Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministri, imam dva pitanja za ministra Sašu Dragina.
Jedno je maltene nastavak pitanja koje je gospodin Miroslav postavio, vezano za upravljanje komunalnim otpadom. On je pričao o Užicu.
I u Smederevu, gradu iz kojeg dolazim, imamo tešku situaciju. Godine 2003. doneli smo odluku o komunalnom uređenju grada. Pričali smo o regionalnoj deponiji Jelen do, uradili smo sve što je bilo potrebno od dokumentacije, za otprilike 200.000 stanovnika, i tu se stalo.
Smederevo nije imalo tu sreću da ima jednu konzistentnu politiku kroz duži niz godina, već smo bili svedoci da su smederevski predsednici opština hapšeni i da smo vrlo često menjali vlast. Danas nemamo ni skupštinsku većinu. Imamo privremeni organ koji obavlja svoj posao.
Koliko je meni poznato, prošle godine je Smederevu bilo preko Fonda odobreno negde oko 1.200.000 evra za izgradnju, odnosno to je participacija Fonda u izgradnji regionalne deponije, jer je Smederevo zaista u katastrofalnom stanju kada je upravljanje komunalnim otpadom u pitanju.
Smederevo koristi reku Jezavu. Od reke je napravilo smetlište i to je jedna nedopustiva situacija, naročito ako znamo da u EU danas deponija više nema. Nemačka koristi spalionice smeća, međutim, Smederevo ne može da dobije čak ni taj kvalitativni momenat da ima sanitarnu deponiju.
Pošto Smederevo nije iskoristilo ta sredstva u prošloj godini, konkretno pitanje za vas je: Da li građani Smedereva mogu za izgradnju sanitarne deponije da očekuju pomoć Ministarstva i Fonda za zaštitu životne sredine?
Drugo pitanje će biti opšte prirode, da ne bih govorio ovako usko, lokalistički. Videli smo neke stvari koje ste preduzeli u nekim firmama koje predstavljaju zaista crne tačke na ekološkom nebu Srbije. Pitanje je: Da li je Ministarstvo donelo nekakav strateški plan i kakvi su dalji koraci da bi svi građani Srbije mogli da čuju šta u svojim sredinama mogu da očekuju od Ministarstva kada su u pitanju firme koje zagađuju naše okruženje, odnosno vazduh i vodu Srbije? Hvala lepo.

Hvala, gospodine Umičeviću. Ministar Saša Dragin ima reč. Izvol'te, gospodine ministre.

Gospodine predsedavajući, poštovani narodni poslanici, kao što sam već spomenuo u prethodnom obraćanju, predlog za izgradnju regionalnih deponija je veliki u Srbiji i očekujemo izgradnju 26 regionalnih deponija koji će ujedno biti i reciklažni centri.
Naravno da sredstva koja su planirana za Smederevo stoje. Ono što je jako važno to je da i sama lokalna samouprava, recipročno davanju Fonda za zaštitu životne sredine, opredeli i svoj deo sredstava. Onog trenutka kada se ta sredstva nađu na namenskom računu, dobiće i sredstva iz Fonda za zaštitu životne sredine.
Zbog inertnosti lokalnih samouprava po ovom pitanju, sporosti u davanju zahteva, odnosno u obezbeđivanju sredstava za izgradnju regionalnih deponija, kao i problema da se lokalne samouprave međusobno dogovore gde će da budu regionalne deponije, pre nekih mesec i po dana inicirali smo sastanak na kome su participirali svi načelnici regiona.
Pored toga, da bismo obezbedili dodatna sredstva za izradu planova za izgradnju regionalnih deponija, sredstva za izgradnju regionalnih deponija, kao i povećanje kapaciteta samih lokalnih samouprava da upravljaju otpadom na svojoj teritoriji, pre nekih nedelju dana potpisali smo ugovor sa GTC, renomiranom organizacijom iz Nemačke koja se ovde već opravdala sa veoma velikim sredstvima koja je donirala našoj zemlji i sa Stalnom konferencijom gradova.
Jedan od osnovnih razloga uspostavljanja jedne takve saradnje je bila pomoć lokalnim samoupravama u upravljanju otpadom. Na takav način ćemo obezbediti da, pored sredstava iz Fonda, iz samog Ministarstva i iz lokalnih samouprava, i od donatorskih sredstava iz inostranstva, ostvarimo brže procese organizovanja regionalnih deponija.
Što se tiče problema tzv. crnih tačaka ekologije u Srbiji, važno je reći da smo definisali nekih šest najbitnijih, primarnih problema. Jedan od njih je svakako Pančevo. Ja bih hteo jedno po jedno da kažem šta smo uradili u tim tačkama, pa da krenem od Pančeva.
U Pančevu smo potpisali do sada najveći ugovor vezan za ulaganje nekih kompanija u ekologiju. NIS je izdvojio nekih 120.000.000 evra i Fond za zaštitu životne sredine još dodatnih šest miliona evra. Tako da očekujemo da će svi problemi vezani za ekologiju, što se tiče Rafinerije u Pančevu, biti rešeni negde do 2009. godine.
Pored toga, vodimo jednu ozbiljnu borbu i sa ostatkom tzv. južne industrijske zone u Pančevu. Dali smo nalog za privremeno obustavljanje rada Azotare Pančevo zbog visokih koncentracija amonijaka u vazduhu. Oni su i pored te zabrane nastavili da rade, podigli smo krivičnu prijavu protiv njih, pre neki dan su saslušani kod istražnog sudije. Iskreno se nadam da će se pokazati ozbiljnost, tako da bi sama Azotara mogla da nastavi da radi, jer ona ima izuzetno veliki potencijal: i u zapošljavanju, i izvoznički potencijal i potencijal za naše tržište.
Sa HIP je dogovoreno da se do kraja godine pokrije egalizer, koji je jedan od najvećih zagađivača u tom kolektivu, i da tu nemamo emisije štetnih gasova.
Onaj deo sredstava koji će doći od otpisa Pariskog kluba, oko pet miliona evra, pošto je njihov predlog bio da ide za ekologiju u Srbiji, insistiraćemo da se uloži u sekundarnu gasifikaciju Pančeva.
Pored toga, zajedno sa Izvršnim većem AP Vojvodine, sledeće nedelje počinjemo pravljenje tampon zone, šumske zone između Industrijske zone jug i samog grada Pančeva, što je uobičajeni proces u velikim industrijskim gradovima u Evropi. Samo da napomenem, Frankfurt, recimo, oko sebe ima šumski pojas od čak 40 kilometara da bi se emisija štetnih gasova na takav način poništila.
Što se tiče same kanalizacije, pregovaramo sa italijanskom ambasadom i sa italijanskim donatorima da se obezbede donatorska i povoljna kreditna sredstva i na takav način reši problem izgradnje prečistača u Pančevu. Pored toga, pokrajinska administracija je već uložila dosta sredstva u izgradnju kanalizacione mreže i prečistača u prigradskom mestu Starčevo, koje naleže na samu Industrijsku zonu jug.
Drugi veliki problem je Bor. Glavni zagađivač u Boru je svakako Topionica bakra i u toj topionici se javlja, kao emisija, sumpor-dioksid. Ono što smo mogli akutno da rešimo u Boru je da postavimo stanicu za automatsko merenje kvaliteta vazduha. Na takav način dobijamo u realnom vremenu, u našem ministarstvu, vrednosti emisije i možemo svaki put kad ona pređe granične vrednosti da zaustavimo rad Topionice.
Pored toga, uložili smo oko 150.000.000 dinara u sanaciju brane na jalovištu i na takav način sprečavamo zagađenje Borske reke i Dunava, što je predstavljalo najveći problem.I to su sva sredstva iz NIP-a koja smo dobili ove godine. Od Svetske banke smo dobili kredit za sanaciju celog jalovišta, a radimo i proces pošumljavanja padina koje su ogoljene zbog lužaste eksploatacije rude bakra. To je što se tiče Bora.
Naravno, treba pomenuti da je prvi tender, prodaja RTB-a Bor oborena od strane Ministarstva za zaštitu životne sredine jer nismo bili zadovoljni programom ulaganja u zaštitu životne sredine od potencijalnog kupca - to je tada bilo šezdeset miliona dolara, mi smo tražili da bude tri puta veće, sada je to 180.000.000 dolara.
Što se tiče ostalih crnih tačaka, veliki problem je i Veliki bački kanal u Vojvodini. Tu imamo izuzetno dobru saradnju sa lokalnom samoupravom, sa Pokrajinom i sa ostalim institucijama koje su nadležne za rešavanje tog problema. Bez obzira na stranačku ili bilo koju drugu pripadnost, dobro sarađujemo i prvi put je u 70 godina, koliko taj problem perzistira, dogovoreno da svi nivoi državne administracije učestvuju u sanaciji tog problema.
Taj projekat je vredan, sve zajedno, četrdesetak miliona evra i jednako će ući u rešavanje tog problema i opština Vrbas, i opština Crvenka, i Pokrajinsko izvršno veće, i ''Vode Vojvodine'', i Fond za kapitalne investicije Vojvodine, i Fond za zaštitu životne sredine i naše ministarstvo. Mi očekujemo za dve-tri godine kompletno rešenje problema Velikog bačkog kanala između Vrbasa i Crvenke, njegovog zagađenja, kao i čišćenja.
Pored toga, veliki problemi su i u Obrenovcu. Gospodin Batić je na jednom mom prethodnom gostovanju u Skupštini inicirao taj problem i pitao šta ćemo raditi s tim.
Odmah posle toga smo pokrenuli rešavanje problema pepelišta u Obrenovcu. Ove godine je izdvojeno cirka sto miliona dinara da se vrši sanacija pepelišta na taj način što će se ozelenjavati i pošumljavati, i sada je neko vreme kada to počinje. Sledeće nedelje počinje sama akcija pošumljavanja i na takav način ćemo taj problem da rešavamo.
Pošto gospodin Nikolić verovatno ima problema sa vremenom, hteo sam da se izvinim što sam bio opširan. Ukoliko želite neki bliži odgovor, rado ću ga dati lično. Hvala lepo.

Narodni poslanik Tomislav Nikolić.

Prvo, gospodine ministre, ja nemam nikakvih problema. Ja sam ovde u Narodnoj skupštini u svojoj kući, a vi ste gost.
Vama je postavljeno pitanje da na njega odgovorite, a ne da nam držite predavanje iz toga šta će vaše ministarstvo ove godine, šta će iduće. To kad bude budžet, kad budete objašnjavali gde ćete trošiti sredstva, dođite, iznesite ekspoze, recite sve šta će vaše ministarstvo da radi.
Mi smo sada ovde došli da postavljamo pitanja i da čujemo odgovore. Promovišite se na drugom mestu i nemojte meni da govorite da imam problema. Ja nemam problema, problema imate vi što ste u vladi lopova i kriminalaca. To je vaš problem.
(Predsedavajući: Gospodine Nikoliću, molim vas.)
Da li ste vi lopov ili kriminalac, ja ne znam. Ako ste mislili vi, gospodo iz Vlade, da iskoristite sednice, na kojima vas pitamo, da nam ovde pravite slavopojke o svojim ministarstvima, grdno ste se prevarili. Možemo mi čas posla da pokvarimo ovu atmosferu. Ali, vi je kvarite.
Dakle, nisam mogao više da izdržim. Petnaest minuta pričate o gradovima, o toponimima, o lokacijama za koje vas niko nije ništa pitao. Ne znam da li sad ja imam problem u mentalnom sklopu ili vi.
Ako vam neko kaže - Požarevac i Užice, to nema veze sa Velikim bačkim kanalom, to nema veze sa Borom. Ili, ja ne poznajem geografiju, a obišao sam Srbiju uzduž i popreko, vozačima iz Skupštine mogu da kažem kojim putem da idu, gde treba da skreću.
Dakle, ministre, mi nismo mala deca, vi niste još uvek ni na koji način zadužili Srbiju, tek treba da je zadužite. Stvarno nemamo vremena da vas slušamo više od tri minuta jer to je otprilike vreme u kome vi možete neki konkretan odgovor da date. Sve drugo je iživljavanje nad narodnim poslanicima.
Evo, sad neću više da izlazim iz sale. Ko god od vas bude hteo na ovaj način da se obračunava s poslanicima, dobiće naš odgovor kako treba.

Ministar Saša Dragin ima reč. Izvol'te, gospodine ministre.

Koliko sam shvatio, ja sam dobio dva pitanja. Prvo pitanje je bilo vezano za sam grad Smederevo i regionalnu deponiju, a drugo pitanje je bilo vezano za crne tačke ekologije Srbije. Želeo sam da dam iscrpni odgovor.
Izvinjavam se, gospodine Nikoliću, možda ceo dan niste bili u sali pa niste čuli pitanje, ali zaista sam se trudio da odgovor na njega dam u najkraćim crtama. Izvinite još jednom, molim vas, ako sam bio opširan.

Reč ima Goran Cvetanović, narodni poslanik SRS-a. Izvolite, gospodine Cvetanoviću.

Hvala lepo. Dame i gospodo narodni poslanici, kao član Odbora za zdravstvo i brigu o porodici izražavam zabrinutost za zdravstveno stanje svih građana Srbije, a naročito veliku zabrinutost zbog indicije da je bolestan predsednik Republike gospodin Boris Tadić.
Ozbiljno je i dramatično stanje u zemlji i, ako je tačna informacija, ne tražim odgovor od gospodina potpredsednika Vlade koji je napustio sednicu Republičke skupštine, nego od premijera gospodina Koštunice, ne zbog toga što verujemo gospodinu Koštunici, nego zbog toga što je on odgovoran. Opšta opasnost za Srbiju je, sigurno, zdravstveno stanje predsednika Srbije.
Na kraju krajeva, ako se već pozivamo na demokratiju, u SAD ako neko ima ekskorijaciju, odnosno ogrebotinu na glavi, ako ima kontuziju ili commotio cerebri, odnosno potres mozga, ne može ni da se kandiduje za predsednika te države.
(Predsedavajući: Gospodine Cvetanoviću, molim vas.)
Ako se pozivamo na takvu demokratsku proceduru, apsolutno moramo i mi da poštujemo takvu proceduru.
Podsetiću vas, gospodine predsedavajući, vi ste bili poslanik u prošlom mandatu, da je, nažalost, preminulo najmanje četiri poslanika iz prošlog saziva, verovatno i zbog prisustva koksaki virusa koji direktno napada srčani mišić, a znate da klima-uređaji i savremeni način života upravo utiču na takvo zdravstveno stanje.
Zbog toga je gospodin Tomislav Nikolić insistirao da narodni poslanici SRS-a imaju uvid u svoje zdravstveno stanje, jer očigledno i stres i sve ovo što se dešava utiče, tako da mora da se zna zdravstveno stanje svakog pojedinca koji je nosilac javne funkcije.
Isključiću prisustvo malog broja ministara, a pre svega ministra gospodina Markovića, koji je dao obećanje kada je bio narodni poslanik, pre nego što je dao zakletvu, da će i te kako voditi računa o zakonima.
Dvanaestog aprila 2007. godine je obrazovan privremeni organ opštine Leskovac. U Leskovcu je demokratska prinudna uprava. Ponavlja se sudbina Leskovca. Uvek kada je predsednik opštine iz DS-a Leskovac postaje privremeni grad, grad koji stagnira, ne ide napred i znamo da nikada privremeno stanje nije donelo boljitak. Leskovac nema privremeni organ i privremeno veće, Leskovcem vlada politički štab kojim upravlja vrhovna komanda iz Beograda.
Zato vas pitam: Zbog čega niste primenili član 114. gde je definisano da moraju da se raspišu izbori za skupštine jedinice lokalne samouprave u roku od tri meseca od dana kada je trebalo sprovesti izbore, odnosno konstituisati skupštinu jedinice lokalne samouprave?
S obzirom na to da Zakon o javnom informisanju, član 2, definiše da niko ne sme da ograničava slobodu javnog informisanja, dozvolite da završim pitanje: Da li postoji parking mafija?
Očigledno znate za mnoge mafije, ali pretpostavljam da za ovu još niste čuli. Evo, ja vam dajem informaciju. Firma PC Beograd je u deset gradova dobila posao bez tendera. JKP Parking servis potpisalo je ugovor o sprovođenju i uvođenju savremenog sistema putem SMS. Vrednost ugovora je 190.000 evra, a isti je potpisao na period od pet godina.
Pitanja su: Koji su to ekonomski parametri korišćenja, i po članu 30. Zakona o javnim nabavkama, da oprema vrednosti od 70.000 u petogodišnjem lizingu košta 190.000 evra? Zašto nije sproveden postupak javne nabavke shodno Zakonu o javnim nabavkama?
U Republici Srbiji postoje najmanje četiri renomirane firme koje poseduju ovaj sistem i koje su mogle da odgovore na zahtev iz potpisanog ugovora. Tražio sam kopije, ugovor o uvođenju sistema naplate putem SMS, potvrde, tražio mišljenje Ministarstva finansija Republike Srbije i nisam dobio odgovor. Zato sam, na kraju, pre nekoliko dana tražio od poverenika za informacije gospodina Rodoljuba Šabića, da da sve informacije u vezi sa ovim apsolutno velikim korupcijama, mitom i svim onim što se dešava u opštini Leskovac, u kojoj vi ne raspisujete izbore.

Koliko ja znam, dogovor je da nema javljanja po Poslovniku, jedino ako sam ja narušio neku proceduru. Da li sam ja narušio neki redosled? Izvolite, gospodine Todoroviću.