Gospodine predsedniče, zaista moram da vam zamerim to što dozvoljavate da, kada se otvori rasprava o važnim zakonima, da se ne trudite i da se ovde govori o nekom problemu, članovima zakona i o pitanjima odbrane, o vojsci, nego dozvoljavate da se govori o ličnostima i uvredama. Pogotovu me naročito iznenađuje to da se spočitava da li je neko mali ili veliki, ako stane za ovu govornicu.
Mislim da smo mi predstavnici građana i da svaki naš građanin, mi smo samo ovde umesto njih, može i kao pojedinac da postavi pitanja. Nije ovde u pitanju "Delta", bilo da je u pitanju NATO, bilo da je u pitanju odbrana, zaista ne vidim kakav je to manir ovde da se nekome zapušavaju usta, zato što je mala stranka, onda građani nikada ne bi trebalo ni jednu jedinu reč uopšte da progovore, jer on je neki pojedinac koji je tamo nevažan.
Molim vas da se usredsredimo na probleme, da se ne vređamo i da o tome vodite računa. Vi ste malopre pokušali da izbegnete to, ali to je bilo apsurdno. Zaista ako bi tako krenuli, onda bi mogli da idemo dalje i dalje, i da neprekidno jedni druge vređamo i da se završi samo na uvredama, a da važna pitanja ostanu zaista nerazrešena.
Volela bih da se zaista upustim u raspravu o ova dva zakona, zakonu o odbrani i zakonu o Vojsci Srbije.
Htela bih kao prvo da, gospodinu Šutanovcu, ministru, postavim zaista jedno pitanje koje je ovde već bilo postavljeno, a to je izvesna kontradiktornost i neizvesnost koju građani osećaju u ovom momentu.
Sećam se da se nekada tvrdilo od bivše vlasti da Srbija nije bila u ratovima, da je JUL propagirao mir itd, cveće i ptičice, a da smo išli iz jednog rata u drugi. Pa i sada zaista je kontradiktorno da se najavljuje i kampanja sadašnjeg predsednika Republike Borisa Tadića, da će to biti mirovna politika i dobro bi bilo zaista da i tako bude, ali zaista ulaže se sumnja ukoliko se istovremeno građanima daju vojni rasporedi, zato što onda recite u čemu je stvar, pa da građani to znaju, zato što smo mi već ranije iskusili tu kontradiktornu politiku da se priča o miru, a da se spremamo za rat.
Tako da ta kontradikcija zaista stvara jedno uznemirenje i bilo bi dobro da se na to vreme razjasni o čemu se tu uopšte radi, jer je to već bilo postavljeno od određenih poslaničkih grupa.
Sledeće pitanje koje mislim da je veoma važno, smatram da bi u zakonu o odbrani bilo jako dobro da je pomenuto da u strategiji odbrane treba planirati da Srbija postane članica NATO. To je za nas ključno i sudbinsko pitanje, jer kao što vidimo danas se Srbija deli baš po tom nekom pitanju, gde je, posle dva veka neke srpske države i postojanja Srbije, gde je Srbija danas.
Da li će ona da ide u azijatsku alijansu, sa jednim diktatorom i autoritativnim režimom Vladimira Putina, ili će ona da ide demokratskim i evropskim putem, jer ako to nije jasno, ako nije jasno da se preko toga ide strateškim putem upućivanjem u NATO.
Sada govorim i sa odbrambene strane da je zaista veoma neprijatno za našu zemlju, kada je u pitanju odbrana, da vi ne znate da smo mi okruženi zemljama NATO-a i ne znate da je Srbiji mesto u NATO-u, tako da bih volela da eksplicitno odgovorite na to pitanje, gde je mesto Srbije u koncepciji naše strateške odbrane. Ne kažem da ne znate, izvinite, možda se nisam dobro izrazila, nego da to pitanje zaista ovde raščistimo.
Možda to vama nije problem, ali pokazuje se da jeste problem. Tako da bih volela da čujemo zvanično mišljenje Vlade, da li Srbiji jeste mesto u NATO-u ili Srbiji nije mesto u NATO-u, zato što mislim da zaista to jeste deo naše odbrane i jeste zaista i deo onoga, primene i kada je reč o Vojsci Republike Srbije, zato što je to dosta važno da znamo kakva je koncepcija, gde će biti Srbija, jer taj savez zaista garantuje nekakvu bezbednost i naravno mogućnost odbrane ukoliko bi do toga došlo. Pokazalo se do sada, a i istorijski, da ovde što se pomenulo da je najgore što smo mogli da uradimo za odbranu Kosova to je da se Srbija prilepi za Rusiju.
Ovde što smo čuli, videlo se da se čitava Evropa usprotivila tom moćniku, koji hoće ponovo na pitanju Kosova i na osnovu energenata da vrati hladni rat u Evropu i da podeli svet po tim linijama.
Da li Srbija treba da se svrstava iza autoritarnog režima, gde da nema slobodnih izbora, pa kada je bilo reči i o Miškovićevu i o "Delti", moram da kažem da je Putin napravio sistem gde su tajkuni ministri. Ako ćemo se ugledati na režim KGB-a i da Srbija ide u azijatsku alijansu, zaista mislim da su neki narodni poslanici proglasili vek u kome mi danas živimo.
Ta koncepcijska pitanja kada je reč o budućnosti Srbije i njenoj odbrani, zaista bi trebalo ovde raščistiti, pa mi se nekako čini da nekim ljudima ovde nije važno toliko Kosovo, koliko je važno da mi uđemo u savez sa Rusijom. Budući da ćemo najverovatnije, upravo zbog tog oslonca na Rusiju, i izgubiti Kosovo, njima je važnije da mi budemo u savezu sa Rusijom, nego da Kosovo opstane.
A to da li nečija porodica voli Rusiju, a nečija porodica voli Ameriku, a nečija porodica voli Englesku, a nečija porodica voli Francusku, moram da kažem da to nije dostojno srpskih političara. Valjda neko ima porodicu koja voli i Srbiju, a ne da se mi ovde opredeljujemo čija porodica voli Rusiju, moja voli Rusiju, a tvoja voli Ameriku. To nije uopšte ozbiljna rasprava.
Moram da skrenem pažnju da se ovako o nacionalnim i državnim interesima Srbije ne može raspravljati, ko voli koju veliku silu i kojoj će se velikoj sili Srbija potčiniti. Neko smatra da je izdajništvo američka himna, a ja smatram da je izdajništvo i ruska himna. Da li ćemo mi morati da ponovimo 48. kada smo siledžijama morali da kažemo ne? Da li ćemo i taj istorijski deo morati da ponavljamo?
Na kraju, osvrnula bih se na dva člana. To je član 11, obraćam se konkretno kada je reč zakona o odbrani, ako možete da obratite pažnju na čl. 11. i 90, pripisuje se odbrana kao nadležnost predsedniku Republike, a odbrana nije u njegovoj nadležnosti. U oba ova člana konkretno se verovatno potkrala greška, ali to bi trebalo da se ispravi, zato što po Ustavu predsednik nije zadužen za odbranu.
Takođe, zakon o vojsci, u članu 17, volela bih da pogledate da tu kada se govori o nadležnostima komandovanja vojskom od strane predsednika Republike da nedostaje kontrola i izveštavanje, koga, kada i kako predsednik Republike izveštava o toku i rezultatima svog komandovanja. To bi bilo dobro.
Kod onog drugog dela, kada je reč o vojnoj policiji, bilo bi jako dobro ako bi se to regulisalo posebnim zakonom, ne bi se potkrale proizvoljnosti, jer vojna policija ima ista ovlašćenja kao i policija, time bi se pružio prostor za podzakonska i razna diskreciona prava.
Takođe, i kada je reč o disciplinskoj odgovornosti, bilo bi dobro da se donese poseban zakon.
Takođe, ima nekih kontradiktornosti gde civilna lica zovete civilna, pa ih pretvarate u vojna, pogledajte taj član, zaista je verovatno reč o grešci.
Molim vas, da još jedanput pogledate ove neke stvari na koje sam ukazala. Ali, zaista mislim da bi ponovo htela da ponovim, ukoliko dalje bude neko gurao Srbiju prema Aziji i prema istoku, i koji ne zna u kom veku Srbija živi i gde je njeno mesto danas, zaista je to strašno i tragično za današnju Srbiju.