Naravno, gospodine Ranđeloviću. Zahvaljujem se. Reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić, šef poslaničkog kluba SRS. Neka se pripremi narodni poslanik Dragan Šormaz, potom narodni poslanik Ivica Dačić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, kako se primiče ustavni rok za raspisivanje izbora, tako je i Vlada, i to celokupna vlada, ne jedan njen deo koji je zainteresovan za održavanje izbora, ne drugi njen deo koji nije zainteresovan, odlučila da pomalo ponižava Narodnu skupštinu Republike Srbije. Ako je Ustavni zakon za sprovođenje Ustava apsolutno jasan i ako je odredio rok do 31. decembra ove godine, odnosno najkasnije 60 dana od dana donošenja određenih zakona, onda je Skupština trebalo da se upusti u donošenje tih zakona, a ne zakona koji liče na zakone koje je propisao Ustavni zakon za sprovođenje Ustava, kao da smo mi mala deca.
Ustavni zakon nije tražio da se regulišu osnove službi bezbednosti, nego da se regulišu službe bezbednosti. Vi vrlo dobro znate kolika je razlika u tome i vrlo dobro znate da sada imate još godinu dana po Ustavnom zakonu, a to znači koliko god hoćete, vremena, dok se ne promeni vlast, da sami odlučujete kako će raditi službe bezbednosti.
Ne može to u jednom demokratskom, civilizovanom društvu. Ne može bez zakona da radi služba bezbednosti. Ako nas vraćate na Zakon o BIA, ako nas vraćate na Zakon o funkcionisanju VBA, ako nas vraćate na Zakon o službama bezbednosti SRJ, zašto nam onda pišete ovaj zakon? Šta je uredio ovaj zakon tako dobro da nam predlagač onako cinično kaže - ovo je bio jedan od uslova da se održe izbori za predsednika Republike.
Šta je to uredio ovaj zakon kada se nijedna služba u njemu ne pominje? Pominju se samo, zamislite čuda, nadležnosti Narodne skupštine, predsednika i Vlade, kaže, u nadzoru nad radom službi bezbednosti. Istovremeno, Vlada i predsednik apsolutno komanduju službama bezbednosti, preko saveta, preko različitih svojih delovanja, i još će i da nadziru ono čime sami komanduju. Samo Narodna skupština može da vrši nadzor nad službama bezbednosti. Ne može predsednik Republike. Ne može Vlada. Ne može niko, osim Narodne skupštine. To treba ovde da piše u zakonu apsolutno jasno.
Šta je sve u ovom zakonu, a besmisleno je komentarisati zakon koji ništa ne reguliše. Gospodine Duliću, ako vam je uslov da raspišete izbore zakon kojim se uređuju službe bezbednosti, taj uslov nije ispunjen, čak i da ovaj zakon bude donet.
Istovremeno, u budžetu predviđate sredstva i za BIA i za sve druge službe bezbednosti koje će valjda postojati u ovoj državi. Zašto vam je toliko stalo da regulišete službe bezbednosti pre izbora za predsednika Republike? Zašto nije predložen zakon, prepisivani su vam Zakon o spoljnim poslovima i Zakon o predsedniku i izboru predsednika. Zašto ne prepisaste 90% odredaba postojećih zakona? Zamenite, pa umesto reči ''Jugoslavija'' - ''Srbija'', a umesto ''Srbija i Crna Gora'' - ''Srbija'', pa još pomalo našminkate i dobijamo zakon Srbije. Ako prethodni zakoni nisu bili u skladu sa Ustavom, ko će da procenjuje koje odredbe su u koliziji sa Ustavom i ne mogu da se primenjuju i koje odredbe su u saglasnosti sa Ustavom pa mogu.
Tema je škakljiva. Službe bezbednosti, kako kažete, a posebno neke kolege koje sada nisu na vlasti, služe i da ubijaju ljude. Tako sva nerešena ubistva u Srbiji pripišete službama bezbednosti i završili ste posao. Iako ste vi sami obećavali, iako je Zoran Đinđić kao predsednik Vlade rekao da za rešavanje, recimo, ubistva Slavka Ćuruvije nije pitanje koliko će meseci proteći, nego koliko će nedelja ili dana proteći dok ne objavite ko je ubio Slavka Ćuruviju. Sedam godina kasnije mi čekamo odgovor na to pitanje. Postoji velika mogućnost da neki od vas znaju, ali da im smrt i monstruozno ubistvo Slavka Ćuruvije služi da neke ljude drže u strahu ili da stalno narodu pričaju o tome kako je prethodni režim, koji je sada ojačao i ne znamo zašto, šta je sa vama ljudi, bio umešan u monstruozno ubistvo. Kada ćemo to reći? Kada mi procenimo da je došlo vreme.
Tačno je da su pojedine službe koje neko svrstava u službe bezbednosti učestvovale u našim ratovima. Zašto da ne učestvuju? Predsedniku Skupštine je mesto u ratu kada mu država ratuje. O šta bi se ogrešio predsednik Skupštine ako bi se odazvao na poziv u rat kada mu država uđe u odbrambeni rat? Ni o šta. Ogrešio bi se ako ne bi ispunio svoju svetu dužnost, ako ne bi ispunio svoju patriotsku obavezu. Zato mi smeta što u službi želite da obezbedite i ideološku neutralnost. Znači, naveli ste političku neutralnost, grubo ste nešto što je verovatno materijalna neutralnost nazvali interesna neutralnost. Zašto služba bezbednosti ne bi imala neki interes? Zašto ne bi imala interes da sve u zemlji bude kako treba, u skladu sa zakonom i sa Ustavom? Zašto ne bi imala interes da odbrani zemlju kada je napadnu? Zašto joj zabranjujete da ima interes? Zašto joj zabranjujete ideologiju? Neka joj Ustav i zakoni budu ideologija.
Kako da lišite čoveka ideologije? Vi možete da ga lišite ideologije koja nije u skladu sa zakonom, ali morate da mu navedete šta mu to zabranjujete. Ideološka neutralnost, šta to hoćete da radite, lobotomiju? Šta da ostane od ljudi?
To što radi u službi bezbednosti ga sada sprečava da voli državu - i to je ideologija; da voli slobodu - i to je ideologija; da ne posluša naređenje koje bi ga uvelo u zločin - i to je neka ideologija, ili da naredi izvršenje zločina.
Morali ste bar malo da se potrudite da napišete jedan dobar zakon, zato što ovo nije zakon. Pogledajte, Vrhovni savet odbrane, u stvari, ovaj savet za nacionalnu bezbednost. Šta je savet za nacionalnu bezbednost – predsednik Republike, predsednik Vlade, ministar odbrane, ministar unutrašnjih poslova, ministar pravde, načelnik Generalštaba, direktori službi bezbednosti. To je Vrhovni savet odbrane. Šta su mu poslovi? Koordiniše, predlaže, razmatra, prati, daje mišljenja.
Više radi biro za koordinaciju, u kome su nekakvi zaposleni i činovnici i operativci, u kome je republički javni tužilac, predstavnici Ministarstva spoljnih poslova. A zašto nisu predstavnici Republičkog javnog tužilaštva? Gde vam je ovde predsednik Vrhovnog suda? Zar njemu nije bilo mesto u birou za koordinaciju? Šta rade službe bezbednosti? Prate i prisluškuju, presreću u razgovoru. Pa zar nije mesto tu predsedniku Vrhovnog suda da kaže - ljudi, ovo može, a ovo ne može.
Koliko rešenja vi dugujete po ovim osnovama službi bezbednosti? Kada će to biti? Do izbora za predsednika Republike? Ne, neće. Sačekaćete izbore za predsednika Republike. Samo jednu stvar treba da znate, promenom predsednika Republike menja se skupštinska većina. To morate sada da shvatite, pa borite se grčevito da vam ostane ovaj predsednik, tu neću da vam smetam. Ako mislite da će ostati ovakvo stanje u Skupštini promenom predsednika, grdno se varate. Narod više niko ne sme da laže. Narod više niko ne sme da obmanjuje. Ovakve zakone više ne smete da poturate narodnim poslanicima.
Mora da se definiše odnos predsednika Republike i predsednika Vlade, pa čak i ako nisu iz iste stranke, ko će koga da sluša i ko će u šta da se meša. Najbolje napraviti kolektivnu odgovornost, mešovito telo. Kako će da odlučuje savet za nacionalnu bezbednost, ne znate. Čiji je glas presudan? Ne znate.
Da li je konsenzus u pitanju kada odlučuju, ili većina? Šta ako se mimoiđu po političkim partijama kojima pripadaju, jedni vuku na jednu, drugi na drugu, treći na treću stranu. Gde je koordinacija službi bezbednosti u vojsci i u civilu, apsolutna, a ne da jedni hapse, drugi da puštaju, ne da se tuku po ulicama Beograda. Vi vrlo dobro znate u kojim se to sve slučajevima desilo.
Kakvo je ovo ovlašćenje direktoru službe bezbednosti da bude sprečen da prisustvuje sednici odbora Narodne skupštine? Sami sebi da ograničavamo nadležnosti Narodne skupštine? Mora da bude na sednici odbora. Ne može uopšte da bude sprečen.
Odložićemo sednicu odbora, ali da nam odmah posle toga dokaže, za sat ili dva, šta je radio u prethodnih sat ili dva, a ne da dođe kroz mesec dana kao da se ništa nije desilo. A ništa se nije ni desilo, te službe sad rade tako da se ništa i ne dešava.
Koga smeju oni da prate, Amerikance? Pa, Amerikanci prate njih, još im daju naloge kako će da obavljaju posao. Gde idu na kurseve, ko ih uči novim tehnologijama? Oni koje treba da prate, oni koji su opasnost za našu zemlju. Vi ste napravili kakofoniju, vi ste napravili mešavinu u tim službama bezbednosti, u odbrani zemlje, a to je ta vaša želja da uđemo u NATO, a NATO će da nas brani od NATO-a, da uđemo u CIA, CIA će da nas brani od CIA.
Šta će nam onda država, šta se ovde pravite važni da hoćete svoju himnu, svoju zastavu? Iza toga treba da se stane, ispred toga treba da se ide, a ne da se ljubi američka zastava, a da se ima svoja služba bezbednosti. Ne može. Vama je američka ambasada zatvorila jednu ulicu u Beogradu, imaju rampu, podižu i spuštaju kada oni odluče da neko prođe jednom ulicom u Beogradu. Kada vam je palo na pamet da se pobunite protiv toga? Ne smete reč da im kažete. Šta su oni uradili sa našom ambasadom? Zaboravili ste kako to izgleda. Dali ste im najbolju lokaciju u Beogradu da naprave ambasadu, dali ste im vojne objekte, vojne instalacije izmeštate da bi se Amerikanci raširili na Dedinju. Koji je njihov interes da imaju tri-četiri hektara na Dedinju, da im to zauzima ambasada, da im pevaju ptičice dok mi ovde gladujemo?
Izglasaćete vi ovaj zakon, ali šta Srbija dobija time? Od sutra, kada bude izglasan zakon, šta će da se desi što je zakon regulisao? Ne, kada se nešto desi, vi ćete reći - pogledaj Zakon o službama bezbednosti SRJ, pogledaj Zakon o BIA Republike Srbije, donet 2002. godine.
Nije cilj Ustava i Ustavnog zakona bio da nas podseća na zakone koje smo već doneli i da od nas traži da ih primenjujemo ako su u skladu sa Ustavom. On je tražio da donesemo zakone koji su u skladu sa Ustavom. Vi ste nesposobni za to. Vama je godinu dana bilo malo da donesete šest zakona i da ovu zemlju pretvorite u demokratsku.
Što nas vređate ovde i kažete - službe bezbednosti odgovaraju demokratski izabranim vlastima. Da li ste tako rekli? Kako drugačije mogu da budu izabrane vlasti u Srbiji? Od prvih višestranačkih izbora, koje to vlasti nisu bile demokratski izabrane, koje godine? Hajde, junaci. Čak i one godine kada ste vi bojkotovali izbore, da li su bili demokratski i slobodni izbori? Jesu. Čuj, "demokratski izabranim vlastima". Koja vlast nije izabrana demokratski? Ona koju bi mogle da uspostave te službe, ali njih onda baš briga da čekaju demokratske vlasti, kad oni sami uspostave službu.
Videli ste 5. oktobra kako izgleda kada te službe ne slušaju i ne poštuju zakon. Hiljade pripadnika tih službi bilo je u Tašmajdanskom parku i u ulici ispod televizije. Niko nije intervenisao da spreči paljenje Skupštine. Procenili su oni koga treba da slušaju. Procenili su oni da vi dolazite na vlast i odmah su ušli u vašu službu. Nije ih interesovao zakon. Da li mislite da je daleko kritična tačka kada će ponovo da procenjuju? Nije, samo što ih mi nikada nećemo stavljati u tu dilemu. Mi nikada od njih nećemo zahtevati da procene da mi dolazimo na vlast da bi pogazili zakon, da vas skinu i da ne izvrše svoju dužnost.
Jadne su vam te službe koje nisu sačuvale zgradu Skupštine SRJ, jadne su vam službe koje nisu sačuvale policijsku stanicu u ulici Majke Jevrosime. Jadne. Posle toga ste od njih napravili službu. To lamentiranje nad novim šefom BIA koji nije postavljen u roku od pet dana... Šta bi se promenilo? Samo bi onaj Rade Marković otišao mesec dana ranije u zatvor. Šta bi drugo bilo promenjeno? Bio bi uhapšen Ratko Mladić? Do 2004. godine ste ga čuvali u Beogradu, družio se sa vama, a u zatvoru su oni koji su mu kuvali ručak dok se on družio sa vama, u zatvoru su oni koji su ga vozili po Beogradu, gde ste vi stajali mirno da prođe. To je bio posao službi bezbednosti.
Ili imate službe bezbednosti ili nemate. Nisu dobre kada vas slušaju, a loše kad slušaju druge, nego su dobre kad poštuju zakon. Donesite taj zakon po kome ćemo moći potpuno da kontrolišemo službe bezbednosti. Čak i mi smo spremni za taj zakon da glasamo, a dotle, ovo je magla pred predsedničke izbore.

Reč ima narodni poslanik Dragan Šormaz, kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe DSS - NS - dr Vojislav Koštunica, a neka se pripremi narodni poslanik Ivica Dačić.

Narodni poslanici Demokratske stranke Srbije i Nove Srbije glasaće za Predlog zakona o osnovama uređenja službi bezbednosti Republike Srbije. Kao što smo do sada čuli u izlaganjima poslanika, tačno je da su nam potrebni novi zakoni o svakoj od ove tri službe posebno, ali za početak su potrebne osnove.
Ovim predloženim zakonom se, u stvari, uređuju osnove bezbednosno-obaveštajnog sistema Republike Srbije, usmeravanje i usklađivanje rada službi bezbednosti u Republici Srbiji i nadzor nad njihovim radom, što je takođe i te kako potrebno za budući rad sve te tri službe, a kasnije će, naravno, ovim zakonima (nadam se da će biti vrlo brzo u skupštinskoj proceduri) svaka od tih službi biti pojedinačno obrađena i da će svaka od njih imati jasne nadležnosti i jasnu kontrolu kroz te zakone.
Ovaj zakon nam, ako hoćemo da pričamo realno i iskreno, kao Narodnoj skupštini, čak nudi mnogo veće nadležnosti nego što smo imali do sada po pitanju kontrole službi bezbednosti.
Sam zakon ima četiri dela. Čuli smo da je kratak, ali ne znači da je zbog toga loš. Mislim da je dobar zakon.
Zakon u svom prvom delu u članu 3, bezbednosno-obaveštajni sistem, kaže da službe bezbednosti jesu deo jedinstvenog bezbednosno-obaveštajnog sistema Srbije. Ono što je najvažnije, za razmatranje pitanja od značaja za nacionalnu bezbednost on predviđa osnivanje saveta za nacionalnu bezbednost. Do sada smo slušali u javnosti kritike zbog osnivanja tog saveta, zato što je on osnovan uredbom. Na ovaj način i taj deo neće biti više sporan, jer samo osnivanje saveta za nacionalnu bezbednost će, donošenjem ovog zakona, biti zakonski regulisano i sam njegov rad je zakonski regulisan, a ne uredbom, kako je to do sada bio slučaj.
Takođe se precizira koje su to službe bezbednosti. To su, već je to rečeno, BIA, kao posebna organizacija, Vojnobezbednosna agencija i Vojnoobaveštajna agencija, kao organi uprave unutar sastava Ministarstva odbrane. Što se tiče usmeravanja i usklađivanja rada službi bezbednosti (a zašto je ovo bitno, niko to ne spomenu do sada), u našoj istoriji i istoriji rada službi bezbednosti, svi vrlo dobro to znamo, do sada je bilo više nesaradnje između službi bezbednosti, pre svega vojnih i nekada DB-a ili sada BIA, nego što je bilo saradnje. Bilo je veoma teško uskladiti njihov rad za određene stvari koje su za državu bile i te kako važne i potrebne, da oni zajednički rade i da zajednički koriste svoj pun kapacitet u interesu države i građana Srbije.
Na ovaj način, ovim zakonom počinjemo da i taj deo problema rešavamo. Svi znaju, naročito poslanici koji su godinama unazad članovi Odbora za odbranu i bezbednost, da je upravo saradnja između tih službi bila često korak spoticanja i često je usporavala državu u nekim veoma važnim trenucima. Usmeravanje i usklađivanje tog rada se prenosi na savet za nacionalnu bezbednost i ovde se sad jasno, kroz deset članova, govori o tome kakav je način rada saveta, koje su mu nadležnosti, sastav.
Zatim, još jedno veoma važno telo je biro za koordinaciju. Biro za koordinaciju čine direktori svih službi bezbednosti i sekretar saveta, a ono što je bitno jeste da će taj biro u suštini popraviti ono o čemu sam malopre govorio, a to je da će on doprineti boljoj saradnji službi bezbednosti nego što je to bio slučaj do sada.
Za nas narodne poslanike je naročito važan ovaj četvrti deo. U ovom delu, koji se tiče nadzora nad radom službi bezbednosti, sada se mnogo više i mnogo bolje definiše taj nadzor nad njihovim radom, nego što je bio do sada slučaj. Skupštinski nadzor je u članu 16. Tu jasno piše šta je to što Narodna skupština nadzire u službama bezbednosti.
Takođe, zakonom je regulisana i sednica Odbora. Veoma je važan drugi stav u članu 17. ovog zakona koji kaže da sednice Odbora mogu biti zatvorene za javnost.
U tom slučaju predsednik Odbora obaveštava javnost o radu Odbora, saglasno odlukama donetim na sednici Odbora. Do sada smo imali, poslednjih nekoliko godina, jednu neprijatnu situaciju, blago rečeno, na sednicama Odbora za odbranu i bezbednost kada se podnosi izveštaj Bezbednosno-informativne agencije - poslanici koji su članovi Odbora na dan održavanja sednice mogu da pročitaju taj izveštaj, ali zbog prisustva medija ne mogu da komentarišu na sednici Odbora važne delove tog izveštaja. Na poslednjoj sednici Odbora za bezbednost, kada smo imali izveštaj Bezbednosno-informativne agencije, to znaju članovi Odbora, čak je jedan poslanik pred medijima izneo jedan podatak koji nije smeo da iznese a koji stoji u samom izveštaju.
Zbog toga je dobro što imamo i obavezu čuvanja tajne u članu 20. samog zakona, kao što imamo i jasno rečeno šta je to što Odbor vrši kao neposredni nadzor u članu 19. Siguran sam da će na taj član biti i u ovoj raspravi i u amandmanskoj raspravi određenih primedaba. Ako bude bilo, onda ćemo pokušati da objasnimo Narodnoj skupštini zašto ovako treba da stoji. Verovatno će biti sporan ovaj deo koji kaže da "članovi Odbora ne mogu od službi bezbednosti tražiti podatke o", pa je nabrojano nekoliko stvari među kojima, recimo, akcije koje su u toku ili o pripadnicima službe sa prikrivenim identitetom. Potpuno je logično da ne može da se traži od direktora službe bezbednosti da tako nešto iznese i narodnim poslanicima.
Postoji možda samo par zemalja u svetu gde se i takve stvari čine, ali opet na zatvorenim sednicama, opet uz obavezu čuvanja tajne. Recimo, jedan od primera za tako nešto su Sjedinjene Američke Države, ali pitanje je da li oni svojim senatorima i kongresmenima... Čak znamo za slučajeve da je njihova Centralna obaveštajna agencija (CIA) obmanjivala senatore i kongresmene. Znamo za slučaj Iraka, gde su oni obmanuli... Uostalom, kao i što je u Engleskoj bio slučaj sa parlamentom, gde su poslanici obmanuti po pitanju naoružanja koje ima Irak.
Dakle, pitanje je, i kad imate određene nadležnosti, da li možete ikada do kraja da kontrolišete da li je tačno to što vam se predstavlja. Ovo rešenje je rešenje koje je u skladu sa demokratskim načelima i principima u svim zemljama, bilo da se radi o zemljama zapadne Evrope ili istočne Evrope. Ovaj zakon je nešto što je dobro i prihvatljivo za poslanički klub Demokratske stranke Srbije i Nove Srbije i mi ćemo, ponavljam još jednom, glasati za njega.
Sada bih zamolio predsedavajućeg da mi omogući da reagujem, nisam želeo ceo dan da se javim po Poslovniku da bi rasprava išla u željenom toku i da bismo mogli da nastavimo posle šest sati rada i na ovom zakonu, ali bih kao član Odbora za odbranu i bezbednost želeo da reagujem na ovaj napad na pripadnika policije Nebojšu Trajkovića od strane divljaka na stadionu Crvene zvezde.
Biću kratak, ako mi dozvolite, a ako ne, onda ću morati da se javim po Poslovniku.
(Predsedavajući - Miloljub Albijanić: Imate li vremena, gospodine Šormaz?)
Imam vremena, ali nije tačka dnevnog reda, zato vas pitam da li dozvoljavate, da se ne bih javljao po Poslovniku.
(Predsedavajući: Izvolite.)
Zaista bih morao da reagujem na ovo što vidim da u našim medijima nazivaju te ljude koji su napali ovog časnog i poštenog policajca, koji je dobro obavljao svoj posao, huliganima. To nije srpska reč i ne treba ih tako nazivati, treba ih nazivati onim što oni jesu a to su divljaci i kriminalci, a zna se kako država treba da postupa sa divljacima i kriminalcima. Želim da podržim sve ono što je ministar rekao juče kada je posetio povređenog policajca, svaku reč koju je ministar rekao.
Mislim da mi kao Narodna skupština... I, videćemo sutra, ako budemo imali vremena, na Odboru za odbranu i bezbednost o tome takođe da razgovaramo i da se dogovorimo da i mi kao Odbor posetimo povređenog policajca, gospodina Trajkovića.
Zaista je došlo krajnje vreme i ceo taj slučaj je dokaz da smo dobro uradili što smo nedavno izmenili Zakon o sprečavanju nasilja na sportskim priredbama, što smo pooštrili kazne. Ovo se desilo zbog toga što oni koji su dužni da taj zakon primenjuju, znači pravosuđe, nisu do sada izricali kazne onako kako zakon predviđa, ali nadam se da ćemo jedinstvenim stavom i opštim pritiskom kroz javnost već jednom doći i do situacije kada će se takve stvari rigorozno kažnjavati. Ovo je, po mom mišljenju, bio apsolutno pokušaj ubistva, pa izlazi čak iz okvira tog zakona i treba izgrednike najstrože kazniti.
Ono što je najveći problem, a vezano je za sport, ne samo za fudbal nego i za košarku, jer se takve stvari dešavaju u košarci... Danas smo drugorazredna reprezentacija u košarci, a do pre samo nekoliko godina smo bili svetska sila. Razlozi za to leže u Košarkaškom savezu Srbije, kao i u Fudbalskom savezu Srbije. Problem su, znači Fudbalski savez Srbije, recimo konkretno za fudbal, kao i klubovi, pre svega oni koji su najjači, a to su Crvena zvezda i Partizan. Rešenje treba tražiti tu. Treba biti oštar i mi kao država treba da reagujemo. Ne treba više Fudbalski savez Srbije...
Pogrešno je za srpski fudbal da Crvena zvezda i Partizan budu, znam da ovde ima najviše navijača tih klubova, ali je pogrešno da ti klubovi budu privilegovani. U te klubove treba ući i treba proveriti njihovo poslovanje i način na koji se radi ovo što se radi sada, jer imamo dokaze.
Pogledajte samo izjave nekih ljudi iz Fudbalskog saveza Srbije gde sekretar zajednice prvoligaša, koga inače poznajem, gospodin Miodrag Janković, kaže - nismo razmišljali o tome da prekidamo prvenstvo jer time ne bismo postigli nikakav efekat, samo bismo lišili fudbala one koji dolaze da gledaju utakmice. Tim ljudima koje bismo lišili mogućnosti da gledaju fudbal uskratili bismo priliku da gledaju, prvo, jedan loš prvoligaški fudbal u našoj zemlji. S druge strane, veoma mali broj ljudi bismo lišili, jer su nam prazni stadioni zbog takvog ponašanja klubova i zbog divljaka koji dolaze na te utakmice ne zato da gledaju sport i fudbal, nego da rade neke potpuno druge stvari, koje nemaju mnogo veze sa sportom.
Pogledajte samo izjavu generalnog sekretara Fudbalskog saveza Srbije, Zorana Lakovića, koji kaže sledeću stvar – znam da su potrebne žestoke kazne za klubove zbog ovakvih incidenata, ali takvu odluku nije lako doneti. Znate zašto takvu odluku nije lako doneti? Zato što Fudbalski savez Srbije potpuno kontrolišu Crvena zvezda i Partizan. Naravno da ih oni ne mogu kazniti, jer su zavisni od ta dva fudbalska kluba.
Najsramotniju izjavu, po meni, rekao je generalni sekretar Crvene zvezde Zoran Damjanović, koji je juče na konferenciji za štampu pokušao da negira krivicu Crvene zvezde za taj, kako neko kaže, incident, a ja pričam o divljačkom kriminalnom napadu na srpskog policajca. On je pokušao da negira krivicu kluba Crvena zvezda kao organizatora i da tu krivicu prebaci na Ministarstvo unutrašnjih poslova, tako što je rekao da su oni uradili sve što je trebalo u organizaciji, a da su za pretres navijača koji dolaze na stadion krivi policajci koji nisu dobro pretresli navijače koji su ulazili na severnu tribinu.
Osnovano sumnjam, i cela Srbija to zna, da su u stvari policajci dobro uradili svoj posao, buduća istraga treba da ide u tom pravcu, a da su oni koji su organizovali utakmicu, to je FK Crvena zvezda, preko ograde, iznutra dodali pirotehnička sredstva toj grupi navijača. To rade klubovi u Srbiji i svi mi to znamo. Znači, ne unosi se na spoljni ulaz, nego klubovi iznutra daju navijačima pirotehnička sredstva, a onda se događa to što se događa.
Ovo mora jednom javno da se kaže. Iskoristio sam večeras priliku da to kažem za skupštinskom govornicom, svidelo se to nekom ili ne.
Privilegovanih u zemlji Srbiji, onih koji se bave kriminalom, pa makar to bili i fudbalski klubovi Zvezda i Partizan, ne sme biti. Na ovaj način su, ubeđen sam, oni koji su iskoristili pirotehnička sredstva protiv srpskog policajca došli do tih pirotehničkih sredstava i na taj način su posle činili to što su činili.
Oni brukaju srpski sport. Brukaju one kojima smo se ponosili ove godine, brukaju i one koji nemaju veze sa fudbalom, poput Novaka Đokovića, Ane Ivanović, Jelene Janković, brukaju svakog od nas, svakog građanina Srbije na takav način. Svi mi moramo da se udružimo i da taj deo i taj problem u našem društvu već jednom rešimo.
Hvala, izvinite još jednom; da sam se javio po Poslovniku takođe bih o ovome govorio, ali mislim da je bilo uputno i da već jednom ovakve stvari treba reći. Hvala.

Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić, po Poslovniku.

Zaista je nekorektno od vas iz vlasti da ćutite dok se sednica ne produži, a da onda počnete da govorite o stvarima koje uopšte nisu na dnevnom redu. Otvarate temu o kojoj bi moglo da se diskutuje i da se sa sednice izađe sa jasnim zaključcima, a vi sada koristite priliku da samo iznesete svoje stavove.
Pa, ovde treba imati malo i obraza, četiri godine je predsednik Vlade iz DSS-a, ministar policije iz DSS-a. Na čija leđa pada teret javašluka i ovakvih događaja u kojima ljudi stradaju? Na teret narodnih poslanika? Šta, mi smo krivi što se dešavaju napadi na policiju ili policije na narod ili šta se sve već dešava? Preuzmite odgovornost. Je l' zakoni ne valjaju? Pa, menjali ste ih. Kad smo vas ubeđivali da nije dobro i da policiji mora da se stavi u zadatak da obezbedi sportska takmičenja, vi ste rekli - ne, klubovi da obezbede, a policiju da angažuju po pozivu, ako hoće. To je bila vaša osnovna ideja, to je upropastilo bezbednost na stadionu. Ko je kriv ovde? Poslanici SRS-a? Poslanici DSS-a? Poslanici DS-a? Niko, vlast, izvršna vlast. Ne prebacujete to.
Ko je tamo poslao policajca koga poznaju svi ti huligani, koji se tuku s njim svake subote? Ko ga je poslao u civilu da ih snimi, da ih prati? Gde je odgovornost tog komandanta ili komandira koji ga je poslao? On je bio žrtveno jagnje. Nekome je trebalo to da se desi da bi moglo da se priča, kao što pošalju ženu policajca noću da je neko, eventualno, napadne, ali je obezbede. Ovaj policajac nije bio obezbeđen, on je pušten sam u razularenu masu. On je žrtvovan, i vi to vrlo dobro znate. Čija je odgovornost? Policije. Čija je odgovornost dalje? Predsednika Vlade. Šta pravosuđe? Je l' stiglo pred pravosuđe? Nije. Ne mogu da kažem da je krivo pravosuđe. Ako izreknu male kazne onda su oni krivi, ali ovaj slučaj još nije ušao u proces.
Mi sad pričamo o onome što se desilo na stadionu, što nije smelo da se desi. Ko je kriv? Klubovi - u redu. Policija - kriva je policija. Taman posla da se ubijamo po ulicama, policija nije kriva ni za šta.
Šta je onda svrha policije? Šta je svrha Službe bezbednosti? Je l' su imali procenu šta će da se desi ako jedan žandarm koji... Vi znate s kim navijači najviše vole da se tuku? Sa žandarmima i sa interventnom. Kažu, oni se tuku kao i mi. Dobro, svaka im čast. Obično policija beži. Oni se svi znaju, ime i prezime, ulicu, adresu, matični broj jedni drugima znaju, prozivaju se ko se s kim tukao prošle nedelje. Neko je poslao jednog od njih u civilu, sa kamerom, da ih slika šta rade. Razmislite malo.
Da ti navijači imaju dovoljno mozga ne bi radili ovo što rade. To nije ljubav prema klubu. To nema veze. Ali, kada su klubovi organizovali prve klubove navijača, kad su počeli da im plaćaju put na nekakve utakmice, pa oni tamo demoliraju čak i avion kojim lete, vama to ništa nije smetalo. Vi ste išli na stadione da mašete kada vas pozdravljaju ti navijači - care, javi se, ovamo onamo.
Jeste li nekad videli radikala u upravi bilo kog kluba? Smenjivali smo po opštinskim odborima kad neko uđe u sport, pa mu održimo vakelu pa kažemo - čoveče, to je kriminal, tu nema mesta za tebe. Gde su vaši aktivisti? Gde je Demokratska stranka? Cela je u sportu. Vi na taj način računate da vladate državom. Kad se obrukate, vi samo zamenite ljude, dođu drugi.
Hajde da otvorimo raspravu o tome, nemojte ovako da nas iznenađujete, sad hoćemo baš o službama bezbednosti da govorimo. Spremni smo mi i za ovu raspravu, ali svako da podnese svoj teret odgovornosti: poslanici, ako su vam odbili dobar zakon, Vlada koja vam je predložila loš zakon, a MUP, pa šta mu je drugi posao, šta je toj upravi u Beogradu posao, nego da obezbedi sportska takmičenja.
Iskreno da vam kažem, u srcu nosim FK Partizan. Nisam otišao na utakmicu bar dve ili tri godine. Ne bi mi dlaka s glave falila, ali hoću da povedem svoje unučiće na utakmice. Dok to ne obezbedite nema od sporta ništa. Kad su Englezi svojim huliganima napravili takve zakone i takve kazne da je to sad porodični skup, onda to možemo i mi, mi smo civilizovaniji od njih i mirniji narod. Samo što vi to nećete. Vi pravite izvore nestabilnosti, vi šurujete sa jednima, drugima. Ko se hvalio da su navijači učestvovali u događajima petog oktobra? Ko će sad da ih hapsi? Pa, niste ih uhapsili kad su palili Skupštinu.

Narodni poslanik Nataša Jovanović, po Poslovniku.

Javljam se kao član Odbora za odbranu i bezbednost, da reagujem na prvi deo izlaganja gospodina Šormaza. Vi ste, kolega Šormaz, pokazali žal za prošlim vremenom i rekli ste jednu neistinu. Rekli ste da je neprijatno to što su sednice Odbora za odbranu i bezbednost na kojima se razmatraju izveštaji BIA javne.
Moram da vas podsetim da je Srpska radikalna stranka bila inicijator toga i da vas podsetim (ne mogu da se setim da li ste vi bili tada član Odbora, mislim da niste, znam da je bio kolega Mamula) kako je to izgledalo pre otvaranja sednica za javnost.
Naime, pučisti su posle 5. oktobra (nadovezaću se na ovo o čemu je govorio predsednik naše poslaničke grupe) na osnovu, rekla bih, izdaje koju je izvršio deo Službe tog dana, kada je vlast predala u ruke onih koji su na ulici krenuli da traže pravdu i demokratiju i dovela do takvog stanja da su na čelu BIA, Službe državne bezbednosti došli ljudi koji su duboko kriminalizovani...
Mi smo 2004. godine imali jednu jedinu sednicu u sazivu Odbora, čiji je predsednik bio gospodin Milorad Mirčić, za narodne poslanike, za čitavu javnost, u zgradi koja predstavlja neki tabu; sećam se da je Bogoljub Pejčić, sa spiskom pitanja Danice i Vuka Draškovića, kao član Odbora krenuo u tu zgradu, a u toj zgradi su nas sačekali ljudi, među kojima je bio izvesni Goran Živaljević, koga je Danica Drašković sa svojim mužem, u svojoj maniji gonjenja ili već u svom dobro poznatom maniru, optuživala za sve i svašta. Kada je došao poslanik Čotrić na tu zatvorenu sednicu gde se tako konspirativno govori, on čita mučenik imena svih onih koje optužuju Vuk i Danica Drašković i kaže - na tom spisku je i Goran Živaljević, a ovaj kaže - ja sam taj, ja sam zamenik direktora BIA. To je bila više nego smešna situacija.
Na takvoj, zatvorenoj sednici, gde kao u vreme Ozne i kožnih mantila morate da ostavite i da deponujete vaš privatni mobilni telefon, pa vas gledaju ovako ili onako, maltene vam upere lampu u toj prostoriji, gde mi narodni poslanici treba da kontrolišemo službu na toj zatvorenoj sednici, osim tog bisera Čotrića mi ništa nismo mogli da saznamo, kao ni na svim sednicama posle toga, zbog toga što su frizirani izveštaji.
Niko nije nepatriota, niko nije neodgovoran. Članovi Odbora za odbranu i bezbednost, gospodine Šormaz, bez obzira na to iz koje su stranke, jesu ljudi koje su delegirale poslaničke grupe i svi mi znamo, jer smo ljudi koji vodimo računa o bezbednosti svoje zemlje, naroda, mi srpski radikali smo patriote, i verujem da i drugi poslanici, kolege koje su u Odboru, razmišljaju tako da ne žele da im država bude na izvol'te, ne mogu i nemaju šta ni pred novinarima, kao onomad, da kažu, a da to nije opštepoznata stvar i da nije čak bolje obrađeno u nekim nedeljnim ili nekim tabloidnim časopisima.
Čak i tamo ima više informacija nego u izveštaju Odbora, odnosno BIA. Osim toga, u izveštajima BIA se pojavljuju neistinite stvari, kao što je laž da je general Tolimir uhapšen u Republici Srpskoj, a ne na Bežanijskoj kosi.
Želim da poslanicima koji nisu bili prisutni ispričam jednu više nego smešnu situaciju. Na pitanje kolege Petra Jojića direktoru BIA... A to bi mu isto odgovorio i da je bila zatvorena sednica, kao što postoji mogućnost po članu 17. Zakona, u izuzetnim slučajevima. Dakle, Petar Jojić pita Radeta Bulatovića – izvinite, da li se prisluškuju narodni poslanici? On mu odgovara – koliko ja znam, u ovom trenutku ne. Zaključite sami. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Dragan Šormaz, replika. Samo vas molim da ne izazivamo dalje replike.

Ja sam izneo svoj lični utisak i imam pravo na to da se osećam neprijatno na Odboru na kome ne mogu da postavim pitanje koje želim direktoru BIA-e. Nisam rekao da se Odbor oseća neprijatno. Možda neko voli samo da sedi, da se slika i da ništa konkretno ne radi. Ja nisam takav čovek.
Sa druge strane, takođe ne želim da ulazim u to da li je nešto što piše u izveštaju laž ili ne, to je opet lični utisak onoga ko čita. Želim samo da kažem, vezano za ono što je gospodin Nikolić ovde izgovorio, to je klasična demagoška zamena teze, ja nijednog trenutka nisam kritikovao niti narodne poslanike, niti Narodnu skupštinu, niti sam pomenuo bilo koju poslaničku grupu, ni one koji su glasali za ovaj zakon, ni one koji su glasali protiv ovog zakona. Možda je nastupio strah da se ne kaže ko je glasao protiv ovog zakona, koji je daleko oštriji nego što je bio prethodni, koji je potreban i pokazuje se da je potreban.
Ja pohvaljujem Narodnu skupštinu koja je donela taj zakon. Jasno sam rekao ko je krivac – klubovi, kao organizatori tih događaja, i pravosuđe, koje ne reaguje na adekvatan način. Bilo je oko 40 presuda do sada, nešto više, i sve su bile blage, po ovom zakonu o kome govorim. Nisu bile adekvatne.
U Engleskoj je naročito mirno i naravno da je mirno, zato što se zakon doslovce primenjuje godinama unazad, zato što je čak onima koji čine takve izgrede po 10 godina zabranjivano da izađu iz stana u vreme održavanja utakmica Premijer lige ili Prve lige u Engleskoj; ne smeju da izađu iz stana, a znate da se tamo utakmice igraju petkom, subotom, nedeljom i ponedeljkom, u vreme odigravanja tih utakmica.
Znači, primena zakona je problem, a policija radi svoj posao u skladu sa zakonom. Ona je dužna da obezbedi objekat spolja, iznutra je dužan klub, i tako je u svim zemljama, bilo da se nalaze u istočnoj, bilo u zapadnoj Evropi, osim kada su u pitanju utakmice visokog rizika, onda se primenjuju posebne mere i policija je, naravno, više prisutna.
Ova utakmica nije bila utakmica visokog rizika. To je bila utakmica, podsećam vas, Crvena Zvezda – Hajduk; Hajduk iz Kule, da neko ne pomisli da je Hajduk iz Splita, jer to bi bila utakmica visokog rizika.
Zato iznutra nije ni bilo potrebe za većim brojem policajaca, što je dokaz da nije sport bio uzrok, nije utakmica bila uzrok incidenta, nego najobičnije divljaštvo i određeni broj kriminalaca... Što je najgore, a to sam zaboravio malopre da pomenem, jedan od onih izgrednika koji su napali policajca je bio redar koji je radio za fudbalski klub Crvena zvezda.