Zahvaljujem. Reč ima narodna poslanica Vesna Pešić. Nije tu. Zatim, narodni poslanik Milisav Petronijević, a neka se pripremi narodni poslanik Dragan Todorović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, eto nas opet posle nekoliko dana da u narednih nekoliko dana polemišemo o predlozima zakona koje vi ovde obrazlažete. Za početak, Ustavni zakon vas obavezuje da podnesete Narodnoj skupštini zakon o uređenju službi bezbednosti. Vi to niste uradili, vi ste podneli zakon o osnovama uređenja službi bezbednosti, što nije isto. Dakle, tek sledi uređenje službi bezbednosti.
Kada su u pitanju službe bezbednosti, u članu 4. samo su nabrojane službe koje postoje. Ja ću član pročitati u celini, iz prostog razloga što je to početak sledeće priče: "Službe bezbednosti su BIA, kao posebna organizacija, Vojnobezbednosna agencija i Vojnoobaveštajna agencija, kao organi uprave u sastavu Ministarstva odbrane."
Što se tiče službi, samo je to, sve ostalo niste ispoštovali, da podnesete zakon o uređenju službi bezbednosti.
Kada je u pitanju nabrajanje ovih službi bezbednosti, samo da upozorim, sve tri nabrojane, ne govorim o onima koje još nisu obuhvaćene, mada tamo stoji da je zabranjeno osnivanje službi van toga, jesu u nadležnosti Vlade Republike Srbije. Uostalom, piše u članu 4 – kao organi uprave u sastavu Ministarstva odbrane i kao posebna organizacija.
Molim vas da zapamtite da su nadležnosti Vlade Republike Srbije, što je logično i normalno, jer Vlada Republike Srbije je nosilac izvršne vlasti u Srbiji, da Vlada Republike Srbije uređuje i vodi politiku, usmerava i usklađuje rad organa itd. Zašto sam sve ovo rekao? Zato što je dalje samo napravljen jedan kermes, gde se ne vidi šta i na koji način treba da se reguliše.
Prvo, u članu 3, gospodine ministre, piše da je rad službi bezbednosti pod nadzorom Narodne skupštine, predsednika Republike, Vlade, saveta za nacionalnu bezbednost i javnosti. Pitam vas, imajući u vidu višednevnu raspravu koju smo ovde vodili o Zakonu o predsedniku Republike, gde ste našli izvorište u Ustavu da predsednik Republike nadzire rad službi bezbednosti? Zašto to napominjem? Ustav vrlo jasno određuje nadležnosti predsednika Republike i niko više, ni zakon, ne može da mu da više, niti manje. Sećate se, gospodine ministre, te rečenice, kada smo vodili raspravu o Zakonu o predsedniku Republike? Tome nema mesta ovde, pogotovo nema mesta savetu za nacionalnu bezbednost, jer to nije razrađeno u zakonu.
Kada se pogleda treći deo videće se šta je suština ovog zakona, a suština donošenja ovog zakona je da predsednik Republike preuzme kontrolu nad službama bezbednosti, i to je cela priča. Pogledajte šta radi, šta usklađuje, o čemu se stara savet za nacionalnu bezbednost, ko ga čini, ko predsedava, ko ga opslužuje, ko operativno to radi. U stvari, vidi se da je suština ovog zakona u tome da se službe bezbednosti stave pod kontrolu predsednika Republike.
Gospodine ministre, tražim od vas da kažete gde je ustavni osnov za to da se predsedniku Republike dodeljuju ove nadležnosti, ako Ustav zabranjuje da predsednik Republike radi bilo šta što već Ustavom nije predviđeno, a suština je upravo u tome. Predsednik Republike saziva, predsednik Republike, zajedno sa predsednikom Vlade, predsedava, predsednik Republike potpisuje, šef kabineta predsednika Republike je sekretar saveta. Dakle, čak je i član biroa za koordinaciju službi. Dakle, sva vlast se koncentriše kod predsednika Republike. Gospodine ministre, to je suprotno Ustavu. Nama još uvek zvuči ona rečenica Solane koji je u maju mesecu rekao – Vojislav Koštunica ne može da kontroliše službe bezbednosti, to mora da čini Tadić. Nije li ovaj zakon verifikacija toga?
Ono što je dobro, bar je zakon, nije odluka, inače bi to bilo urađeno odlukom Vlade Srbije u junu mesecu ove godine, što bi bilo još katastrofalnije.
S obzirom na kratkoću vremena, kad bude bila rasprava o pojedinostima još detaljnije ćemo razraditi neustavnost ovih odredaba kada je u pitanju savet za nacionalnu bezbednost. Samo ću kratko da se zadržim kod skupštinskog nadzora.
Skupština Srbije nadzire rad službi bezbednosti i to je precizno u Ustavu navedeno. Ovde zakon kaže – neposredno i preko nadležnog odbora Narodne skupštine.
Pitam, kako to Narodna skupština neposredno nadzire rad? Kada je u pitanju nadležni odbor, u ovom trenutku to je Odbor za bezbednost, ovde je nabrojano dosta nadležnosti, da se ta služba stavi pod kontrolu Odbora za bezbednost. Kad malo razgrnete to, vidite da se predlagač uplašio, da je odmah počeo da smanjuje – znate, direktor ne mora da dođe na sednicu, neka pošalje pomoćnika itd. Ne može, mora da dođe na sednicu. Ne mora to da bude dan kada je pozvan, pa ne može da dođe, neka bude sledeći dan, bilo kad, ali mora da bude.
Sledeća stvar, ovde je zakon jasno dao nadležnosti Odboru šta sve može. Kad to pogledate i kad pogledate drugi deo šta sve ne može, nema od nadzora ništa. Već u prvoj rečenici stoji da članovi Odbora ne mogu tražiti podatke o identitetu sadašnjih i bivših saradnika službe. Zašto se već jednom ne skine ta fama o dosijeima službi državne bezbednosti? Zašto ih jednom ne otvorite?
Juče je predsednik poslaničke grupe SPS u ime poslaničke grupe zatražio da se to učini, da se već jednom prestane igrati sa tim službama, jer se ta pitanja pokreću samo onda kad neko hoće da izvuče neki ćar i da dovede u pitanje funkcionisanje te službe, a nema države na svetu koja nema službe bezbednosti i koja ne uvažava službe bezbednosti. Naravno, obaveza je službi bezbednosti da rade u skladu sa Ustavom i zakonom, i da ne nabrajam dalje.
Dakle, sam predlagač se uplašio onog svog pristupa da stavi službe pod nadzor Narodne skupštine; već narednim članovima je devalvirao i učešće u radu i nabraja šta sve to ne može. Ponavljam još jednom, otvorite ta dosijea već jednom, da se skine fama sa tih službi. Hvala lepo.

Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Dragan Todorović.

Dame i gospodo narodni poslanici, nažalost, vi ćete verovatno formalno vašom većinom da usvojite ovaj predlog zakona o osnovama uređenja službi bezbednosti Republike Srbije, ali ni građani, ni država Srbija ovim neće dobiti ništa.
Formalno ćemo imati zakon, ali suštinski taj zakon neće služiti onoj svrsi kojoj bi trebalo da služi a to je da država Srbija i građani Srbije budu sigurniji, da budu sigurni i u imovinsku i u ličnu bezbednost, da budu sigurni da neće u ovoj državi vršljati ko kako hoće i na način na koji misli da njemu odgovara, a ne državi Srbiji.
Kako je uopšte moguće da bilo ko poveruje u to da ćemo mi biti sposobni da naše službe, od vojnih do policijskih, budu u mogućnosti da obavljaju svoj posao? Kako je moguće, kad je u Generalštabu čitav sprat dat NATO paktu, odnosno Amerikancima? Da li postoji još neka država u svetu koja na ovakav način gazi sopstveni suverenitet? Da li vi mislite da smo mi u stanju da na ovakav način zaštitimo sopstvenu državu od onoga ko je naš najveći neprijatelj i to je pokazao u poslednjih 20 godina, a evo polako privodi kraju sopstveni cilj, otimačinu Kosova i Metohije?
Kako možemo da poverujemo da ćemo biti zaštićeni kad jedan od bivših ministara inostranih poslova potpisuje sporazum sa NATO paktom? Po tom sporazumu vojnici NATO pakta kad god hoće i gde hoće mogu da prolaze kroz našu državu, mogu da iznajmljuju vojne objekte, a posle toga predsednik Republike potpisuje SOFA sporazum po kome daje apsolutni imunitet vojnicima NATO-a, posebno američkim vojnicima, i oslobađate ih bilo koje odgovornosti, čak i u slučaju da izvrše ratne zločine, da ih izručuju bilo kojoj drugoj državi, da im sude u ovoj državi, sem da ih vrate u SAD.
Kako je uopšte moguće da mi verujemo da će naše službe bezbednosti biti sposobne da štite našu državu i te poverljive podatke, koje neće moći da daju ni Skupštini Srbije, jer imate u ovom odeljku do kojih granica mogu da se traže podaci od Vojno-bezbednosne ili bilo koje druge agencije, kad su u sedištu NATO-a našim predstavnicima otvoreno rekli da očekuju da naša država potpiše sporazum o razmeni poverljivih informacija i da ih uopšte ne interesuje da li će to biti ratifikovano u Skupštini Srbije, kao što nijedan prethodni sporazum nije bio ratifikovan jer oni će po tom sporazumu sprovoditi sve radnje za koje su zainteresovani.
Zar mislite da bi, da je bio potpisan takav sporazum, general Perišić bio uhapšen prilikom odavanja tajni Džonu Nejboru, američkom diplomati, odnosno špijunu na teritoriji SRJ? Ne, mi ćemo po tom sporazumu praktično naše službe bezbednosti staviti u službu SAD, odnosno NATO-a. Mi ćemo ih plaćati, oni će raditi, ali će raditi u njihovu korist. To je problem sa kojim se mi suočavamo. Mi smo država koja je, nažalost, bukvalno, ne formalno, potpisala kapitulaciju, država koja sprovodi sve ono što sprovodi neka država kada kapitulira samo to još uvek formalno nije stavljeno na papir.
Takođe, ovim zakonom se predviđa mogućnost političke, ideološke i interesne neutralnosti službi bezbednosti. Ima li neko u Skupštini Srbije ko veruje da je to tako? Ima li od vas neko, i u koaliciji, koji veruje da služba neće biti zloupotrebljavana, odnosno da ministarstva neće biti zloupotrebljena? Pa, vi to osećate na sopstvenoj koži. Sve ove afere... Evo, današnji ''Glas javnosti'' kaže da je ovaj veliki kriminal vezan sa zemljištem PIK-a Zemun afera u kojoj je učestvovao neki bivši ministar Vlade Zorana Đinđića, da je i danas ugledan član DS-a, da je vrlo bogat, samo nisu stavili sliku, a to radi vaš koalicioni partner.
To su sad odnosi između vas, ali molim vas, kako je to moguće? Kako je moguće da u jednoj zakonom uređenoj državi neko izađe sa takvim informacijama? Pretpostavljam da su to poverljive informacije. Kako je moguće da se dođe do tih informacija? Jednostavno, neko iz Ministarstva unutrašnjih poslova daje svojim novinarima, jer im je interes, pošto se očito približava momenat raspisivanja predsedničkih izbora, i sad oni, DSS, DS-u polako stavljaju klipove u točkove. Umesto da to bude informacija koju će razmatrati Odbor za odbranu i bezbednost, da se dođe do tih podataka, da se jedanput sve te afere raščiste, one se koriste u međusobnom obračunu.
To je problem sa kojim se mi suočavamo već dosta dugo. Dok je postojala SCG, Odbor za odbranu i bezbednost nikada nije mogao da dođe do podataka kada su bile u pitanju neke afere i očigledna umešanost pojedinih državnih organa, odnosno ličnosti u te afere. Imao sam prilike da na jednoj sednici Odbora, sećate se svi one čuvene afere ''Pancir'', zato što sam imao pouzdane informacije i podatke o tome da su umešani najviši državni organi, tadašnji predsednik države, tadašnji ministar odbrane, uz još neke ličnosti iz države... Kada smo došli do informacija da je od strane političkih struktura izvršen uticaj i na vojne i policijske obaveštajne službe da ne daju informacije, što je očigledna zloupotreba, i kada smo to stavili na dnevni red, znate li šta se desilo? Pa, vrlo jednostavan način da se skine sa dnevnog reda demokratski, većina o tome odlučuje i onda dolazimo u poziciju da, iako su svi svesni da je politika umešala svoje prste, da je izvršila pritisak, mi ne možemo da to istražimo zato što ne odgovara vladajućoj većini. To će biti uvek tako. Kada bude opozicija u pitanju, te informacije će izlaziti bez ikakvih problema na svetlost dana.
Prošlo je, čini mi se, dve godine, seća se gospodin Šami, on je učestvovao u radu te sednice i glasao da se to skine sa dnevnog reda, ali evo, ta afera doživljava sudski epilog. Ne mislim samo na gospodina Šamija, sedeli su ovde i iz redova DS-a, glasali su da se skine sa dnevnog reda, ali, evo, doživela je sudski epilog.
Sud će sad da raspravi, pretpostavljam da ćemo doći do činjenice koja bi trebalo da ukaže na sve aktere. Šta ćemo, recimo, sa Svetozarom Marovićem? On više nije ni građanin. Gospodin Vlahović se smeje, ali to je činjenica. Onda kada smo mogli nešto da uradimo, vi to niste hteli zato što vam je politički odgovaralo, bez obzira na štetu koju je država imala.
Evo, to se pokazuje na najbolji način u ovoj aferi i u mnogim drugim. Šta ćemo da radimo sa problemom koji imamo sa zaštićenim svedocima, recimo? Kako to da se zaštićeni svedoci, kad god je potrebno, pojavljuju sa informacijama, odnosno novine se obaveštavaju, i da se baš u određenom trenutku dođe do nekakvih iskaza, vezano za pojedine ličnosti koje su još uvek aktuelne u politici? To očigledno odgovara samo jednoj strani, onoj strani koja ima Ministarstvo unutrašnjih poslova. Šta nam to govori? Govori nam da nismo stvorili uslove da ovaj zakon stvarno omogući državi Srbiji da ima efikasne službe bezbednosti, govori nam da će te službe i dalje biti zloupotrebljavane od strane politike i sa tim se, nažalost, suočavamo.
Zbog toga je trebalo napisati mnogo ozbiljniji, precizniji zakon i posebno posvetiti deo kontroli, civilnoj kontroli ili, kako vi kažete, demokratskoj civilnoj kontroli. To bi podrazumevalo parlamentarnu kontrolu, to je najjednostavnije, jedini ko bi bio u stanju da kontroliše je parlament, a onda da nađete mogućnost da ta kontrola od strane parlamenta ne zavisi od vladajuće većine. Jer, kada dovedete u situaciju da zavisi od većine onda kontrole nema, onda je to farsa, onda dođemo na onu basnu kada je lisica zvala rodu i roda lisicu na ručak, ali su i jedna i druga otišle gladne sa tog ručka. E, otprilike, vi pozivate opoziciju na ručak, ali unapred znate da od toga neće biti ništa. Hvala vam.

Zahvaljujem se. Reč ima narodna poslanica Milena Stanković, a neka se pripremi narodni poslanik profesor Mileta Poskurica. Izvolite, ukupno vreme za vašu poslaničku grupu je šest minuta.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo  predsedništvo, gospodine ministre, javila sam se po Poslovniku, po članu 198, koji mi daje pravo da ministru postavim poslaničko pitanje. Iskoristila bih vaše prisustvo da vam postavim pitanje iz vašeg resora, izvinjavam se što prekidam diskusiju, ali ministar je tu pa bih želela da dobijem odgovor na ovo pitanje.
Naime, grupa građana Kostolca me je kontaktirala sa pitanjem da li je Kostolac ušao u Nacrt zakona o lokalnoj samoupravi, u smislu dobijanja statusa opštine i ako nije zašto nije, s obzirom na to da ispunjava sve uslove za dobijanje tog statusa.
Zakon o lokalnoj samoupravi je u proceduri već duže vreme; građani Kostolca su tu inicijativu pokrenuli još 2002. godine, uz njih su stale još i neke nevladine organizacije.
Trebalo bi da ste upoznati sa ovim problemom, pošto su se oni videli sa vašim savetnikom, gospodinom Radosavljevićem, pa bih vas zamolila da mi odgovorite odmah, ukoliko je moguće. Ako ne, onda po članu 200. možete u roku od osam dana da mi dostavite pismeni odgovor.

Zahvaljujem se. Izvolite, ministre.

Poštovani gospodine predsedniče, uvažena koleginice, promena granica jedinica lokalne samouprave, kao i teritorijalne autonomije, moguća je samo uz prethodno izjašnjavanje građana na referendumu. To je utvrđeno Ustavom Republike Srbije, kako onim iz 1990. tako i ovim Ustavom koji je danas na snazi. Da bi došlo do promene granica opština potrebno je prethodno sprovesti referendum u toj jedinici lokalne samouprave, odnosno teritorijalnoj organizaciji, ukoliko bi se menjale granice Vojvodine.

Zahvaljujem se. Reč ima narodni poslanik profesor Mileta Poskurica, a neka se pripremi poslanik Vlado Sekulić.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je, već više puta je rečeno, jedan pseudozakonski projekat, nešto što bi ličilo na obrise, konturu, ideju kako bi nešto u budućnosti trebalo da izgleda, budući da i samo nosi naslov - o uređenju službi bezbednosti. E sad, kad bi trebalo da se detaljnije kaže o svakoj od tih službi koje su taksativno pobrojane, u ovom zakonu se to ne nalazi.
Mislimo da bi bilo logičnije da se dovrši ta priča jednom, da nam se ne daje odloženo delovanje već donetih zakona koji bi trebalo da budu, valjda, uklopljeni u novi Ustav i u Ustavni zakon, ali naravno i o strategiji nacionalne bezbednosti, strategiji odbrane i jednoj političkoj rezoluciji o strategiji bezbednosti, koje nisu donete niti znamo kada će biti donete, kako usvojene i šta će sobom nositi. To je jako bitno jer bi za sprovođenje ovih zakona i nadležnost koja iz njih proizlazi za službe koje će im biti date na upotrebu trebalo da se zna šta će u tom kontekstu službe raditi.
Preostaje samo zaključak da je ovo jedan od onih zakona koji je improvizovano donet da bi se uvećalo bogatstvo ovlašćenja koje, očito mimo Ustava, ima predsednik Republike, verovatno već duboko ubeđen da će to biti Tadić, da će on imati pravo, preko ovog jednog, da ima još dva mandata i da će dugo vremena moći fino da kontroliše sve što bude želeo i koga god bude želeo da kontroliše. Nama iz opozicije to i nije nejasno, ni čudno, niti smo zbog toga naročito zapanjeni ni zbunjeni, ali nas čudi zašto koalicioni partner dozvoljava takvo umnožavanje ovlašćenja, ne poštujući Ustav, za koji je sam očigledno glasao i veoma se borio, mislim pre svega na DSS.
Zašto je potrebno ići u davanje ovolikih nadležnosti prvom čoveku Srbije i njegovom šefu kabineta, umnožavati, videćemo kasnije, sastave tela sa istim ljudima. To, prema tome, može biti značajan rizik i izvor značajnog dela nesloboda ili informacija o mnogim ljudima u Srbiji koje će biti prikrivene, na kašičicu dostupne, nedostupne ili u pogodnom trenutku plasirane protiv njihove sigurnosti, njihove volje, neretko i u stilu kompromitacije. Naravno, sve je moguće
Kada je reč o strukturama koje ste predvideli ovim konturama zakona... Zašto kažem konturama? Trebalo je jednostavno staviti neka opšta načela šta koja služba radi, za šta je koja nadležna, koja od ovih jeste kontraobaveštajna, koja nije, koje su metode njihovog delovanja i automatski preći: BIA radi to, VBA radi to itd.
Zašto donositi posebna tri nova zakona, ne znam čemu je to potrebno. Ovo je mogao biti malo deblji materijal, koji sadrži sve u sebi i onda bi to bio kraj priče i jedna velika priča zatvorena. Šta će tek ti zakoni doneti, jer ovo su prilično načelne odluke, mi naravno ne znamo, ali sačekaćemo i videćemo.
Kada je reč o sastavu članova saveta, bilo je ideja ovde, provlačilo se i juče, da bi tu trebalo da bude mesta i za ministra spoljnih poslova, ko god da to jeste u ovom trenutku. Ono što je njihova nadležnost sadašnja, aktuelna, manje ili više benevolentno ili beznačajno za ove službe, treba da se nalazi tu. Moguće je teorijski ili bi demokratski izgledalo da je stavljen i predsednik parlamenta, da se po pozivu mogu pozvati određeni ministri, jer ove službe mogu nekada biti nadležne ne samo za špijunažu i kontrašpijunažu, kontraobaveštajnu delatnost, nego i za neke segmente elementarnih, masovnih katastrofa koje neko može da prouzrokuje, pa su potrebni ministri iz drugih nadležnosti koji bi bili od koristi za rad ovakvog saveta.
To da će Vlada pružiti kancelariju i tehničku uslugu, nama je to jasno i to je oduvek bilo. Vlada će se servilno ovog puta poneti prema zahtevu predsednika Republike; ali ne bi ni oni baš tako naivno uradili, verovatno postoji dil i dogovor - ti meni ja tebi, to će se odraditi i postaviće se personal koji je potreban.
U okviru biroa za komunikaciju možemo videti da se u sastavu biroa ponavljaju tri čoveka, odnosno četiri osobe, četiri funkcionera koja su potpuno jednaka onima koji se nalaze u sastavu saveta. Dakle, to ponavljanje istih ljudi znači koncentraciju moći; znači dogovornu odluku u samom birou šta će se savetu prezentovati. Predsednik Srbije može biti miran, jer tu je njegov šef kabineta, koji odlazi zajedno sa njim, njegov lojalan čovek i on će mu uvek preneti. Da li će predsednik države, odnosno predsednik Vlade znati sve što treba da zna; da li će znati neko drugi?
Kada u sadašnjoj strukturi pogledate, vidite da je taj odnos četiri prema tri, i ako gledate po strukturi agencija vidite da je verovatno za očekivati, uprkos proklamovanoj apolitičnosti, da će to biti pretežno sastavljeno od ljudi i kadrova koji pripadaju Demokratskoj stranci, gde će DSS i ostali očigledno ostati u značajnom manjku.
Kada je reč o sastavu biroa, postoje nejasnoće, kao i u radu saveta, ko je šef tog biroa, kako se sastaju, naravno imaće poslovnik, postojaće pravilnik o radu i njega će pisati savet, kada se sastaju, ko predsedava, ko rukovodi i mnogo toga još.
Kada je reč o strukturama ovih službi i opštim odrednicama, koje mislim da je trebalo staviti u ovaj zakon, opšta načela i njihove funkcije, tu bi trebalo da se nađu i prikupljanje podataka, način prikupljanja, makar osnovne odredbe, to je javno, tajno, iz registra, da znamo zašto je to bitno, kada govorimo o nadzoru, da bi znali poslanici, u direktnom ili posrednom nadzoru skupštinskog odbora, šta mogu da pitaju, dokle mogu da idu, da im nije nadležnost ovako unapred ograničena.
Biće tu sigurno i privremenog ograničavanja sloboda i ljudskih prava i hajde da vidimo ko će o tome donositi odluku, možda sudije Vrhovnog suda, jer ko bi drugi. Tako je mogao i predsednik Vrhovnog suda da bude član saveta, pa da li samo predsednik Vrhovnog suda, ili neki ovlašćeni sudija, da li jedan ili više sudija.
Dakle, ostalo je tu puno nejasnoća i to je trebalo unapred da se reši, pa da se zna, sve te tri službe će imati te i te metode rada. Nećemo ulaziti u to kakvi su njihovi rezultati na terenu, jer to se u zakon ne može uneti, ali metodologija rada je bila ta, recimo, kako evidentirati podatke, šta stavljati pod hijerarhijsku tajnost, kakve su sigurnosne provere, da li će biti proveravani činovnici ovih službi, do kog nivoa, da li će direktori biti podvrgnuti kontraobaveštajnoj proveri, da li će se o njima nešto znati? Dakle, moralo je to da se definiše preciznije, pa da onda taksativno ostanu ova tri zakona, koja su mogla biti o istom trošku, da tako kažem, doneta.
Da li u merama skrivanja identiteta ličnosti, čak i firmi koje će se baviti nekom delatnošću, obaveštajnom, da li će toga biti... Da li će poslanik, ne znajući sve to, u odboru početi da pita jedno, drugo, treće i onda će reći - ne možete to, ne možete to saznati.
Postoji kolizija, koja je prilično jasna, u članu 16. stav 2. tačka 5. - nadzire zakonitost primene posebnih postupaka i mera. To u kontekstu neposrednog nadzora nalazimo, ponovo se ponavlja. Kako će narodni poslanici znati koje su posebne mere i postupci, jer one moraju biti definisane. Mora se znati, one podrazumevaju to i to, a ne način primene, kako ovde stoji, jer to poslanika ne zanima.
Konačno, nedefinisana kontraobaveštajna aktivnost može biti značajan problem. Nama je to svima jasno, da ona deluje pretežno unutar zemlje i jasna je njena nadležnost. Nama je BIA delovala unutar zemlje više nego što je trebalo, umesto da deluje, po pravilu i definiciji, i da istražuje situaciju izvan, u okruženju. Mi nismo mirni zbog onoga što se radi na Kosovu i Metohiji, a naravno da nismo mirni ni u svom okruženju. Da li će BIA pokrivati i jedno i drugo ili će to otići elegantno u kontraobaveštajnu i obaveštajnu delatnost i sferu vojske; vojske koje nema, koju je Demokratska stranka potpuno uništila i jedno vreme, naravno, tome je značajno doprineo čovek iz G17 plus Davinić. Ako smo je toliko uništili, toliko obezvredili, ne verujem da ćemo jačanjem agencije hteti da imamo i da operativno koristimo podatke koje službe bezbednosti budu saznale.
Dakle, pitanje je zašto se na ovakav način zakon donosi, sem da se jednostavno pozlati okvir na kome će sedeti Boris Tadić?