Dame i gospodo poslanici, kada protumačite član 44. videćete da utočište ili supsidijarnu zaštitu i smeštaj određeno lice dobija najduže jednu godinu. Od kada? Dakle, od konačnog rešenja kojim mu je priznat status. Šta ćemo sa onim licima koja su došla 1991. godine?
Šta je država čekala da prođe toliko godina da bi se rešavao status izbeglica, odnosno prognanih? Kada je u pitanju smeštaj, šta će biti sada ako donesete rešenje za neko lice, konačno rešenje da mu se priznaje status, ali za godinu dana. Prođe godina dana i to lice iz brojnih opravdanih razloga ne želi i ne može da se vrati u svoju državu, svoju republiku, Republiku Srpsku Krajinu. Šta ćemo onda sa stotinama hiljada Srba?
Hoćete li ponovo da donosite stotine hiljada rešenja da im produžite rok? Ili ćete da menjate zakon? Gospodo, ovde se radi zaista nepromišljeno. Ovde niko ne vodi računa o milion Srba koji su proterani iz svoje države Republike Srpske Krajine i ostalih teritorija.
Kada pogledate, vi rešavate ovde kratkoročno, dnevno, za godinu dana određene probleme i da priznate pravo određenom licu koje traži utočište, tj. izbeglica da mu se prizna taj status, ali mu dajte samo godinu dana i to od konačnog rešenja.
Ovaj zakon stupi na snagu za mesec dana ili od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije". Prođe godinu dana, to se lice nađe u bezizlaznoj situaciji. Nije samo jedno. Kažem vam, radi se o stotinama hiljada ljudi. Ovo je nepromišljeno, ovo nije dobro, ovo nije dobronamerno prema srpskom narodu. U uporednom pravu nećete naći ovako nešto.
Ovde se mora rešavati dugoročno. Kada je u pitanju smeštaj, dame i gospodo, imali smo prilike u poslednje vreme da vidimo da policija izbacuje i državni organi izbacuju izbeglice iz smeštaja koji im je dodeljen, izbacuju se ljudi iz stanova i onih šupa tamo gde su bili privremeno smešteni. Sada gledate kako je Vlada Republike Srbije humana prema svom narodu i kako vodi računa o njihovim interesima, a izbacuje ih na ulicu.
Ovim zakonom pokušava da prikaže paušalno - daćemo mi njima garancije i socijalnu pomoć, daćemo im školstvo, daćemo im smeštaj. Koji smeštaj? Treba da zađete malo po Srbiji, da obiđete regione. U regionima ćete naići na takve drastične i katastrofalne smeštaje gde živi ovaj narod. Šta radi Vlada? Vlada ne radi ništa da tim ljudima i tim građanima omogući bar nužni smeštaj, neophodne i nužne troškove za život.
Ono što su naši poslanici izneli u toku rasprave, nećete valjda da ih, kad prođe godina dana, vratite Mesiću? Hoćete li da ih tamo ponovo šikaniraju i ubijaju, da im pale ono imovine što je ostalo? Srbija ne može tako prema svojim građanima, tj. prema Srbima da se odnosi. Vlada mora da preduzme određene mere. Vlast je kriva što je do ove situacije došlo.
Šta je Vlada preduzela na bazi reciprociteta, šta je uradila da preduzme određene mere da Hrvatska, pre svega, imovinu vrati našim građanima? Mi kažemo da idemo pridruživanju i standardima Evrope. Kako idemo? Zašto Vlada ne zahteva od Hrvatske da se prognani sa svojih teritorija i RSK vrate? Zašto Vlada ćuti, zašto Vlada ne preduzima mere da se šteta nadoknadi Srbima? Ne preduzima te mere nikakve.
Treba da preduzima odgovarajuće mere. Neka se oglasi, neka ne misli da Srbija ćuti, neka Mesić zna da se Srbi da se vrate u RSK, da će oni vladati RSK i neka se ne igra ni Mesić, ni bilo ko. Zato tražim da Vlada Srbije preduzima određene mere. Ima pravo, po međunarodnim ugovorima, da štiti Srbe, njihovu imovinu, njihove živote i njihovu slobodu.