Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po članu 93. Poslovnika koji reguliše učešće ministra i da iskoristim vaše učešće, gospodine Jočiću.
Vi lično, čini mi se, ispravite me ako grešim, najmanje 16 godina poznajete prof. dr Vojislava Šešelja. Vi ste pravnik po struci. U više saziva ste bili poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije i verujem da ste kao Srbin i kao patriota, tako se izjašnjavate i predstavljate, bili ponosni na ono što je prof. dr Vojislav Šešelj govorio na Mitrovdan, 8. novembra, u Haškom tribunalu, kada je počeo svoju briljantnu odbranu pred tim zlikovcima koji žele da se obračunaju sa svakim Srbinom koji je časno branio svoju državu i svoj narod.
Gospodine Jočiću, kada je bila sednica Odbora za odbranu i bezbednost postavila sam vam pitanje, pre toga gospođa Radeta, čini mi se da ste i pisani odgovor dali, da se u Ulici Jevrema Grujića u Beogradu nalazi kancelarija Haškog tribunala. Pitala sam vas, vi ste mi rekli, odgovorili ste to isto i koleginici Radeti, da je MUP preuzeo nadležnosti bivšeg saveznog MUP-a i da se tu nalazi jedan portir, ustvari čuvar, policajac, koji obezbeđuje, kao i kod svih ostalih diplomatskih, kako ste rekli, predstavništava i kancelariju Haškog tribunala u Beogradu, koja je u pravom smislu reči zatvor, odnosno mesto gde se zlostavljaju, muče i maltretiraju ljudi, o čemu je govorio gospodin Jojić.
Opet vam tvrdim i izvinjavam se pojedinim ljudima koji će biti svedoci odbrane prof. dr Vojislavu Šešelju, neki od njih su bili vaše kolege davnih dana u ovoj skupštini ovde, a cenjene su i proslavljene četničke vojvode. Rekla sam vam tada da ih tamo zadržavaju 48 ili 72 sata. Ma kakvi, rekli su mi da se to dešava i danima, dešavalo se da tamo odvedu ljude i da budu sedam do 10 dana. Tako je taj jedan gospodin, koga ovi zlikovci ovih dana proganjaju, reagovao na izlaganje koleginice Vjerice Radete u prepodnevnom delu zasedanja, jer se to dešava danas ovde u Beogradu.
Verujem, i vi ne možete da kažete drugačije, gospodine Jočiću, nego čitava domaća javnost, a i svi ljudi iz čitavog sveta koji su pratili svedočenje, odnosno istup našeg predsednika prof. dr Vojislava Šešelja, i kao doktora pravnih nauka i kao političara, kao čoveka koji je dao svedočanstvo jednog vremena, koji je napravio istorijski elaborat pred sudskim većem koje očigledno ništa ne zna, predlažem vam, gospodine Jočiću, pošto se zaista danas dešava da Kristina Dal boravi u Beogradu, da krši ovlašćenja koja su joj data i po zakonu koji ste vi usvojili o saradnji sa Haškim tribunalom, da se vi lepo proslavite i da steknete mnogo veći ugled u srpskom narodu, da iz ovih stopa naredite da je privedu i da policija krene da je ispituje zbog činjenice što krši sva ovlašćenja koja ima na području Republike Srbije.
Dakle, vi možete sada da reagujete kao ministar, da verujete na reč ljudima koji su u timu za odbranu prof. dr Vojislava Šešelja. Obratili su vam se ljudi koje ta nesrećnica proganja, zloupotrebljava. Ona traži da ljudi dođu u kancelariju ovog idiota Vukčevića i da ih tamo saslušava. Krši, dakle, sve norme međunarodnog prava, ovlašćenja koja ima kao predstavnik tog tužilaštva koje štancuje optužnice i optužuje ljude na pravdi boga.
Lepo imate priliku danas, ovog dana, još je i praznik, da se proslavite kao Dragan Jočić, naredite da se privede pod hitno Kristina Dal u prvu policijsku stanicu, 29. ili već gde, i da je vaše kolege policajci ispitaju i da joj se zabrani dolazak, da se lepo gospođa deportuje i da više nikada ne može da dođe u Srbiju i da se tako ponaša. Hvala.

Na član 26. amandman je podnio narodni poslanik Srboljub Živanović.
Vlada i Odbor za odbranu i bezbednost predlažu da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Narodni poslanik Momir Marković. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, Srbija ulazi u fazu obezbeđivanja zakona za azilante, a u prethodnoj fazi, koja traje 17 godina, samo na teritoriju Srbije se slilo nekoliko stotina hiljada što izbeglica, što raseljenih lica, kako ste ih sve zvali, svejedno, Srba iz Republike Srpske Krajine, iz Bosne i Hercegovine, sa Kosova i Metohije, a kako stvari stoje, i po pitanju Republike Srpske, i po pitanju kako ovi vaši nalogodavci nazivaju konačnog rešenja statusa Kosova i Metohije, još neki talasi Srba će se sliti u Srbiju.
Pri tom, ne smemo zaboraviti ni nedavno formiranu samostalnu Crnu Goru, u kojoj su Srbi maltene izbačeni iz ustava. Slično se desilo Srbima u Republici Hrvatskoj.
Upravo onu Crnu Goru koju je ovih dana posetio ministar odbrane Šutanovac i potpisao sa tamošnjim ministrom sporazum, koji pored ostalog predviđa da mi školujemo vojne kadrove za Crnu Goru, pretpostavljam besplatno, jer su se mnogi iz Crne Gore školovali u Srbiji i sve što je školovano, što je steklo znanje i zvanje i obrazovanje, školovano je ovde.
Pri tom je ministar Šutanovac posetio gotovo sve političke stranke, zaboravio je samo da poseti, da obiđe i da se sastane sa srpskim strankama, sa strankama koje su na srpskoj listi.
Dame i gospodo, nemojte se iznenaditi kad sutra obespravljeni Srbi upravo i iz Crne Gore budu krenuli u Srbiju. Mi smo svojevremeno predlagali dvojno državljanstvo, čini mi se da to nije rešeno i pitanje je šta će se dalje dešavati.
Narodni poslanik Srboljub Živanović podneo je amandman na član 26, gde u stavu 1. traži da se reči "u najkraćem mogućem roku", kao roku koji je apsolutno nedefinisan, zamene rečima "u roku od 24 časa". Obrazloženje zbog čega je amandman narodnog poslanika Srboljuba Živanovića, poslanika SRS-a odbijen glasi - Vlada ne prihvata amandman jer nije zamisliva pravna posledica propuštanja roka od 24 časa od strane ovlašćenog službenika Kancelarije za azil.
Kad smo već kod ove kancelarije za azil, s obzirom da je ta zapadna sisa, preko koje su nevladine organizacije sve vreme otkad su formirane, od buldožer revolucije pa naovamo i poprilično se ugojile, počela da presušuje i treba naći uhleblje za Natašu Kandić i njene, Sonju Biserko i njene, Sonju Liht i njene itd. Ima onoliko tih nevladinih organizacija, nicale su kao pečurke posle kiše.
S obzirom da ste u agencije, pomoćnike ministra, u raznorazne kancelarije zbrinuli valjda do sad sve vaše nosioce vaših članskih karata, da ne kažem sve vaše članove jer imate jedno amorfno telo, koje kako se promeni vlast tako oni pređu na onu stranu, tako da ste i njih zbrinuli, bar ste obezbedili hleb za njih. Uveravam vas da kad uskoro SRS preuzme kormilo ove države, takvo telo neće preći u SRS, neće biti primljeno.
Ali, da se vratimo amandmanu i ovom roku od 24 časa. Zar je malo vremena od 24 časa da kancelarija na granici primi azilanta, završi kompletnu onu proceduru i reši pitanje? Zašto najkraći mogući rok i koliki je taj najkraći mogući rok? Da li taj najkraći mogući rok podrazumevate sa najduže 24 časa ili će to moći da traje i tri dana, sedam dana, 15 dana, dok mu ne rešite problem.
Ima još jedan veliki problem sa kojim će Srbija ovih dana već da se suoči. Reč je o readmisiji, zakonu o readmisiji je sad u proceduri i uskoro će biti na glasanju.
Pritiskaju vas vaši nalogodavci da primite sve one koji su svojevremeno iz Srbije otišli, ne pitajući njih da li bi da se vrate. Ono što je mnogo gore od svega toga, kroz državu Srbiju su prošli mnogi strani državljani, pogotovo u vreme ratno, poratno, vreme rovito.
Odlazili na zapad, pri tom je bilo zloupotreba, pa su možda dobijali i pasoše. Da vas podsetim da su mnogi Albanci iz Albanije, dobijajući pasoše dole na Kosovu i Metohiji, tamo gde su radili pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova njihove nacionalnosti, prolazili kroz državu Srbiju sa našim pasošem, odlazili i tamo tražili politički azil.
Sad će se desiti da će se u Srbiju, pored svega ovoga, pored svih problema koje imamo, sliti još 150.000 azilanata, povratnika, po sistemu readmisije. To je još 150.000 gladnih usta, gospodine ministre. O tome Vlada, izgleda, ne razmišlja. Niste to shvatili kao način, ne vi, mislim na Vladu, niste to shvatili kao način da tražite i neku protivuslugu za to. Sredstva koja vam nude, obećavaju, prvo su zanemarljiva i suviše mala da bi pokrila stvarne troškove tih ljudi koji u readmisiji dolaze. Niste razmišljali o tome šta ćete sa ljudima koji su iz Irana, Iraka, iz Albanije, iz drugih zemalja, prolazili, Srbija im bila propusni ventil i odlazili. Gde ćete njih da vratite? Ostaće ovde. Ostaće na teretu države Srbije.
Gospodine Milivojeviću, izađite za govornicu, pa kažite šta imate, nemojte dobacivati, ja vama ne dobacujem. Inače, uzdržavam se od dobacivanja uvek kad govornici izađu za ovu govornicu.
Dame i gospodo, mislim da je krajnje vreme da ministar shvati da su svi amandmani SRS samo sa ciljem da poboljšaju tekst zakona, da ga upodobe i da taj zakonski projekat može sutra da funkcioniše u pravnom prometu. Nema zle namere i nema namere da se projekat upropasti.
Sve ono što je upropašćeno je došlo ili sa zapada, pa su vaši prepisivači, resavska škola, prepisali predloge zakona ili su neki neuki iz ministarstava pisali te zakone. Malo je zakona koji su pisani u ministarstvu i koji su pisani stvarno sa namerom da zažive u pravnom sistemu države Srbije. Podsećam vas na onih 260 i nešto zakona, od kojih ni 30-ak ne može da se primenjuje sad, a oni su služili da se ministri hvale sa tim.
Pri tom, ne mislim da je ovaj zakon takav zakon, ali ako hoćete dobar zakon, slušajte poslanike SRS, usvojite njihove amandmane. Biće to kvalitetan i primenljiv zakon.
Na kraju, u zemlji apsurda, kakva je danas Srbija, moguće je sve. Moguće je da napunimo zemlju, ne samo našim, državljanima Srbije, koji su zbog političkih, ekonomskih ili bilo kojih drugih razloga otišli na zapad, pa nam ih sada po sistemu readmisije vraćaju.
Moguće je da primimo i mnoge druge iz drugih zemalja, i što je najgore, moguće je da dođu i oni koji su spremni i na terorističke i druge aktivnosti. Svašta se slilo na taj zapad. Svašta je prolazilo kroz Srbiju i odlazilo na zapad zahvaljujući tome što je i crveni pasoš imao cenu utvrđenu na tržištu, mnogi su kupovali pasoše i odlazili, pogotovo sa teritorije Kosovo i Metohija. To će se sve sada vratiti u Srbiju.
Razmislite koliko će problema država Srbija, pored ekonomskih, pored finansijskih problema, koliko će problema država Srbija dobiti sa njima kad se budu vratili imati. Nemojte u ovom zakonu omogućavati da se slične stvari i dalje dešavaju.

Zahvaljujem. Po amandmanu, narodni poslanik Amdžad Migati.

Ministre, moram da priznam, nisam razumeo vaše objašnjenje za amandman našeg poslanika Martinovića, da nije u duhu zakona. Naši amandmani su u duhu preciznosti, efikasnosti. Ovaj amandman traži, povezan je isto sa amandmanom gospodina Martinovića, da bude sve precizno, a ne da bude uopšteno.
Vi ste naglasili, e, nemate poverenje u našu koaliciju, imate poverenje, to nije u pitanju. Vi ne znate koliko, čak i znate neke segmente, to je toliko osetljivo, toliko ima zloupotreba od nekih službenika našeg MUP-a u takvim situacijama.
Kada dođe čovek koji se zove azilant pod strahom mora da oseća odmah sigurnost, da mu odredite tačan termin kada će da izjavu, tj. treba odmah, da želi da bude azilant i kad će da bude ispitan. Onda će da oseća sigurnost, a ne da bude na milost i nemilost milicionera, odnosno čoveka sa granice, koji će da ga gleda sa simpatijom ili bez simpatije.
U praksi ima dosta primera za druge stvari koje se ne dešavaju po zakonu. Znate, oko viza na primer, ljudi sa Bliskog istoka koji dolaze sa vizom, sve je legalno, sve je u redu, na aerodromu ih stave tamo u tranzit kao teroriste dok ih ne ispitaju.
Poslednji primer je bio pre mesec dana. Jedan naš prijatelj, profesor univerziteta, koji je imao čak i pismo od naše ambasade u Libiji, koja traži da mu olakšaju sve, a oni ga maltretiraju dok neko ne kaže, hajde pustite ga, a ima urednu vizu. Tako se ponašaju na granici.
Na primer, za državljanstvo, čovek koji je dobio ovde penziju, njegova žena, deca su Srbi, imaju srpsko državljanstvo, a on do danas ne može da dobije državljanstvo. Podneo je zahtev. Kad god ide, kažu - šta se tebi žuri. Ima takvih slučajeva zloupotrebe.
Ne znači da je milicija loša ili dobra, ali treba da bude sve precizirano zakonom. Imamo ovde precizan zakon, ali se ne poštuje. Zamislite kada nema precizno, kao ono u najkraćem mogućem roku. Šta to znači? To može da bude godinu dana.
Niko ne može čoveku da kaže da je prekršio službeno ovlašćenje ako zakasni tri-četiri meseca, godinu dana, kaže - nije bilo odgovarajućih dokumenata, na primer, čekali smo da dobiju dokumente. Ne može da bude nepreciznost.
Osnovni cilj svakog zakona je da bude precizan, da može da bude primenljiv. Ako nije precizan, onda je po volji ovog ili onoga. Zato bih vas zamolio da prihvatite duh naših amandmana, da budu svi članovi zakona precizni, da može da se primenjuje. Vi znate da ima dosta preciznih stvari koje se ne primenjuju zato što Evropska unija tako traži od vas, kao što je režim viza i ulazak, na primer. Prema tome, razmislite malo ozbiljnije o tim randmanima. Hvala.

Zahvaljujem. Na član 31. amandman je podnio Odbor za odbranu i bezbednost.
U toku pretresa Predloga zakona u pojedinostima, predstavnik predlagača je prihvatio ovaj amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 32. amandman je podneo poslanik Nikola Vukelić.
Vlada, Odbor za odbranu i bezbednost i Zakonodavni odbor predlažu da se ovaj amandman odbije.
Da li neko želi riječ?
Narodni poslanik Nikola Vukelić.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanici SRS su podneli veliki broj amandmana, kako bi na jedan konstruktivni način uspeli da poboljšamo, odnosno da ispravimo manjkavosti ovog zakona o azilu, koji je predložila Vlada Republike Srbije.
Amandman koji sam podneo odnosi se na član 32, kojim se reguliše podnošenje novog zahteva za azil koje podnosi lice koje traži azil. Taj član glasi: stranac čiji je zahtev za azil ranije odbijen u Republici Srbiji može podneti novi zahtev ako obezbedi dokaze da su se okolnosti relevantne za priznavanje prava na utočište i dodeljivanje prava na supsidijarnu zaštitu u međuvremenu bitno izmenile.
U amandmanu koji sam podneo predlažem da se posle reči "novi zahtev" dodaju reči "u roku od šest meseci od dana odbijanja zahteva".
Naime, smatram da se stranom državljaninu mora dati određeni rok kada može ponovo podneti zahtev da bi se predupredile moguće zloupotrebe. U protivnom, to bi značilo da strano lice na osnovu svoje slobodne procene da je obezbedilo relevantne dokaze za priznavanje prava na utočište, moglo bi hipotetički na svakih sedam dana ili svaki drugi dan podnositi novi zahtev i na taj način zloupotrebljavati pravo koje mu omogućava ovaj predlog zakona.
Dakle, ovim amandmanom bi se ta eventualna zloupotreba osujetila i prevazišla bi se ta određena pravna praznina koja ovde postoji.
U toku rasprave u načelu o Predlogu zakona o azilu poslanici SRS su argumentovano ukazivali na sve nedostatke ovog zakona. Jedno od osnovnih pitanja koje se postavlja je - ima li Srbija snage i mogućnosti da pored ogromnog broja izbeglica, zatim interno raseljenih sa Kosova i Metohije, odnosno prognanika, zatim lica koja će u Srbiju biti vraćena na osnovu zakona o readmisiji, sada i stranim državljanima, licima koji nisu Srbi, da azil i omogući im adekvatne uslove za normalan život.
Pre nego što primi bilo koga, država Srbija je dužna da obezbedi elementarne uslove za život našim Srbima, proteranim i izbeglim, od kojih mnogi sada žive u zaista nehumanim, neljudskim uslovima po kolektivnim centrima širom Srbije.
Čuli smo da postoji nekoliko kategorija azilanata, to su ekonomski, politički i socijalni. Želim samo kratko da se osvrnem na kategoriju političkih azilanata. Doći ćemo praktično u paradoksalnu situaciju da aktuelna vlast daje azil stranim državljanima koji su žrtve političkog progona u svojoj zemlji, što u određenim slučajevima nije sporno. Ali, postavlja se pitanje, šta je sa našim državljanima koji su žrtve političkog progona u sopstvenoj državi?
Podsetiću samo na nevine ljude uhapšene u akciji "Sablja", a da ne pominjem slučaj kidnapovanja i sramnog izručenja Slobodana Miloševića u Haški kvazisud, zatim pisanje lažne optužnice protiv Vojislava Šešelja u Beogradu, zatim progon članova porodica ljudi koji su optuženi pred antisrpskim Haškim tribunalom, pa zatim hapšenje generala Zdravka Tolimira itd.
Stvarno je poseban kuriozitet da vlast, koja se na tako maćehinski način odnosi prema sopstvenim građanima, sada donosi zakon o azilu kojim će pružiti utočište i zaštitu stranim državljanima.
Na osnovu informacija koje danas primamo, kako haški istražitelji vršljaju ovde po Srbiji i maltretiraju naše građane, izgleda da će naši građani u sopstvenoj državi morati podnositi zahtev za azil.

Zahvaljujem kolega. Da li po ovom amandmanu još neko želi reč?         Milorad Buha, izvolite.

Hvala vam, predsedavajući. Pre nekoliko dana kada smo u načelu razgovarali o Predlogu zakona o azilu, bilo je govora i o razmeni imovine, pokretne i nepokretne, između Srba i Hrvata.
Ovo pitanje moramo i dalje nastaviti, i tada sam predložio da se formiraju određene komisije koje će izvršiti reviziju svih ugovora o zameni i svih kupoprodajnih ugovora koji su bili u periodu od '90. pa nadalje.
Vlada Republike Srpske Krajine u progonstvu je napravila jedan predlog, sada ću ga uputiti predsedniku Skupštine i predsedniku Vlade, sada ću to predati predsedavajućem koji će to predati predsedniku, tu je i ministar unutrašnjih poslova koji će to predati predsedniku Vlade u ime Vlade Republike Srpske Krajine u progonstvu, koja se zalaže za reviziju svih ugovora. To je istorijska pravda, istorijska dužnost nas da ispravimo sve patnje koje su nastale i Srbima i Hrvatima u tim '90. godinama.
Imamo više međunarodnih konvencija i deklaracija koje nas obavezuju na to, a imamo i jedan Sporazum koji je 2001. godine potpisan, prihvaćen i ratifikovan od strane svih bivših jugoslovenskih država. On je iz 2001. godine, naša država je to ratifikovala sledeće godine, Hrvatska je zadnja ratifikovala 2004. godine.
Znači, sada Sporazum o sukcesiji imamo pred sobom, u Odeljku G član 2. predviđeno je, radi se o privatnoj svojini i stečenim pravima, u odredbi tog člana 2. rečeno je da svi oni ugovori i sve zamene koje su nastale pod pritiskom, u strahu od odmazde, da su ništavni i kao takve moramo danas staviti i izvršiti reviziju.
Predlog Vlade Republike Srpske Krajine u progonstvu je da se formira jedna centralna komisija na nivou Republike Srbije, ista takva na nivou Republike Hrvatske, i opštinske komisije u mestima u kojima su obavljane zamene i kupoprodaja. Mislim da je to lak zadatak, otklonićemo istorijsku nepravdu koju smo naneli ljudima, a države će međusobno izvršiti prebijanje, jer inače, prema odredbama Zakona o sukcesiji one su to dužne da naprave.
I kod državne i kod privatne svojine mora se sesti, mora se razgovarati. Prošlo je 15-tak godina, i 16 godina je u toku, od tih nepravdi koje smo naneli i jednom i drugom narodu. Prilika je da se to otkloni.

Hvala. Da li se po amandmanu još neko javlja? (Ne.) Zahvaljujem.
Na član 34. amandman je podneo narodni poslanik Dragoljub Anastasovski.
Vlada i Odbor za odbranu i bezbednost predlažu da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi riječ? (Da.)
Narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite.