Dame i gospodo narodni poslanici, i ovaj amandman ima isti smisao kao i amandman gospodina Miličkovića ili je neka varijanta, pokušaj da se dotera zakon u delu kada je reč o pravima predsednika Republike koji je razrešen.
U članu 43. stav 1. Predloga zakona stoji: "Predsednik Republike koji je razrešen nema prava koja po ovom zakonu ima bivši predsednik Republike". Znači, nema nikakva prava.
Amandmanom, koji sam podneo u ime SPS, menja se član 43. stav 1. Predloga zakona tako da glasi: "Predsednik Republike koji je razrešen dužnosti zbog kršenja Ustava i zakona kojim se ugrožava nezavisnost, teritorijalna celovitost i suverenitet Republike Srbije, kao i zbog učinjenih krivičnih dela kojima se narušava ugled i moralni integritet institucije koju predstavlja, nema prava koja po ovom zakonu ima bivši predsednik Republike".
Dakle, kroz ovaj amandman pokušava se da samo u onim drastičnim slučajevima, kada je predsednik Republike ugrozio interese Republike Srbije, ili na bilo koji drugi način, ili činjenjem krivičnih dela ugrozio moralni integritet te institucije, da dođe do razrešenja i da on nema prava koja mu po ovom zakonu pripadaju kao bivšem predsedniku Republike.
Bez ikakve zluradosti, molim vas da to ne shvatite tako. Zamislite da se dogodi neki novi 5. oktobar, ali ovoga puta da narod zbaci vas sa vlasti, da se potom odmah raspišu novi parlamentarni izbori, a sve to da se dogodi, govorim hipotetički, za vreme kada je vaš predsednik Republike na vlasti, odnosno vrši funkciju predsednika Republike.
Dakle, vi izgubite parlamentarne izbore i u Narodnoj skupštini se, posle konstituisanja jedne drugačije većine koja je, recimo, protiv vas, pokrene postupak za razrešenje, a u jednoj takvoj euforiji pitanje je i kako će Ustavni sud oceniti ustavnost kada se to pokrene itd., kao što su pravosudni organi radili posle 5. oktobra u mnogim slučajevima itd., dođe do razrešenja vašeg predsednika Republike koji, ruku na srce, recimo, nije kršio Ustav u tom delu kako amandman govori, da je on vršenjem svoje funkcije ugrozio nezavisnost, teritorijalnu celovitost ili suverenitet Republike Srbije, i bude razrešen. On nema nikakva prava kao bivši predsednik.
Sad sam dao jedan hipotetički primer, da to može da se dogodi bilo kom predsedniku Republike koji dođe u takvu situaciju, da na jedan način, u jednoj situaciji euforije, kada se voluntaristički pristupa i sagledava, bude smenjen i da posle toga ostane bez ikakvih prava.
Dakle, i ovaj amandman ima onaj smisao da se ispoštuje institucija predsednika Republike do kraja, jer je ona i suviše ozbiljna da bi se sa njom postupalo ovako ili onako u zavisnosti od trenutne političke potrebe većine koja je najuticajnija u tom trenutku u Srbiji.
Uvek mora da se poštuje predsednik Republike, i institucija predsednika Republike i bivši predsednik Republike. Prema tome, ne sme da se dogodi da se bivši predsednik Republike tek tako pošalje u Hag, mimo zakona i Ustava, kršeći pri tome neke osnovne zakone koji regulišu pitanje kada on može da izađe iz istražnog zatvora i ko može da ga izvede i kojim aktom.
Kada bivši predsednik umre, odnosno kada bude ubijen, a onda se organizuje sahrana, na Trgu Republike se ne maše balonima i organizuje hepening, kao što ste vi to organizovali i vi, gospodine Albijaniću, u tome učestvovali. To se ne čini ni u trenutku kada bude, nažalost, ubijen i premijer, predsednik Vlade Republike Srbije, kao što to niko nije ni činio, jer nije red. Tu se vidi ta razlika u poštovanju države Srbije i njenih institucija.
Prema tome, ovakav amandman od strane SPS zaista je apsolutno dobronameran i u funkciji onoga što jeste država, što je poštovanje države i njenih institucija. Zapravo iz tih razloga je trebalo da ovaj zakon obuhvati sve ove funkcije iz ranijeg perioda, i to da obuhvati gospođu Jovanku Broz, posle suprugu Slobodana Miloševića Miru Marković, sutra-prekosutra i supruge ostalih predsednika koji dođu u tu situaciju, kada smo govorili o onom drugom članu, kada umre bivši predsednik Republike.
Naravno, kroz ovaj set amandmana koji smo dali u ovom delu, mi konkretno mislimo da je trebalo udostojiti svim pravima bivšeg predsednika i u onom obimu i u onoj formi kako smo to i predložili amandmanima, znači sve predsednike koje smo imali, a koji su još živi. To su: gospodin Dobrica Ćosić, gospodin Zoran Lilić, Milan Milutinović, gospodin Vojislav Koštunica i Svetozar Marović.
Dakle, gospodine Todoroviću, vi ste u pravu da su oni... nema potrebe da oko toga polemišemo. Mi smo predložili u jednom amandmanu da to budu i predsednici SRJ. Da li smo mi u pravu u tom delu ili nismo, to je drugo pitanje i oko toga, ja bar, ne želim da polemišem - da li to treba ili ne treba. Ovde govorimo o jednom principu.
Da završim. SPS smatra da ipak u datom trenutku, kada se pokrene postupak... izvinjavam se što sam stao, nije meni sad stalo da vi svi čujete šta kažem, ali jednostavno me to dekoncentriše, pa iz tog razloga stanem.
Dakle, bila je želja SPS-a da se ovo značajno pitanje ne reši na tako rigidan način jer u datim situacijama zaista to tako i može. Ipak stoji potreba da u najtežim slučajevima, kada je presednik Republike prekršio Ustav i doveo u pitanje tu instituciju koju obavlja, instituciju predsednika Republike, on ostane bez prava.
A on može da ostane bez prava čisto jednom hirovitom ili ne znam kakvom politikom neke većine u datom trenutku, a da to zaista ne bude objektivne prirode i bude veoma loše po Srbiju, čime se nastavljaju podele i čime se stvaraju uslovi za teške posledice po našu državu.