Bio bi gospodin ministar u pravu kada bi ovo bilo u praksi moguće sprovesti, a da se ne povrede tuđa prava. Dakle, može da izda i da vodi postupak, ali ne može kada je u pitanju procesna radnja – pretresanje lica ženskog pola. Gospodo, tada iz razloga morala i drugih razloga, što je rekao gospodin Marković, mora se precizno u odredbi zakona u ovom članu normirati i propisati da lice ako je ženskog pola i traži azil, mora pretresanje da izvrši lice ženskog pola.
Drago mi je što imamo školovanu i obrazovanu policiju. Drago mi je što danas mi imamo žena, devojaka policajaca. Zato nije nedostatak, ovo nije 45. godina. Trebalo bi u zakonu, u ovoj odredbi člana precizno to napisati i onda neće biti greške, jer onaj ko bude primenjivao ovaj propis može napraviti grešku.
Drugo je što vi mislite kao pravnik. To je u redu, ali možete imati čoveka sa srednjom stručnom spremom, koji treba da primi izjavu i da postupa po njoj. Da on ne bi pogrešio, vi mu propišite da on ne može ništa drugo da preduzima. Ako dođe lice ženskog pola, tog trenutka on mora da obavesti starešinu, starešina mora automatski, bez odlaganja, da obezbedi policajca ženskog pola, dva svedoka ženskog pola i tu nema kršenja ljudskih prava i dostojanstva i morala. Zbog toga smo mi daleko u pravu.
Ovo što ste rekli na član 14, to je jedna odredba i ne može ona biti analogijom primenjena. Dakle, trebalo bi da se precizira kao norma.

Reč ima ministar Dragan Jočić.

Član 14. stav 2. govori ovo što ste vi rekli, gospodine Jojiću: ''Načelo iz stava 1. ovog člana uvek se primenjuje prilikom pretresanja, telesnih pregleda i drugih radnji u postupku koje podrazumevaju fizički kontakt sa licem koje traži azil'', a sve pod rubrumom - Načelo rodne ravnopravnosti. Znači, potpuno je ispoštovano, i kod saslušavanja i kod pretresa.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 24. amandman je podnio poslanik Slaviša Topalović.
Vlada, Odbor za odbranu i bezbednost i Zakonodavni odbor predlažu da se ovaj amandman odbije.
Da li neko želi riječ?
Izvolite, poslanik Milorad Buha.

Vratiću se na prethodni član i na amandman koji je uložila SRS. Naime, predlagač je predložio dvostepenost postupka. U prvostepenom postupku će rešavati Kancelarija za azil i ona će to u upravnom postupku odraditi.
Međutim, ovde imamo prethodne radnje koje su vrlo bitne i one su predložene u članu 23. To je vrlo složen postupak, bez obzira što je prethodni, jer u tom postupku ovlašćeni policijski službenik mora izvršiti evidentiranje, na temelju određenih dokumenata koje mu priloži predlagač azila i stranac mora, kako ovde kažete, izraziti nameru da traži azil. Da bi on izrazio nameru, mora govoriti službenim jezikom ili mu se mora obezbediti službeni prevodilac, da bi mogao da izrazi tu svoju želju.
Posle evidentiranja treba da postoji neka matična knjiga u kojoj se evidentiraju azilanti i tek na temelju prethodnih radnji, evidencija, izdaje se potvrda, koja također ima određene predradnje itd.
Kod stava 4, pretresanje je nepotrebno. Ovaj stav 4. je nepotreban. Zašto? Kada azilant dođe kod ovlašćenog službenika, prva stvar je da pokaže dokumenta, da bi se izvršila identifikacija čoveka koji dolazi. Druga stvar je da kaže zašto je došao, a došao je zato što želi da dobije status azilanta. Ovo pretresanje je iluzorno.
Čim čovek dođe i stoji, službeno lice će ga izbaciti iz kancelarije MUP. Kako ćete pretresati čoveka koji je došao i ne može vam reći zato što ga ne razumete, govori arapski. Niko od službenika to ne zna. Znači, treba da prođe dan, dva, tri, dok nađete službenog prevodioca. Zašto bi ga pretresali?
Izgubili smo puno vremena, ali mislim da je onaj ko je osmišljavao ovaj predlog zakona napravio propust, nije se uživeo toliko da oslika i osmisli moguću situaciju. Mislim da je ovaj stav 4. krajnje nepotreban i kao takvog bi ga iz predloga trebalo izbaciti.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 25. amandman je podnio narodni poslanik Jovan Daja.
Vlada, Odbor za odbranu i bezbednost i Zakonodavni odbor predlažu da se ovaj amandman odbije.
Da li neko želi riječ?
Izvolite, poslanik Jovan Daja.

Dame i gospodo narodni poslanici, na osnovu člana 145. Poslovnika Narodne skupštine, u ime poslaničke grupe SRS, podneo sam amandman na član 25. Predloga zakona o azilu, tako što sam predložio da se u članu 25. stav 1. broj "15" zamenjuje brojem "8", a posle reči "registracija" zapeta se zamenjuje tačkom, a preostali deo teksta se briše. U stavu 4. reč "ministar" zamenjuje se rečju "ministarstvo".
Smatram da je postupak davanja azila, tj. utočišta strancu hitan i da rokovi moraju biti kraći i određeni, tj. prekluzivni, zbog mogućnosti mnogih zloupotreba. Zato smatram da je rok od osam dana primereniji i adekvatniji za ovu materiju od roka od 15 dana koji se predlaže Predlogom ovog zakona.
Takođe sam predložio brisanje opravdanih slučajeva, koje predviđa Predlog zakona, da kancelarija ovaj rok može produžiti. Praktično, to znači da stranac, ako bi ovaj predlog ostao, može godinama ostati na teritoriji Republike Srbije, a da postupak nije ni počeo. Baš iz tih razloga treba skratiti rok i sprečiti zloupotrebe.
Takođe sam mišljenja da sadržinu i izgled obrasca za azil propisuje ministarstvo, u konkretnom slučaju MUP, za razliku od Predloga zakona, koji propisuje da sadržinu i izgled obrasca za azil propisuje ministar. Šta ako se ministru, ne daj bože, nešto desi?

Da li se još neko javlja po ovom amandmanu? Narodni poslanik Petar Jojić, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SRS.

Dame i gospodo narodni poslanici, narodni poslanik Daja Jovan podneo je amandman na član 25. stav 1. i predložio da se ovaj postupak ipak skrati. Kako ga je on predložio, mislim da ga takvog treba prihvatiti.
Dame i gospodo, mislim da se sa zakašnjenjem dolazi do zakona o amnestiji. Zašto dolazimo do ovog zakona, ako bude usvojen, sa zakašnjenjem? Da se ne zaboravi. Podsećanja radi, dame i gospodo, ko je prouzrokovao progonstvo, ko je prouzrokovao, čitavim svetom i kuglom zemaljskom, da imamo milione i milione izbeglica? To je Amerika, koja je preko 280 ratova od 1945. do današnjeg dana proizvela i vodila na tuđim teritorijama.
Dame i gospodo, podsetiću i građane Srbije šta je to "Oluja" donela, koja je kao poraz koji se želi pretvoriti u pobedu, šta su ti američki dobrotvori i natovci počinili na području bivše SFRJ, bivše SRJ i šta čine na teritoriji Republike Srbije.
Koliko je uništeno kuća u "Oluji"? Porušene su i uništene 24.752 kuće. To su najnovija istraživanja istoričara. Uništen je 12.431 privredni objekat u vlasništvu Srba. Uništena su 172 zadružna doma. Uništeno je 56 ambulanti. Uništeno je 78 crkava. Uništeno je 79 muzeja, 181 groblje.
Trgovinskih objekata je uništeno 325. Vodovoda i kanalizacije 113, trafostanica 96, porušeno je 920 spomenika. Zanatskih radnji uništeno je i porušeno 410. Skladišta 118, a broj poginulih i nestalih broji se na desetine hiljada.
Dame i gospodo, ovo govorim zbog istorije, zbog toga šta su nam ti humanitarci NATO pakta i iz Amerike učinili u materijalnoj šteti, koja se procenjuje na oko 100 milijardi dolara. To je ono što sam hteo da podsetim, šta su nam ti neprijatelji srpskog naroda i okupatori učinili, i koliko su štete načinili i pričinili srpskoj državi i ostalim građanima u susednim republikama.
Neka mi bude dozvoljeno, ne mogu a da ne spomenem nedužno stradala tri mladića na teritoriji opštine Čajetina, tj. u naselju Ribnica, kada su trojica mladića sedeli uveče u svom društvu u jednoj kući. To su Savić Milanko od oca Radojice, Marjanović Radoje od oca Slavka i još jedan njegov drug iz Čajetine Pujo, a ova dvojica su iz sela Jablanice, odnosno iz Ribnice.
Sva trojica su poginula, jer je neprijatelj ispalio na tu kuću raketu, pa su jadni ti mladići, jedan 18, jedan 21 godinu, jedan 19, izgoreli u pepelu. To vam je humanitarna akcija bila tih neprijatelja i Milosrdnog anđela. Šta su ta trojica mladića, čiji roditelji danas oplakuju i čitavo selo i opština za ta tri mladića, koji su bili civili i sedeli u svojoj kući, a neprijatelj nije imao gde da gađa? Što nije gađo na teritoriji Floride? Što nije gađao tamo na njihovoj teritoriji, nego se usmerio ne na Kaliforniju, nego na malu Srbiju?
Zato, dame i gospodo, moramo se boriti da zaista više ne dozvolimo i da se ne ponovi ono. Mi u Srbiji, gospodo narodni poslanici, moramo biti gospodari, a ne možemo biti sluge.
Gospodine ministre, jutros sam spomenuo slučaj Jovana Glamočanina. Vi ste možda u pravu, možda vi ne znate ko je to naredio da policija, jedan agent strane obaveštajne službe i jedan policajac, samo se postavlja pitanje - da li je to bio pripadnik službe unutrašnjih poslova ili Bije ili vojne bezbednosti? Postavljam pitanje i tražim odgovor da li ćete moći vi da proverite ko je izvršio nezakonit pretres kod Jovana Glamočanina u Pančevu, u ulici Veljka Vlahovića broj 11, stan 14, dana 15. novembra ove godine?
Pogledajte Zakon o saradnji sa Haški tribunalom. U tom zakonu je propisano, u članu 10, kako treba da se ponašaju istražitelji Haškog tribunala. Molim vas, istražitelji Haškog tribunala u ovoj državi moraju da se ponašaju u skladu sa članom 10. i u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku, jer ih upravo član 10. Zakona o saradnji sa Haškim tribunalom obavezuje da se moraju poštovati procesni zakoni i pravila nacionalnog zakonodavstva gde oni preduzimaju određene istražne radnje.
Drugo, gospodine ministre, ne znam da li znate, u poslednjih 10 dana učestalo je pozivanje građana, putem telefona, a vi ste pravnik dugogodišnji, ugledni ministar, garantujem da takve stvari ne odobravate. Možda, ali onda se varam. Mislim da je nedopustivo da naši građani nemaju sigurnost i bezbednost, a sigurnost i bezbednost po Zakonu o unutrašnjih poslovima i Ustavu obezbeđuju organi unutrašnjih poslova i ostali državni organi, tj. BIA, vojska, ali BIA zna se šta treba da radi. Ne mogu da tvrdim sada da ste vi znali.
Dalje, gospodine ministre, dobili smo juče i danas veći broj telefonskih poziva gde nas građani obaveštavaju da se istražitelji Haškog tribunala predstavljaju putem telefona. Naređuju i pozivaju građane da dođu u hašku kancelariju u Beogradu, bez poziva. Gde to ima? Ovo nema ni u Bangladešu.
Zna se da Zakonik o krivičnom postupku propisuje da se mogu građani pozivati, ali se u pozivu mora naznačiti u kom svojstvu se pozivaju i da imaju pravo da uzmu advokata. To su odredbe nove u postojećem i važećem Zakoniku o krivičnom postupku.
Drugo, u tom pozivu mora da bude naznačen razlog pozivanja, da li je on osumnjičen ili se poziva kao građanin da da određeno obaveštenje. Građani su sada u nedoumici šta da rade, a obaveštavam građane koji su pozvani na ovakav način putem telefona, jer može neko lažno da se predstavi, naš građanin mora da dobije pisani poziv i da mu se u pozivu naznači koji ga organ poziva, kada, u kom svojstvu, gde i uz prisustvo branioca, odnosno advokata. Pozivam te građane bez pismenog poziva nigde da se ne odazivaju.
Sada su pozvali neke ljude u Zvorniku. Pozvali su jednog čoveka da sutra dođe u kafanu u Malom Zvorniku. Čekajte, molim vas, možemo li mi to tako da tolerišemo i dozvolimo. To nije dobro, ljudi. Molim vas, kao pravnik ne mogu sada da savetujem građane da na svaki poziv telefonom treba da dođu. Ne, samo pisanim putem, to znači poziv, da bude u skladu sa ZKP-om, u skladu sa odredbama Zakona o Haškom tribunalu, mada mislim da ga treba što pre menjati.
Da se razumemo, istražitelji Haškog tribunala nam vršljaju po Srbiji. Drugo, pozivaju na ovakav način građane. Ne može tako, to je protivno Ustavu. Savetujem svakom našem građaninu kada ga pozove državni organ po bilo kom osnovu, da je dužan da se na pisani poziv odazove. To je u redu. Ali, da neko nekoga zove u kafanu - sutra dođi ti u Mali Zvornik, u kafanu kod Sulje, na šta to liči, ili kod Šaje ili kod Paje. Ne može tako. To je nešto nedopustivo.
Zbog toga sam ovo želeo da iznesem, da predložim ministru unutrašnjih poslova da preduzme mere da se ove stvari preduprede i spreče. Istražitelji Haškog tribunala neka postupaju, ali samo po pravilima.
U Pravilu 77. postupka pred Haškim tribunalom normirano je i propisano koja su ovlašćenja haških istražitelja kada postupaju u našoj državi i u članu 10. ako su u pitanju potencijalni svedoci. Zbog toga ovo što se radi radi se protiv SRS, radi se direktno protiv Vojislava Šešelja i vi ne možete, gospodine ministre, skrštenih ruku da sedite, a verujem da ćete preduzeti mere.
O ovome ste danas obavešteni, obaveštavaćemo javnost stalno, jer smatramo da je ovo i te kako važno pitanje radi ostvarivanja i zaštite prava naših građana.

Po Poslovniku narodni poslanik Nataša Jovanović.