PETA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 06.12.2007.

4. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

PETA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA

4. dan rada

06.12.2007

Sednicu je otvorio: Oliver Dulić

Sednica je trajala od 10:05 do 21:05

OBRAĆANJA

Oliver Dulić

| Predsedava
Po Poslovniku se javila narodni poslanik Vjerica Radeta.
...
Srpska radikalna stranka

Vjerica Radeta

Dame i gospodo poslanici, javljam se na osnovu člana 225. stav 1. i člana 226. Poslovnika Narodne skupštine.
Naime, poslanicima SRS-a počele su da stižu poruke od prosvetnih radnika u Srbiji da su od Ministarstva prosvete počeli da dobijaju obrasce u kojima treba da upišu svoje podatke, na osnovu kojih će im biti odbijen određen procenat zarade, zbog štrajka prosvetnih radnika, koji štrajkuju upravo zato što su nezadovoljni zaradama.
Zašto sam se uopšte javila da obavestim javnost o tome? Zato što je očigledno da Vlada Republike Srbije želi da na ovaj način zaplaši sve nezadovoljne u Srbiji, a u Srbiji je danas mnogo nezadovoljnih svojim statusom, pre svega, zaradama, penzijama, i vi ih sada zastrašujete tako što uskraćujete pravo na zaradu onima koji štrajkuju, nezadovoljni radom Vlade Republike Srbije.
Ovo, valjda, treba da bude upozorenje svima da im ne padne na pamet da se pobune protiv Vlade, jer ako se budu na bilo koji način bunili, Vlada će da ih udari po džepu.
Kada smo imali ovde jednog ili dva ministra koji su odgovarali na poslanička pitanja, jedan od ministara je ovde izgovorio neverovatnu laž. Rekao je da je plata nastavnika 35.000 dinara.
To nije tačno, to je plata profesora, a plata nastavnika je 29.000 dinara. Ti podaci su naknadno objavljeni u medijima, a ministar je to slagao s ovog mesta, i to sve građane Srbije, valjda, da bi stvorio utisak i da bi građani Srbije rekli da prosvetni radnici, radnici sudske uprave, zdravstveni radnici itd. ne treba da štrajkuju.
Pošto svaki put kada prosvetni radnici štrajkuju, oni nadoknađuju sve izgubljeno vreme, zato što moraju da imaju određeni fond časova, zato što određeni program mora da bude poštovan, i prosvetni radnici će nadoknaditi to izgubljeno vreme, đaci će ići u školu subotom, odnosno subotama, sada pitam ministra – da li će, kada se nadoknadi to vreme, da im vrate novac koji će sada da im uzmu na osnovu obrazaca koji su im poslali? Jer, Bože moj, približava se izborna kampanja za predsednika Republike, pa nije lepo da se vidi da su u Srbiji mnogi nezadovoljni, pa se tako stišao štrajk u pravosuđu, pa sada ovako, uskraćivanjem zarada, štrajk u prosveti, pa štrajk u zdravstvu, pa štrajk naučnih radnika. Valjda je to jedinstven slučaj u svetu da i naučni radnici moraju da štrajkuju, zato što Vlada Republike Srbije ne vodi računa o tome.
Pokušavate da sakrijete kakvi ste, zato što se plašite činjenice da će na narednim izborima, ma šta vi uradili, svi ti kojima uzimate plate i kojima ne dozvoljavate da štrajkuju, kojima pretite, glasati za Tomislava Nikolića i da će Tomislav Nikolić biti predsednik Republike Srbije.

Oliver Dulić

| Predsedava
Na član 21. amandman je podneo narodni poslanik Dejan Perjaničić.
Vlada nije prihvatila amandman, Odbor za odbranu i bezbednost predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Dejan Perjaničić.

Dejan Perjaničić

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, kolege i koleginice, poštovani predsedniče, poštovani ministre, podneo sam amandman na član 21, da se posle stava 1. doda novi stav 2, koji glasi: ''U slučaju iz stava 1. tačka 8) Ministarstvo odbrane je dužno da u roku od tri dana od dana podnošenja zahteva izda odobrenje za snimanje iz vazdušnog prostora''.
Član 21. glasi: ''Zajednički civilno-vojni sistem upravljanja vazdušnim saobraćajem za potrebe odbrane obuhvata'', pa je tu navedeno nekih 17 članova, a tačka 8) glasi - odobravanje i nadzor aktivnosti na snimanju iz vazdušnog prostora.
Probaću vama, kao kolegama i koleginicama, a i članovima Ministarstva, pa i samom ministru da objasnim svrhu i opravdanost podnošenja ovog amandmana.
Kao što, verovatno, većina od vas zna, snimanje iz vazduha je moguće u jako kratkom vremenskom periodu, najčešće od 15. novembra do 15. marta naredne godine. Snimanje iz vazduha se odvija kada to dozvoljava odsustvo vegetacije, tj. dok drveće i zelenilo nije olistalo. U ovom vremenskom periodu ima jako malo dana kada je moguće izvršiti letove za snimanje, jer da bi se izvršio jedan let za fotogrametrijsko snimanje iz vazduha potrebno je odsustvo turbulencije, da bude jako vedar dan, da nema padavina. S obzirom na to da se to odvija u 12, prvom, drugom i trećem mesecu, priznaćete i sami da je vrlo malo takvih dana.
Nisam ovim amandmanom hteo da dovedem u pitanje opravdanost ovog stava 8, mada je, verovatno, bilo potrebe za tako nešto. I u trenutku dok ovo pričam, svakodnevno se vrše satelitska snimanja, za koja naše ministarstvo niti može, niti daje dozvolu za snimanje. S obzirom na to da nas čeka niz velikih, kapitalnih projekata, složićete se sa mnom da je, zbog ubrzanog postupka, najsvrsishodnije izvršiti snimanje iz vazduha ogromnih trasa, a ne raditi nečim što bih nazvao "pešačkom geodezijom". Normalno je, najsvrsishodnije i najopravdanije da se takva snimanja obavljaju iz vazdušnog prostora.
Ono što je mene začudilo, prvo, jeste da je Vlada, uopšte, odbila ovaj amandman, a posle toga me je začudilo i objašnjenje Vlade.
Ovim amandmanom sam hteo da doprinesem nečemu, pravnici to dobro znaju, što se zove davanje prećutne saglasnosti usled ćutanja administracije. Time, kao što sam naveo u obrazloženju, uopšte nisam osporavao član 102, koji štiti tajnost podataka.
Znači, ovim amandmanom je trebalo da se dobije saglasnost u roku od tri dana, zbog kratkog vremenskog roka za snimanje, a podrazumeva se da snimke pregledava odeljenje u Ministarstvu odbrane i da se sa tih snimaka posle brišu svi vojni objekti i objekti koji su pod velom državne tajne.
Još jednom sam hteo da iskoristim priliku da gospodina ministra upozorim na izuzetno teško stanje u VGI, Vojno-geodetskom institutu. Kao geodeta i neko ko se bavi građevinom, izuzetno sam zabrinut da ćemo doći u poziciju da 2012. ili 2013. godine u državi Srbiji neće postojati opremljena institucija koja se bavi izradom karata. Moje skromno mišljenje je da je VGI ne u nokdaunu, nego u tehničkom nokautu, iako ima izuzetno veliku i dugu tradiciju izrade karata. Verujte mi, ne postoji zemlja u Evropi koja nema državnu instituciju koja se bavi izradom karata.

Oliver Dulić

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Zvonko Mihajlović.

Zvonko Mihajlović

Dame i gospodo, dozvolićete mi da na kratko skrenemo sa teme, da vašu pažnju preusmerim na drugi problem. Radi se o sledećem.
Juče je šef UNMIK-a Joakim Riker, na konferenciji za štampu održanoj u Prištini, obelodanio planove UNMIK-a vezane za stanje u opštinama gde su Srbi u većini, posle izbora koji su održani 17. novembra na teritoriji Kosova i Metohije, a koje su raspisale i sprovele privremene kosovske institucije. Prema tom planu, predviđa se da se u opštinama Leposavić, Zvečan, Zubin Potok, Novo Brdo i Štrpce produži mandat predsednicima opština i odbornicima koji su izabrani na izborima, u periodu od šest meseci.
Kada su u pitanju ove tri opštine koje se nalaze na severu Kosmeta, onda ovakva odluka ne može da nanese neke veće štete, jer u ovim opštinama nema Albanaca, ali kada je u pitanju opština Štrpce i opština Novo Brdo, onda se tu javljaju veliki problemi, jer u ovim opštinama žive i Albanci koji su, naravno, učestvovali na izborima.
U opštini Novo Brdo, gde je odnos stanovništva 60 prema 40% u korist Srba, za predsednika opštine dolazi čovek iz Tačijeve stranke. U opštini Štrpce, na mesto zamenika predsednika dolazi Albanac iz Tačijeve stranke. Da budem precizniji, mandat će biti produžen odbornicima srpske nacionalnosti, a, shodno rezultatima, biće zamenjeni odbornici albanske nacionalnosti.
Šta je pozadina jedne ovakve odluke, još se ne zna, ali ono što se zna to je da je UNMIK-u jako stalo da Srbi pošto-poto participiraju u privremenim kosovskim institucijama i svojim učešćem im daju multietnički karakter.
Ovde se nameće jedno logično pitanje. Šta je, u stvari, bila osnovna svrha bojkota izbora od strane Srba, na koji nas je Vlada pozivala, ako će visokokooperativni Srbi, kako ih oni zovu, i dalje biti deo jednog, za državu Srbiju, nepriznatog sistema?
Šta je izlaz iz ove krize? Država Srbija mora da što pre raspiše lokalne izbore na Kosovu i Metohiji. Ako ne može pre marta, za kada su planirani lokalni izbori u celoj Republici, onda postoji još jedno rešenje, a to je formiranje privremenih opštinskih veća.

Oliver Dulić

| Predsedava
Da li se još neko javlja povodom ovog amandmana? (Ne)
Narodni poslanik Miletić Mihajlović predložio je da se posle člana 37. doda novi član 37a.
Vlada nije prihvatila amandman, Odbor za odbranu i bezbednost predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Miletić Mihajlović, a potom narodni poslanik Srđan Šajn.
...
Socijalistička partija Srbije

Miletić Mihajlović

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji sam podneo u ime SPS-a glasi: „Član 37a. – u mirnodopskim uslovima, pripadnici Vojske Srbije, po odobrenju Generalštaba, u okviru svoje obuke mogu biti angažovani na realizaciji poslova i programa javnih preduzeća i ustanova, lokalnih samouprava i drugih privrednih subjekata, pod uslovima koje obe strane učesnice ugovore“.
Dakle, ovde je reč o tome da bi jedinice, odnosno pripadnici Vojske Srbije mogli da, u okviru svoje redovne obuke u mirnodopskim uslovima, učestvuju u nekim poslovima, obavljaju određene poslove koji će biti korisni, s jedne strane, za našu društvenu zajednicu, lokalnu samoupravu, privredna preduzeća ili neke druge subjekte u okviru naše države, a, s druge strane, od toga bi imala korist i Vojska.
Imamo u prošlosti takve primere da su pripadnici, raniji pripadnici JNA, Vojske Jugoslavije, bili angažovani na takvim poslovima. Na primer, inženjerijske jedinice koje su radile na modernizaciji puteva ili osposobljavanju nekih putnih pravaca, ili na gradnji mostova itd. Naravno, postoje i druge struke koje su interesantne i gde bi Vojska mogla da bude učesnik u ovakvim poslovima.
U obrazloženju Vlade Srbije se kaže da je amandman odbijen iz razloga što je nadležnost Vojske Srbije utvrđena članom 139. Ustava Republike Srbije.
Član 139. Ustava Srbije kaže: ''Vojska Srbije brani zemlju od oružanog ugrožavanja spolja i izvršava druge misije i zadatke, u skladu sa Ustavom, zakonom i principima međunarodnog prava koji regulišu upotrebu sile''.
Dakle, iz ove odredbe Ustava, koja govori o angažovanju Vojske u slučaju rata, ne vidim da je zabranjena upotreba jedinica ili Vojske Srbije u mirnodopskim uslovima na način kako je predloženo ovim amandmanom.
Konačno, može se postaviti još jedno pitanje. Mi imamo u sadašnjim uslovima priličan broj vojnih obveznika, odnosno vojnika koji, usled prigovora savesti, ne služe Vojsku pod oružjem, već su raspoređeni u nekim ustanovama, državnim ili nekim humanitarnim organizacijama itd., i to se, verovatno, odvija na osnovu nekog propisa, nekog ugovornog odnosa bilo koje vrste. Postavlja se pitanje, kako to Ustav dozvoljava, a ne dozvoljava na ovakav način, kako sam naveo, što bi bilo zaista korisno za našu državu, što bi bilo korisno za Vojsku Srbije?
Smisao ovog amandmana je da se u okviru redovne obuke, u stvarnim uslovima, Vojska obučava na najbolji mogući način, jer kada dođe rat i kada se ta vojska upotrebi u ratnim operacijama, onda je to stvarna situacija, nije više zamišljena situacija. Prema tome, zaista ima smisla ovakav način angažovanja Vojske, jer je višestruko i obostrano od velike koristi.
Kroz ovakav vid saradnje Vojske sa subjektima naše društvene zajednice, imali bismo ono što je zaista potrebno, jer bi se pokazalo da je to narodna vojska, da je to vojska koja pripada ne samo državi kao jednom sistemu, kao jednom aparatu, već pripada zajednici, pripada tom narodu. Uostalom, pripadnici te vojske dolaze iz naroda i onda se to osvedočava, jedno sažimanje i međusobno pripadanje.
Iz tih razloga i s takvom logikom, SPS predlaže ovakav amandman, zato što bi to bilo višestruko korisno. Zahvaljujem.

Oliver Dulić

| Predsedava
Zahvaljujem, gospodine Mihajloviću.
Reč ima narodni poslanik Srđan Šajn, potom narodni poslanik Vidoje Jovanović.
...
Romska partija

Srđan Šajn

Javljam se po čl. 225. i 226.
Izvinjavam se svim narodnim poslanicima, posebno predsedniku Skupštine, što na ovaj način moram da komuniciram sa ministrom za kulturu. Jednostavno, već tri-četiri meseca, izabrao je da sa mnom komunicira putem poslaničkih pitanja i odgovora. Ja se svima vama izvinjavam, posebno predstavnicima iz DS-a, ali nemojte meni da zamerite. Ja sam tražio da s njim razgovaram, ali je on ovako izabrao. Radi se o sledećem.
Dobio sam odgovor na poslaničko pitanje, gde ministar za kulturu, između ostalog, kaže da je predložio opštini Inđija i Pokrajinskom sekretarijatu za kulturu da se oformi romski teatar. Dalje govori da je predlog Ministarstva da plate zaposlenih i materijalne troškove snosi opština Inđija i Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje i kulturu, a programske troškovi bi snosilo Ministarstvo za kulturu.
Mislim da je ovo neodrživo, iz sledećih razloga. Mi nismo predlagali da se oformi ni opštinski teatar, ni pokrajinski teatar, nego smo predlagali da se oformi Romski teatar Srbije, dakle, ustanova kulture od republičkog značaja. Mislim da nije održiva situacija da opština Inđija snosi tako veliki deo troškova.
Moram da vam kažem da Romi ne žive, kao Mađari, pretežno u Vojvodini. Romi su podjednako raspoređeni na celoj teritoriji Srbije. Verujte mi, ukoliko se bude na taj način finansiralo, nećemo moći da ubedimo opštinske i pokrajinske vlasti da ta pozorišna trupa ode do Roma na Kosovu, da im tamo održi pozorišnu predstavu, da ode, recimo, do Bujanovca, ukoliko bude dečija predstava, da tamo govori deci u Bujanovcu. Na taj način, formiramo jednu pokrajinsku instituciju, jednu opštinsku instituciju i ne dobijamo ono što želimo, a to je da zadovoljimo potrebe 500.000 građana ove države, pripadnika romske nacionalne manjine. Usput da kažem da će to sigurno da prate i građani drugih nacionalnih zajednica, to stvaralaštvo.
Ja bih još jednom uputio pitanje ministru kulture - da li se druge ustanove i pozorišta od republičkog značaja finansiraju iz opštinskih i pokrajinskih budžeta ili ne? Ukoliko se i druge institucije na takav način finansiraju, želim da me obavesti koliko je to u procentima, tako da ista ta pravila primenimo i na Romski teatar Srbije, a ne na romski teatar Inđije ili romski teatar Vojvodine.