Zahvaljujem gospodinu Bubalu. Izvol'te gospodine Andriću. Samo bez nervoze, sve ćemo da stignemo, vi ste mlad, strpljiv čovek.

Hvala, gospodine Bubalo, što ste potvrdili ovo. Mi ćemo uzeti ove transkripte. Znači, potvrdili ste da je "Agrotehna", koja je bila vlasništvo vaše porodice, imala poslovni odnos, prema ugovoru koji mi imamo to je bilo 3. januara ove godine.
Mislimo da nije dobro da ministri u Vladi posluju sa "Deltom", a da je nakon toga brane pred Komisijom za zaštitu konkurencije. Upravo se na to odnosi naša politička borba.
Iskoristio bih još jedanput pravo da pozovem gospodina Đelića da nam odgovori na pitanje. Ovo je treći put da ga postavljam.

Zahvaljujem gospodinu Andriću. Reč ima gospodin Božidar Đelić, potpredsednik Vlade. Izvol'te.

Ne utičem ni na kakve organe. Ukoliko mislite da treba da se gonim, gonite me. Donesite sve dokaze i, brate - krivična prijava, teraj na sud, pa ćemo videti. To sam rekao i Batiću.
Što se tiče šverca cigareta, postao sam ministar finansija kada je 80% cigareta bilo švercovano. Danas je jedan od najnižih u Evropi. Bio sam predsednik komisije koja je privatizovala DIN i Duvansku industriju Vranje, to je urađeno bez ikakvog problema, na krajnje transparentan način, i dobili smo najbolje cene u celom regionu. To je obezbedilo da danas imamo veoma jaku industriju i niko ne može da mi daje lekcije u vezi s tim.
Ne nameravam da na svaku ideju LDP-a izlazim i pokušavam da se navodno branim. Nemam ništa nečisto na svojoj savesti. Moje ruke su čiste. U mojoj biografiji nema nikakve senke. Ako mislite da sam prekršio zakon - krivična prijava i vidimo se na sudu. A ja se sigurno neću pozivati na imunitet. To je sve.

Zahvaljujem gospodinu Đeliću. Molim, imate komentar? Izvol'te, izvol'te. Nema Poslovnika, nemojte. Izvolite, imate reč.

Samo me ponekad zbunjuje, gospodine Mrkonjiću, što neki imaju pravo po Poslovniku, a neki nemaju.
Gospodine Đeliću, molim vas da ne ponižavate Narodnu skupštinu Republike Srbije. Na naše pitanje ''Kakvi su vaši odnosi bili ili su još uvek sa gospodinom Stojičićem?'' nemojte da nam govorite o preambuli Ustava, nemojte da nam govorite neke floskule o ne znam ni ja čemu. Pitanje je vrlo konkretno. Gospodin Bubalo je konkretno odgovorio na pitanje. Izađite i recite nam.
Mi osnovano sumnjamo kakvi su vaši poslovni odnosi sa gospodinom Stojičićem. Mi smo, gospodine Đeliću, krivičnu prijavu protiv vas podneli. Mi vas sada pitamo, vi ste došli da odgovarate pred narodnim poslanicima. Ne možete da budete tako bahati, da vi meni dobacujete dok pričam, ja sam ćutao. Vama postavljam konkretno pitanje - ne očekujem od vas odgovor, vi ne možete da ga kažete - vi umete da zovete ljude noću u šest sati i da onda manipulišete njihovim izjavama. To je vaš manir. Izađite ili nemojte izaći.
Mi vas pitamo, da ne bi bilo kako mi svi, poslanici, ne razumemo o čemu se radi: Koje su vaše poslovne veze bile, ili traju - mi to ne znamo - sa gospodinom Stojičićem, koji je jedna od dve grupe koja nije procesuirana za šverc cigareta? Druga je ''Delta'', to nam je jasno - otvorili ste ''Delta siti''. Mi vas pitamo koje su veze sa Stojičićem.

Zahvaljujem narodnom poslaniku Ivanu Andriću. Reč ima narodni poslanik SPS-a dr Bojan Milovanović. Izvol'te.

Gospodine predsedavajući, gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću, što kažu u mom kraju, da se spustim malo na nivo lokalne samouprave, da vidimo od čega živimo, i da postavim par pitanja u tom kontekstu. Da nam se ne uspava ministar za zaštitu životne sredine, par pitanja postaviću i njemu.
Prvo pitanje: Kada će biti usvojen prostorni plan područja posebne namene - Nacionalnog parka Kopaonik i Parka prirode Golija?
Podsetiću da je odlukom Vlade Republike Srbije ugovor o pristupanju i izradi plana sklopljen još 2002. godine, da je 2005. godine taj plan bio na razmatranju u lokalnim samoupravama koje imaju, pre svega, interes za usvajanje ovog plana, da je razlog njegovog nedonošenja bio nedostatak strateške procene uticaja prostornog plana na životnu sredinu. U međuvremenu je i to urađeno. Evo, od 2002. do 2007. godine tih planova još uvek nema.
Podsećam da je prostorni plan uslov za donošenje nižih planova, koji su uslov da se u ovim nacionalnim parkovima gradi. Pitanje je: Kada će biti doneseni i zašto do sada nisu?
Još jedno pitanje: Zašto se najveći stepen zaštite, zabrane i ograničenja odnosi isključivo na teritorije gde su Strategijom razvoja turizma Republike Srbije predviđene najveće investicije? Mi u Raški, Ivanjici, Novom Pazaru, Kraljevu i te kako imamo interes da dođemo do jednog adekvatnog plana koji je za nas od životne važnosti.
Još par pitanja, koja su možda više naslovljena na Ministarstvo za infrastrukturu, ne znam kome da postavim ta pitanja, ali su u strogoj korelaciji sa svim ovim pitanjima koja se postavljaju.
Ko je nadležan za davanje ostalog građevinskog zemljišta u državnoj svojini u zakup na teritoriji nacionalnih parkova?
Podsetiću vas, malopre smo pričali o tome da li Vlada i ministri poštuju Ustav. Reći ću vam da je članom 190. stav 1. tačka 2. Ustava Republike Srbije propisano da opština uređuje i obezbeđuje korišćenje građevinskog zemljišta, pa i onog koji se nalazi u nacionalnim parkovima. Članom 81. stav 4. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da postupak, uslove, način kao i program davanja u zakup ostalog neizgrađenog građevinskog zemljišta u državnoj svojini uređuje opština. Članom 10. stav 1. tačka 3. Zakona o nacionalnim parkovima propisano je da nacionalni park daje u zakup zemljište, ali ne i građevinsko, i objekte kojima gazduje.
Zašto je ovo bitno? Dolazimo u situaciju da Nacionalni park Kopaonik uzima ingerenciju opštine Raška, i to isključivo tamo gde je ona zainteresovana da gradi, i ono što je prihod lokalnog budžeta.
Ako možete da mi odgovorite na ovih par pitanja. Zahvaljujem.

Zahvaljujem poslaniku Bojanu Milovanoviću. Reč ima ministar ekologije u Vladi Republike Srbije dr Saša Dragin.

Poštovani predsedavajući, poštovani narodni poslanici, razvijenost jednog društva se, između ostalog, pokazuje i odnosom prema životnoj sredini, prema prirodi, odnosno prema nacionalnim parkovima i dobrima zaštićene prirode. U našoj zemlji postoji negde oko deset posto teritorije koja je zaštićena zakonom,  koja se tretira kao priroda zaštićena od strane države i na kojoj niko ne može da radi baš sve što hoće.
Kada je ova administracija počela da radi, susreli smo se s velikim problemom nelegalne gradnje u nacionalnim parkovima. Odlučno se borimo protiv toga, bez obzira na to da li je nekom lokalnom moćniku ili nekom širem moćniku u interesu da baš tamo negde ima vikendicu.
Velike probleme imamo na Uvcu, Kopaoniku, Fruškoj gori, Staroj planini. Nadamo se da ćemo u našem daljem radu uspeti zajedno sa ministarstvom nadležnim za to, a to je Ministarstvo za infrastrukturu, da se izborimo sa tim velikim problemima.
Jako je važno napomenuti da postoji više stepena zaštite životne sredine, odnosno prirode. U prvom stepenu zaštite nije dozvoljen uticaj čoveka. To je stepen zaštite gde žive endemske vrste, koje su zaista specifične za to područje, i gde bi uticaj čoveka mogao nepovratno da ošteti životnu sredinu i posle više ništa nećemo moći da uradimo da to vratimo. Svake godine se u svetu istrebi ili nestane na neki drugi način veliki broj živih vrsta. Mi moramo da se potrudimo da budemo od onih naroda, od onih nacija koje ne dozvoljavaju da se tako nešto desi.
Što se tiče planova za izgradnju u određenim oblastima, pa i u nacionalnim parkovima, to je u nadležnosti Ministarstva za infrastrukturu. U prethodnoj administraciji tadašnja Uprava za zaštitu životne sredine nije pozivana na sastanke. Nažalost, taj trend se nastavio i u ovoj administraciji. Mi insistiramo na tome da u daljem donošenju prostornih planova Ministarstvo zaštite životne sredine mora da igra bitnu ulogu, pre svega, u izradi studija o proceni uticaja na životnu sredinu kada je to potrebno, a u oblasti nacionalnih parkova je to zaista potrebno.
Mogu da kažem da imamo dobru saradnju sa Ministarstvom za ekonomiju i sa ministrom Dinkićem, i da nijedna staza, nijedno skijalište neće biti izgrađeno tako što će se iskrčiti šuma, recimo, smreke koja na celom svetu postoji jedino na Kopaoniku, ili na, recimo, Staroj planini.
Ma koliko to bilo u interesu bilo koje lokalne samouprave, postoje načini da se prevaziđu ti problemi. Ne mora baš tu da ide ta staza, može i sa druge strane. Radimo dobro na tome. Našli smo rešenje za izgradnju veštačkih jezera na Kopaoniku, za pravljenje veštačkog snega. Našli smo rešenje za problem, recimo, staze "Duboka 2", koja je prolazila kroz zaštićenu zonu. Naći ćemo i za druge probleme rešenje.
Problem je u tome što su se u ovoj zemlji u prethodnim vremenima ljudi prvo dogovorili gde će šta da zidaju, pa onda pitali da li će to da ima bilo kakav uticaj na životnu sredinu. Hteo bih da podsetim da, recimo, kroz Nacionalni park Fruška gora prolazi magistralni put. To nigde u svetu nema. Imamo situaciju da se u Nacionalnom parku Fruška gora eksploatišu rudna bogatstva i pri tom se čini nesaglediva šteta tom nacionalnom parku. Imamo probleme sa divljom gradnjom na mnogim mestima.
Meni treba snaga i pomoć svih institucija, pa i ovog parlamenta, da se sa tim problemima izborim. Jako ste dobro apostrofirali problem. Ministarstvo za zaštitu životne sredine će to raditi na takav način da se ne ugrozi ekonomski interes zemlje niti lokalnih samouprava, ali ni da se, ni po koju cenu, ugrozi živi svet tamo, pogotovo zaštićene vrste. Ja se zahvaljujem.