Po Poslovniku, gospodine ministre, imam pravo da komentarišem odgovor na poslaničko pitanje.
Dakle, kolega Korać je u pravu, jer je još samo proširio temu, zato što je član Odbora za zdravlje i zbog činjenice da je poenta u tome - ne da li će nabavkom nove opreme, ne da li će omogućavanjem smeštajnih kapaciteta, svaki civil moći da se leči i da dobije uslugu na VMA, nego da li će Republički zavod za zdravstvo, a to je politička odluka, odluka ministra, da ministar to preporuči, dogovorite se u Vladi Republike Srbije, da prizna ovu mogućnost i ovakav slučaj.
O tome je govorio kolega Korać, da bilo koji građanin Srbije, a to je njegovo ustavno pravo, jer ima pravo na zdravstvenu zaštitu, izabere da li će da se leči na nekom od kliničkih centara, gde mu je to pripadajuće pravo po mestu boravka, ili može da odluči, u tome je poenta, da ode na VMA, bez obzira na to da li je u pitanju operacija katarakte, kateterizacija, ugradnja veštačkog kuka i da ne idem dalje.
Da li taj građanin može da dođe i da kaže, po svom slobodnom izboru, želim da mi se to izvrši na VMA? Cenovnik VMA za mnogobrojne intervencije je, čak, daleko niži nego u mnogim privatnim klinikama, a vi, upravo, pozivate građane i kažete, dođite na VMA. To je sve stvar tržišta.
Želim da posluju i privatne medicinske klinike i poliklinike u našoj zemlji, kao i vi, jel tako, da imamo takvo otvoreno društvo gde će ljudi da se nadmeću i gde će da postoji konkurencija.
Mora država da stane u zaštitu onoga što smo decenijama stvarali, i mi, kao pravni naslednici one bivše države gde je stvarana VMA, treba da damo takvu mogućnost i takvo pravo.
U ovom trenutku, vi ste sami rekli, ima 35%, a možda čak i više, možda je to podatak koji su vam dali ljudi sa VMA, smeštajnih kapaciteta za civile. Kako civil tamo da dođe? Ima mnogobrojnih slučajeva u sredini u kojoj živim da ljudi to traže, a ne mogu da odu, jer im Republički zavod za zdravstvo neće da refundira te troškove.
Kažem vam, gospodine ministre, u onim situacijama gde je navedeno šta je to što je podložno refundaciji, svaki zavod to tumači na svoj način i tako se ljudi dezavuišu u pravom smislu reči i nemaju mogućnost da ostvare svoje pravo. To je, dakle, poenta svega.
Treba da Svetlana Vukajlović, ona uvek ide uz ovog Tomicu Milosavljevića, lepo, dođe i pozove načelnika VMA i ljude koji rade taj posao na VMA i da kaže – mi smo otvoreni, kompletno, za saradnju sa vama, vi imate apsolutno isti tretman u državi kao Klinički centar Beograd, Kragujevac, Novi Sad itd. Tako ćemo taj problem da rešimo, a ono što su vojni obveznici, odnosno oni koji imaju pravo da se leče i koje, inače, njihov status u društvu upućuje na VMA, to je nešto drugo. Ovde sam govorila konkretno o saradnji sa civilnim sektorom, odnosno sa civilnim organima zdravstva.