Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, prvo bih citirao član po kome sam se javio, pa bih molio da mi odbijete vreme dok budem citirao.
Javio sam se po članu 200: ''Na usmeno postavljeno poslaničko pitanje Vlada, odnosno ministar moraju odmah usmeno odgovoriti. Ako je za davanje odgovora potrebna određena priprema, oni to moraju odmah obrazložiti, a odgovor poslaniku dostaviti u pisanom obliku u roku od osam dana od dana kada je pitanje postavljeno.
Pismeni odgovor Vlade odnosno nadležnog ministra dostavlja se narodnim poslanicima. Izuzetno, ako je u pripremi odgovora na poslaničke pitanje potrebno utvrditi određene činjenice, čije utvrđivanje zahteva duže vreme ili složeniju analizu, rok za davanje odgovora na poslaničko pitanje može se produžiti, ali ne više od 30 dana.''
Molim da mi vratite vreme dok sam citirao član. Početkom oktobra, znači skoro pre 60 dana, postavio sam pitanje ministru pravde Petroviću, kako je moguće da optuženi za najteža krivična dela, poput Legije i Davidovića u Novom Sadu, koji je uhapšen za vreme fašističkih protesta, kako je moguće da daju intervjue iz zatvorskih odnosno pritvorskih jedinica. Taj odgovor nisam dobio za skoro 60 dana.
Isti taj ministar pre desetak dana, kada smo pokrenuli ovo pitanje u Skupštini, reagovao je burno, tražio je da mu dostavimo dokaze i podatke. Dostavili smo i Skupštini dokaze i podatke za osnivanje anketnog odbora i samom Ministarstvu pravde.
Ono što se danas ovde desilo, desilo se već pre otprilike mesec dana na Odboru za trgovinu, kada smo utvrđivali da li postoje pritisci na Komisiju za zaštitu konkurencije od strane jedne kompanije i od strane izvršne vlasti, tačnije određenih ministara.
Pored toga što su svi članovi te komisije rekli da doživljavaju pritiske od izvršne vlasti, citirali te izjave, navodili koji su to ministri, u samom odboru desilo se isto ono što se desilo danas, poslanici SRS nisu glasali odnosno ćutali su, a poslanici vladajuće većine su bili protiv, odnosno rekli su da nije bilo pritisaka. To smo isto danas doživeli.
Ne vidim zbog čega toliki strah od otvaranja ove teme u Skupštini. Prosto je začuđujuće da se ova skupština ponaša kao i onaj protiv koga smo hteli da otvorimo raspravu. Gospodin Mišković na sve optužbe koje smo izneli na njegov račun, odnosno dokaze koje smo ponudili, odgovorio je jednim nemuštim tekstom u svojim novinama i krenuo je u kampanju kroz svoje medije.
Gospodin Mišković nikako da da odgovore na ključna pitanja, a to je: zbog čega u Srbiji plaćamo sve proizvode skuplje nego u svim zemljama u okruženju, čak i u nekim razvijenim evropskim zemljama. Građani kad izađu na ulicu znaju da postoji monopol, ali mi nije jasno zbog čega ne želi ni ova država, ni izvršna vlast, ni sudska vlast, a bogami ni Skupština, da o tome raspravlja.
Gospodin Mišković je čovek koji svoju imperiju širi svakim danom, koji je počeo svoju imperiju da širi i u Novom Sadu. Dobio je bez tendera zemljište da pravi novi šoping mol, odnosno centar poput Delta sitija. To je tema koju ćemo takođe otvarati u javnosti. Želimo da vidimo ko to sve omogućava gospodinu Miškoviću i Delta kompaniji da postaje vlasnik bukvalno cele Srbije.