TREĆA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 23.11.2007.

13. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

TREĆA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA

13. dan rada

23.11.2007

Sednicu je otvorio: Oliver Dulić

Sednica je trajala od 10:15 do 21:10

OBRAĆANJA

...
Socijalistička partija Srbije

Milutin Mrkonjić

| Predsedava
Zahvaljujem narodnom poslaniku Draganu Vujadinoviću. Reč ima potpredsednik Vlade Republike Srbije gospodin Božidar Đelić. Izvol'te, gospodine Đeliću.

Božidar Đelić

Hvala. Ja ću odgovoriti na prvo i treće, a za mikroekonomsko pitanje ćete dobiti odgovor u pisanoj formi od Poreske uprave i Ministarstva finansija.
Što se tiče pitanja duga, naša zemlja je, ako gledamo cifre iz 2000. godine, imala ukupni spoljni dug u iznosu 126 odsto našeg bruto domaćeg proizvoda. Treba se podsetiti da Mastriški kriterijum, koji se posle pretočio u kriterijum iz Kopenhagena, za zemlje koje žele da uđu u Evropsku uniju, daje kao maksimum 60%.
Znači, krenuli smo iz jedne situacije gde smo, prema našem nacionalnom bogatstvu, imali dva puta više duga od onog što je bilo prihvatljivo za naš ulazak u Evropsku uniju. Danas, ukupni spoljni dug naše zemlje je 60%. Drugim rečima, naš dug je i dalje visok, ali se uvodi u jedan gabarit koji nam omogućava već danas, bar po tom kriterijumu, ulazak u evropske integracije.
Ono što je, mislim, još važnije, jeste da, ako pogledamo s jedne strane učešće javnog duga, ili duga gde je naš budžet dao suverenu garanciju ili, prevedeno na srpski jezik, ukoliko krajnji korisnik ne bude u stanju da plati moraće da plati budžet Republike Srbije, to učešće je bilo 120 odsto 2000. godine i palo je, ako pogledamo cifre za 2006. godinu, na manje od 30%, otprilike 28%.
Projekcija je, videćete u Memorandumu o budžetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici, koji je dostavljen ovom cenjenom domu sa Predlogom zakona o budžetu Republike Srbije za 2008. godinu, dalje padanje učešća javnog duga u našem bruto domaćem proizvodu. To je veoma dobro.
Kako je to bilo moguće? Tri su načina. Prvo, to su pregovori sa Pariskim i Londonskim klubom koji su doveli do značajnog otpusta duga, u proseku 66%. Vidimo da su neke zemlje, poput Nemačke, već u dva navrata obezbedile da, umesto da vraćamo naš suvereni dug budžetu Nemačke - prvo u iznosu od 25.000.000 evra i evo, prošle nedelje, u dodatnom iznosu od 17.000.000 evra - to možemo usmeriti ka finansiranju projekata naše zemlje.
Drugo, što smo uradili kada je budžet za to imao prostora, vraćen je u potpunosti dug MMF-u i značajan iznos duga Svetskoj banci. Tako da je pad učešća javnog duga u bruto domaćem proizvodu naše zemlje dobar, ali, vi ste u pravu, sve dok ukupni dug iznosi tih 60 odsto, nema prostora za bilo kakav laksizam. Zbog toga se u budžetu za 2008. godinu predviđaju ne samo ukupni okvir, nego pojedinačno svaki kredit za koji se traži suverena garancija od ovog doma.
Tu, u nemaloj meri, neki koji rade oko tih projekata koče njihov razvoj, bar to oni tako vide. Međutim, imajući u vidu da je naš dug u ukupnom iznosu i dalje visok, ja mislim da treba da sačuvamo dozu discipline i da ovaj dom dugove odobrava svaki put pojedinačno.
Prvi put da uopšte može da se pregovara, i to je ono što imate u vidu garancije, u dispozitivu budžeta Republike Srbije, i drugi put pojedinačno, kada predlagači moraju doći da bi se izglasala i konkretna garancija za konkretni predlog suverene garancije. Mislim da imamo dispozitiv koji je dobar, da naš ukupni dug postepeno padne ispod 50%, što je cilj, to ćete videti, koji je predviđen u Memorandumu.
Drugo pitanje su izvoznici. Na inicijativu ministra Bubala, iza koje je stala cela Vlada, organizovali smo prvi samit izvoznika naše zemlje.
Neću da kažem "nikada", pošto ne znam, ali je verovatno, sigurno je to prvi u poslednjih sedam godina. Ja mislim da je taj jednodnevni skup bio veoma važan jer je naših vodećih 300 izvoznika izložilo konkretne probleme.
Vlada, s jedne strane, u ovom momentu priprema i do marta sledeće godine će usvojiti strategiju razvoja izvoza naše zemlje. S druge strane će, već u budžetu za 2008. godinu i kroz akcioni plan, predvideti dodatne mere za povećanje našeg izvoza.
Zašto je izvoz ključni element? Zašto sam ga ja, na primer, nazvao ''patriotizmom 21. veka u ekonomskoj sferi''? Zbog toga što se povećanje plata i penzija na održivi način ne može zasnivati ni na čemu drugom no na razvoju prodaje naših proizvoda i usluga u svetu. Nema drugog recepta, sve ostalo je neodrživo. Mi ne možemo kroz uvoz razvijati ekonomiju, ni plate i penzije - to nije održivo. Niti privredni rast, koji je brz kod nas - ove godine će iznositi 7,3 odsto i to će biti najbrži privredni rast u Evropi ove godine.
To je dobra vest, ali lošija vest je da to radimo tako što imamo deficit u našoj razmeni sa inostranstvom od 15 odsto bruto domaćeg proizvoda, što je jedan od najlošijih indikatora u Evropi. I ne samo to, privredni rast poslednjih godina smo u nemaloj meri obezbedili povećanjem potrošnje, bilo od strane domaćinstava, bilo od strane naših preduzeća. Samim tim - treba održati rast, ali promeniti izvore tog rasta i izvoz je jedini pravi, održivi način.
Koje su mere u zaključku? Prvo, želim da kažem da je u Nacrtu budžeta predviđena dokapitalizacija u iznosu od 50.000.000 evra. Što se tiče državnih institucija, videćemo da li je celishodno spojiti AOFI, koji je na republičkom nivou, i Smeku (SMECA), na saveznom nivou, pa da imamo jednu instituciju, ili je bolje da ih specijalizujemo - jedna za jedne poslove, druga za druge. U svakom slučaju, u pravu ste da državne institucije nisu bile u stanju da garantuju izvozne poslove na zadovoljavajućem nivou.
Da kažem i da je postignut dogovor da će izvozni krediti biti tretirani kao stambeni krediti. Na garanciju državne institucije za kredit koji izvoznik potpiše sa poslovnom bankom, Narodna banka Srbije odgovoriće time što će izuzeti taj konkretni kredit od obračuna obavezne rezerve i, drugim rečima, obezbediće da ti krediti budu najjeftiniji u našoj zemlji.
Što se tiče Fonda za razvoj, dostaviću vam u pisanoj formi plan za 2008. godinu, ali sigurno je da ćemo, na onome što već postoji, ojačati sredstva koja će biti posvećena izvozu. Izvoznici su najkvalitetniji deo naše privrede. Danas dosta pričamo o monopolistima, o trgovcima.
Jasno je da je najkvalitetniji privrednik onaj koji je u Nemačkoj uspeo da proda sopstveni proizvod u konkurenciji sa nemačkim, kineskim, bugarskim, italijanskim, američkim proizvodima. To su ljudi koji zavređuju najveću našu podršku i zbog toga kažem da oni nemaju dovoljno mesta u našoj ekonomiji niti u našem društvu.
Nadam se, to bi bila jedna dobra inicijativa, da će strategija za razvoj izvoza biti predmet debate i u ovom cenjenom domu jer, zapravo, ukoliko mi ne uspemo da pomnožimo sa tri, da budem veoma precizan, u evrima iznos našeg izvoza u sledećih pet godina, ceo naš razvoj i predviđena stopa od 7% razvoja neće biti mogući na održivi način. Hvala puno na vašoj pažnji.
...
Socijalistička partija Srbije

Milutin Mrkonjić

| Predsedava
Zahvaljujem potpredsedniku Vlade gospodinu Božidaru Đeliću. Gospodin Vujadinović nema komentar.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović, poslanik SRS-a. Izvol'te kolega. Izvinjavam se, molim vas, Aleksandre, pošto je ovo još uvek pilot projekat. Reč ima ministar trgovine gospodin Predrag Bubalo. Izvolite.

Predrag Bubalo

U ovom istom parlamentu je 2002. godine donet niz zakona kojima je potpuno liberalizovana trgovina. Tim zakonima država je razvlašćena za uticaj na formiranje cena, a isto tako, pošto je sastavni deo cene i marža, na formiranje marži. Prema tome, država je zadržala kontrolni paket samo za javni sektor, i to vrlo opskurno, zato što za naftu imamo formulu po kojoj se diže cena, mi samo to odobrimo ili ne odobrimo, ali jednostavno poštujemo zakone.
Naravno, ne bih želeo da kažem da država u svemu ovome nema baš nikakve mogućnosti i mere. Država je to pokazala. Ove godine, kada je bila suša, donela je uredbu o tome da se ograniči izvoz žitarica, ne s namerom da ga zabrani, nego da bi naše stanovništvo imalo u dovoljnoj količini ovih proizvoda, a ne da se sve izveze pa da onda za mnogo veće pare moramo u toku zime da uvozimo.
Slične mere se pripremaju i ovih dana. Zaista nemam nameru da se ubeđujemo sa uljarima; imali smo tolerancije, ali mislim da oni zloupotrebljavaju visoku zaštitu koju imaju neki proizvodi, pre svega ulje i mleko, i maksimalno koriste to što mi štitimo proizvođače. Predlog je da se odande gde je jeftinije uveze određena količina bez carine, a napominjem da je carina za ulje 30 posto, upravo da bismo zaštitili standard građana.
Kada je u pitanju mleko, isto je problem visoka zaštita. Moram da uvažavam stavove Ministarstva poljoprivrede, ono zna šta predlaže kada štiti proizvođače mleka, ali mislim da oni koji sada vrše preradu mleka, računajući i visoku otkupnu cenu i svoje zarade, maksimalno koriste zaštitu od 20 posto i 10 dinara po litru prelevmana.
Otuda je naše mleko skuplje u Srbiji nego u Crnoj Gori, jer Crna Gora nema nikakvu zaštitu. Dakle, pošto ste analitičar, sve sam vam time rekao. Hvala.
...
Socijalistička partija Srbije

Milutin Mrkonjić

| Predsedava
Zahvaljujem ministru Bubalu.
Izvinjavam se, reč ima ponovo Dragan Vujadinović, verovatno dopunsko pitanje. Molim poslanika Aleksandra Martinovića za razumevanje.

Dragan Vujadinović

Samo jedna rečenica. Da li su Republičke robne rezerve, kao jedan tržišni regulator od strane države, kao učesnik na tržištu sa kojim država može da koriguje slobodna, liberalna tržišna kretanja, postavljene na adekvatan način i da li se razmišlja o tome da zaista igraju tu ulogu? Otprilike kao kada centralna, Narodna banka interveniše na deviznom tržištu u pogledu određivanja kursa kod poslovnih banaka.
...
Socijalistička partija Srbije

Milutin Mrkonjić

| Predsedava
Zahvaljujem. Reč ponovo ima ministar trgovine ministar Bubalo. Izvol'te.

Predrag Bubalo

Robne rezerve nisu postavljene po ovoj koncepciji koju je poslanik predložio i neće nikada biti u funkciji onoga što ima Narodna banka kada je u pitanju kurs. Jednostavno, to je nemoguće. Mi imamo jednu monetu i jednu monetu sa kojom se poredimo. Ovde ima veći broj roba, u robnim rezervama je samo određeni broj roba i to nije zadatak robnih rezervi.
Međutim, želim da u nov zakon o robnim rezervama, koji će se vrlo brzo naći pred ovim parlamentom, unesemo i elemente ovoga za šta se vi zalažete, ali to sigurno neće biti zbog cenovnih poremećaja već, pre svega, zbog poremećaja u snabdevanju.
...
Socijalistička partija Srbije

Milutin Mrkonjić

| Predsedava
Zahvaljujem ministru Bubalu. Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović, poslanik SRS-a.
...
Srpska napredna stranka

Aleksandar Martinović

| Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede
Dame i gospodo narodni poslanici, želim da postavim tri pitanja ministru prosvete.
Prvo pitanje: Kakve će mere preduzeti Ministarstvo prosvete povodom najave pojedinih univerziteta u Srbiji da neće poštovati, odnosno da neće primenjivati Autentično tumačenje člana 127. stavovi 1. i 2. Zakona o visokom obrazovanju?
Da vas podsetim, Narodna skupština Republike Srbije je pre kratkog vremena donela Autentično tumačenje Zakona o visokom obrazovanju i zakon je protumačen tako da se licima koja su po ranije važećim propisima stekla odgovarajuće zvanje ta zvanja izjednačuju sa zvanjima koja se steknu po važećem Zakonu o visokom obrazovanju.
Postoje najave da pojedini univerziteti u Srbiji, pre svega u želji da štite svoje finansijske interese, neće da poštuju Autentično tumačenje Zakona o visokom obrazovanju.
Tražim od Ministarstva prosvete da nam odgovori kakve mere će Ministarstvo prosvete da preduzme u slučaju da se zaista dogodi da pojedini univerziteti odbiju da primenjuju Autentično tumačenje.
Drugo pitanje: Da li će Ministarstvo prosvete propisati maksimalni iznos koji fakulteti mogu da naplaćuju licima koja traže da im se u odgovarajućem postupku od strane fakulteta izdaju određene isprave kojima se potvrđuje da je njihovo zvanje, koje je stečeno po tada važećim propisima, jednako sa zvanjima koja se steknu po važećem Zakonu o visokom obrazovanju?
Takođe postoje najave da će pojedini fakulteti gledati da steknu ekstraprofit time što će enormno da naplaćuju odgovarajuće potvrde, odnosno uverenja da lica koja su stekla zvanje po ranije važećim propisima imaju pravo na zvanje po aktuelnom Zakonu o visokom obrazovanju. Smatramo da takva praksa ne bi bila dobra. Ako je Narodna skupština Republike Srbije određenim kategorijama lica dala izvesna prava, ne bi bilo u redu da fakulteti, odnosno univerziteti, propisuju astronomske cifre da bi građani mogli svojim pravima da se koriste.
Treće pitanje: Da li Ministarstvo prosvete priprema nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju, odnosno da li priprema potpuno nov zakon o visokom obrazovanju, pošto postojeći Zakon o visokom obrazovanju izaziva brojne probleme i nedoumice u praksi?
Dame i gospodo narodni poslanici, 2005. godine donet je novi, odnosno važeći Zakon o visokom obrazovanju i jedini argument koji smo mogli da čujemo je da tadašnji zakon o univerzitetu i svi raniji zakoni nisu bili dobri i da mi, u želji da se uključimo u navodne evropske integracije, moramo da prihvatimo tzv. bolonjski sistem obrazovanja, koji je ugrađen u važeći Zakon o visokom obrazovanju.
Mi u SRS-u smo i 2005. godine tvrdili i danas tvrdimo da su naši univerziteti pružali ogroman spektar znanja.
(Izvinjavam se, gospodine Mrkonjiću, pošto je važno pitanje za sve studente u Srbiji, dozvolite još jedan minut vremena.)
Naši univerziteti su oduvek školovali izuzetne kadrove, posebno u oblasti prirodno-matematičkih, tehničkih, medicinskih nauka i svi naši svršeni studenti, koji su završavali naše univerzitete, bili su izuzetno konkurentni sa svojim kolegama u SAD, Velikoj Britaniji, Francuskoj, Nemačkoj i drugim zemljama Zapada.
Zakon o visokom obrazovanju koji je donet 2005. godine predstavlja jedan izuzetno opasan eksperiment koji može i te kako mnogo da košta državu Srbiju, a posebno mlade generacije.
Pozivam Ministarstvo prosvete da, prilikom sastavljanja odgovora na ovo pitanje, razmisli ozbiljno o tome da se pristupi ili donošenju potpuno novog zakona o visokom obrazovanju ili da se ovaj postojeći, katastrofalno loš, Zakon o visokom obrazovanju, promeni.