Poslanik je u međuvremenu rekao da se javlja po Poslovniku, u redu je.
Reč ima narodni poslanik Vidoje Jovanović, o amandmanu. Za SPS je ostalo još sedam minuta, a potom ima reč narodni poslanik Saša Valjarević. Izvolite.

Predsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici,  javljam se povodom amandmana koji je podneo gospodin Miletić Mihajlović – da se iza člana 37. dodaje novi član 37a.
Potpuno podržavam ovaj amandman, a vidim da i Vlada u svom obrazloženju nije decidno osporila mogućnost uvažavanja ovog amandmana, pa pozivam ministra, ako je u mogućnosti, da ga prihvati.
Cilj ovog amandmana, koji je podnela SPS, jeste da se produbi saradnja između Vojske i civilnih struktura, odnosno opština i građana, jer je to, u principu, narodna vojska.
Ne želim da ponavljam amandman koji je predložen od strane Miletića, to je član 37a. Osnovni smisao amandmana jeste ta veća saradnja s Vojskom, i to, pre svega, u izvršavanju određenih poslova, ugovornih poslova u opštinama, a to se manifestovalo i ranije od strane Vojske Jugoslavije, Vojske Srbije, kada je u pitanju angažovanje inžinjerijskih jedinica.
Znamo za mnoge aktivnosti Vojske, pogotovo u onim ruralnim sredinama, gde je mnogo teško doći do naseljenih mesta. Imali smo angažovanje inžinjerijskih jedinica i veliki doprinos Vojske u izgradnji tih puteva.
Meni se čini da je, možda, smisao odbijanja ovog amandmana od strane Vlade u tome da se angažovanje Vojske, kada su u pitanju civilne strukture, smanji.
U obrazloženju Vlade se kaže da postojeći zakon ne sprečava mogućnost angažovanja Vojske za šire društvene interese. Vidim da se u članu 48. zakona daje ta mogućnost. Ali, ako se već daje mogućnost i Vlada to ne spori, nije zgoreg bilo ni da Vlada prihvati ovaj amandman, odnosno član 37a.
Želim da istaknem da organizaciju i formaciju Vojske donosi ministar, na predlog načelnika Generalštaba i po nekim utvrđenim principima i proceni predsednika Republike.
Ranije smo u okviru Generalštaba imali Upravu inžinjerije, imali smo samostalne inžinjerijske jedinice i veću aktivnost tih inžinjerijskih jedinica. Sada, mislim da u novoj organizaciji i formaciji imamo, recimo, u Obrenovcu takvu jedinicu, u Šapcu. Mi više takvih samostalnih jedinica nemamo. Imamo ih, verovatno, kao niži sastav u okviru jedinica, što ne znači da imamo inžinjerijske jedinice i tu mogućnost njihovog angažovanja.
Zato vas, ministre, u tom smislu pozivam, s obzirom na to da nije problem i da obrazloženje Vlade nije suprotno, nego i sama kaže da zakon to ne sprečava, da prihvatite ovaj član 37a gospodina Miletića, jer je namera predlagača, SPS-a, njenog narodnog poslanika i mene koji podržavam ovaj amandman – da se ta saradnja i dalje produbi. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Saša Valjarević.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se povodom amandmana kolege Miletića Mihajlovića.
S obzirom na to da se u ovom amandmanu na član 37 predlaže se da se doda član 37a, to ću potkrepiti nekim događajima koji su se desili prošle godine u dva okruga u Srbiji, u Podunavskom i u Braničevskom, to su elementarne nepogode. Tada su pripadnici Vojske Srbije danonoćno branili od poplava gradove koji su bili ugroženi, kada je moglo da dođe do poplave grada Smedereva i do izlivanja Dunava u Velikom Gradištu i u Golupcu.
Iz teksta ovog amandmana vidi se da bi angažovanje inžinjerijskih jedinica i, uopšte, Vojske Srbije bilo korisno i u situacijama kada nema takvih elementarnih nepogoda ili, normalno, u ratnom stanju, kada se mogu koristiti u izgradnji infrastrukture.
Tako je, pre desetak godina, kada se ukazala potreba, inžinjerijska jedinica Vojske, tada, Srbije i Crne Gore, izgradila most u selu Vrdarcu. Zahvaljujući dobroj saradnji lokalne samouprave u opštini Požarevac i Vojske Srbije, kao i komandanta Vinka Markovskog, dolazi do realizacije ovakvih odnosa između Vojske Srbije i lokalnih samouprava, kada je najpotrebnije da se uključe sve ove jedinice.
Da bi Vojska bila dobro osposobljena i pripremljena i za, ne daj bože, ratno stanje, zna se da su veoma važne inžinjerijske jedinice, posebno kada dođe do uništavanja infrastrukture, a to su putevi, mostovi. Kada ne može da dođe do prebacivanja određenih formacija i jedinica Vojske Srbije, tada nastupaju inžinjerijske jedinice, koje treba da pontonskim mostovima i ostalim inžinjerijskim oruđima pripreme prolaz određenih jedinica koje su onemogućene.
Smatramo da ovaj amandman treba prihvatiti i uvrstiti ga u ovaj zakon o odbrani koji je dat od strane Vlade.
Sada bih se vratio, gospodine ministre, na pitanje, direktno, za vas. Slušao sam vaše izlaganje pre dva dana, kada ste obrazlagali ovaj predlog zakona. Rekli ste da je u izradi zakona učestvovao kompletan jedan tim stručnih ljudi u Generalštabu. Međutim, čuli smo danas, suprotno vašem izlaganju, izlaganje kolega iz SRS-a koje su imale određene informacije da je u međuvremenu penzionisano dosta stručnih i visokoobrazovanih ljudi, generala i doktora nauka, jer rang generala je rang doktora nauka.
Jedan od tih generala je i naš potpredsednik Skupštine i član SRS-a, gospodin Delić. On je penzionisan pre vas, ali hoću da kažem da je sada taj rang generala i tako kvalitetnih ljudi koji su, školujući se, i postigli određene rezultate u svojoj karijeri, otišao u penziju, a, u međuvremenu, na važne vojne funkcije dolaze lica koja, možda, nemaju dovoljno iskustva u ovako važnom poslu, niti imaju iskustva što se tiče samog Ministarstva odbrane.
Rekli ste da je bio na sajtu ovaj predlog Vlade, da je dosta korisnika sajta dalo mišljenje o tome kakav je taj predlog. Niste nam konkretno rekli kakve su sve bile primedbe ili pohvale.
Sve je bilo pohvalno? Ne bih rekao, gospodine ministre, s obzirom na to da ste mogli danas da čujete, u prepodnevnoj raspravi, dosta kritika na ovaj zakon.
Postavio bih vam jedno konkretno pitanje. S obzirom na to da se u svojim izjavama, a i u izjavama gospodina Tadića, aktuelnog predsednika Srbije, stalno pozivate na to da ćemo se priključiti NATO alijansi, a s obzirom na to da nema nikakvog zakonskog uporišta u tome, niti bilo kakve odluke najvišeg zakonodavnog tela, a to je ova skupština, ne znam ko vam daje pravo da to izjavljujete ili da dajete mišljenje, možda, jedne političke stranke?
Gospodin Tadić, koji se više ponaša kao pripadnik DS-a nego kao predsednik svih građana Srbije, a i vi, kao ministar Vojske, trebalo bi da nastupate u ime svih građana Srbije i svih narodnih poslanika. Ne znam ko vam daje pravo da se u tom kontekstu izjašnjavate.
Još nešto što se tiče samog materijalnog stanja, s obzirom na to da imamo dobru saradnju s oficirima Vojske Srbije. U razgovoru s njima, čak i u svojoj porodici imam jednog rođaka, doduše, penzionisani je general, o tome kako su ranije živeli i kakve su imali mogućnosti da se bave svojim poslom a da njihova porodica bude obezbeđena, u smislu da im budu zaposleni članovi porodice, može se saznati da sada, apsolutno, ne mogu da prežive s platom koju imaju.
Prvo, stambeno pitanje im nije rešeno. Imamo mnoge oficire koji žive, posebno ove niže oficire, u kasarnama, i znamo da putuju, na primer, iz grada gde im živi porodica, po 200, 300 kilometara, stanuju u kasarni i odvojeni su od porodice. Nemaju nadoknadu za taj odvojen život, ili je ona veoma mala. Jednostavno, ne mogu da prežive u ovim uslovima.
Sada očekujemo da u takvoj jednoj apatiji podignemo moral Vojske, kada nam je država u opasnosti, kada imamo pretnje proglašenja nezavisnog Kosova i Metohije.
Treba više da se založite i da se bavite time, da se bavite onim za šta vas je imenovala ova skupština, doduše, većina koja čini ovu skupštinu, a ne da izvršavate slepo ono što, verovatno, imate kao obavezu prema onim istim koji su vas i doveli na vlast.
Mogu da vam kažem, a to će se videti na ovim izborima, kada bude izbor za predsednika Srbije i kada bude gospodin Tomislav Nikolić izabran za predsednika Srbije, zašto je ovo što sam do sada govorio glas naroda. Zato što građani nisu za to da se ide u NATO alijansu i da se priključimo onima koji su nas 1999. godine bombardovali, bez odluke Saveta bezbednosti i svega ostalog. Vi slepo slušate samo ono što dobijete kao nalog iz NATO-a.

Da li se još neko javlja povodom ovog amandmana? (Ne)
Ovde stajemo i idemo na pauzu.
Pre odlaska na pauzu, obaveštavam vas da ćemo danas, a u skladu sa članom 85. Poslovnika, produžiti radno vreme i nakon 18 sati, a nadam se da taj produžetak neće biti jako dug.
Hvala puno. Prijatno. Vidimo se u 15,15 časova.
(Posle pauze, 15,20)

Poštovane dame i gospodo, da pročitam jedno obaveštenje.
Potvrđivanje mandata narodnom poslaniku u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Pošto su se stekli uslovi, predlažem da konstatujemo potvrđivanje mandata narodnom poslaniku u Narodnoj skupštini za upražnjeno poslaničko mesto, kako bismo omogućili njegovo učešće u radu Narodne skupštine.
Uručen vam je Izveštaj Republičke izborne komisije o izboru narodnog poslanika radi popune upražnjenog poslaničkog mesta u Narodnoj skupštini. Takođe vam je uručen Izveštaj Administrativnog odbora, koji je utvrdio da su se stekli uslovi za potvrđivanje mandata narodnom poslaniku, s predlogom da Narodna skupština, shodno članu 27. stav 5. Zakona o izboru narodnih poslanika, konstatuje potvrđivanje mandata narodnom poslaniku Momčilu Spasiću, izabranom sa Izborne liste G17 plus - Mlađan Dinkić.
Na osnovu Izveštaja Republičke izborne komisije i Izveštaja i predloga Administrativnog odbora, a shodno članu 27. stav 5. Zakona o izboru narodnih poslanika, konstatujem potvrđivanje mandata narodnom poslaniku Momčilu Spasiću.
Čestitam narodnom poslaniku izbor i molim ga da uđe u salu.
Na član 48. amandman je podneo narodni poslanik Igor Bečić.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman, Odbor za odbranu i bezbednost predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 48. reguliše pravo i obavezu građana da učestvuju u odbrani zemlje. Međutim, takvi kakvi ste, čega god se uhvatite, morate to da upropastite. Recimo, u članu 48, na koji se odnosi ovaj amandman, piše - vojnom obvezniku koji iz verskih, moralnih ili drugih opravdanih razloga savesti želi svoju obavezu da zameni civilnom službom, omogućiće se to posebnim zakonom.
Dame i gospodo poslanici, vas iz vladajuće većine, koji ćete da glasate za ovaj zakon, da ostane ovakav član 48. kakav je sada, pitam – šta je to "moralnih ili nekih drugih opravdanih razloga"?
Baš me interesuje, neka mi neko od vas odgovori, da li je odbrana zemlje moralna ili nemoralna stvar? Da li je braniti svoju zemlju moralno ili nije?
Po vama, izgleda da nije, jer dok je trajala NATO agresija na Republiku Srbiju vi ste krivili ovdašnju vlast zašto nas napada NATO, kao da smo mi njih napali, a nemoralno je to što je radio, upravo, NATO. Nemoralno je i to što ste vi tada radili na čelu s tadašnjim predsednikom DS-a Zoranom Đinđićem. To je nemoralno.
Odbrana zemlje je jedan moralni čin i obaveza svakog građanina.
Međutim, to služenje civilnog vojnog roka, u svakom slučaju, može da se smatra nastavkom jedne politike koju ste započeli još devedesetih godina, a to je da srpski narod izgubi samosvest da postoji, da se odrekne svoje kulture, svoje tradicije i vrednosti koje nalažu ta kultura i tradicija. To je razlog zašto ovakve gluposti pišete u zakonima. Evo, i gospodin ministar je stigao. Ponoviću i ministru pitanje. Da li je nemoralno braniti zemlju, gospodine ministre, za svaki slučaj, blizu ste i vi Vojislava Koštunice, možda niste obavešteni, ili je nemoralno napadati druge zemlje radi svojih sopstvenih ciljeva?
Još od ovog dela koji kaže "moralnih ili drugih" mogu da sumnjam, a to ste već dokazali 2003. godine, da vi, možda, našu vojsku ne spremate za nešto nemoralno, da je ne spremate, možda, za Avganistan, da je ne spremate za Irak, da je ne spremate za Iran, jer, priča se da će u Iranu biti vojne intervencije.
To je nemoralno, gospodine ministre. To je nemoralno, a još je nemoralnije raditi u takvim, navodnim, mirovnim misijama kao što je bio "Humanitarni anđeo", pa smo osetili kakva je to humanitarna misija, učestvovati u takvim humanitarnim misijama na strani onoga ko nam je priredio višednevno bombardovanje, uništavanje privrednih i ljudskih resursa itd.
Kada je u pitanju vojno-civilno služenje vojnog roka, gospodine ministre, jednom ste, u prepucavanju sa gospodinom Aligrudićem, spominjali nekakve hulahopke. Da li to treba da rade vojnici? Da postavim prosto pitanje, u čemu se ogleda to civilno služenje vojnog roka? U nekom državnom organu? Šta su to, zabavišta? Hoće li vojnici da služe vojni rok tako što će bebama da menjaju pelene? Slažem se, to je humanitarni posao, svakako, ali to nije posao za vojnika i ne može to da zameni služenje vojnog roka, nikako.
Cilj svega što radite jeste da se uruši ugled Vojske u narodu. Kada se pogleda šta se sve dešavalo od 2000. godine naovamo, a za to ste vi direktno odgovorni, pogotovo DS, jer već dva puta daje ministra odbrane, o tome se vrlo malo govori, postavlja se pitanje zašto su se dešavale u našim kasarnama stvari koje su se dešavale, od samoubistava vojnika, do, navodnog, ubistva, samoubistva, do toga ko je ubio dvojicu gardista na Topčideru, do eksplozija po vojnim skladištima itd. Gospodine ministre, za sve to postoje dobri razlozi zašto se to tako desilo.
Prvo što ste uradili pre civilnog služenja vojnog roka jeste da ste smanjili vojnu obavezu sa godinu dana na devet meseci, pa na šest meseci, na predlog vašeg ministra. Činjenica je da se smanjivanjem vojnog roka gubi u kvalitetu obuke, a da ipak postoje određeni objekti koji moraju da se čuvaju, čak i u miru, pa ste dobili ljude nepripremljene, nedovoljno obučene, psihički ih niste dovoljno stabilizovali.
Jer, svaki odlazak u vojsku povlači određene psihičke i druge probleme kod lica koja odlaze na
odsluženje vojnog roka; mora da protekne najmanje 60 i više dana dok se na sve to privikne, normalizuje, da može normalno da funkcioniše. Takvim licima ste davali bojnu municiju da čuvaju vojne objekte. Naravno da je moralo dolaziti do ovakvih stvari. To su razlozi zašto je do toga došlo.
Šta je cilj? Cilj je da se uruši poverenje naroda u Vojsku, jer u tradiciji srpskog naroda jeste vojska. Srpski narod voli svoju vojsku, srpski narod se ponosi svojom vojskom i ima razloga, zato što je srpska vojska oduvek bila oslobodilačka vojska i njeno postojanje je bilo isključivo u cilju opstanka srpske države i srpskog naroda.
Koji je cilj gubitka toga, gubitka poverenja u državne institucije, jer nema ništa strašnije, gospodine ministre, nego ono što se sada dešava, da većina građana, a evo, i ja moram da se složim s njima, kaže da mi vojsku više i nemamo, a građani kroz vojsku najviše gledaju državu kao instituciju. Ako nema vojske, nema ni države. Ako nema ni države, dajte da nas čuvaju neki drugi, dajte da neke druge vojske ovde sprovode svoju okupaciju, dajte, ako već ne možemo da se sačuvamo, da gledamo kome ćemo da se priklonimo.
To je taktika i doktrina koju ova vlada sprovodi godinama unazad. Da li to Vlada Zorana Živkovića, Zorana Đinđića, Vojislava Koštunice, prva ili druga, sve isto rade, manje ili više prikriveno, ali potpuno isto.
Znači, što se tiče civilnog služenja vojnog roka, to ne bi trebalo da postoji, gospodine ministre. Ukoliko neko, iz svojih verskih razloga, ne želi da služi Vojsku s oružjem, neka to uradi u kasarni. Treba Vojsci kuvara, treba ko će da sređuje, čisti prostorije, neka radi to, ali nemojte da to ljudi zloupotrebljavaju na drugi način, pravi se šteta i onima koji prihvataju da služe Vojsku onako kako treba.
Uticali ste, svojim ponašanjem i gubitkom poverenja u Vojsku, na to da je sve više onih koji žele civilno da služe Vojsku, jer se roditelji plaše da takvima kao što ste vi povere svoju decu. I to je činjenica. Em nemaju nikakvu obuku, em ih naoružate. Sasvim je razumljivo što mnogi pribegavaju tom civilnom služenju vojnog roka. Polako ubijate tradiciju i duh srpske kulture.
Kao što sam rekao, u moje vreme, gospodine ministre, vi ste nešto malo stariji od mene, bilo je čast služiti vojsku, bukvalno je bilo sramota ukoliko neko ne prođe regrutaciju. To je bilo donedavno tako, do pre sedam ili osam godina. Postavite sebi pitanje - zašto to sada nije tako? Slažem se da Vojska treba da se profesionalizuje, kažete da je to skupo. Onda održite bar neki normalan nivo funkcionisanja Vojske, da može adekvatno da odgovori trenutnoj političkoj situaciji u okruženju.
Ako mi kažete da je to previše skupo, postavljam pitanje, gospodine ministre - ima li šta skuplje od slobode? Ako ne znate koliko je sloboda skupa, saznaćete kada izgubite vlast, pa dođu srpski radikali i dozvole sudskim i drugim organima da postupe u skladu sa zakonom. Tada će mnogi ministri iz ove i iz onih prethodnih vlada, od 5. oktobra naovamo, da osete šta znači reč - sloboda.

Zahvaljujem Veroljubu Arsiću.
Za reč, povodom amandmana, javio se narodni poslanik Dragan Todorović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da bi trebalo prihvatiti amandman gospodina Igora Bečića, jer, stvarno, ovde postoje problemi kada je Ministarstvo, odnosno Vlada pokušala da obrazloži zbog čega ovaj amandman ne treba prihvatiti.
Stav 3. kaže - vojnom obavezniku koji iz verskih, moralnih ili drugih opravdanih razloga savesti, želi vojnu obavezu da zameni civilnom službom, omogućiće se služenje u civilnoj službi, pod uslovima i na način propisan posebnim zakonom.
Mislim da bi jedini razlog koji bi mogao da se uvaži bio verski razlog i tu ne bi bilo nikakve dileme.
Kad već postavljate pitanje moralnih razloga, stvarno bi trebalo taksativno da se navedu koji su to razlozi zbog čega država ovako ozbiljnu stvar treba da uvaži, odnosno da da pravo regrutu da služi civilni rok. Stvarno morate da objasnite, prvo, nama poslanicima, a i građanima Srbije, da znaju, eventualno onima koji imaju nameru da ne služe vojni rok, da kažu - neću iz moralnih razloga, pa navede koji su to moralni razlozi. Takođe, treći opravdan razlog – savest. Raspitao sam se, da budem siguran šta bi to moglo da bude i šta se pod tim podrazumeva.
U najvećoj meri, to bi bile osobe koje kažu da ne mogu da služe vojsku jer su po prirodi pacifisti, nisu za nasilje, nikad nisu upotrebili oružje, nikada nisu prekršajno ili na bilo koji drugi način kažnjavani i, eventualno, oni bi došli u obzir, posle provere, da se uvaži taj njihov prigovor savesti.
Postavlja se jedno suštinsko pitanje - zašto vi, odnosno Vlada, ili onaj ko je pisao zakon nije vodio računa o našoj državi? U redu, civilno služenje vojnog roka, ali to ne treba automatski da podrazumeva služenje vojnog roka van Vojske. Zbog čega? U Vojsci postoji toliko poslova koji nisu vezani za oružje. Zašto bi država trebalo da izdvaja iz budžeta da plaća te službe? Može sve da radi.
Profesionalno, oni koji su pristali da služe vojni rok, to vreme treba da iskoriste da steknu najkvalitetniju moguću obuku, znači, da se u granicama njihovih fizičkih mogućnosti sve vreme služenja vojnog roka obučavaju za budući poziv, odnosno buduće, eventualno, učešće u bilo kakvim vojnim akcijama.
Neću ulaziti u to šta radite u Ministarstvu. Mene interesuje da se to precizira zakonom. Mi ćemo sada imati budžet. Vojska treba da ima precizne podatke o tome koliko novca troši na ove druge službe koje podrazumevaju rad koji nema nikakve veze s oružjem, od kuhinje, do svih drugih službi za kojima Vojska ima potrebe. Tu ne treba nijednog momenta imati dilemu, toliko i toliko svake godine treba, kada se popuni toliki broj, onda, eventualno, oni, ako ih ima više, mogu da se upućuju da menjaju pelene, itd.
Još jedna stvar o kojoj treba da vodite računa, posebno u profesijama koje su deficitarne, a problematične, a to je, recimo, briga o starijima, rad u gerontološkim centrima ili ustanovama ometenih u razvoju itd., jeste da država ciljno iskoristi mogućnosti koje ima, a ne da se oni koji neće da služe vojni rok na jednostavan način, bez ikakvih problema, toga otkače. O tome, gospodine ministre, morate da vodite računa.
Kad kažete - iz moralnih razloga, postavlja se pitanje koje, na neki način, može da postavi vojnik koji je prihvatio da služi, a u slučaju da se donese odluka da naša vojska bude upućena u neke države, recimo, sve pretpostavke su da ćemo mi biti upućivani u države u kojima su Amerikanci započeli rat, trenutno je to Avganistan, Irak, već se predviđa Iran. Verujem da će veliki broj vojnika imati moralnu dilemu zbog čega moraju da idu u te države, jer je on položio zakletvu, obavezan je po zakonu.
Bez obzira na to što ćete pustiti da se u prvom momentu oni dobrovoljno javljaju, doći će trenutak kad nećete imati dobrovoljaca, a moraćete da zadovoljite dragog Džordža, i onda ćete izdati naredbu i pokupiti ljude. To je problem koji se postavlja. Oni stvarno imaju moralni problem. Neće da ratuju za Amerikance, neće da idu u terorističke ratove, neće tom prilikom da dolaze u situaciju da prisustvuju ratnim zločinima koje vrše Amerikanci, za koje imate podatke da ih vrše širom zemaljske kugle, gde god započnu rat.
Evo vam najočitijeg primera koliko je rukovodstvo Amerike, od predsednika, pa naniže, nemoralno. Mi se godinama zasipamo informacijama o tome da Iran proizvodi nuklearno oružje, odnosno ušao je u proizvodnju atomskog oružja, proizvodnju obogaćenog uranijuma, da bi mogao da napravi atomsku bombu, kao što je ceo svet bio zasipan informacijama da Irak proizvodi oružje za masovno uništenje.
Gospodine ministre, možete da se smejete koliko god hoćete, ali za takve stvari se u normalnom životu odgovara pred sudom, i to debelo. Mi smo pre dva dana saznali da je izveštaj Centralne obaveštajne agencije predsedniku Amerike dostavljen 2003. godine, u kome se kaže da je takva proizvodnja uranijuma obustavljena.
O tome predsednik Amerike nije obavestio, ne samo svet, nego ni sopstvene građane, a vi dolazite u situaciju da treba s takvom državom da sarađujete. Ima li očitijeg primera čime se sve služe Amerikanci da bi ostvarili sopstvene ciljeve? Ali, dobro, ako se oni već time služe, zar mi treba u tome da učestvujemo? Zar treba unapred da kažemo da ćemo slati do hiljadu vojnika zato što je njima to potrebno, zato što njihove prljave poslove treba da vršimo širom sveta? Jedino u tom slučaju bi postojao moralni razlog koji bi naveo veliki broj vojnika da ne idu u te misije.
Samo ću vam reći još jedan primer, da vidite u kakvu sve situaciju može da se dođe slepo slušajući Amerikance i izvršavajući sve njihove naloge.
Bosna i Hercegovina već treći put šalje svoj kontingent u Irak. Vi znate da je na početku 90-tih godina, deo Bosne i Hercegovine, ili muslimanski deo, u velikoj meri, bio podržavan od strane islamskih država, verujući, pod naletom propagande i svih laži kojima su zasipani, da ih na takav način pomažu. Sad pogledajte u kakvoj su situaciji. Sada su te zemlje doživele da oni kojima su oni pomagali dolaze u države u kojima su Amerikanci započeli rat i pomažu Amerikancima. Danas to rade u Iraku, sutra će, možda, da rade u Iranu. Zato morate o tome, gospodine ministre, da vodite računa.

Zahvaljujem narodnom poslaniku Draganu Todoroviću.
Za reč se javio narodni poslanik doktor Ninoslav Dimitrijević.