ČETVRTA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 29.11.2007.

4. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

ČETVRTA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA

4. dan rada

29.11.2007

Sednicu je otvorio: Milutin Mrkonjić

Sednica je trajala od 10:05 do 20:55

OBRAĆANJA

...
Socijalistička partija Srbije

Milutin Mrkonjić

| Predsedava
Zahvaljujem narodnom poslaniku Dušanu Bajatoviću. Reč ima narodni poslanik Srđan Šajn, takođe po Poslovniku.
...
Romska partija

Srđan Šajn

Drage kolege poslanici, postoji nekoliko istina kada je u pitanju status romske nacionalne zajednice u Srbiji i u Vojvodini, i postoji nekoliko bitnih stvari koje jasno moramo svi da razdvojimo. Isto tako, postoji nekoliko istina kada je u pitanju Vojvodina i odnos prema Romima, i tu takođe moramo jasno da razdvojimo neke stvari.
Istina je to da jedino u Vojvodini postoji institucionalni okvir za realizaciju i programa Dekade i unapređivanja položaja Roma. Za razliku od postojanja institucionalnog okvira u Vojvodini, gde postoji Savet za integraciju u Izvršnom veću Vojvodine, gde postoji Kancelarija za inkluziju, kao deo koji treba administrativno, tehnički, stručno da podrži proces unapređivanja Roma Vojvodine, nažalost u Srbiji istog tog institucionalnog okvira nema.
I zato, s razlogom, mnogi Romi u centralnoj Srbiji govore da se u Vojvodini uradilo puno toga, a da se u drugim delovima Srbije nije uradilo isto toliko. Mi smo na tu činjenicu upozoravali i premijera Srbije, i direktora Službe za ljudska i manjinska prava, i predsednika Republike Srbije, i ovde u parlamentu smo nekoliko puta govorili o tome. Mislim da ta razlika mora da bude jasna i da se građanima Srbije mora vrlo jasno objasniti.
S druge strane, istina je da u Senti postoji jedna odluka koja se na negativan način odnosi prema svim povratnicima u procesu readmisije koji nisu građani opštine Senta. Isto tako, zamenik gradonačelnika u Beogradu gospođa Rada Hrustanović je rekla da je ispod Gazele interesuju samo oni građani koji su stanovnici Beograda, a da za one građane koji nisu stanovnici Beograda nije spremna da sprovede proces integracije.
Nažalost, to je i danas aktuelna politika, uvaženi kolega, i ako vi ovde, za govornicom, budete rekli da to danas nije više tako, ja ću da vas podržim i biću najsrećniji što će za te ljude ispod Gazele, bez obzira da li su raseljena lica sa Kosova ili odakle su, da važi program resocijalizacije ovde u Beogradu.
Isto je tako u Bujanovcu, gde je politička partija Albanaca na vlasti. Kažu da ovo u Salvatoru, šator koji postoji, da će oni jedino da im pomognu da se vrate na Kosovo, a da nemaju nameru da ih integrišu u Bujanovac. Moram da vam kažem da analize i istraživanja pokazuju da svega 10% Roma koji su izbegli sa Kosova govori da uopšte razmišlja o tome da se vrati na Kosovo. To je ozbiljan politički problem. To nije politički problem Vojvodine, to je politički problem Srbije i o tome moramo vrlo ozbiljno da razmišljamo. (Završavam, pošto je tri minuta isteklo.)
Predstavnici Romske političke partije su posetili građane u centralnoj Srbiji koje je zadesila poplava. Nažalost, u jednom od domova kulture rečeno je: vi jeste spaseni tamo, možete da odete u taj dom kulture, ali ne možete da uključite grejalicu jer nema ko da plati tu struju koju vi trošite. Ljudima su kuće poplavljene, ne mogu da uključe grejalice u domovima kulture jer se ne zna ko će da plati struju. Mi smo iz svog skromnog budžeta odneli tim ljudima mleko i pampers za bebe, ali mislim da to ne treba da rade političke partije iz svojih budžeta i da je to obaveza države.
I dajte, kada govorimo o integraciji Roma, o unapređenju položaja Roma, onda da govorimo u toj funkciji, da nam zaista briga budu ti građani i da to isključimo iz dnevnopolitičkih tema. Hvala.
...
Socijalistička partija Srbije

Milutin Mrkonjić

| Predsedava
Zahvaljujem narodnom poslaniku Srđanu Šajnu. Voleo bih da se vratimo na zakon o predsedniku i da govorimo o amandmanu broj 9, a onda ćemo o ostalim temama koje su stvarno vrlo interesantne.
Izvolite, gospođo Nado. Očekujem da će gospođa Kolundžija u tom pravcu da usmeri diskusiju.

Nada Kolundžija

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući. Dame i gospodo narodni poslanici, pozivam se na član 103, s molbom narodnim poslanicima da se vratimo na tačku dnevnog reda. Ovu priliku ću iskoristiti, da se ne bih opet javljala.
Mi smo kod amandmana na član 9. zakona o predsedniku Republike, koji je podneo narodni poslanik Čedomir Jovanović. U ime Demokratske stranke želim da kažem da DS neće podržati ovaj amandman. Sa stanovišta pravnog sistema, ovaj amandman je nešto što izlazi izvan i više je od ustavnog određenja i određenja koje poznaje Zakon o sprečavanju sukoba interesa. Dakle, Ustav kaže da je nespojiva funkcija predsednika sa drugom javnom funkcijom i drugim profesionalnim angažovanjem i nigde ne pominje politički angažman kao pretpostavku za nespojivost funkcija.
To ostaje kao političko pitanje, svakako. Dakle, to jeste tema oko koje možemo da se raspravljamo – da li to jeste uslov za ustrojstvo demokratskih institucija ili nije. Imaćemo razne primere iz raznih delova sveta, gde negde, iako taj uslov ne postoji, ne onemogućava suštinu demokratskog društva, a da negde gde postoji, on nije garant za sprečavanje. I zbog toga DS ne podržava ovaj amandman. Hvala vam.
...
Socijalistička partija Srbije

Milutin Mrkonjić

| Predsedava
Zahvaljujem gospođi Nadi Kolundžiji.         Reč ima Slobodan Maraš, po Poslovniku. Nije tu.
Reč ima Aleksandar Martinović, takođe po Poslovniku.
Izvol'te, gospodine Martinoviću.
...
Srpska napredna stranka

Aleksandar Martinović

| Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede
Gospodine Mrkonjiću, vratite vreme na početak. Hvala lepo.
Dame i gospodo narodni poslanici, šta hoće Liga socijaldemokrata Vojvodine, to je svima jasno. To je partija koja se krije iza ideje o autonomiji Vojvodine, a u stvari hoće republiku Vojvodinu odvojenu od Srbije.
Gospodin Dušan Bajatović je ovde pozvao, između ostalog, i SRS da ne dozvoli da se usvoji novi statut Autonomne Pokrajine Vojvodine. Iskoristio bih ovu priliku da pozovem baš SPS, odnosno poslaničku grupu SPS u Skupštini AP Vojvodine, da više, neposredno ili posredno, ne omogućava Bojanu Pajtiću i Kostrešu da vrše vlast i da, zajedno sa srpskim radikalima, jednom za svagda izmaknemo stolicu toj separatističkoj, autonomaškoj vlasti u Vojvodini, i da Vojvodina konačno ponovo postane i formalno ono što je oduvek bila, bastion srpstva u Srbiji.
...
Socijalistička partija Srbije

Milutin Mrkonjić

| Predsedava
Zahvaljujem narodnom poslaniku Aleksandru Martinoviću. Reč ima narodni poslanik Radovan Radovanović, po Poslovniku. Izvol'te, gospodine Radovanoviću.

Radovan Radovanović

Gospodine potpredsedniče, nisam imao nameru, kada sam izašao prvi put, da izazovem zastoj u radu, ali neki su to tako protumačili.
(Predsedavajući: Šta da radimo.)
Hoću da kažem da bi uzeti autonomašima pravo da govore o autonomiji dovelo do onoga do čega je SPS i htela, da se Vojvodina i sve autonomije izbrišu, a vidimo kako se brišu i čemu to vodi. Ovu priču, koju smo čuli od gospodina Bajatovića, slušao sam od 1988. godine pa tamo negde do 2000. intenzivno, ali, evo, imam priliku i na ovaj moj 29. novembar da je ponovo slušam. Ne čini me srećnim, ali saslušaću – tolerancija je čudo.
Oko toga da li ste ikad ozbiljno čuli od bilo kog funkcionera LSV da Liga razmišlja o nekakvoj republici ili čemu drugom, uzmite, molim vas, pa pročitajte ovu radnu verziju našeg predloga statuta, uporedite to što je gospodin Marton govorio sa Ustavom Republike Srbije, pa ćete videti da to nema nikakvog temelja. Znači, kompletan ovaj predlog je usaglašen sa Ustavom Republike Srbije.
A to da li će neko zabraniti ili usporiti da se statut donese, mi ne tvrdimo da će biti donet ovako kako smo ga mi predložili zajedno sa SVM, ali statut AP Vojvodine će biti donet i Vojvodine će biti. Bilo to nekom drago ili ne bilo, ali tako će biti.
Otkad sam došao u Beograd, naslušao sam se ovde, u ovoj sali, priče: te ligaši ovo, te Vojvođani ono, te ovo, te ono. Kad se isključe kamere i kad pričam sa većinom vas, svaki klimne glavom i kaže: pa, vi ste u pravu, ali šta ćemo mi da jedemo? Mi ne nudimo ništa drugo nego da svi zajedno mnogo bolje jedemo i da mnogo bolje živimo. Hvala vam lepo.
...
Socijalistička partija Srbije

Milutin Mrkonjić

| Predsedava
Zahvaljujem narodnom poslaniku Radovanu Radovanoviću. Reč ima narodni poslanik Dušan Bajatović, po Poslovniku, potom narodni poslanik Žarko Obradović, potom narodni poslanik Aleksandar Martinović. Pardon, izvinjavam se, Slobodan Maraš iza Dušana Bajatovića. Ne mogu da pratim ovu dinamičnu raspravu.
...
Socijalistička partija Srbije

Dušan Bajatović

Poštovani kolega Radovanoviću, poštovane kolege, meni je veoma drago da na vaš i moj praznik, pošto je danas praznik bivše države a meni je rođendan, u Skupštini Srbije bude otvoreno vojvođansko pitanje, nemam ništa protiv.
Bolje da ga ovde u Skupštini Srbije raspravljamo i da vidimo šta mi zaista mislimo o projektu decentralizacije Srbije, regionalizacije, ali ne po modelu političke regionalizacije nego ekonomske, i po projektu decentralizacije u smislu vraćanja imovine i ovlašćenja lokalnim samoupravama da uradimo, ali vi to ne radite. Dakle, u vašem programu, u programu Lige socijaldemokrata i dan-danas piše: Vojvodina republika. Prema tome, nemojte da se ljutite na nas.
Druga stvar, koju ću ponoviti, i samo da odgovorim kolegama iz SRS, kao što to radim i ovde, mene ne interesuje šta misle radikali, radim ono što mislim da je korisno za građane Srbije ili za postojeće političke odnose u Vojvodini ili u Srbiji i uvek ću glasati po političkoj savesti. Ja jesam za autonomiju Vojvodine, ali onu koja ničim ne ugrožava Srbiju. Tu ćemo se razlikovati od SRS. Bože moj, šta da radimo.
Što se tiče posredne ili neposredne podrške, kako oni kažu, Bojanu Pajtiću, ne razumem tog člana vojvođanskog parlamenta koji neće da glasa za Fond za kapitalne investicije koji ove godine iznosi 220.000.000 evra, gde je opozicija u Nadzornom odboru ili, recimo, SRS koja nije podržala Fond za raseljena lica. Ne možemo imati samo politički pristup jer pre svega SPS i SRS imaju moralnu odgovornost prema tim ljudima, kao i svi drugi. Jer bila je i 1991, bila je i 1996, bilo je i prizivanje bombi, svašta je bilo. Od političke i moralne odgovornosti SPS nije nikad bežala.
Sad da se vratim na gospodu autonomaše. Zašto je ovo opasno? Zato što je autonomija Vojvodine postojala samo u okviru Srbije. One dve godine, čini mi se, crkveno-školske autonomije, kad su Srbi podržali borbu Bečkog dvora protiv Mađara, ukinuli su nam istog momenta kad se Beč pomirio s mađarskim jedinicama. To je davno bilo, hiljadu osamsto i neke godine. Iza toga nikad nije bilo autonomije Vojvodine ni kao teritorije, ni autonomije Srba u Vojvodini onako kako mi to danas želimo. Mnogi analitičari upozoravaju da, i kad bi Vojvodina postala samostalna, prosto ne bi mogla da opstane jer nema uslova za to. Setite se projekata devet opština na severu Vojvodine, pa ono personalna, kulturna i politička autonomija, pa slične stvari. Dakle, radi se o vrlo ozbiljnim stvarima.
Poziv da uzmemo autonomašima pitanje autonomije se odnosi na sledeće, gospodo radikali. Moramo da imamo političku odgovornost, i mi i vi, i DS i DSS i SVM. Pitanje regulisanja autonomije Vojvodine ne može da bude ni jedino u domenu Lige socijaldemokrata, nego treba što pre u Skupštini Vojvodine da se dogovorimo da se zameni predsednik Skupštine Vojvodine, da se privremeno napravi neka nova većina, kako god bila formirana, da nemamo nezvaničnog ambasadora inostranih poslova koji pljuje svoju zemlju po tim putovanjima, i da raspišemo izbore za Skupštinu Vojvodine.
Jedino tako možemo da izađemo sa programskim razlikama pred građane Vojvodine, a onda ćemo, u atmosferi izbora, ponuditi svi svoje programe. Neće na nakaradan način biti pitanje autonomije Vojvodine nametnuto. Jer, znate šta se dešava? Onda nas u drugim delovima Srbije ljudi pogrešno razumeju.
A ja želim da Vojvodina, kao i Leskovac, kao i Šumadija, kao i Užice, kao i Kosovo i Metohija, napreduju a ne da otvaramo političke probleme i da onda taj čuveni Beograd menjamo Novim Sadom. Nije nama to cilj. Nama je cilj da radimo više, da živimo bolje, da budemo slobodni i da budemo svoji na svome. O tome govorim.