Da li se još neko javlja za reč? Reč ima narodni poslanik gospodin Tomislav Nikolić, šef poslaničke grupe SRS. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, u javnosti smo često iznosili primedbe na to kako DS i njeni partneri iz DOS-a shvataju vojsku i odbranu, na dvosmislenost u njihovim izjavama, posebno izjavama ljudi koji sebi ovim predlozima zakona zaista predaju u ruke sve vitalne funkcije u vezi sa odbranom zemlje i komandovanjem vojskom. Tako da je naš negativan stav prema ova dva zakona apsolutno jasan i opravdan.
Nije za pohvalu to što na ove predloge zakona nije stiglo mnogo amandmana. Treba da znate da su zakoni uvršćeni u proceduru istog dana, dakle 9. novembra, kada ste ih i poslali ovde, da je u to vreme trajala ozbiljna rasprava o ozbiljnim predlozima zakona, da je sednica koja je zakazana povodom ovih zakona zakazana samo dan pred isticanje roka za amandmane. Tako da onaj ko je hteo ozbiljnu raspravu o ovim predlozima zakona trebalo je da Narodnoj skupštini ostavi dovoljno vremena od momenta kada su predlozi zakona ušli u skupštinsku proceduru do momenta kada je sednica zakazana.
Propadanje vojske Jugoslavije i Srbije i Crne Gore i Vojske Srbije počelo je još od onog nesrećnog Krapovića, nastavljeno je ministrovanjem Borisa Tadića i prenelo se i na ministrovanje aktuelnog ministra Šutanovca, pošto je u pitanju jedan isti princip i jedan isti odnos prema vojsci i prema oficirima.
Priznajem, većina oficira je zaslužila ovo šutiranje nogom u tur, zato što nijednog dana i nijednog časa i nijedne sekunde nisu se pobunili protiv onoga što DOS čini vojsci Srbije, sve računajući da oni neće biti zakačeni. Zato sada komandovanje vojske Srbije prepušteno je oficirima pripadnicima DS.
Ova priča o tome da oficiri ne mogu da budu članovi političkih stranaka i da ne mogu da idu na skupove je i naći ćemo to negde, pribeležio sam sebi da na to reagujem, to je priča za malu decu. Ovde se traže politički podobni oficiri koji ni sami ne znaju čemu treba da budu podobni. Toliko je dvosmisleno i toliko je licemerno i dvosmerno komandovanje vojskom i komandovanje odbranom.
Ovde kažete vojska je pod civilnom i demokratskom kontrolom, ali je sada vojska pod civilnom komandom. Sada je ministar odbrane bog za vojsku Srbije. Ne onaj ko im pomaže, ne onaj koji brine da imaju što veći budžet, da budu što bolje opremljeni, obučeni, obučeni, nahranjeni. Ne, to je onaj koji komanduje, to je onaj koji predlaže da zakon bude Generalštab i da bude jedno odeljenje Ministarstva odbrane. Gospoda oficiri ćute. Ima nas koji smo slušali kako metak zuji oko ušiju i ni jedan od nas se ne bi usudio da komanduje Generalštabom. A vidite kod vas u DS nalaze se ljudi koji to mogu, drage volje, jako lako.
Penzionisali ste generale koji imaju 48 godina starosti, a pričate nam o generalima. Dakle, Boris Tadić je penzionisao generala Božidara Delića kada je napunio 48 godina života. Hoćete spisak generala od 50 godina života? To sve imam, naravno, i čekam za dan kada ću konačno da ustrojim vojsku kako treba. Tada će vojskom komandovati stručni, sposobni i patriote, pre svega, a ne NATO oficiri.
Osnov penzionisanja nije bila nesposobnost, nisu bili disciplinski prekršaji, nije bilo stanje neizlečenosti od opijata, ne, bilo je učešće u ratu. Sve ste ratnike najurili. Možda je ostao još jedan general koji je učestvovao u ratnim operacijama protiv NATO ili u borbi da se sačuva država, Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija, to je bio zadatak vojske, po tadašnjem Ustavu.
Svi su sada zaboravljeni vojni penzioneri, kojima aktuelni načelnik Generalštaba koji je komandovao manjom jedinicom nego vi, gospodine Šutanovac, u celoj svojoj karijeri, kaže: nije znanje u klubu penzionisanih generala, nego je znanje u Briselu. Izvinite, dok takvi ljudi pišu zakone o vojsci i odbrani, SRS mora da bude protiv.
Šta je osnov za zakon o odbrani? Strategija odbrane. Kome prepuštate tu strategiju odbrane? Šta iz čega proističe? Neće valjda iz zakona o vojsci i zakona o odbrani da proistekne strategija odbrane, plan razvoja oružanih snaga. Strategija odbrane je osnovni dokument. Mi hoćemo ovde od vas da čujemo i od vrhovnog komandanta, predsednika Republike, na čemu se zasniva odbrana Srbije?
Da li je to vojnička neutralnost, kako govori predsednik Vlade, i čak svoju partiju angažuje i sve medije u Srbiji angažuje da promovišu tzv. vojničku neutralnost? Da li je put u NATO što promoviše vaš predsednik partije i predsednik Srbije.
Kako ćete vi, dame i gospodo, koji predstavljate većinu u Vladi, glasati jedinstveno za ovaj zakon? Hoćete li biti zadovoljni vi koji ne želite da Srbija uđe u NATO ili ćete biti zadovoljni vi koji želite da Srbija uđe u NATO? Ili je sve to tako sakriveno da možete da predstavite da ste zadovoljni i jedni i drugi, a da građani Srbije time nikada ne budu zadovoljni.
Po Ustavu, predsednik Republike komanduje vojskom i naravno, to neće biti sporno kada predsednik Republike, kao u dosadašnjem mandatu, i ministar odbrane budu iz iste političke stranke. Postavlja se oštro pitanje sukoba između Ministarstva odbrane i predsednika Republike u slučaju koji će uslediti posle sledećih predsedničkih izbora. Dok se ne promeni ova Vlada, vi ćete, gospodine Šutanovac, verovatno biti ministar odbrane, Tadić neće biti predsednik Srbije.
Onda ćemo doći u situaciju da vi mene nekada treba da konsultujete, a nekada i ne morate. Šta će onda raditi Generalštab, koji bi trebalo operativno da komanduje Vojskom Srbije, predložili smo vam to jednim amandmanom, a vi ste ga tamo negde strpali, kad pročitate nadležnosti Generalštaba dođe vam da plačete. Zamislite sad, đenerala u to vreme Mišića, kad je trebalo da se povuče za noć 40 km i da izvojuje najveću pobedu u Prvom svetskom ratu, koga bi to trebalo da pozove u Beogradu? Šutanovca.
Da mu on odobri jedan takav manevar, koji se sada izučava na Vest Pointu. Može da se izučava u Insbruku, možda ste i tamo nešto načuli o tome, ali zamislite generala koji bi morao da pita mene, vas, nije važno koga. Ko je to od nas dostigao takav nivo da može da kaže: stavio sam pod svoju komandu Generalštab Vojske Srbije?
Ili, u priloženim završnim odredbama kažete ono što nismo regulisali i dalje je regulisano merama zaštite Srbije i Crne Gore. Pa bar da kažete u delu koji se odnosi na Srbiju. Ne, ni to niste, toliko želite da nas ponizite kao ljude koji uopšte o ovome nema šta da odlučuju, jer to je predložila DS. Imamo predsednika Republike, imamo ministra odbrane, šta se vi drugi tu pitate?
Uvodite i služenje verskih obreda u vojsku, čak i za verske zajednice. Uopšte niste definisali šta su verske zajednice, šta su sekte. Hoće li sad vojska da odlučuje ko može da vrši verske obrede ili ne, ili će svi moći da vrše? Kako će to da izgleda kad počnu dani posta, koji traju mesec dana? Hoće li vojska moći da posti? Hoće li vojska moći da klanja? Hoće li vojska da se sukobljava na osnovu različite pripadnosti različitoj religiji?
Vama je bilo najvažnije da napišete jedan zakon i lako vam je bilo da napišete, vi probleme vojske uopšte ne znate.
Probleme odbrane uopšte ne znate ili nisam dobro čitao izjave Ministarstva odbrane, u kojima kaže da Srbija neće vojnički braniti svoju teritoriju. Zašto to onda ovde piše u zakonu, čak dvosmisleno, prvo samo za napade spolja, a onda i po drugoj potrebi će biti upotrebljena Vojska Srbije. Jer neko je rekao, stani, ako kažemo samo spolja, znači mi sada kažemo da nećemo braniti Kosovo i Metohiju, jer je to iznutra, jer je to iz Srbije, sa jednog dela teritorije Srbije.
Najlakše je prepisivati odredbe o tome ko je podoficir, ko je oficir, koliko mu staža treba, kako možete da ga premestite, kako može da izgubi službu profesionalac u vojsci - veoma lako, ako vam nije po volji. Tako široko postavljen dijapazon da niko ko se odluči da bude profesionalni vojnik u Vojsci Srbije nije siguran da kroz mesec dana neće da mu prestane radni odnos ako ga tamo pozovu pa kažu, za koga si ti?
Za koga mora da bude? Za koga moraju da budu lekari, medicinske sestre, čistačice? Za koga moraju da budu vozači vozova? Sve ste podelili. Sve se zna šta ko mora da bi imao parče hleba u Srbiji, pa će tako i vojnici morati da budu uz vas da bi imali to parče hleba, jer oni ne znaju kada će da se promeni vlast, jer više nije kriterijum stručnost.
Da je to kriterijum, gde bi bio Zdravko Ponoš danas? Načelnik generalštaba? To je sramota za Vojsku Srbije. To vam sada kažem sa govornice, sramota je. Da sam znao da je moglo nekako da se reši, da je bio spreman predsednik DSS da pri formiranju nove Vlade samo da smeni Zdravka Ponoša, pomogli bismo mu da sam formira Vladu. Toliko je zemlja u opasnosti kad je Zdravko Ponoš načelnik Generalštaba i kad se još udruži sa vama, gospodine Šutanovac, eto odbrane kakvu će poželeti Albanci.
Sve vaše izjave u javnosti govore o tome kako nemamo vojsku. Toliko ste uticali na javno mnjenje da će vam svaki građanin Srbije reći: mi nemamo vojsku. Ko širi te priče? Vi iz Ministarstva odbrane i vi iz Vojske. Možda mi i nemamo vojsku, to se nikome ne govori. Čemu služi vojska? Da odvrati, kao jedna jaka kuća.
Kuća koja je pod kamerama, alarmima, koju nadzire policija, sigurno nije meta za pljačku. Država koju brani dobro opremljena vojska, pa makar koliko da je mala država i slaba vojska, nije meta napada. Neće niko da rizikuje život svojih vojnika.
Država u kojoj svi visoki zvaničnici države kažu da nemamo vojsku je meta napada. Država u kojoj i ministar, i načelnik Generalštaba i predsednik Republike kažu: mi sa Albancima nećemo ratovati oko Kosova i Metohije, jeste država koja će izgubiti Kosovo i Metohiji. Izvinite, molim vas, čuvate svoju šumu i kažete - čuvam šumu, ali neću nikoga da pipne ko mi seče šumu, neću da ga prijavim, neću da ga napadnem, neću ništa. Pa ko vam ne bi posekao šumu?
Ne verujem vam da želite da razmišljate o odbrani. Vi ovde ne razmišljate o odbrani. Pišete zakon da bismo imali izbore za predsednika Republike, a ne da bismo imali odbranu zemlje. Vama odbrana zemlje nije cilj.
Slažem se, teško je govoriti o ratu. Ko voleo rat, dabogda mu se ratovalo u kući. Ali, to stoji, postoji činjenice da će negde nekada neko u svetu morati da ratuje. Voleo bih da to ne ratujemo mi nikada. Kako možemo da ne ratujemo? Prvo, recite nam konačno ko nam je saveznik? Recite nam s kim sarađujemo? Recite nam ko će da nas opremi? Da li je to NATO ili Rusija?
Na raskrsnici smo i vi to jako dobro znate. NATO nas napada, NATO bi da nas brani. Od koga? Kaže, ući ćemo u NATO, čujem i danas neko govori. Zbog čega? Izvinite, koji je razlog da Srbija uđe u NATO? Ugrožena je? Od koga kada je okružena NATO-om? Od koga smo ugroženi kad smo skroz okruženi NATO-om? Evo, primiće sad i Makedoniju, primiće Albaniju, primiće Hrvatsku, svuda oko nas NATO, pa ko će nas da napadne?
Hoće li Rusija da nas gađa preko NATO pakta? Neće. Njima treba još jedan sluga. A što bismo mi bili sluge onima koji nam otimaju Kosovo i Metohiju. Što mi ne kažemo: nećemo u NATO, jer vi ste bombardovali tu, tu, tu, ubili ste decu tu, srušili te gradove, te države?
Koja je vaša odbrambena doktrina protiv terorizma? Pobiti svu decu u jednoj državi? I mi smo to imali na svojim leđima. Zlikovac je ko kaže da Srbija treba da uđe u NATO, zlikovac prema Srbiji i prema nebrojenom broju država koje bi mogao u sastavu NATO da napadne.
Nemojte mi reći, lečićemo tamo ljude u sastavu međunarodnih snaga. Pa vi ste okupator, pa da li ste lekar ili pop, vi ste okupator, šta ćete tamo? Ko vas je zvao? Je l' to članica Ujedinjenih nacija? Je l' ima svoj poredak, je l' ima svoj suverenitet? Uvek kad o tome razmišljate, mislite na Srbiju 99. godine. Ako razmišljate o Srbiji, nikada nećete imati problema da shvatite ni ko vam je prijatelj, ni ko vam ne misli dobro.
Šta, Rusija će da nam oprosti što idemo u NATO? Braniće nas i štiti zato što mi hoćemo u NATO? Sada kada je rekla da skrštenih ruku neće da čeka to proširenje NATO na ivice Ruske Federacije .
I u Ministarstvu odbrane nekom svira himna ruska kad mu zvoni telefon? Ove ste rasterali što im svirala ruska himna. Sviraće ruska himna i u Ministarstvu odbrane.
Imaćemo više poseta iz Rusije u Ministarstvu odbrane nego što vi to možete da zamislite uopšte. Dolaziće svaki dan da nas nauče i da nam pomognu, kao što je noćas Beograd svirao, i svi ostali gradovi Srbije svirali rusku himnu. Dakle, tu vašu podeljenost kao ličnosti ne mogu da razumem.
Sve oči ste uprli u Rusiju. Rusija je sad spas, čestitate predsedniku Putinu dvotrećinsku pobedu njegove stranke na izborima, a pričate mi o NATO-u.
Da li zaista mislite da može i jedno i drugo, da Amerika voli što vi sarađujete sa Rusijom, a da Rusija obožava što ćete u NATO? Vi ste ozbiljni ljudi, vi ste narodni poslanici, niste deca i to treba da objasnite sutra na ulici.
Ministrima je lako da objasne. Šta njih briga šta je istina, ali vi morate, srećete se s normalnim ljudima, ministri se druže među sobom, ali vi na ulici srećete pametne, normalne, poštene ljude, zabrinute, uplašene i pitaju vas - šta dalje? A vi kažete - idemo u NATO. Je l' nam NATO uzima Kosovo i Metohiju? Gde ćete? Hoćete da nas ubedite da je svejedno kolika će biti Srbija, ako svi njeni delovi uđu u NATO i svi njeni delovi uđu u EU? Kada je tako, otkud onda između Francuske i Nemačke postoji granica? Oni su u EU, oni su u NATO, ali tačno znaju gde im je granica i ljubomorno čuvaju sve što imaju svoje.
Ako ste naumili da ulazimo u saveze da bismo izgubili sve svoje što imamo, nećemo vam dati da uđete u te saveze. Da je to tako lako, već biste došli ovde na ratifikacije nekih sporazuma. Ono što vi jedete zmije, imate pravo, ali i to bi mi ovde morali da vam odobrimo. I taj sporazum sa Nacionalnom gardom Ohaja. Čini mi se da DSS duguje objašnjenje - da li bih glasala da se ukine ratifikacija Sporazuma sa NATO-om o brzom prolasku NATO trupa kroz Srbiju u slučaju da to zatreba trupama NATO?
Ovaj zakon je morao da odgovori na nekoliko dilema u pogledu nove funkcije Ministarstva odbrane, u pogledu nove funkcije predsednika Republike i u pogledu ojačanja funkcije Generalštaba, posebno načelnika Generalštaba. Zaista ste potpuno potcenili čoveka koji je načelnik Generalštaba, ko je da je.
Možda sadašnji načelnik Generalštaba voli tako da ga šutiraju i maltretiraju, tako mu rade i sa vojskom. Ali niko ozbiljan, niko ko se razume u komandovanje vojskom, koje prošao trupu neće dozvoliti da ga šutira ministar odbrane. Koja je zasluga ministra odbrane da on šutira celu Vojsku Srbije, da on odlučuje kako će da živi Vojska Srbije?
Ovde kaže - obustavlja, naređuje. U raspravi u pojedinostima osvrnuću se na sve što zameram Predlogu zakona. Pa i ta inspekcija iz Ministarstva odbrane. Mogu li one da nalože obustavljanje neke mere, ili mogu da predlože obustavljanje neke mere? Nisu zadovoljne nekim stanjem u trupi.
To je Ministarstvo odbrane. To nije operativni deo Vojske Srbije, pa mu se ne sviđa kako se obavlja straža u nekoj kasarni.
Može li on to da naloži ili će da razgovara s nekim, da vidi zašto, da li to treba drugačije, koja pravila primenjuje, koliko još podzakonskih dokumenata, koliko zakona?
Sami ste ovde naveli, naravno, uz potcenjivanje Skupštine, šta Skupština treba da uradi.
Šta vas briga u zakonu o vojsci i odbrani šta Skupština treba da uradi? Skupštini naloge izdaje Ustav Srbije i zakoni, postupak za donošenje zakona. A ne zakon o vojsci da kaže - Skupština mora da se sastane. Ne mora Skupština ništa. Vojska mora, a Skupština ne mora. Skupština može, hoće, spremna je, ali ne mora.
Kad tako shvatite Narodnu skupštinu, znaćete šta je civilna, šta je demokratska kontrola. Izbegli ste ovde i Vojno-bezbednosnu agenciju. Vojna policija postoji u zakonu, a ne postoji Vojno-bezbednosna agencija. Imaćemo i tu tačku dnevnog reda - osnovi službe bezbednosti.
Kakve osnove službe bezbednosti, valjda treba zakon o službi bezbednosti, a ne osnove. Kome mi to osnovama uređujemo službe bezbednosti, kojoj državi, kojoj republici članici? Bežite svesno od toga da se upoznamo sa tim šta je to VBA.
(Predsedavajući: Vreme.)
Ovde je loše definisana upotreba vojne policije. Pre mesec ili dva imali smo priliku da vidimo, kad je birana vlada, kako koristite vojnu policiju za hapšenje po ulici. Svaki objekat možete predstaviti ili da oglasite kao objekat pod posebnom zaštitom.
Izvinjavam se za malo prekoračenje. Glasaćemo protiv zakona o vojsci i odbrani, ali ćemo zato ustrojiti i vojsku i odbranu zemlje onako kako to Srbiji ovog časa odgovara.

Zahvaljujem. Reč ima Ivica Dačić, ispred poslaničkog kluba SPS. Čedomir Jovanović, po Poslovniku. Izvolite.

Gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, gospodine Nikoliću, reklamiram povredu člana 104. stav 1. Poslovnika Skupštine Srbije, u kome se konstatuje da su narodni poslanici dužni da poštuju dostojanstvo Narodne skupštine.
Gospodine Nikoliću, imate pravo da se divite nekoj drugoj zemlji. Imate pravo da više verujete u drugu zemlju nego u svoju, ali ne postoji parlament na svetu u kojem je moguće bez komentara najaviti da će vojnici služiti interesima neke druge zemlje, a ne svoje.
U kojoj to skupštini sveta je moguće pretiti ministru vojske, koji predstavlja vojsku u parlamentu tokom rasprave o sistemskim zakonima, porukom da će se vrlo brzo u Ministarstvu odbrane slušati himna neke druge zemlje?
Prestanite da ponižavate ovu zemlju u očima onih u čije ime to radite. Nikada to od nas nije tražila Rusija. To nije tražila Moskva, to nije tražio Vašington. Imamo pravo na političke razlike.
Možemo da verujemo da je bezbednosna budućnost ove zemlje u integracijama, koje će nas uklopiti u region i u onaj deo Evrope kome prirodno pripadamo.
Možemo da raspravljamo i o alternativi, kad nam se ta alternativa ponudi, ali ne možemo toliko ponižavati ovu zemlju. Milioni su nestali u temeljima Srbije, a ona danas nije država. Ti milioni su žrtvovani najčešće u ime politika, koji nisu imali nikakve veze sa interesima ove zemlje. Najozbiljnije, od vas očekujemo da ovu raspravu shvatite kao raspravu u kojoj najmanje pravo imamo da govorimo kao poslanici jedne ili druge stranke koja želi da gospodari vojskom. Kada navučemo uniformu onda se ne vidi više naša plava, crvena, žuta ili bilo koja druga boja.
Tražim da se parlament izjasni u danu za glasanje o uvredi kojoj smo mi, kao predstavnici građana, izloženi. Ne želim da slušam rusku himnu i da pred njom stojim mirno, niti himnu bilo koje druge zemlje osim ove u kojoj živim i u čije ime radim posao kojim se bavim.

Zahvaljujem se, gospodine Jovanoviću. Za repliku se javio narodni poslanik Tomislav Nikolić. Izvolite.

Drage volje ću da se upustim u ovakvu raspravu sa gospodinom Borisom Tadićem, a Čedomiru Jovanoviću će odgovarati naši drugi poslanici, pošto on nije dostigao do nivoa da sa mnom razgovara o budućnosti države.
Volim Rusiju koliko i Srbiju, celog života, moja porodica, moji preci, sve je to rusofilsko i to ne mogu da krijem. Nikada nisam ponižavao Srbiju. Mi smo i sada član Saveza Rusije i Belorusije, ali vi o tome ništa ne znate, nikada nijedna skupština to nije poništila. Ministru sam rekao da će se slušati ova himna. Dolaziće nam svaki dan u posetu visoke zvanice iz Rusije i ništa dalje od toga nisam rekao. Nisam ni na čijem platnom spisku, ne možete mene da optužite ni za kakvu izdaju.
Ako se govori o izdaji, gospodine Jovanoviću, vaše druženje sa Šiptarima i Amerikancima je čista izdaja i nemojte da mi držite vakele i pridike ovde. Zašto kažem da niste dorasli? Možda ste i dorasli da razgovarate sa mnom, ali kako sam saznao iz saopštenja DSS, vi ste podložni opijatima, a zaista sa narkomanima nemam vremena da gubim.

Ima reč narodni poslanik Ivica Dačić. Gospodine Dačiću, izvolite. Imajte strpljenja, dobićete reč nakon toga, postoji Poslovnik. Izvolite, gospodine Dačiću, dobili ste reč, nakon toga Čedomir Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, meni je žao što sam uzeo reč posle ovakve razmene polemika i povreda Poslovnika, jer mi je malo teško da sada razgovaram o temi po kojoj sam se javio da nešto kažem u ime SPS, ali ću ipak učiniti taj napor da prevaziđem ovaj šok koji sam malopre doživeo, kada sam čuo neke stvari za koje verovatno treba neko na drugom mestu da odgovara.
U svakom slučaju, pošto smo danas više puta ovde bili izloženi kritici da neko želi ili ne želi da podrži predloge nekih politički stranaka, SPS nema nikakvu obavezu ni prema jednoj drugoj političkoj stranci, pa ni prema LDP ili nekoj drugoj, da podržava njen predlog. Jer nisam video da su ikada glasali i za jedan predlog SPS. Ali, to nema veze sa pitanjem odbrane i bezbednosti.
Želim u ime SPS da kažem da mi smatramo da je donošenje ovih zakona veoma bitno, ali ne zbog toga da bi mogli da budu raspisani predsednički izbori, nego zato što je neophodno da Srbija dobije ove sistemske zakone. Takođe smatramo da je veoma važno da Srbija što pre dobije i ono što je u zakonu o odbrani definisano kao osnovni strategijsko-doktrinarni dokument u oblasti odbrane, znači da dobije strategiju nacionalne bezbednosti, strategiju odbrane i doktrinu Vojske Srbije, i da naravno dobije osnovne planske dokumente u oblasti odbrane - dugoročni plan razvoja sistema odbrane, strategijski pregled odbrane i plan odbrane Republike Srbije.
To govorim zbog toga što čak i u vladajućoj koaliciji postoje različita mišljenja oko svega ovoga. Mislim da je i sam pristup izradi ovih zakona i polemika oko toga da li su potrebni ili ne bio opterećen predsedničkim izborima. Jedna stranka u okviru vladajuće koalicije je govorila da ne mogu biti doneti ovi zakoni dok se ne usvoji strategija nacionalne bezbednosti. S druge strane, druga stranka je govorila da se to radi, ali da to nije neophodan uslov.
Bilo bi dobro da Srbija dobije strategiju nacionalne bezbednosti, bilo bi dobro da Srbija ima strategiju odbrane, ali mislim da će veoma teško biti da vladajuća koalicija dođe do jedinstvenog odnosa, vezano za procenu postojećih pravaca ili političkih subjekata, ili drugih država, ili multinacionalnih organizacija koje mogu da predstavljaju opasnost po Srbiju.
Znači zbog stava DS i DSS mislim da će veoma teško biti doneti ovi strategijski dokumenti, jer je stav trenutno veoma različit i oko pitanja NATO-a i oko nekih drugih, koja su važna za nacionalnu bezbednost. Zato je dobro da o ovakvim zakonima raspravljamo odvojeno od nekih tema koje mogu da nas odvedu u raspravu koja jednostavno nema kraja.
Pre svega želim da zamolim, da predložim i da tražim od ministra odbrane da komandantu Kejfora još jednom skrene pažnju na izjave koje je davao ovih dana.
Jer je njegov posao da štiti bezbednost na Kosovu i Metohiji, a ne da brine o biološkom stanju bilo kog naroda, pa ni srpskog naroda. Mislim da to zaslužuje reakciju i vojske i Ministarstva odbrane, jer je to linija sa kojom mi komuniciramo na KiM.
Srbi na KiM očekuju o Kejfora da ih zaštiti od albanskih separatista i terorista, a ne očekuju da se različitim izjavama, koje mogu imati ovo ili ono tumačenje, unapred najavi da će Srbi na jedan ili drugi način izumreti ili odumreti na KiM. Takva izjava je potpuno suprotna i kontraproduktivna u odnosu na sve ono što je Kejfor do sada govorio. Na kraju krajeva, i naša vojska, na čelu sa načelnikom Generalštaba, ima redovne sastanke sa Kejforom i razmenu stavova i mislim da na nekom sledećem sastanku to bi trebalo da bude jedna od stvari koje treba najoštrije da zamerimo novom komandantu Kejfora.
Takođe, ima nekoliko stvari koje mogu da budu važne i koje nisu sada dnevno-političke. Ali, vi znate da je bilo mnogo nesporazuma. To sam pitao na sednici Odbora za odbranu i bezbednost. Niko ne govori i ne želi da dođe do rata, ali se sve situacije moraju predvideti.
Bilo je niz funkcionalnih potresa u ratu koji je vođen 99. godine, znači u različitim operacijama koje su bile '98. i '99. godine, a ti nesporazumi su bili rezultat - nedovoljno precizno definisanog odnosa vojske i snaga MUP-a, kako u oblasti vojnih dejstava, tako i u oblasti operativne saradnje koja se obavljala u zonama borbenih dejstava vojnih jedinica.
Takođe, jedna grupa nesporazuma se može desiti ukoliko postoje bilo kakve nepreciznosti u normativnom regulisanju odnosa u sistemu strategijskog komandovanja. To je uslovljavalo veoma česte napetosti u ranijem periodu i neslaganja između Vrhovnog saveta odbrane, kao najvišeg rukovodno-političkog i državnog tela za komandovanje vojskom, i Generalštaba, kao njegovog štabnog i stručnog organa za pripremu i upotrebu vojske u miru i ratu.
U tom smislu su nedostajali odgovarajući pravni i normativni osnovi za uspostavljanje stabilnih funkcionalnih odnosa između Ministarstva odbrane, s jedne strane, kao resornog organa Vlade, i Generalštaba, kao štapskog i stručnog organa vrhovne komande, odnosno onog organa narodne odbrane koji definiše komandovanje snaga koje su se nekad zvale ... kako su se zvale (smeh) ... zvale su se na različite načine.
Tu postoje dva odvojena sistema. Po jednom sistemu jasno se vidi da postoji sistem bezbednosti i sistem odbrane - i to će uvek biti manjkavost. Naravno, sistem odbrane se smatra i treba da bude širi u odnosu na sistem bezbednosti, ali je veoma bitno da se uspostavi jedan integralni sistem i da svi elementi tog sistema budu međusobno kompatibilni, a ne da budu suprotstavljeni njihovoj latentnoj borbi za primat, koji je bio vidljiv i na interpersonalnom planu, na kraju krajeva.
On je čak bio vidljiv i na planu unutar samog sektora bezbednosti između vojnih i civilnih službi, a da ne govorimo o odnosima vojske i policije odnosno snaga Ministarstva unutrašnjih poslova.
Zato mislim da bi bilo dobro razmisliti o tome da ukoliko dođe do ustrojstva države u ratu, treba razmisliti o mogućnosti efikasnijeg funkcionisanja u ratu - da se pri instituciji predsednika Republike formira ratni kabinet, a ne vojni kabinet. Ratni kabinet, a ne vojni kabinet činovnika, znači, ratni kabinet koji bi činili najviši državni funkcioneri. Jer u tim uslovima ne funkcioniše državna vlast.
Znači, premijer, ministar spoljnih poslova, ministar odbrane, ministar unutrašnjih poslova, predsednik parlamenta, odnosno jedno ad hok telo koje treba da donosi krupne strategijske odluke u ratu, a odnose se na celi društveni poredak, a ne samo na vojsku i na snage MUP-a.
Podsetio bih vas da je Čerčil na početku Drugog svetskog rata upravo formirao takvo telo da bi mogao svakog trenutka da objedini napore cele države u odbrani od nemačke agresije. Naravno, da bi mogao predsednik da bude vrhovni komandant mora da ima dva radna i operativna tela, mora da pokrije ceo kompleks civilne odbrane i zaštite bezbednosnog sektora, ali naravno mora da ima štab vrhovne komande koji se bavi planiranjem i predlaganjem vojnih aktivnosti itd.
Naravno, ovo su sada stvari koje možda i nisu toliko bitne u vremenu kada Srbija ima mirno stanje, ali veoma je bitno da oružane snage, odnosno da sistem odbrane ima jedan jedinstven i efikasan sistem rukovođenja, da se tačno zna ko je kome nadređen i ko je u čijoj vlasti.
U pojedinim odredbama ova dva zakona imate da načelnik Generalštaba vojske i ministar odbrane se u isto vreme ovlašćuju da rukovode, odnosno da komanduju vojskom. Ako se ne precizira ta izjava da ministar rukovodi Vojskom Srbije, a da načelnik Generalštaba komanduje i rukovodi Vojskom, onda se može desiti konfuzija ko je stvarno na čelu vojske, ministar ili načelnik Generalštaba.
Kada se propisuju nadležnosti ministra odbrane koristi se sintagma - rukovođenje i komandovanje, a kada se to čini za načelnika Generalštaba tada se koristi sintagma - komandovanje i rukovođenje itd. Iz tog treba da proistekne i odgovor na ovo prvo pitanje koje sam malopre postavio. Zato takođe ministar odbrane treba da bude ovlašćen i obavezan da pripremi predlog plana odbrane države, a načelnik generalštaba da pripremi predlog plana upotrebe vojske. Ta dva ovlašćenja treba da im date ovim zakonima, a nemaju ih.
Naravno, nadležnosti Ministarstva i Generalštaba. Mogu da postoje dva pristupa. Prvi je u kojem su Generalštab i Ministarstvo odbrane dve paralelne institucije.
Ministarstvo je resorni organ Vlade, generalštab je štapski i stručni organ Vrhovne komande. U tom smislu generalštab prerasta u štab vrhovne komande i potčinjen je direktno predsedniku Republike.
Drugo rešenje je uređivanje odnosa Generalštaba i Ministarstva da Generalštab bude sastavni deo Ministarstva odbrane. U tom smislu se mora jasno i tačno precizirati uloga Generalštaba u sistemu strategijskog rukovođenja. Znači, odnos Generalštaba i Ministarstva. Mislimo da bi bilo dobro razmisliti o tome da se zaista ponovo uvede nešto što se ranije zvalo oružane snage, govorim o ratu, jer imaćemo dva sistema i za vreme rata snage Ministarstva unutrašnjih poslova prelaze pod vojnu komandu, i tu se ipak mora koristiti neki izraz. Bilo je velikih problema unutar MUP-a i vojske i za vreme poslednjeg rata 99. godine.
Generalno, mislim da bi strategijom nacionalne bezbednosti, strategijom odbrane, ali pre svega političkim stavovima političkih stranaka koje vode ovu državu, trebalo jasno najaviti nekoliko pitanja koja su za ovu temu bitna.
Prvo, da li Srbija ima dovoljno jake i dovoljno brojne oružane snage, odnosno vojsku, kakvi su planovi, da li će se ići na profesionalizaciju vojske ili će se popunjavati vojska iz profesionalnog sastava, ali i iz regrutnog sastava? Kakva će biti dužina vojne obaveze?
Naravno, to će sve zavisiti od uslova u kojima Srbija živi, ali zavisiće i od budžeta, i zavisiće od toga da li ministar odbrane raspolaže budžetom od 2,4%, kako bi bilo idealno, da li će vojne penzije biti u okviru tog budžeta ili u okviru ukupnog budžeta Srbije itd.
Socijalistička partija Srbije je, inače, podnela niz amandmana koji definišu položaj vojnih penzionera, jer će nastati problem. Mi razumemo težinu situacije sa kojom je suočeno Ministarstvo odbrane, u smislu da su sada vojni penzioneri na budžetu Ministarstva odbrane. Ali, ukoliko se prebace da primaju penziju na osnovu odredaba iz civilnog Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, za njih će nastati značajan problem.
Takođe, mislim da bi tu trebalo naći neko rešenje, neki prelazni period, kako da ne dođe do naglog pada vojnih penzija koje su, pretpostavljam, i dalje veoma niske. Ali, podsetio bih da su danas penzije u ovom civilnom sektoru 53% u odnosu na prosečnu platu i da padaju zbog svih tih formula koje su usvajane, da će taj pad da se nastavi i da će vremenom doći od 30 do 40% od prosečne plate.
Potpuno je razumljiv strah vojnih penzionera, oni su se, pretpostavljam, i vama obraćali i svima redom, ali takođe sa druge strane je veliko opterećenje za budžet i ne znam da li ste tome posvetili pažnju u vašem uvodnom izlaganju, ali jedan značajan deo ovog vašeg vojnog budžeta uopšte koji će ići je odvojen za vojne penzije.
I kada govorite o novcu koji je odvojen za vojsku ili za sistem odbrane ili za uopšte Ministarstvo odbrane u startu odbijate i krećete sa minusom koji je jednostavno odvojen za vojne penzije. Zato bi trebalo da se pronađe rešenje, koje bi za nas bilo prihvatljivo, da se spreči težak socijalno-ekonomski položaj vojnih penzionera.
Takođe, multinacionalne operacije, upotreba vojske van teritorije Srbije. Mislim da je jasno da je ovim zakonom definisano da je upotreba vojske van teritorije Srbije pitanje o kojem odlučuje parlament. Nadam se i siguran sam da bilo koja vlada neće na sebe preuzeti takvu ulogu da bilo koga upućuje van granica ove zemlje bez odluke parlamenta.
Poznato je da je naša država više puta učestvovala u mirovnim misijama Ujedinjenih nacija, ali da, kao što znate, u svetu postoje i vojne operacije koje nisu samo na osnovu odluke Ujedinjenih nacija, ponekad su one na osnovu nekog sistema kolektivne bezbednosti, kao što je NATO, nekada je to na principu vojne akcije jedne države koju prati nekoliko drugih država. Takođe je ovde bitno da se i to definiše određenim međunarodnim ugovorima koje takođe ratifikuje parlament. Mislim da je to veoma važno, da se odluke o upotrebi vojske van teritorije Srbije mogu donositi jedino u parlamentu Srbije.
Mi smo podneli više amandmana, naravno većina tih amandmana jesu stručnog karaktera i tiču se ovih stvari koje smo i ovde pokušali da odvojimo od dnevno-političkih stvari. U ovom trenutku za nas nije bitno ko je ministar odbrane, ko je načelnik Generalštaba, osnovno je pitanje da li treba da li imamo Ministarstvo odbrane i da li imamo Vojsku Srbije i to je najvažnije pitanje. Da li ćemo reformom vojske doći do toga da vojsku uništavamo ili ćemo doći do toga da je učinimo efikasnom i da je osposobimo za brza dejstva?
Srbija se nalazi pred brojnim izazovima i zato želim da upozorim da svi oni koji misle da Srbiji nije potrebna vojska, da ne misle da čine pomoć svojoj državi i svom narodu. Za našu državu je veoma bitno da ima vojsku jaku, ne da bi napadali druge nego da bismo imali ono što piše u Ustavu i u Zakonu o odbrani, sistem odvraćanja, da odbranimo našu teritoriju, da odbranimo naš narod.
Zato je ova tema o kojoj govorimo takva da se ponekad, iza svih tih priča koje se mogu čuti u ovoj oblasti, ne vidi ono što je suštinski bitno, nego se samo govori o političkim činjenicama i o političkim posledicama svega ovoga. Najbitnije je da li vojska postoji, da li ima sredstava za život. Da li postoji i kakvo je naoružanje koje koristi.
Ne možemo mi samo računati na srpski heroizam ili na patriotizam. Moramo gledati da li postoji materijalno-tehnička opremljenost vojske, da li postoje dobra primanja pripadnika vojske, koja moraju biti takva da neko ima motivaciju da se profesionalno bavi time.
Kada budemo došli do toga, mi ćemo na pravi način jedino raspravljati o tome.
Znači, SPS je zainteresovana za reforme u sektoru sistema odbrane i za donošenje sistemskih zakona, ali na takav način da se stvori efikasna vojska, oružane snage i takav sistem odbrane koji će omogućiti odbranu zemlje i našeg naroda. Samo molim ministra odbrane, bez pogrešnog shvatanja ili bez pogrešne politizacije svega ovoga.
Razumem da Srbija nije u prilici da nekome preti, ali da Srbija ne mora ni nekome unapred da kaže da neće ništa preduzeti povodom mogućeg egzodusa na Kosovu i Metohiji. Ne daj bože, ali moguće je svašta da će da se desi, da ćemo posle 10. decembra biti izloženi situaciji da će biti proglašena možda jednostrana nezavisnost Kosova i Metohije, da će krenuti egzodus Srba, da će krenuti napadi na Srbe na Kosovu i Metohiji, da Kejfor neće moći ili neće hteti da zaštiti Srbe.
(Predsednik: Vreme, gospodine Dačiću.)
Svi onda moramo sebi da postavimo pitanje kako da reagujemo, mudro, odlučno, i naravno kako najbolje da zaštitimo naš narod koji tamo živi. Zato vas molim da u izjavama koje ponekad, još jednom kažem, imaju uglavnom politički prizvuk, vi nastupate kao ministar odbrane koji rukovodi vojskom i da kažete da će srpske vojne snage intervenisati ako Kejfor neće ili ne može da odbrani Srbe na Kosovu i Metohiji. Hvala.

Hvala. Reč ima Nenad Milić, po Poslovniku.

Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram povredu Poslovnika i to član 104. i 105, član 100, a na kraju ću postaviti jedno pitanje predsedavajućem po čl. 225. i 226.
Kratko bih citirao Poslovnik, član 104 - narodni poslanici dužni su da poštuju dostojanstvo Narodne skupštine; narodni poslanici dužni su da se jedni drugima obraćaju sa uvažavanjem; nije dozvoljeno korišćenje uvredljivih izraza, kao ni iznošenje činjenica i ocena koje se odnose na privatni život drugih lica. Član 105. stav 1 - o redu na sednici Narodne skupštine stara se predsednik Skupštine.
Gospodine Duliću, imam za vas jedno pitanje i zaista mi nije želja da vas uvredim, nego me interesuje vaš stav. Ako vam kažem da ste vi narkoman, da li sam vas uvredio ili ne? Mislim da je to uvreda. Mislim da ste bili dužni...
(Dragan Todorović, sa mesta: To je bolest.)
Možda, ako ste vi narkoman, gospodine Todoroviću, to za vas nije uvreda, ali to je vaše pravo i zaista sam pitao predsednika parlamenta, da li je to za njega uvreda. S obzirom da je gospodin Nikolić... sačekaću, pa ću onda nastaviti...