niša stopom da stigne, te za ta tri dana ne može da stigne da bi obavestilo kancelariju o promeni adrese.
S druge strane, imamo član 57. i amandman kolege Paje Momčilova, gde se takođe radi o roku, ovde imamo udaljenje stranaca. Sad slušajte, molim vas, nelogičnost. ''Rok u kome je stranac dužan da napusti Republiku Srbiju ne može biti duži od 15 dana od dana prijema konačne odluke iz stava 1. ovog člana.'' Mi ovde predlažemo kraći rok od 15 dana. Jer, vi u stavu 1. koji kažete: ''Stranac čiji je zahtev za azil odbijen ili odbačen, ili odlučeno da se postupak obustavi, a koji ne boravi po drugom osnovu u zemlji, dužan je da napusti Republiku Srbiju u roku koji je određen tom odlukom.''
Ako, dakle, nadležni organ utvrdi da neko ne može da dobije azil u Srbiji, onda je jedini razlog zbog čega to ne može da se utvrdi jeste da je to lice nepoželjno u Srbiji, da je to lice možda neki agent u Srbiji, da je to lice došlo ko zna šta da uradi u Srbiji, a pokušalo da se sakrije iza statusa azilanta. Vi takvom nekom licu dozvoljavate da u Srbiji boravi 15 dana još, a ne prihvatate naš amandman da se taj rok skrati na tri dana.
Dakle, namerno sam izvršila komparaciju između članova 47. i 57, upravo zato što na ova dva člana vi pokazujete da nemate pojma šta vam piše u zakonu, da nemate pojma šta su vam prevodioci ovog teksta u zakonu napisali. Jer da to nije tako, onda biste sigurno bar ova dva amandmana i rokove iz članova 47. i 57. prihvatili onako kako vam predlaže SRS, jer ne postoji ni jedan jedini opravdan razlog da to tako ne prihvatite.
Ubeđena sam da i kolege poslanici, koji možda i nisu bili u prilici da pročitaju ovaj zakon, sada kada čuju ovo obrazloženje, ubeđena sam da moraju da prihvate i da razumeju da je neprimereno da ovi amandmani ne budu prihvaćeni.
A šta kažete vi zašto ne prihvatate te amandmane? Najpre, na član 47. amandman gospodina Dragana Čolića: ''Vlada ne prihvata amandman budući da je rok od tri dana iz Predloga zakona primeren, s obzirom da je smeštaj tražioca azila izvan Centra za azil, za vreme dok se vodi postupak azila, izuzetak od pravila da mu je za to vreme obezbeđen smeštaj u Centru za azil, dok je promena tako odobrene adrese novi izuzetak od izuzetka.''
Ovo zaista liči na ono Čedino - sistem vrednosti, vrednosni sistem, sistemske vrednosti itd. Ovo niko živ ne razume šta ste vi ovde napisali. Evo, ne razumete ni vi.
Zamislite, pa moram ovo da vam ponovim, ministre, jer me niste slušali. Vlada ne prihvata amandman budući da je rok od tri dana iz Predloga zakona primeren, s obzirom da je smeštaj tražioca azila izvan Centra za azil, za vreme dok se vodi postupak azila, izuzetak od pravila, da mu je za to vreme obezbeđen smeštaj u centru za azil, dok je promena tako odobrene adrese novi izuzetak od izuzetka.
Ko razume ovo, ako se javi neko i od poslanika vladajuće koalicije da obrazloži... ovo je zaista pitanje za kviz "Milioner". ''Prisustvo lica'', kaže dalje, ''koje traži azil za vreme dok traje postupak, apsolutno je neophodno da bi se ispitali uslovi za dobijanje zaštite i postupak okončao. U slučaju da za propuštanje roka postoji opravdan razlog, tražiocu azila je na raspolaganju zahtev za povraćaj u pređašnje stanje.''
Koliko se sećam, osporili ste naš amandman koji dozvoljava zahtev za povraćaj u pređašnje stanje. Tu mi sada nije jasno na koji zahtev ste mislili, ako ste tamo odbili naš amandman, gde smo mi predvideli da Vrhovni sud odlučuje po tom zahtevu. Sve ste pobrkali, gospodine Jočiću, apsolutno sve.
Zašto ne prihvatate amandman na član 57? ''Vlada ne prihvata ovaj amandman budući da je članom 57. stav 2. Predloga zakona propisano da ''rok ne može biti duži od 15 dana'' (mi to znamo, ali tražimo da ne bude tako), što znači da se u primeru koji je naveden u obrazloženju amandmana može odrediti i rok kraći od 15 dana.'' Vi niste čitali naš amandman i niste čitali obrazloženje. To uopšte tako ne piše.
Kažete: ''Nije celishodno, a ni realno da svi stranci mogu dobrovoljno da napuste zemlju u roku od tri dana.'' Ne svi stranci, nego oni koji ne dobiju pravo na azil. Takvi nam ne trebaju, pošto...

Gospođo Radeta, želite li da nastavite ili da nastavimo sutra?

Ne, ne želim da nastavim, nastaviću sutra preostalih pet minuta. Hvala lepo.

Pošto je prekinut prenos, zahvaljujem na današnjem radu. Nastavljamo sutra u 10.00.