Nisam gospođu Pešić svrstao u one koji, izuzev novca, nemaju drugi razlog da govore ono što govore tek tako. Čitav svet je obradovan što se stvara ravnoteža snaga, što ne postoji više samo jedna svetska supersila ili je još uvek samo jedna, ali joj se vrtoglavom brzinom suprotstavlja čitav jedan blok.
Nije to samo Ruska Federacija, tu je Kina, tu je Indija, probudila se latinska Amerika sa izuzetkom dve ili tri države. Arapski svet ima mnogo toga da kaže o dominaciji SAD.
Dakle, kada je očigledno da se pravi ravnoteža snaga u svetu, gospođa Pešić ovde kaže: radujete se novom hladnom ratu. Ne, nego se radujemo da će Amerika da bombarduje svakog koga poželi. Nikada se niste usprotivili protiv toga, gospođo Pešić, a protivite se što će postojati ravnoteža, nazovimo je ravnoteža straha - ali sam ubeđen da onako bezumnih bombardovanja neće biti.
S vama zaista prekidam polemiku po tom osnovu. Jeste, mislim da je svako izneo svoj stav. Vaš stav znam već godinama, vi znate stav SRS - niti ja vas mogu da opametim, niti vi nas možete da promenite. Tako da tu ostajemo na pozicijama na kojima smo.
Gospodinu ministru moram da kažem da me raduju sve četiri grupacije koje su ušle u ruski parlament, u Dumu. Dakle, uopšte ne favorizujem, znam vrlo dobro, srećem se sa tim ljudima, sa njihovim deputatima, da nam od svih tih grupacija nikakvo zlo ne preti i da će nam sve učiniti dobro.
Ne baštinimo mi pobedu Vladimira Vladimiroviča Putina. Na kraju krajeva, on je predsednik Rusije, šta on ima da se obraća ,da se obazire na to koja ga stranka ovde baštini ili ne. Ali očekujem danas da predsednik Srbije, vaš predsednik, i on uputi čestitku Vladimiru Putinu. To neću uopšte kritikovati niti ću reći - je li, čestitaš Rusu, a hoćeš u NATO? Ne, drago mi je da zvaničnici Srbije čestitaju Rusiji demokratski izabranog predsednika, zaista demokratski izabranog.
Ponavljam vam, i u slučaju pobede Zjuganova, i Žirinovskog i četvrte bivše koalicione stranke, Jedinstvene Rusije, ništa zlo, ništa loše ne bi bilo, ne bi se desilo Srbiji.
Zato vas molim, kada pričate o državnoj politici, razmislite dobro. Favorizovanjem samo NATO-a, što ovde činite bezobzirno, vi favorizujete svetskog dželata, kojim mnoge svetske države nisu zadovoljne. Mi, favorizovanjem Rusije, favorizujemo, izvinjavam se, druge strane Terazija, barem na neki balans koji u svetu mora da postoji. Nije Rusija ni kriva ni dužna što su cene energenata i sirovina ovako visoke. Amerika je to napravila.
Amerika diže Rusiju iz dana u dan, iz sata u sat, i ako to Rusija dobro iskoristi, i sebe ojača i svoje prijatelje u svetu, i kupi po svetu sve što može, dok se stvara ovaj ekstraprofit od energenata i sirovina, nama će sigurno biti dobro.
Ako vi do smene ove vlasti, do izbora nove, budete uspeli da Rusiju ovde uvučete, da ovde budu centri iz kojih kreću energenti i sirovine na sve strane, širom Zapadne Evrope, mi pripadamo Zapadnoj Evropi, ali uopšte ne kažem da ne pripadamo Istočnoj Evropi.
Vi ovde presekoste. Koja smo mi to civilizacija, odakle smo mi došli, sa Tajms skvera?
(Predsednik: Vreme, gospodine Nikoliću.)
Je li neko čitao odakle su Srbi naselili Balkan? Dakle, ne kažem da je kod vas neka velika greška, što vi kažete da ste zapadni Evropljani, ne poznajete istoriju i nije ni važno. Samo kažem da je greška sada reći da je naš prvenstveni cilj NATO. Čak bih rekao, ali bih tu poštovao želju Narodne skupštine, ako bi Narodna skupština tako nešto izglasala većinom od ukupnog broja poslanika. Ne biste me čuli da to kritikujem kada to iznose državni funkcioneri. Samo sam zamolio državne funkcionere da sa ove govornice više ne iznose svoje lične stavove, ako su im u rukama - vojska, policija, spoljni poslovi, vitalne funkcije države.

Zahvaljujem.
U ime poslaničke grupe LDP reč ima narodni poslanik Slobodan Maraš.

Gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, sve ovo što se desilo unazad sat, sat i po, gospodine Duliću, pre svega je izazvano vašom nereakcijom, odnosno nereakcijom tada predsedavajućeg gospodina Albijanića, potpredsednika Skupštine, i vašom nereakcijom na uvrede koje su bile upućene poslaničkom klubu LDP, odnosno našem predsedniku.
Razlog zbog čega smo reagovali je taj, znači zato što ste vi ćutali. Razlog zbog čega smo se osetili prilično ugroženim, kada su iznete ove urede i klevete, jeste taj što nas sve ovo podseća period 2002. i početak 2003. godine. Iskoristiću priliku da pročitam još jednom deo presude. Znam da ovo znaju određeni poslanici koji su najviše uvreda izrekli, odnosno znaju ove podatke, ali bih pre svega zbog javnosti pročitao deo iz presude koja je izrečena ubicama pokojnog premijera gospodina Đinđića.
Taj deo presude kaže - da se utvrđuje da je Dušan Spasojević prethodno imao plan da se ubije neki drugi funkcioner Vlade Republike Srbije ili DOS-a. Plan Spasojevića je bio da se ubije šef poslaničkog kluba DOS-a Čedomir Jovanović. Može se zaključiti da je na strani Dušana Spasojevića motiv za izvršenje atentata - osveta zbog njegovog pritvaranja, kao i pritvaranja pripadnika njegove kriminalne organizacije, braće Simović, Vladimira Milisavljevića i Mileta Lukovića-Kuma, a zbog otmice Miroslava Miškovića i želje da se nastavi sa vršenjem krivičnih dela organizovanog kriminala.
Dakle, i gospodin Mišković, koji je napisao ono skaradno pismo i prosledio ga kroz svoje medije, i oni koji su pokušali da ga citiraju znaju ko je zaista stajao iza te otmice.
To je bio jedini razlog zbog čega smo mi pokušali na sasvim korektan način, kada vi već niste želeli da zaštitite i ovu skupštinu, i njeno dostojanstvo i našeg predsednika poslaničkog kluba, da reagujemo.
Znači, ni mi se više nećemo javljati po ovoj temi, odnosno nećemo više ulaziti u dijalog. Učestvovaćemo i dalje u raspravi, kao što smo i do sada učestvovali. Ono što ste vi malopre skrenuli pažnju, moram samo ovaj detalj, gospodine Duliću, da kažem. Vi govorite o nekoj opstrukciji, da se vratimo radu.
Pogledajte koliko je na spisku govornika po ovoj temi poslanika iz vladajuće većine - nijedan? Tako je to redovno kada su u pitanju zakoni. Tako da, gospodine Duliću, poslanici LDP učestvuju svaki put i po svakoj temi, za razliku od pripadnika vladajuće većine, pogotovu iz vaše stranke, nema nijednoga na listi govornika.

Zahvaljujem se. Meni  je žao ukoliko sam izazvao niz ovih replika. Molim sada zaista da se vratimo dnevnom redu. Još se javila narodni poslanik Vjerica Radeta, nakon toga Rajko Baralić, a neka se pripremi narodni poslanik Nataša Jovanović.

 Gospodine Duliću, pre jedno sat vremena ste grubo prekršili Poslovnik, član 104. u vezi sa članom 113. Poslovnika Narodne skupštine, kada ste dozvolili da ovaj gospodin ovde, koji je nažalost ministar u Vladi Republike Srbije, a u narodu poznat kao zet Miroslava Ilića, napravi skandal sa ovog mesta.
Gospodine Šutanovac, nemojte da se smeškate i nemojte bezobrazno da dobacujete kakav mi je šal, da li je lep ili nije - to je zaista neprimereno da vi sa tog mesta narodnom poslaniku kažete. Na vama ništa nije lepo, kao što i sami niste lepi. Ali se radi o tome da ste vi ovde napravili skandal i prekršili Ustav Republike Srbije.
Gospodine Duliću, da li je prihvatljivo i tražite od nas da poštujemo Poslovnik, a dozvoljavate ovom čoveku ovako nepristojno i neprimereno ponašanje sa ovog mesta? Je l' vi vodite ovu sednicu ili ne? Dakle, gospodin Šutanovac je ovde izneo stav, a ovde je govorio kao ministar, da se on zalaže za ulazak Srbije u NATO.
Gospodine Šutanovac, nemate na to pravo sa ovog mesta. Sami ste rekli kasnije da će o tome odlučivati narod. Vi ste mogli taj svoj stav da iznesete juče, na onom vašem stranačkom sastanku, zajedno sa Borisom Tadićem, koji je takođe juče rekao da će on da se zalaže za ulazak Srbije u NATO, koji je takođe juče rekao, inače deli Srbiju, da zbog eventualnog priznanja Kosova život u Srbiji neće da stane, da ćete vi i dalje da se zalažete za EU, čak iako 20 od mogućih 27 zemalja EU prizna KiM.
To pričajte na vašim partijskim sastancima, to pričajte na predizbornim skupovima koji će se uskoro valjda držati, to neka građani čuju, ali sa ovog mesta nemate pravo.
To ste mogli, recimo, da proćaskate s Borisom Tadićem onomad kada ste mu nosili one plazma televizore koje ste dobili od Mike Brašnjevića, pa ste tada dobili naziv "Šuki plazma", odnosno nadimak, tada ste mogli da ćaskate uz velike plazma televizore i o NATO, i o Evropskoj uniji i o čemu god. Odavde, sa ovog mesta to vam nećemo dozvoliti. Gospodine Duliću, kada god ne skrenete pažnju ministru da odavde može da govori ...
(Predsednik: Završite.)
Evo, još i isključujete, ne dozvoljavate mi da završim rečenicu.

Imate još 30 sekundi, slučajno sam vas isključio.

Samo vas upozoravam, kad god ne upozorite ministra Šutanovca da mora da se ponaša u skladu sa Poslovnikom, imaćete 50 ruku dignutih sa Poslovnikom i toliko poslanika koji će govoriti o Poslovniku.

Reč ima narodni poslanik Rajko Baralić, a neka se pripremi narodni poslanik Nataša Jovanović, pa potom narodni poslanik Vladan Batić.

Gospodine Duliću, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Šutanovac, danas je 3. decembar. Na današnji dan 44. godine jedinice 14. partizanskog korpusa, 27. i 28. divizije Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije, oslobodile su Čačak od Nemaca. Jedan od ovih oslobodilaca bio je i moj otac Budimir. Čestitam Čačanima slobodu, onima koji još proslavljaju ovaj datum.
Želim da kažem da postoji jedna skupina ljudi koja se predstavlja kao Srpski pokret obnove, koja je ovih dana pokrenula inicijativu da se tamo podigne spomenik Nemcima izginulim u toj bici. Ne želim to da komentarišem, koristim dragoceno vreme za druge teme koje su veoma važne.
Naša vojska je prevedena sa tzv. korpusnog sistema na neki drugi. Da još jednom podsetim, više ne postoje prva, druga i treća armija, ne postoje kragujevački, ni užički korpus, ne postoji drinska divizija, ne postoji od Višegrada do Gornjeg Milanovca skoro nijedan vojnik, ima 15 praznih kasarni. Videćemo kako će ta stvar da se završi.
Ne postoji više nijedan komandir čete, koji je komandovao za vreme NATO agresije, koji je danas u aktivnoj službi, koliko znam, izuzev generala Ćirkovića, svi generali i drugi oficiri tog ili nižeg ranga su odavno u penziji. Dakle, to je danas u Srbiji tako.
To su oni oficiri koji su obezbedili da tokom, kako se to zvalo, NATO kampanje "Milosrdni beli anđeo", da se zaštiti 98% vojne opreme i naoružanja, da se ne dozvoli da ti ljudi siđu na zemlju iz vazduha.
Njihova je greška to što su bili spremni i sposobni da brane zemlju, sa malenim tehničkim sredstvima i sa velikom voljom i odlučnošću, zato što je u pravu uvek onaj ko se brani bez obzira koliko je veći onaj koji napada. Današnji zakoni treba da obezbede, pre svega, prava koja smo dali predsedniku Republike u danas usvojenom Zakonu o predsedniku Republike da legitimno komanduje vojskom. Nekada ste se grozili kada je neki drugi predsednik imao ta ovlašćenja, ali to je sada stvar za analiziranje sa distance.
Ne postoje ključni strateški dokumenti u vezi sa ovom oblašću. Govorili su neki od poslanika, govorio je u ime našeg poslaničkog kluba gospodin Ivica Dačić, predsednik našeg poslaničkog kluba, bilo bi potpuno normalno da prvo budu usvojena strateška dokumenta, pa onda odgovarajući zakon. Ovako će se strateška dokumenta prilagođavati donetim zakonima, što nije dobro.
Mi smo na zakon o vojsci napisali tridesetak amandmana. Na odbranu samo nekoliko zato što je na odbranu skoro nemoguće pisati amandmane. To je pitanje doktrine, stvar koncepta, šta želite sa odbranom jedne zemlje, šta su njene osnovne pretpostavke i na koji način želite to da ostvarite, tako da amandmanski se praktično u ovoj oblasti ne može intervenisati. Što se tiče amandmana koje smo podneli na zakon o vojsci, njih ima iz nekoliko različitih oblasti, i ovih koji se tiču penzija bivših pripadnika vojske Jugoslavije, i ovih koji se tiču materijalno-finansijskog položaja onih koji sada tu rade, i načina zasnivanja radnog odnosa i definicije raznih drugih pitanja.
U zakonu ima, neko je ovde već govorio, čudim se da borci i borkinje za rodnu ravnopravnost nisu reagovale, u 11 članova se pominju terminološki izrazi koji odgovaraju samo muškom rodu, a mogu da kažem da i sada vojska Srbije ima žene. Recimo, major ili potpukovnik Svetlana Jankov iz Čačka je načelnik nekakve službe za saobraćaj ili ne znam kako se tačno zove to čime ona komanduje, ako uopšte komanduje, možda samo rukovodi, ne znam tačno. Dakle, niste o tome vodili računa ili šaljete poruku da neće biti žena u vojsci. Ne znam kako ste tu stvar zamislili. U svakom slučaju, nije to suštinski problem. Suštinski problem za nas jeste što se ovim zakonima ne obezbeđuje ono što jeste naše shvatanje vojske i odbrane, ali o tome ćemo govoriti kada budu amandmani, o svakom pojedinačno. Ne znam još uvek šta će reći naš odgovarajući savet i da li možemo ili nećemo glasati za ove zakone, u zavisnosti od amandmana koje smo ponudili, ali u svakom slučaju očekivali smo da zakoni o odbrani i vojsci budu drugačiji, ali biće prilike da o tome razgovaramo i ovo je pitanje koncepta.
Mi ćemo taj koncept kritikovati, vi ćete ga podržavati, pretpostavljam, sukobljavaćemo se na onim pitanjima i u vremenu koje dolazi. Voleo bih da mi nismo u pravu.

Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović, a neka se pripremi narodni poslanik Vladan Batić.