Hvala, gospodine Baraliću.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 46. amandman je podnela poslanik Vjerica Radeta.
Vlada nije prihvatila amandman, Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.

Dame i gospodo narodni poslanici, ukoliko predstavnik Vlade ili skupštinska većina ne prihvate ovaj amandman koji sam podnela na član 46. Predloga zakona o predsedniku, onda će Boris Tadić ostati bez obezbeđenja ili će imati nelegalno obezbeđenje.
Zašto to kažem? Zato što član 46. Predloga zakona glasi: Stupanjem na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o posebnim pravima i dužnostima predsednika Republike. Pre toga imamo član 45. koji kaže: Vlada je dužna da u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona donese propis kojim se uređuje obezbeđenje predsednika Republike i članova njegovog domaćinstva i određuju lica koja imaju pravo na isto obezbeđenje kao predsednik Republike.
Dakle, u periodu od 90 dana, dok Vlada ne donese ovaj podzakonski akt, nema mogućnosti da se predsednik Republike obezbeđuje. Amandman koji sam podnela u ime poslaničke grupe SRS glasi: ''Stupanjem na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o posebnim pravima i dužnostima predsednika Republike, osim člana 5. Zakona koji prestaje da važi donošenjem akta iz člana 45. ovog Zakona''.
Član 5. Zakona o posebnim pravima i dužnostima predsednika Republike, koji će prestati da važi danom stupanja na snagu ovog zakona, reguliše pravo na obezbeđenje predsednika Republike. Ako taj član ne bude na snazi dok se ne donese ovaj podzakonski akt na koji je Vlada obavezna u roku od 90 dana, ponavljam, predsednik Republike neće imati nikakvo obezbeđenje. Onda ili onaj ko ga bude obezbeđivao neće to raditi legalno, ili neće postojati pravni osnov za obezbeđenje predsednika.
Govorili smo juče koga ste sve zapravo predvideli da, uz predsednika, čuva policija, Vojska i drugi organi, kako ste naveli. Proširili ste krug na maltene neki neodređen broj lica i kada su u pitanju članovi domaćinstva, jer niste prihvatili da to bude porodično domaćinstvo; i kada su u pitanju saradnici predsednika, ostalo je potpuno nejasno koji je to broj i krug saradnika koji će biti obezbeđen na isti način na koji se obezbeđuje predsednik.
Sada pitanje za odsutnog ministra: šta će se desiti u ovom periodu dok Vlada ne donese ovaj podzakonski akt kojim će se regulisati propis, kako ovde piše, kojim se uređuje obezbeđenje predsednika Republike i članova njegovog domaćinstva i njegovih saradnika?
Dakle, ukoliko hoćete da predsednik Republike ima adekvatno obezbeđenje u kontinuitetu, ovaj amandman jednostavno mora da se prihvati, ili da nam kažete na koji način ćete čuvati predsednika Republike u ovom međuvremenu, ko će spuštati ovaj paravan ispred vrata ovih 90 dana dok ne donesete ovaj propis.
Pretpostavljam da znate o kom paravanu govorim. To je na ulazu u zgradu Predsedništva Republike, to ceo Beograd priča i lično sam više puta videla, dolaze kola koja dovoze Borisa Tadića, staju ispred vrata i onda se sa tri strane spušta paravan, on za minut, dva ili tri uđe u zgradu, paravan se ponovo podiže, kola odlaze, predsednik bezbedno ušao u zgradu.
Pitam vas, dame i gospodo, i pitam gospodina Milana Markovića ko će to da radi ovih 90 dana, možda 60, možda 30, krajnji rok je 90 dana da Vlada donese ovaj propis, može da bude i kraći rok, ali je zaista pitanje šta će se desiti sa obezbeđenjem predsednika u ovom periodu.
Volela bih da je ministar ovde, ali svakako ću iskoristiti priliku da ga pitam, pretpostavljam da će mu preneti njegov saradnik, s obzirom da se ministar, kao i predstavnici njegove stranke, zaklinju u nezavisno i samostalno pravosuđe: da li postoji zakonski osnov za rešenje koje je on doneo i potpisao, a odnosi se na rešenje kojim je on Gorana Ilića, javnog tužioca Prvog opštinskog tužilaštva u Beogradu, odredio za ispitivača za zaposlene u državnoj upravi sa srednjom stručnom spremom prilikom polaganja stručnog ispita?
To javni tužilac ne može da radi i tražim od ministra Markovića da nam odgovori zbog čega je doneo takvo rešenje i da li on možda misli da je to rešenje ispravno. Jednostavno, hoćemo da znamo o čemu se ovde radi.
A od vas, kolege poslanici, pošto je ministar odsutan, tražim da, zbog ozbiljnosti ovog amandmana i zbog ozbiljnosti situacije koja bi mogla da se desi ukoliko amandman ne bude prihvaćen, tražim da amandman prihvatite jer, ponavljam, ako ostane na snazi odredba člana 46. ovog zakona o predsedniku, koji će ovih dana biti izglasan, stupanjem na snagu ovog zakona prestaje da važi ceo Zakon o posebnim pravima i dužnostima predsednika Republike, onda, shodno članu 45, predsednik Republike neće imati nikakvo obezbeđenje.
Možda planirate da će u tom periodu predsednik Republike biti možda na nekim ozbiljnim ispitivanjima, s obzirom na ona saznanja o kojima smo govorili pre neki dan, da je predsednik Republike ozbiljno bolestan...
(Predsedavajući: Gospođo Radeta, molim vas.)
...njegova bolest može da utiče na bezbednost države, na teritorijalni integritet države. Možda planirate da on to vreme iskoristi za ispitivanje i lečenje, ali čak i ako je to u pitanju, i tamo gde se eventualno bude lečio, neophodno je da ima odgovarajuće i adekvatno obezbeđenje.
(Predsedavajući: Gospođo Radeta, da li ste me čuli?)
Ne, nisam vas čula, ne želim da vas čujem, gospodine Albijaniću. Još jedanput moram da vam objasnim da, ako mislite da sam prekršila Poslovnik, možete da mi izreknete opomenu. Sačekajte da završim. Ako sam dva puta prekršila Poslovnik, izrecite mi dve opomene. Posle toga mi oduzmite reč, pa me onda isključite sa sednice.
Znate već sve, sve u Poslovniku imate. Imate sve mogućnosti, jedino nemate prava da me prekidate dok govorim, jer se ne izražavam uvredljivo, govorim potpuno argumentovano, obrazlažem amandman. A to što se vama ne dopada šta govorim, to je vaš problem. Vrlo bih se zabrinula da vi sa oduševljenjem slušate ono što pričam.

Da li se još neko od narodnih poslanika javlja za reč? (Ne.)
Na član 46. amandman je podneo poslanik Željko Vasiljević.
Vlada nije prihvatila amandman, a Odbor za pravosuđe i upravu i Zakonodavni odbor predlažu da se amandman odbije.
Reč ima narodni poslanik Željko Vasiljević.

Hvala, gospodine predsedavajući. Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gospodine iz Ministarstva lokalne samouprave, hteo bih da vam pročitam amandman koji sam podneo na član 46. zakona. Kaže: ''Stupanjem na snagu ovog zakona prestaje s radom Narodna kancelarija predsednika Republike.''
Mislim da je ovo potpuno logičan amandman koji bi trebalo da jasno definiše šta ćemo uraditi s tom institucijom koja zaista nije predviđena nigde, ni u Ustavu ni u nekim drugim zakonskim normama, da može biti formirana ili su njene nadležnosti jasno definisane.
Međutim, moram da kažem da je ova institucija prošle godine bila u budžetu Republike Srbije iskazana kao posebna stavka. Istina, ove godine je nema u Predlogu zakona o budžetu, koji ste povukli iz skupštinske rasprave, ne znam da li će biti nekih izmena u okviru tog zakona, ali istina, priznajem, ovog razdela nema u novom budžetu, tako da zaista ne znam šta će biti sa ovom institucijom. Zbog toga što sve to nije definisano, mislim da je moj amandman i amandman poslaničke grupe SPS potpuno prihvatljiv.
Da vam kažem šta mene fascinira u obrazloženju Vlade – sem prve rečenice, gde kaže - amandman se ne prihvata – sve ostalo govori u prilog mojoj tezi da ovaj amandman treba prihvatiti.
Kaže: ''Iz Predloga zakona proizlazi da se Narodna kancelarija ''utapa''', nadam se da se neće utopiti, ''u Generalni sekretarijat predsednika Republike. Stoga će ona prestati da radi kad se posle stupanja na snagu ovog zakona donese novi Pravilnik o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Generalnom sekretarijatu predsednika Republike i on saobrazi ovom zakonu.''
Ovim što ste rekli upravo ste potvrdili moju tezu da ovo treba da prihvatite i da Narodnu kancelariju, po donošenju ovog zakona, treba ugasiti, odnosno kako ste vi ovde rekli – ''utopiti''.
Moram da vam kažem, ako pročitate članove ovog istog zakona, od 26 do 30, videćete da u okviru Generalnog sekretarijata ne postoji nijedno slovo kojim bi regulisali rad Narodne kancelarije.
Biću slobodan pa ću vam pročitati član 26. zakona: ''Generalni sekretarijat predsednika Republike (u daljem tekstu...'', to nije važno, ''služba je koja pruža stručnu i tehničku podršku predsedniku Republike. U Generalnom sekretarijatu vrše se poslovi koji su u vezi sa ostvarivanjem prava predsednika Republike na platu i druga prava iz rada, prava supružnika predsednika Republike i prava bivšeg predsednika Republike na naknadu plate, na mesečno primanje pošto mu prestane pravo na naknadu plate, kao i pravo na posebno mesečno primanje''.
Ako me ne vara sećanje, verujte, dobro pamtim, i ako je istina ono što ste vi pričali, Narodna kancelarija je bila posvećena isključivo pomoći građanima. Narodna kancelarija ni u jednom trenutku nije služila da pomogne predsedniku Republike u ostvarivanju njegovih prava i obavljanju njegovih funkcija, nego je isključivo služila da pomogne građanima, odnosno, kako je to predstavljeno u javnosti, da pokuša da uspostavi kontakt između predsednika Republike i ostalih državnih institucija koje nisu odradile u skladu sa zakonom svoje obaveze, pa su se građani osetili povređenim.
Tako da, ako pročitate član 26, zaista nema nigde mesta za Narodnu kancelariju u okviru Generalnog sekretarijata. Ako pokušate da nađete vezu u članu 29 - radna tela Generalnog sekretarijata - i tu je nećete naći, jer lepo piše: ''Generalni sekretar, po nalogu predsednika Republike, obrazuje radna tela radi razmatranja pojedinih pitanja iz nadležnosti predsednika Republike i davanja predloga, mišljenja i stručnih analiza''. Ali, onda piše: ''Predsednika i ostale članove radnog tela postavlja i razrešava predsednik Republike i oni nisu u radnom odnosu u Generalnom sekretarijatu''.
Međutim, vidite šta ste napisali u obrazloženju: ''Stoga će ona prestati da radi kad se posle stupanja na snagu ovog zakona donese novi Pravilnik o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Generalnom sekretarijatu predsednika...''.
Znači, vi želite da ljude iz Narodne kancelarije, i to 32 čoveka, prema onome što sam uspeo da pročitam u obrazloženju budžeta Republike Srbije i gde se jedino pojavljuje neka priča o Narodnoj kancelariji, da prevedete u Generalni sekretarijat. Odmah da vam kažem, ta Narodna kancelarija, na ovaj način i na osnovu definicije kojom je data i kojom je ona uređena, zaista ne može nikako da se utopi u Generalni sekretarijat iz više razloga.
Jedino, ako će Generalni sekretarijat služiti samo za to da zaposli ljude iz Narodne kancelarije, njih 32, da ih udomi uz dobre plate i da oni zaista ne obavljaju onu funkciju koju su obavljali u okviru Narodne kancelarije, jer je definitivno ovim zakonom, članovima od 26. do 30, upravo zabranjeno i suprotno delovanje Narodne kancelarije u odnosu na ove zakone.
Jasno sam pročitao koje su nadležnosti Sekretarijata. One se odnose isključivo prema predsedniku Republike, nikako eksterno prema građanima ove zemlje. Ili ćete da promenite deo koji se tiče Generalnog sekretarijata, pa ćete mu dati ovlašćenje da i oni mogu da pomognu građanima u ostvarivanju nekih svojih prava i nadležnosti koja im nisu zadovoljena na osnovu drugih zakona, ili ćete nešto drugo morati da menjate, odnosno morati da prihvatite ovaj amandman koji sam vam dao.
Hajde da ne uzimamo više vremena, da SPS da doprinos završetku ove rasprave, ali zaista mislim da dobro razmislite i da zaista treba da prihvatite ovaj amandman koji sam podneo u ime SPS. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Dragan Todorović, po amandmanu. Izvolite, gospodine Todoroviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, iako smo imali pravo da zahtevamo da ministar bude prisutan prilikom rasprave o amandmanima, zaista, iako sam oguglao i ogrubeo u ovim skupštinskim klupama, nisam imao srca da tražim njegovo prisustvo, jer sam siguran koliko je ovo mučenje za njega kada mora da sluša sve ovo što je napisano i u zakonu, a posebno u obrazloženju.
Ne znam da li je proviđenje ili je bila pretpostavka da će Milan Marković da brani ovaj zakon ispred Vlade, pa je onaj koji je pisao ova obrazloženja pisao baš da ga stavi u ovakav bezizlazan položaj u kakvom se inače nalazi.
Pročitaću vam obrazloženje polako, da probate da razumete šta je pisac hteo da kaže i zbog čega se ovaj amandman ne prihvata. Amandman kaže: ''Stupanjem na snagu ovog zakona prestaje s radom Narodna kancelarija predsednika Republike.'' Obrazloženje kaže: ''Amandman se ne prihvata. Iz Predloga zakona proizlazi da se Narodna kancelarija ''utapa''' - šta će, da ih pokupe i da ih bace u Dunav, kako se to ''utapa'' Narodna kancelarija – ''u Generalni sekretarijat predsednika Republike. Stoga će ona prestati da radi'' – a u stvari neće prestati da radi, jer se ''utapa'' u Generalni sekretarijat – ''kad se posle stupanja na snagu ovog zakona donese novi Pravilnik o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Generalnom sekretarijatu predsednika Republike i on saobrazi ovom zakonu.''
Bože me oprosti, da li može ovo neko da rastumači, šta je htela Vlada ovim obrazloženjem da kaže. Ovo je stvarno vrhunac potcenjivanja Skupštine Srbije i narodnih poslanika.
Ali, sad da se vratimo na Narodnu kancelariju. Narodna kancelarija u najklasičnijem smislu je zloupotreba službenog položaja od strane predsednika Republike. Činjenica je da Narodna kancelarija nije postojala i da je to izmišljena institucija. Izmišljena zbog pojedinih ljudi unutar DS i pokušaja da predsednik Republike Srbije Boris Tadić obmane građane Srbije.
Zbog čega i na koji način? Tako što je hteo da pokaže građanima Srbije da će on pokušati da vodi računa i da pomogne građanima Srbije. Zaboga, organizovao je Narodnu kancelariju i omogućio, sada je lakše da dođe, navodno im je omogućio da preko Narodne kancelarije sve probleme koje imaju pokušaju da reše.
Evo, samo jedno pitanje. Da li postoji jedna jedina stvar koja je rešena preko Narodne kancelarije i na osnovu kojih ovlašćenja je moglo da se bilo šta reši preko Narodne kancelarije? Ne. Postojala je samo želja da se obmanu građani Srbije, da se Dragan Đilas promoviše za direktora Narodne kancelarije, da se troše sredstva, odnosno novac građana Srbije i da se na takav način građani Srbije obmanjuju.
Ali, vama ovo uopšte nije strano. Gde god imate prilike, vi pokušavate da kršite zakon i izmišljate i institucije i nepostojeća radna mesta kako biste zadovoljili svoje potrebe. Imali ste juče prilike da čitate u novinama da je Radmila Hrustanović izabrana za pomoćnika vršioca gradonačelnika za razvoj i međunarodnu saradnju.
Pobeže ministar, taman sam hteo da ga pitam gde se ovo radno mesto nalazi u Statutu ili od kada postoji ovakvo radno mesto.
Svidelo se Radi da predstavlja Gradsku skupštinu u međunarodnim odnosima i u razvoju. I ona kaže, može da radi sve, od gradske čistoće, a samo joj se ne sviđa da se vrati na Đeram pijacu i da ode na svoje tezge. To neće ni za živu glavu.

Molim vas, gospodine Todoroviću, nemojte tako o gospođi Hrustanović.

Izvolite, gospodine predsedavajući, čini mi se da hoćete nešto da mi kažete.

Nemojte tako. Izvolite.

Mislim, gospodine predsedavajući, da je rad na pijaci časno zanimanje. Moram da vam kažem da tamo opstaju samo najsposobniji. Tamo je tržište u onom najboljem vidu, opstaju oni koji su sposobni i koji mogu da izdrže konkurenciju. Očito da Radmila nije u stanju da izdrži tu konkurenciju, nego pokušava da nađe druge načine kako bi izbegla tu životnu utakmicu.
Imate vi među vama ekonomiste koji će vam objasniti šta znači pijaca. Evo smeškaju se i garantujem da će potvrditi ovo što govorim.
Prema tome, gospodo iz DS, nemojte da zloupotrebljavate zakon, nemojte da kršite zakon, radite u skladu sa zakonom, jer svako kršenje zakona od vaše strane, još kada pokušavate da ga ozakonite, debelo košta građane Srbije. Hvala vam.