Izvolite, gospodine Batiću.

I da umirite i da utišate strasti svojih stranačkih kolega, koje ni na koji način nisam izazvao. Potpuno staloženo i mirno pokušavam da obrazložim jedan amandman.
Dakle, imamo još jedan paradoks. Kada se održavaju izbori i glasanje, ili kako se to već zove, ili prvi izborni krug, navodi se da se oni obavezno održavaju u neradni dan. Za ponavljanje izbora ili ponavljanje glasanja umesto da to bude drugi izborni krug, ne kaže se da to mora biti neradan dan, može biti očito i sreda, i petak i neki verski ili drugi praznik, i očito tu postoji neka skrivena namera. Zašto ne u neradan dan?
Još nešto što je potpuni paradoks kada govorimo o izborima. Ova država više nema jasno definisanu teritoriju, što je jedan od tri atributa države. Sada imamo i drugi problem vezan upravo za glasanje ili ovo što vi nazivate ponovljenim glasanjem, a što u amandmanu uvažene koleginice Nataše Mićić treba da bude drugi izborni krug. Otkad je sveta i veka to je tako.
Nemamo jasno utvrđen broj birača. U Srbiji ne znamo koliko ima državljana. Nećemo imati potpuno sređene biračke spiskove, zbog ovih virtuelnih državljana koji su navrat-nanos stekli pravo da budu upisani i da dobiju državljanstvo Srbije, da se ne upuštam u te razloge, nije ni bitno.
Kako će se jasno definisati birački spiskovi da bismo znali broj birača? Sada podsećam na 2002. i 2003. godinu, pa sećate se kako je kukao Koštunica da se ne zna tačan broj birača i da nije definisan birački spisak, te fali 200.000, 300.000, 600.000; a sada je još mnogo gore.
Ne znam šta je ideja ovakvih brzopoteznih pokušaja da se donese zakon i da se održe izbori. Pretpostavljam da je ideja da ponovo za predsednika Srbije bude izabran gospodin Boris Tadić, da bi Vojislav Koštunica vladao Srbijom. To danas imamo na delu. Sviđalo se to vama ili ne, to je tako. Predsednik je Boris Tadić, ali Srbijom vlada Vojislav Koštunica.
U kakvoj atmosferi treba da se održavaju izbori? U atmosferi koja veoma podseća na devedesete godine. Sa ovom vlašću u Srbiji vreme ide unazad. Samo kalendarski je danas 30. novembar 2007. godine. Po ambijentu i po svemu onome što nas okružuje ovo je Srbija '90-ih. Ekonomska kriza, recesija, nezaposlenost ogromnih razmera, socijalna beda, milion ljudi na ivici egzistencije, štrajkovi na sve strane – prosvetara, evo i radnici organa uprave, s pravom, jer im je pozicija bedna, naftnu industriju vidim sada u "Dnevniku", u Pančevu štrajkovi, rezervisti štrajkuju u Kuršumliji i Prokuplju, spremaju se novi štrajkovi, znači haos na sve strane.
Mi se bavimo brže-bolje napisanim, namenski napisanim zakonima koji urušavaju ideju parlamentarne demokratije.
Imamo takođe tajkunizaciju Srbije, novokomponovani bogataši haraju na sve strane. Idite u samoposlugu pa ćete videti na šta to liči. Danas sam spominjao – mleko, šećer, ulje, oprema za bebe, hrana za bebe, pelene, sve je nekoliko puta skuplje nego u Nemačkoj. Da ne govorim o Hrvatskoj i Sloveniji. Onda nam se priča da je ovde med i mleko, kao da je neko lud.
Crna Gora je otišla i nikom ništa. Kosovo, nažalost, odlazi i onda ćemo ponovo od istih ljudi slušati neke epove, mitove, kao da je vaskrsao Filip Višnjić. Onaj ko to priča, sleplji je od Filipa Višnjića. Lažu se građani Srbije iz dana u dan. Kriminal i korupcija cvetaju. Dakle, vladajuća koalicija čini sve da one evropske institucije, poput Komisije za zaštitu konkurencije, Saveta za borbu protiv korupcije, uruši.
Kolege iz DS, da li će se DS izviniti Verici Barać, jer je vaš funkcioner protiv nje podneo krivičnu prijavu, koja je odmah odbačena?
Funkcioner vladajuće koalicije, čija je institucija Savez za borbu protiv korupcije, podnosi krivičnu prijavu u ime glavnog monopoliste protiv predsednice tog saveta i kao nema veze. U redu je.
Koliko košta? Pravni fakultet daje pravničko tumačenje. Pravni fakultet nažalost i neki naši saborci. Pomenut je kolega u Kragujevcu i voleo bih da se otvori priča ovde o prosvetnoj mafiji u Kragujevcu. Da li znate koliko bismo imali da kažemo? Čitavog dana ili danima da pričamo o tome, vrlo rado.
Dakle, i te priče o aferama jesu selektivna pravda. Duvanska afera, ali ne hapse svoje. Putna afera, ali ne hapse svoje. Putevi tih afera vode u vrh vlasti, u pojedina ministarstva i do pojedinih ministara. Stečajna mafija isto.
Znaju svi koji su na čelu resora koji vode ka ovim putevima. Oni su vrh kriminala u Srbiji, oni su leglo korupcije u Srbiji, a onda se svi plaše da se napravi anketni odbor. Da vidimo zašto su mleko, ulje, šećer, pelene, skuplji nego igde u jugoistočnoj Evropi. Da vidimo zašto. Zašto se plašite istine? Hajde da utvrdimo tu istinu.
Hajde da vidimo ko laže, ko krade, ko otima, ko ima monopol. Zašto? Pa to treba uraditi u interesu građana Srbije, koji su potpuno zbunjeni, razočarani, rezignirani, demoralisani. Nailaze nam teški trenuci. Hajde recite nam još jednom pošteno hoće li biti izbora.
Šta ako bude proglašena nezavisnost između 10. i 31. decembra? Mnogi tvrde da će biti, da se EU već saglasila, a mi, javlja nam se - verovatno neće; ili neka naivna ideja da će brzopotezno raspisivanje predsedničkih izbora zaustaviti priznanje nezavisnosti Kosova? To su priče za malu decu.
Ponavljam ono od čega sam počeo, ovaj amandman na član 19. i na sledeće članove znači drugi izborni krug, a ne ponavljanje glasanja, jer ponavljanje glasanja je u potpuno drugačijoj situaciji, koja nije drugi izborni krug.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović, po amandmanu.

Dame i gospodo narodni poslanici, očigledno je da predsednik Narodne skupštine nedosledno primenjuje Poslovnik. Ne samo da održavamo petkom u 21.00 čas vampirsku sednicu Narodne skupštine, jer se očigledno nekome žuri, ne samo da se fizički i psihički iscrpljuju narodni poslanici opozicije, nego u sali nema ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu, nema njegovog zamenika, odnosno državnog sekretara, ima samo nekolicina poslanika DS, koje baš briga šta piše u Predlogu zakona, ali zato sve vreme dobacuju, sve vreme vređaju, iznose neke svoje lične impresije o onima koji govore, a vi, gospodine Duliću, ništa ne preduzimate da ovu sednicu uvedete u iole regularne tokove.
Meni ste juče izrekli dve opomene zato što sam citirao deo naslova jedne knjige dr Vojislava Šešelja, koja je, inače, jako čitana i tražena i po celoj Srbiji se održavaju promocije. Evo, sve vreme vaši poslanici iz DS dobacuju, a vi ne koristite svoja ovlašćenja iz člana 105. i 106. Poslovnika Narodne skupštine, koji vas obavezuju da održavate red na sednici. Ako primenjujete Poslovnik, onda ga primenjujte jednako prema svima i nemojte da gledate ko je iz koje poslaničke grupe.
Juče vam smeta kad se pominje naslov jedne knjige ili deo tog naslova, a sada vam ne smeta kada vaši poslanici dobacuju, kada vređaju, kada se ponašaju kao u gladijatorskoj areni. Pogledajte, čovek se smeje, jako mu je smešno. U Predlogu zakona pišu budalaštine, ali on se smeje i predsednik Narodne skupštine ništa ne preduzima.
Što se tiče amandmana koji je podneo narodni poslanik Zlatan Jovanović, radi se o amandmanu na član 18. stav 1. Propustio sam nešto da kažem, ali ako dozvolite, gospodine predsedniče, želim nešto da dopunim.
Sada će gospođa Nada da smiri svoje gladijatore. Gospođo Nado, slabo vas slušaju, morate da pojačate tu partijsku disciplinu.
Ono što je karakteristično za ceo Predlog zakona, jedno piše u Predlogu zakona, drugo piše u obrazloženjima zašto se amandmani ne prihvataju. U Predlogu zakona piše ''većina glasova'', a pri tome se ne precizira da li je u pitanju prosta većina, da li je u pitanju apsolutna većina, ali se zato u obrazloženju zašto se odbija amandman narodnog poslanika Zlatana Jovanovića pominje termin "apsolutna većina".
Dakle, sad Vlada nama tumači šta je htela da kaže. Nije to rekla u Predlogu zakona, nego piše ''većina'', a vi, gospodo narodni poslanici, razmišljajte da li je prosta ili apsolutna, ali zato u obrazloženju zašto ne prihvata amandman kaže - radi se o apsolutnoj većini.
Zaista mi nije jasno zašto to ne piše u Predlogu zakona, zašto jedno piše u Predlogu zakona, a drugo piše u obrazloženjima. U stvari, jasno je. Predlog zakona brani ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, koji suštinski, po svom resoru, nema veze sa ovim zakonom. On ga nije pisao. Zakon je pisao neko drugi, pisao ga je funkcioner iz DSS. Sada je nastala jedna opšta konfuzija. Predlog zakona je pisao čovek čija partija očigledno neće imati kandidata na izborima za predsednika Republike ili, ako bude imala nekog kandidata, taj kandidat nema šanse da pobedi.
Predlog zakona u Skupštini Srbije brani ili bi makar trebalo da brani ministar iz partije koja će imati predsedničkog kandidata. Zato je nastala ova kakofonija, ovaj opšti haos u Predlogu zakona, da jedno piše u Predlogu zakona, a da drugo piše u obrazloženju zašto se pojedini amandmani ne prihvataju.
Da ste imali malo dobre volje, svi amandmani SRS apsolutno imaju smisla i zaista bi u velikoj meri popravili loš Predlog zakona o izboru predsednika Republike Srbije. Nema ovde ministra da nam odgovori. I kada je tu, on ne priča o amandmanima, on daje neke svoje opšte konstatacije i smeška se.
Vas bih, gospodine Duliću, pozvao da Poslovnik primenjujete dosledno i principijelno prema svim narodnim poslanicima. Ako mi možemo petkom u 21.15 da sedimo ovde i da obrazlažemo, najbolje što možemo, amandmane koje smo podneli na ovaj katastrofalni tekst Predloga zakona, onda ono što vi, najmanje što možete, to je da smirite poslanike iz DS.
Jer, vodite računa. Šta bi bilo da ovde sedi ujka Sem iz Bele kuće, šta bi bilo da ovde sedi šef Misije OEBS-a u Srbiji, šta bi bilo da ovde sedi američki ili britanski ambasador, šta bi rekli - gospodo demokrate, kako se to ponašate, gde su tu evropski principi, gde je tu demokratija, gde su tu ljudska prava i slobode, gde su ti vaši neprevaziđeni standardi?
Ponašajte se malo u duhu vaših reči. Nemojte jedno da pričate, a na drugi način da se ponašate. Doduše, nama u SRS je odavno jasno da ste vi vukovi koji ste na sebe navukli jagnjeću kožu. Ali, evo, biće predsednički izbori, pa ćemo tu jagnjeću kožu da vam skinemo sa leđa.

Na član 19. amandman je podneo narodni poslanik Zlatan Jovanović.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman, Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Vlado Sekulić.

Dame i gospodo narodni poslanici, kolega Zlatan Jovanović iz SRS podneo je amandman na član 19. stav 1. Taj član glasi: "Ako nijedan kandidat ne dobije većinu glasova birača koji su glasali, glasanje se ponavlja u roku od 15 dana od prvog glasanja".
Amandman mog kolege Zlatana Jovanovića na član 19. stav 1. glasi: "Ako dva ili više kandidata dobiju jednak i istovremeno najveći broj glasova birača koji su glasali, glasanje se ponavlja u roku od 15 dana od dana održavanja prethodnog glasanja".
Pošto je gospodin Zlatan Jovanović dao odličan amandman na član 18, on je to i obrazložio: amandman sledi prethodno podneti amandman na član 18. Predloga zakona. Ali je vaše obrazloženje, blago rečeno, sramotno i nedosledno, a glasi ovako: "Amandman se ne prihvata, pošto se zasniva na amandmanu istog narodnog poslanika koji je podnesen na član 18. Predloga zakona i koji takođe nije prihvaćen".
Sada se nameće pitanje - da je prihvaćen član 18, da li bi vi hronološki prihvatili član 19. ili je ovo sled neke hronologije – jednostavno se ne prihvata? Da je gospodin Zlatan Jovanović podneo amandman na član 1, pa da je on prihvaćen, onda bi, po nekom vašem hronološkom redu, trebalo da se prihvati i ceo zakon. Ovako je ovo jedan nedosledni stav odgovornog koji je pisao obrazloženje.
U stvari, gospodin Zlatan Jovanović je ostao dosledan svom prvom amandmanu i gospodin Martinović i gospođa Vjerica Radeta su obrazložili zašto je Zlatan Jovanović u pravu. Zato što je i u članu 18. dokazao da uopšte nema potrebe za drugim krugom. Ako se i vi zalažete za to da kandidat koji dobije najviše glasova bude predsednik, onda ne bi trebalo da bude drugog kruga.
Da bih pojasnio i građanima, član 18. stav 1. glasi: "Za predsednika Republike izabran je kandidat koji je dobio većinu glasova birača koji su glasali". Amandman Zlatana Jovanovića je glasio: "U članu 18. stav 1. reč "većina" zamenjuje se rečima "najveći broj"". Samim amandmanskim rešenjem će se na demokratski i na najbolji način ispoštovati volja birača, tako što će predsednik postati onaj kandidat za koga glasa najveći broj birača, čime se izbegava drugi krug glasanja, odnosno stranačka trgovina i troškovi koji prate izborni proces.
Kao što je to moj uvaženi kolega Martinović rekao, nisu to male pare. Mi se trudimo, a i vi se zalažete samo kroz priču da se smanje troškovi. Evidentno je da za jedan glasački ciklus treba obezbediti tri miliona evra minimum. Ovako bi bilo logično, u slučaju da se kandidati pojave, konkretan primer ću dati da bi bilo lakše, gospodin Tadić i gospodin Nikolić, uz još neke kandidate.
Gospodin Nikolić, po običaju, kako već to ide, uvek pobedi. Nema potrebe da se ide na drugi krug. Mi znamo, u drugom krugu je već i apstinencija, manje birača izlazi, manje glasača i onda nije taj reprezentativni uzorak, da se dokazuje da je tada bilo najviše glasača i da predsednik mora da postane onaj koji ima većinu.
Kako ste vi to obrazložili u odbijanju, pročitaću vam kako ste to odbili Zlatana, rečeno je da bi trebalo da predsednik treba da bude baš onaj koji osvoji najveći broj glasova i da je to predsednik koji odražava volju građana.
Ako u prvom krugu gospodin Nikolić pobedi, ne znam šta onda u drugom krugu kada vi izlobirate, počnete da pretite građanima Srbije od ekonomskih sankcija pa nadalje, ali u to više niko ne veruje. Vi se onda udružite i onda kao slavite neku pobedu, vi svi zajedno protiv jednog kandidata.
Obrazloženje da ste odbili gospodina Zlatana Jovanovića, s tim da vi znate da neće biti drugog kruga zato što će Tomislav Nikolić pobediti u prvom krugu, što će sigurno i biti, pa neće biti vaših troškova, to bih i razumeo. Ali, sa ovim obrazloženjem to nije stvarno ni primerno, niti je to odražavanje volje građana.
Ako su građani glasali u prvom krugu i ako je kandidat pobedio u prvom krugu, zašto bismo mi uopšte ulazili u drugi krug i dolazili do nečega za šta bi trebalo da se troše pare građana? Rekli smo da to nisu mala sredstva i da su to velika sredstva.
Ne vidim zašto niste prihvatili amandman gospodina Zlatana Jovanovića, ako ste sigurni u vašeg kandidata gospodina Tadića. Onda ste mogli da prihvatite slobodno ovaj amandman, pa bi se znalo, ako ste sigurni da će on pobediti u prvom krugu zašto bi išli i odbijali ovaj amandman koji reguliše da nema drugog kruga.
Verovatno i vi niste sigurni, i vi ne verujete u vašeg kandidata, da će on moći da pobedi, i onda je sasvim logično da ste odbili amandman Zlatana Jovanovića, s tim da se vi nadate da ćete u drugom krugu da izlobirate, da ćete vršiti pritisak preko medija, preko štampanih i TV medija na glasače i da ćete napraviti neki koalicioni i trgovinski sporazum sa vašim koalicionim partnerima, pa ćete im obećati nešto. Volja građana bi trebalo da se iskaže baš u tom prvom krugu kada je najveća izlaznost.
Ovako, kažem, ekonomski faktor će pokazati, ako mi dođemo i u drugi krug, šta će se desiti, ali nema tu ministra niti njegovog sekretara, šta će se desiti da u tom drugom krugu ista dva kandidata, siguran sam, a i građani Srbije su sigurni da će biti u prvom krugu sve rešeno i da će gospodin Tomislav Nikolić postati predsednik Srbije, ako se desi da u drugom krugu, a može po zakonu verovatnoće, da oba kandidata koja uđu u drugi krug imaju isti broj glasova, onda ćemo opet raspisati nove izbore ispočetka, pa će to koštati poreske građane.
Slažem se sa gospođom Vjericom Radetom da se to neće desiti, možda u nekim drugim izborima. Ovde će se desiti to da će gospodin Tomislav Nikolić pobediti u prvom krugu. Samo da vam kažem, hipotetički, da se to desi, to bi onda bilo ono, igre bez granica, a ko bi tu najviše štetio: poreski obveznici i građani.
Ako dođemo do drugog kruga ili ponavljanja, kako ovde stoji, uvek je slabiji odziv građana. Onda se to neće pokazati u drugom krugu da li je to baš taj kandidat koji pobedi i kažu da će on osvojiti najviše glasova i da će to biti stvarno cifra koja će pokazati da je narod uz tog kandidata. U drugom krugu izlazi mnogo manje glasača, neće biti reprezentativni primerak i neće odraziti volju građana.
Prvi krug je ono što je gospodin Zlatan Jovanović dokazao i pokazao kroz ove amandmane, da su i pravno i ekonomski opravdani i apelujem na sve vas, iako imate drugačije mišljenje, pa da prihvatite ovaj amandman. Ne vidim zašto ga ne biste prihvatili. Ako verujete u vašeg kandidata gospodina Tadića, onda nema zašto da se plašite drugog kruga.
Prihvatite ovaj amandman i uštedećete pare poreskih obveznika i pokazaćete se štedljivim. I ako niste, a izbori će vrlo brzo doći i onda ćemo videti. Mi verujemo u našeg kandidata gospodina Tomislava Nikolića, kao i građani Srbije i ubeđeni smo da će u prvom krugu sve biti rešeno. Zahvaljujem se.

Na član 19. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Krstin.
Vlada nije prihvatila amandman, Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Reč ima poslanik Vjerica Radeta.

Gospodine Duliću, kada je pre izvesnog vremena kolega Žarko Obradović ovde govorio o Cesidu, kao delu DS, to nije on rekao, to ja kažem, tada je među poslanicima DS nastao takav metež, takva dobacivanja koja su u najmanju ruku i najblaže rečeno bezobrazluk. Mene je samo korektnost sprečila da se odmah tada javim po Poslovniku.
Vi ste videli, gospodine Duliću, kako je reagovao Boško Ristić. Rekao je da je njemu dosadno. Ne znam zašto je sedeo, evo sada ga više nema, valjda je otišao malo da nešto popije, pa će opet da se vrati. Ovi ostali ovde koji se smeju k'o lud na brašno, deluju mi kao loša reklama za Orbit žvake, samo žvaću, žvaću, otvaraju usta, dobacuju, samo se čuje - nemoj da pametuješ, nemoj da lupetaš. To čujete i vi, gospodine Duliću.
Od nas, poslanika opozicije, očekujete korektnost i mi jesmo korektni. To, biti korektan, ne znači da nećemo govoriti o amandmanima. Da li završili do tih 22.00 časova do kada ste planirali ili nastavili sutra, ili u nedelju, ili noćas ili u ponedeljak, mi smo tu i mi ćemo da radimo.
Razumem da su narodni poslanici umorni, jer već 11 sati radimo, ali ako je neko umoran, gospodine Duliću, onda su umorni poslanici koji rade, a ne ovi koji se smenjuju - čas u restoran, čas ovde, čas u poslanički klub da iz fotelje gledaju šta se ovde dešava, da telefoniraju, čas ovde. Ne znam od čega su se oni umorili.
Zaista ne može da se toleriše i sada vam kažem, ne pretim, ali vas upozoravam, kada govore poslanici SRS, od sada pa do kraja današnjeg radnog dana, bude li se čula ijedna nepristojna primedba od strane poslanika DS, mi prelazimo na raspravu po Poslovniku.
Pa neka traje koliko traje. Zaista, ovaj bezobrazluk više ne može da se podnese. Em vas ne interesuje zakon, em vam nema ministra, em ne učestvujete u radu, šta još hoćete, gospodo demokrate? Kako vi to mislite da dođete do demokratskog propisa? Da vi predložite i da svi ćute. To je onda demokratski. To je bezobrazluk i to je bezobrazan odnos prema građanima Srbije, to je vređanje dostojanstva i inteligencije građana Srbije.
Gospodo tzv. demokrate, lepo vam preporučujem i savetujem vam da vodite računa o ponašanju. Mi smo prihvatili, kao što rekoh, da radimo korektno, ali zaista sve ima granicu. Prešli ste, odnosno došli ste do granice i još jedna ružna reč i sada najavljujem odmah posle toga raspravu po Poslovniku.
Ministre, da li ste se naspavali, ručkali, odmorili, dobrodošli. Mi smo, evo, gospodine ministre, na članu 19. Predloga zakona o izboru predsednika. Verujem da biste, da ste bili ovde, prihvatili bar neki amandman, naravno, pod uslovom da ste dobili ovlašćenje o autora teksta, gospodina Balinovca. Izgleda da još uvek nemate tu saglasnost.
Reći ću, pre nego što pređem na amandman kolege Milorada Krstina, da je amandman koji je malopre ovde obrazlagao gospodin Vladan Batić, a koji je podnela narodni poslanik Nataša Mićić, dobar amandman. Zaista je iznenađujuće zašto ni taj amandman nije prihvaćen.
Nismo se javljali da govorimo posebno o tom amandmanu, jer nema potrebe. Pored onog što je rečeno, odnosno i bez ikakvog obrazloženja, samo ovo što je predviđeno amandmanom je bilo dovoljno da se shvati da je u Predlogu zakona napravljena, rekla bih, greška. Vi to gledate drugačije, to je vaš problem.
Član 19. govori o ponavljanju glasanja. Vi kažete: ''Ako nijedan kandidat ne dobije većinu glasova birača koji su glasali, glasanje se ponavlja u roku od 15 dana od dana prvog glasanja''.
Kolega Milorad Krstin, koji inače večeras nije ovde, zato što je u Zrenjaninu na promociji knjige dr Vojislava Šešelja, ove knjige koja se zove „Afera Hrtkovci i ustaška kurva Nataša Kandić“, i zato sam umesto njega ovde da obrazložim ovaj amandman.
Dakle, mi mislimo da nije dobro ovo što je napisano od dana prvog glasanja i predložili smo da umesto toga stoji: ''Ako nijedan kandidat ne dobije većinu glasova birača koji su glasali, glasanje se ponavlja u roku od 15 dana od održavanja prethodnog glasanja.''
Ovo jeste samo pravno-tehnička redakcija, ali mislim da o tome treba da se vodi računa, jer zaista kada imamo zakonski tekst ovako loš kakav je ovaj i ovako nakaradno napisan kako je ovaj, onda je svaka ispravka koja je dobronamerna - dobrodošla.
I svaki ozbiljan predstavnik Vlade i ozbiljna skupštinska većina bi svakako bar razmišljali o amandmanu, bar slušali narodne poslanike kada obrazlažu amandman. Možda ponešto i naučite, zavisi koliko kome od vas treba vremena da nešto ukapira, ali možda ima i onih koji mogu da nauče od ovako jednog obrazlaganja.
Vi kažete da ne prihvatate ovaj amandman. Opet ono čuveno – ''amandman se ne prihvata'', i onda kažete: ''Pravno-tehnička redakcija teksta Predloga zakona nije potrebna'' – zaista neverovatno. Doduše, dodali ste ''pošto je formulacija Predloga zakona kraća i preciznija'', ali da pravno-tehnička redakcija teksta nije potrebna – ovo je zaista, ne znam, neko je ovo negde usput pisao, mislim da nije čak ni sedeo za stolom, nego verovatno negde u trku ili u automobilu, pa onako šta mu je palo na pamet.
To sam rekla i juče, prekjuče, kada smo govorili o onom prethodnom zakonu, da sam svašta videla, svakakve zakone čitala, ali ovako i koncepcijski loš zakon, a i ovako formalno loše napisan, ovo zaista videla nisam, niti ovakva obrazloženja.
Najbolje da ste samo napisali ono što stvarno mislite: baš nas briga, narodni poslanici, šta vi pišete, mi ćemo ovako, pa vama se dopalo ili se ne dopalo. Mi znamo da je to tako i da vi imate još uvek većinu, mada ne znamo šta će se desiti posle raspisivanja izbora, da li ćete imati većinu, dokle ćete imati većinu, o tome ćemo naravno nekom drugom prilikom, kada vam bude ovde neko od koalicionih partnera, pošto nikoga nema, pošto najavljuju da će bojkotovati izbore, pošto najavljuju da neće glasati za ove zakone o kojima mi danima raspravljamo.
Zaista je pitanje šta se danas u Srbiji dešava. Da li nekoga u Srbiji danas interesuje nešto što su zaista istinski problemi ove države? Kada ćemo na dnevnom redu imati problem Kosova i Metohije? Dajte, gospodine Duliću, dok ste još na okupu i dok imate tu skupštinsku većinu i mogućnost da zakažete sednicu, zakažite tu sednicu, da vidimo šta to naš pregovarački tim i članovi pregovaračkog tima pričaju po belom svetu.
Nemojte da se narodni poslanici informišu iz medija. Sazovite tu sednicu, dovedite ovde predstavnike pregovaračkog tima, da ih malo propitamo. Ako je tačno sve ono što piše i što slušamo u medijima, onda su oni prekoračili ovlašćenja koja su dobili od ove Narodne skupštine.
Čuli ste jutros da je i italijanski parlament usvojio Rezoluciju kojom insistira na poštovanju Rezolucije 1244, a mi čujemo od nekih predstavnika našeg pregovaračkog tima da Vojska baš i ne mora da se vrati, dovoljno je Žandarmerija. To je automatski kršenje Rezolucije 1244.
Svašta čujemo, ali ne možemo, bilo bi neozbiljno da mi, narodni poslanici, komentarišemo to što čitamo po novinama. Zato insistiramo, gospodine Duliću, da hitno sazovete sednicu koja će biti posvećena Kosovu i Metohiji, da ceo pregovarački tim bude ovde ispred narodnih poslanika, da odgovaraju na naša pitanja, da nam kažu šta su radili, a šta su uradili. Da vidimo kakvi su to misteriozni planovi koje nam najavljuju ministri za neki dan posle, ako se desi, a najave su sa svih strana da će se desiti samoproglašenje, a zatim i priznavanje od strane nekih ili većine država EU, samostalnog Kosova.
Juče su narodni poslanici pitali vas, gospodine ministre Markoviću, da odgovorite, mislim da je kolega Stević pitao, da date neke odgovore vezano za temu Kosovo i Metohija. Zaista sam bila šokirana, i svi mi, kada ste vi, čak ljutito, rekli: nemojte to mene da pitate, to je u nadležnosti ministra Samardžića.
Da li je moguće da je Kosovo i Metohija u nadležnosti samo jednog ministra? Da li je moguće da cela Vlada, i predsednik Republike, i predsednik parlamenta i svi poslanici to sebi nisu stavili kao prioritetno pitanje? Znate li vi koji je danas datum? Znate li vi koji datum se približava?
Desiće se da nećete sazvati tu sednicu, da će vam se raspasti koalicija, zato što ćete vi raspisati izbore koje ste već najavili, kao što ste ranije najavljivali. Čak i po cenu da ne budu doneti zakoni, vi ćete raspisati izbore. Kažete: neka se održe po starim zakonima. A to što ti zakoni nisu u skladu sa Ustavom, koga je briga, kome uopšte više u ovoj državi treba i zakon i Ustav?
Nikome, nažalost, zato što se niko od nadležnih državnih organa ne pridržava ni Ustava, ni zakona i zaista je neverovatno da ćemo doći u situaciju, a to je moguće, da se vladajuća koalicija razbuca, jer su sve najave da će tako da se desi i da vi onda lepo kažete: evo, zakazao bih sednicu, ali nemam mogućnosti, opet tehnička vlada, opet ko zna šta.
Sećate se koje smo probleme imali u vreme one tehničke Vlade, za koju je direktno odgovoran Boris Tadić zašto je bila tehnička Vlada, da se ne vraćamo u ono vreme koliko dugo vam je trebalo da formirate Vladu, da se konstituiše parlament. Jedino vam ne treba mnogo kada raspodeljujete javna preduzeća i upravne odbore.
Dakle, dame i gospodo poslanici, sada je bar delovalo da pažljivo slušate, bilo bi lepo da ste se tako ponašali svih ovih dana, da zaista slušate ono što vam govorimo, da pokušate da razumete da nam je dobra namera, da želimo da popravimo ovaj zakon, ako se i kada se raspišu ti izbori, da se održe po zakonu, koji neće odmah ići pred ovaj vaš partijski Ustavni sud na ocenu ustavnosti i zakonitosti.
Zaista ima mnogo toga o čemu bi trebalo kao narodni poslanici da vodite računa. Najlakše je posedeti malo ovde, prošetati napolje. Gospodo, vas ovde nisu poslali, ni nas sve, ni mama ni tata, već su nas poslali građani Srbije i građani Srbije od nas očekuju i određene odgovore i određena pitanja.
Mi, srpski radikali, apsolutno smo spremni da odgovorimo na sve ono što građani Srbije od nas traže, ali bi u najmanju ruku bilo kolegijalno da se i vi ponašate tako ili bar slično.

Na član 19. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Mićić.
Vlada nije prihvatila amandman, Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Žarko Obradović.

Gospodine Duliću, javio sam se povodom odredbi Poslovnika koje vode računa o dostojanstvu Narodne skupštine. Da budem iskren, očekivao sam da ćete vi reći koju reč o onome što ste danas govorili šefovima poslaničkih grupa ili onim ljudima koji su bili na sastanku kod vas. Gospođa Vjerica Radeta je pitala određene stvari, postavila pitanja, bio je red da vi o tome nešto kažete.
Vi ste nam danas izložili plan rada Narodne skupštine koji je napravila skupštinska većina. Nema razloga da ne kažete da je planirana i sednica o Kosovu i Metohiji, da je planirana, ovo govorim iz razloga što smo mi poslanici SPS i predsednik SPS Ivica Dačić i mi nekoliko poslanika pojedinačno više puta tražili da se o tome razgovara. Ovo pominjem iz razloga što, ako ste nama rekli da će biti, nema razloga da ne kažete i prisutnim poslanicima i javnosti Srbije, da je napravljen jedan plan rada od strane vladajuće koalicije koji uključuje i raspravu o KiM.
Mislim da nema razloga da se to prećutkuje i da je to dobro reći, jednostavno da se zna da je Skupština o tome planirala da radi i da tu temu više, bar sa naše strane, prisutnih poslanika SPS-a, za večeras ne pominjemo, ali da se zna da će Skupština o tome raspravljati. Da li smo zadovoljni što će biti tada ili pre ili kasnije, to je već neka druga priča. Ali, čini mi se da je bio red da kažete da je to planirano.