Dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji sam podneo glasi – na predlog ministra odbrane, Vlade Republike Srbije utvrđuje program vojnog turizma.
Ovim amandmanom sam želeo da, u ime LSV-a, ponudim jedno novo rešenje dodatnog finansiranja Vojske u Srbiji, iz jednostavnog razloga, što je očigledno da se problemi sa kojima se suočava aktivni oficirski kadar, kao i svi zaposleni u toj vrlo važnoj oblasti našeg života ne može rešiti konvencionalnim načinom. Pojasniću ideje koje su nas vodile.
Na osnovu iskustava razvijenih zemalja, postalo je jasno da vojska ne može biti isključivo služba koja troši. Ona mora na neki način da oprihoduje neki novac, pa i u daleko bogatijim zemljama od Srbije postoje institucije za vojni turizam.
To nije ono što se mis
li da je vojni turizam, pravljenje odmarališta vojnih, pa da sada mogu da rade kao obični hoteli, nego je to davanje usluga iz profesionalne sfere delovanja vojske. Tu, pre svega, mislim na mogućnost iznajmljivanja vojne opreme, vojnih objekata ili, konkretno, upotrebu naoružanja za potrebe vežbe, za potrebe, u krajnjoj liniji, zabave. Ako je neko spreman da plati da puca iz topa, onda mu to treba omogućiti.
Jedna ''maljutka'' košta oko 5.000 evra. Kada se ispali u ratnim dejstvima, ona je ispaljena i odradila je svoj posao. Jedna topovska granata je, otprilike, u rangu oko 700 evra, govorim o prosečnoj vrednosti.
Dakle, ako su to, otprilike, cifre, ako vi možete dovesti ljude da iz sporta i iz razonode pucaju iz topa, ili da voze tenk, a ja znam takve slučajeve, evo, gospodin ministar ima predlog da se iznajmljuje topovska baterija za veselja na svadbama, za slave ili šta, mislim da bismo na taj način postigli veoma značajan finansijski efekat.
Ta granata je već plaćena od strane poreskih obveznika.
Dakle, ona predstavlja neki novac koji je od tih poreskih obveznika oduzet, i biće tako ukoliko bude služila isključivo u vojne svrhe, a mi raspolažemo većom količinom zaliha, o tome gospodin ministar može reći nekoliko reči u ovoj skupštini. Znači, dolazimo u poziciju da te granate, u najboljem slučaju, služe da nikoga ne povrede kada odleti skladište u vazduh, kao što smo imali nekoliko takvih prilika u poslednje vreme.
U slučaju da se one troše na ovaj način, mi bismo novac, koji je već uzet iz budžeta, vraćali u budžet, dodatno ga oplođavali i dobili značajan set finansijskih sredstava, od kojih bi mogao da se rešava jedan od najvažnijih problema u ovom društvu, ili barem najakutniji, a to je stambeno pitanje aktivnih i profesionalnih vojnih lica.
Ovo treba shvatiti s punom ozbiljnošću, a vidim da moj predlog ne nailazi kod vas na dovoljnu pažnju, što me čudi, jer je ovo prvi put da čujem s ove govornice predlog da Vojska uradi nešto što će doneti neki nov novac, a ne kačiti se i dalje na budžet.
Znači, na taj način bismo mogli da, s jedne strane, zastarelu opremu, municiju kojoj ističe rok upotrebe, upotrebimo u komercijalne svrhe, kao što to rade neke druge države. Recimo, vojska SAD-a ima normalnu praksu iznajmljivanja svojih postrojenja na ovaj način, kao i opreme, ljudstva. Prilagođeno našim potrebama, mi bismo mogli upotrebiti niz vojnih poligona, koji sada ne služe ničemu, kao turističke destinacije, mogli bismo upotrebiti sve to za promociju Srbije i njenog brenda na najprepoznatljiviji mogući način i od svega toga napraviti ozbiljan izvor prihoda za rešavanje gorućih problema u društvu.
To je bila osnova ideje da se ovakav amandman predloži. Recimo, ako neki građanin, čak, znam jednog, želi da vozi tenk, kako to može uraditi u ovoj zemlji, ako je prestario da bi bio u aktivnoj vojnoj službi, koju sam ja, kao artiljerac, nekada služio? Kako da vozi tenk? Ne može da vozi tenk, iz jednostavnog razloga. Zašto? Da ga kupi, skupo je, a i udarac je na kućni budžet, to ne treba raditi i ne koristi se tenk svaki dan, pa da vam treba.
Gospodin Todorović, korektno, primećuje da je u pitanju i parkiranje, o čemu treba voditi računa. Dolazimo u poziciju da čovek koji hoće da vozi tenk, ne zna šta će, da ga kupuje - preskupo je, da ga održava - naša postrojenja nemaju gde. Jednostavno, najbolje je da se taj tenk iznajmi.
Naravno, tu sada dolazi pitanje da li čovek može uopšte da uđe u tenk, pa onda, da li treba promeniti veličinu otvora ili da se čoveku uradi liposukcija, bilo je i takvih predloga. Ali, činjenica je da se, kada se ozbiljno pristupi ovom problemu, otvara veliki set mogućnosti promene namene Vojske i korišćenja njenih resursa koji se trenutno ne koriste.
Time bismo počeli da rešavamo pitanje stambenog smeštaja i pitanje aktivne koalicije profesionalaca. U Vojsci bismo time mogli otvoriti brendiranje Srbije na jedan veoma prepoznatljiv način. Mogli bismo time na puno načina unaprediti odnose u društvu. Jer, ako se ne prestane s fetišizacijom Vojske i njenom ključnom ulogom u nacionalnom identitetu, mi ćemo doći u poziciju da država bude servis Vojske, a ne Vojska servis države.

Reč ima, povodom amandmana, narodni poslanik Rajko Baralić.

Gospodine Mrkonjiću, gospodine ministre, dame i gospodo poslanici, ja sam na sednici Zakonodavnog odbora, juče, predlagao da se ovaj amandman ne uvrsti u razmatranje, zato što nije pravno moguć, zato što je na nivou sprdnje i zato što vređa dostojanstvo Narodne skupštine Republike Srbije i ovu državu i sve časne ljude koji jesu ili će biti u Vojsci, ili koji su bili u Vojsci.
Imam razumevanje za humor, kojim je gospodin koji je pisao ovaj amandman pokušao da šarmira jedan broj političkih istomišljenika, samo ovde je vrag odneo šalu i ovde je, na jedan bezobrazan način, gospodin Čanak napisao amandman kojim pokušava da objasni svoj politički pogled na odbranu, Vojsku, bivšu, sadašnju, buduću itd.
Nemam ništa protiv, to je legitimno. U politici je dozvoljeno sve što nije zabranjeno. To nije sporno. Da vas podsetim, gospodine Čanak, u vojne škole su odlazili, uglavnom, dečaci iz najsiromašnijih porodica u Srbiji, zato što su tako, između ostalog, i rukovođeni patriotskim razlozima, najbrže postajali ozbiljni, odgovorni ljudi, zato što su na taj način, sa pozicije seljačeta, probali da promene svoju životnu perspektivu i da najviše što mogu daju za svoju zemlju i svoj narod.
Danas u Vojsku Srbije odlaze deca, uglavnom, iz takvih porodica. Za ove druge, vi predlažete da kupe pravo da se voze tenkom ili da jašu na ''maljutki'', eventualno, rade nekakve oglede u hemijskim laboratorijama, možda da zasole ručak nekim od agenasa koje su nekada upotrebljavale jedinice koje su se bavile hemijsko-biološkom zaštitom ove zemlje, i to nema smisla.
Ozbiljan Zakonodavni odbor, a ovaj nije juče pokazao da je ozbiljan, uz puno uvažavanje kolega koje sa mnom sede u njemu, ne bi dozvolio da ovaj amandman dođe ovde, jer on, svakako, nije pravno moguć. U ovoj zemlji je zaprećena kazna, ako nekoga uhapsite s pištoljem za koji nema dozvolu, do pet godina robije, a vi predlažete da se on poigra s tenkom ili ne znam šta još treba da uradi.
Hteli ste da budete simpatični. Moguće je da će u to neko poverovati, ali to nema nikakvog smisla.
Dobro je Vojska prošla kakvi ste. Dobro je zemlja prošla kakvi ste. Nadam se da će u budućnosti biti bolja nego što je sada, zato što vi nećete odlučivati ni o čemu.
Sramota je to što ste uradili. Koliko god da vam se čini da ste ostavljali utisak na poslanike, na javnost, na medije, to ozbiljnim ljudima ne priliči. Vaše igrarije, gospodine Čanak, idu od vešala na Terazijama do jahanja ''maljutki''. Veoma neobične manire zagovarate. Nema smisla to što radite.
Zaista, molim kolege, pre svega, iz Zakonodavnog odbora i druge koji mogu da utiču, na osnovu onoga što im je Poslovnik dao, da spreče da sprdnja postaje dnevni red u Narodnoj skupštini Republike Srbije, a vaš amandman, gospodine Čanak je sprdnja. To što radite nema nikakvog smisla i nema uporišta ni u čemu, ni u zdravom razumu. To je vaša lična stvar.
Prema tome, naravno da neće biti prihvaćen amandman.
Naravno da ćete se vi javiti za repliku, naravno da ću ja vama odgovoriti, pa ćete vi onda meni, pa ću ja onda vama, pa ćemo onda potrošiti 100 sati ovde, ali vam odmah sada kažem da neću više na ovu temu da potrošim nijedan sekund, vi to ne zaslužujete, odnosno vaš amandman, ne vi lično. Ovo nema veze s vama lično, već s ovom gadošću koju ste napisali i za koju ste bili spremni da potpišete da jeste amandman.

Replika, narodni poslanik Nenad Čanak.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovde je, očigledno, neki nesporazum u pitanju. Prvo i pre svega, u ovoj zemlji nije zabranjen tenk, nego top. Vodite računa o tome. Pravite razliku kada govorite o tim stvarima.
Govorite o sprdnji, a ja vas pitam da li je sprdnja ovo što ja govorim ili je sprdnja ovo što vi radite? To što ste ostavili stotine hiljada ljudi bez krova nad glavom, što ste ostavili Vojsku ove zemlje u sramoti i poniženju ratova koje je vodila i izgubila, zbog toga što je radila u korist stranke čiji ste vi član?
Da li je sprdnja što dajem predlog da se zaradi neki dinar na vojnoj mašineriji koja je ostala kao spomenik režimu čiji ste vi bili eksponent ili je sprdnja truditi se i dalje da se živi u zabludi o toj i takvoj vojsci, koja je mogla samo da širi sramotu, zato što je ratovala za račun i u ime onih koji su je vodili u osramoćenje, kao što je stranka kojoj vi pripadate?
Da li hoćete da mi kažete da je sprdnja to kada se potrudim, u ime Lige socijaldemokrata Vojvodine i svoje lično, da pronađem način da se još neki dinar iscedi kako bi se tim ljudima rešila elementarna pitanja?
Hoćete li još ozbiljnije da govorim? Da li vam smeta moj stil, moj način ili ono što govorim? Najviše vam smeta ono što govorim. Udaram u temelje vašeg pseudo-ozbiljnog načina razmišljanja.
Vi kažete da je ovaj amandman gadost. Cela istorija onoga što ste uradili proteklih 20 godina nema drugu reč da se objasni nego gadošću, ali je vaša gadost koštala glave stotine hiljada ljudi, a doma i krova nad glavom - milione. Koštala je časti i obraza cele ove zemlje za koju su generacije ginule ne pitajući zašto, verujući da ginu za nešto dobro, plemenito, pametno i korisno, a vi ste od svega toga napravili dnevnu politiku.
Vi ste od svega toga napravili nešto gde pokušavate da praznim rečima ljude ubedite da je to što nemaju krov nad glavom patriotizam, da je to što nemaju gde da odu iz ove zemlje oznaka vernosti i lojalnosti, a to što je vojska ove zemlje, njen, nekada, ponos, postala njen najveći balast, da je to cena DOS-ovske vlasti, kao da niste bili na vlasti decenijama.
Neću nastaviti, da ne bih bio opomenut zbog vređanja poslanika.

Zahvaljujem narodnom poslaniku Nenadu Čanku.
Po Poslovniku, odnosno o amandmanu, ima reč narodni poslanik Milisav Petronijević.
Imate još sedam minuta za amandman. Više bih voleo da ministar čuje vaše mišljenje o amandmanu.

I ja bih više voleo, ali razlog za moje javljanje je član 104. Poslovnika.
Dame i gospodo narodni poslanici, želim da kažem da je ovde, nije prvi put, izrečena velika uvreda i laž.
Niko nije ratovao za račun SPS-a, pa ni Vojska. Vojska je časno branila ovu zemlju. Što je danas problem upotrebljavati reč "čast" i "časno", to je drugo pitanje. Ova vojska je 1999. godine, u situaciji kada je branila svoj zemlju, branila zemlju na poziv državnih organa, a ne na poziv SPS-a.
Prema tome, osnovni je red u jednoj državi da kada je zemlja ugrožena, a zemlja je bila ugrožena, da se brani. Vojska je to časno radila. Pitajte strane stručnjake kakva je ocena o Vojsci za vreme agresije NATO-a 1999. godine. Da, bila je časna vojska. Posle toga, jeste, uništiste je skroz, nestala je, tako reći, uništili ste njenu imovinu, tehniku, ljude itd.
Samo koliko da napomenem. Meni je čast što sam pripadao tada partiji, koja je i te kako bila nosilac vlasti, branila svoj narod, branila svoju državu i uvek ću se ponositi time. Naravno, kao i svaki građanin koji smatra da svoju državu treba braniti od napada, i dalje ću to činiti, i dalje će to činiti SPS, i ja se ponosim time. Hvala.

Zahvaljujem narodnom poslaniku Milisavu Petronijeviću.
Da li se još neko javlja za reč povodom ovog amandmana? (Ne)
Po Poslovniku se javila Nataša Jovanović, potpredsednik Narodne skupštine.
Izvolite, Nataša.

Gospodine Mrkonjiću, javljam se po članu 198. Poslovnika - a imam poslaničko pitanje za gospodina ministra. Molim gospođu koja vodi beleške da prati, precizno zapiše, a gospodina Šutanovca – da mi odmah odgovori, ako ne, po Poslovniku ima mogućnost od osam dana.
Moje pitanje je vezano za Vojnomedicinsku akademiju. VMA, zdravstvena ustanova, jedna od najprestižnijih, ne samo kod nas, nego i u Evropi i u svetu, nalazi se u izuzetno teškoj situaciji.
Ne mogu sebi da dam za pravo da govorim u ime nekoliko hiljada zaposlenih na VMA, ali, s obzirom na to da dugi niz godina pratim probleme sa kojima se VMA susreće, za vas je konkretno pitanje gospodine Šutanovac – šta ste vi, dolaskom na čelo Ministarstva, uradili, u dogovoru s ministrom zdravlja Tomicom Milosavljevićem, i da li ste, uopšte, pokretali u Vladi Republike Srbije pitanje u vezi s aktuelnom situacijom i inkorporisanjem VMA, moram tako da kažem, jer je to jedini način i mogućnost da se pomogne VMA, u zdravstveni sistem naše zemlje?
Po Zakonu o zdravstvu koji je usvojila Narodna skupština Republike Srbije kada ste vi bili poslanik, pre tri godine, VMA je izopštena.
Naučnoistraživačka delatnost, poduhvati njihovog tima, naročito onog koji vrši transplantaciju organa, spasavanje života ugroženih ljudi, saradnja s ustanovama, institucijama u oblasti medicinske nauke najvišeg ranga, na tako je zavidnom nivou da s pravom možemo da kažemo da, iako živimo u Srbiji, u kojoj je sve izuzetno teško, u kojoj je sve gore i gore od dolaska DOS-a na vlast, ti ljudi, pre svega svojim znanjem i posvećenošću poslu, čine sve da VMA, za koju Vlada Republike Srbije i Ministarstvo zdravlja ne haju uopšte, zato što to nije zdravstvena ustanova koja dobija bilo kakve donacije iz budžeta, na ovome ostane, kao kvalitetna, i da ljudi tamo imaju najkvalitetniju moguću negu.
Što se tiče smeštajnih kapaciteta, što se tiče kapaciteta, kao što sam malopre rekla, za najteže moguće poduhvate, kao i za one, uslovno rečeno, lakše hirurške zahvate koji su neophodni našim građanima, za zbrinjavanje kako mlađih, tako i starijih ljudi, VMA prednjači nad svim kliničkim centrima u našoj zemlji.
Konkretno pitanje – kada ćete, gospodine Šutanovac, da pokrenete pitanje statusa, pre svega, VMA, ako imate neki autoritet, i da li ćete, uopšte, da uložite napor kao ministar odbrane u Vladi Republike Srbije da Republički zavod za zdravstvo potpiše kvalitetan ugovor sa VMA?
Sada to izgleda ovako. VMA, zbog toga što je izopštena iz našeg zdravstvenog sistema, ima ugovor sa Republičkim zavodom za zdravstvo koji svaka podružnica zdravstvene organizacije, odnosno osiguravajućeg zdravstvenog zavoda, može drugačije da tumači. Recimo, ako se vi obratite u Kragujevcu, u kojem živim, i nadležna zdravstvena ustanova vam da uput da izvršite neku intervenciju na VMA, to automatski ne znači da će Zavod za zdravstveno osiguranje to da vam refundira, zbog toga što niko do sada, i do kraja, nije uspeo da rastumači - šta je to što država, odnosno Vlada Republike Srbije priznaje kao uslugu koju može da pruži VMA, a šta je to za šta građani moraju da se snađu na nekom drugom mestu. Pitanje je izuzetno ozbiljno.
Ti ljudi očekuju da se država, naročito posle raspada državne zajednice, pobrine za njih, za njihov status. Bila bi zaista velika šteta, a, pre svega, bruka i nešto što bi išlo vama na dušu i aktuelnom premijeru i ministru zdravstva – da ovakvo neodrživo stanje i dalje opstane. Jer je to, kao što sam rekla na početku, i time ću završiti, zdravstvena ustanova ne samo najvišeg ranga ovde, nego bi mogli na tome da nam pozavide i Amerikanci i svi oni koji imaju i pružaju takve usluge, za najteže moguće operacije, ali su višestruko skuplji nego VMA. Hvala.

Zahvaljujem koleginici Nataši Jovanović.
Reč ima ministar Dragan Šutanovac.
Lično, znam problem i pridružujem se predlogu da VMA postane naučna institucija. Ne znam koliko je ministar u toku, u toj materiji. Izvolite, gospodine ministre.