Hvala vam. U vašem pitanju ima nekoliko suvislih opaski. Ja bih hteo prvo da krenem od sistema upravljanja javnim dugom i onda da dođem do nekoliko tema koje ste ovde postavili, a naravno završiću sa pitanjem Narodne banke. Ostale tražene informacije ćemo vam iz Ministarstva za finansije i Narodne banke Srbije dostaviti u pisanoj formi u roku predviđenom članom 200.
U pravu ste, Uprava za javni dug bi trebalo da bude formirana. Ona je predviđena i, nažalost, to je jedna od institucija koju bi trebalo da formiramo a još nije formirana. Međutim, u Trezoru Republike Srbije postoji sektor koji se time bavi, te se i ta funkcija obavlja. Sledeći korak bi trebalo da bude jedan zakon koji mora da se usvoji, zato što će se tim zakonom predvideti i specifične ingerencije Uprave za javni dug, koja će biti u sklopu Ministarstva finansija. Mi na tom nacrtu već radimo.
Zašto se u momentu kada budžet ima suficit emituju zapisi? Ja se slažem s vama da je to naizgled nelogično. Problem je sledeći. U datom momentu, čak i ukoliko vama taj novac nije potreban, znači, nije potreban za bilo kakvo refinansiranje i nema nikakvog zajmoprimca koji nije bio u stanju da plati dug, znači, nije po sredi bilo kakva aktivirana garancija budžeta Republike Srbije poslednjih sedam godina.
To je veoma dobro za našu zemlju. Svi zajmoprimci redovno vraćaju dugove, te Vlada Republike Srbije i njen budžet ne moraju da aktiviraju bilo kakve garancije. Isto tako, ono što je suvereni dug i što se vraća iz budžeta Republike Srbije servisira se u tačnom iznosu i predviđenog datuma.
Nama je zapravo preostao jedan mali broj dugova koji još moramo da regulišemo. Imamo nekih bilateralnih dugova, naročito sa zemljama kao što su Kuvajt i nekoliko drugih. Ali, većina našeg duga je u potpunosti regulisan i servisira se.
Dakle, zašto se u ovom momentu emituju zapisi, kada imamo suficit? Postoje dva ključna razloga.
Prvi razlog je taj da je država u svim zemljama ključni akter tržišta kapitala, pa to postepeno postaje i u Srbiji. Ona tzv. bezrizična kamatna stopa je zapravo stopa koju plaća budžet Republike Srbije na zapise koji nose suverenu garanciju, kao što je slučaj sa javnim dugom koji se emituje. To daje referencu na tržištu kapitala i da se po javnom dugu mogu emitovati kratkoročni i dugoročni papiri, hartije od vrednosti, i na taj način preduzeća i druge institucije koje imaju po prirodi stvari nešto niži kreditni rejting, imaju referencu prema kojoj će onda oni koji žele da ih finansiraju moći da mere kamatu i uslove koje mogu da im daju. Drugim rečima, država u svakom momentu daje direkciju tržištu kapitala.
Drugi razlog je to što, kada ste država, u svakom momentu morate imati dijapazon izvora finansiranja. Odnosno, pogledajte šta se desilo u poslednja četiri meseca. Imali smo na međunarodnom tržištu kapitala značajno povećanje troškova za one koji žele da se zaduže na tim tržištima iz razloga što je došlo do određene krize, koja je počela u SAD i koja je sada delimično zahvatila i Evropu.
Samim tim, za našu zemlju ono što je izgledalo kao najprivlačniji izvor finansiranja, a to su bili zajmovi koje smo mogli da uzmemo, na komercijalnim osnovama, na tržištima kapitala na zapadu, postaje manje atraktivno, a ono što su izvori finansiranja od strane međunarodnih finansijskih organizacija, kao Evropska banka za rekonstrukciju, Svetska banka itd., postaje interesantnije. Isto tako, u svakom momentu moramo imati instrumente da aktiviramo i naše domaće resurse, a jedan način je izdavanje ovih zapisa.
Ne zaboravite, o tome će sigurno biti reči u diskusiji oko budžeta za 2008. godinu, da taj budžet predviđa određeni deficit. On nije veliki, predstavlja 0,8% bruto domaćeg proizvoda, ali će iziskivati i delimično finansiranje kroz te zapise. Samim tim, važno je da država bude prisutna.
Drugi i poslednji razlog, ja bih se tu, gospođo Tabaković, složio sa vama. Ako krenemo u priču oko načina, gde ulažu novac naši institucionalni investitori, bilo da su to fondovi, osiguravajuća društva, penzioni fondovi i banke, videćete da ta regulativa predviđa da oni moraju investirati u kvalitet papira koji ih u ovom momentu skoro u potpunosti upućuje na državu. I eto drugog razloga.
(Predsednik: Gospodine Đeliću, vreme vam ističe.)
Završavam, ali treba nešto da kažem i o Narodnoj banci Srbije. Želim da kažem da država u ovom momentu izdaje ove zapise delimično i da bi ti institucionalni investitori, gde naši građani ulažu pare, imali i papire u koje mogu da ulažu. Moramo proširiti tržište kapitala. Nije dobro da država bude jedini izbor za te investitore i to je posao na kome ćemo morati da radimo u godinama koje dolaze.
Nekoliko reči bih rekao, ako mi dozvolite, gospodine predsedniče, o...