Hvala, gospodine Albijaniću.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, podneo sam amandman na član 14. stav 4, u kome tražim da se preciznije definiše stav 4. ovog člana, gde se traži odgovornost Ministarstva odbrane predsedniku Republike.
U samom članu postoje 43 tačke koje govore šta treba da radi Ministarstvo odbrane, koje su njegove nadležnosti, koje su njegove obaveze, šta uređuje, šta planira, šta organizuje, predlaže, kakvu izradu pravi itd.
Obrazloženje Vlade je više nego nejasno, jer se kaže da se amandman ne prihvata iz razloga što se rešenjem člana 14. stav 4. Predloga zakona, upravo, ''uređuje način izvršavanja akata koje donosi predsednik Republike'', s tim se apsolutno slažemo, to potvrđuju ove 43 tačke, ''i akata koje po njegovom ovlašćenju donosi ministar odbrane'', s tim se ne slažemo, ''kao i odgovornost ministra odbrane za njihovo izvršavanje, pa je nepotrebno to posebno naglašavati''.
Piše - pa i odgovornost, ne piše kome. Jedna rečenica ne menja suštinu ovog člana. Važno je da se, iza termina "odgovornost", dodaju reči "predsedniku Republike", zato što možemo da dođemo u ovu situaciju u koju ste i vi došli, da jedan ministar bude iz jedne stranke, da predsednik Republike bude iz druge stranke i da tu neslaganje može da bude poprilično zastupljeno, posebno oko akata koja po njegovom ovlašćenju donosi ministar.
Dakle, šta hoću da kažem? Ako ministar donese neki akt s kojim se ne slaže predsednik Republike, on nema kome da odgovara, osim što je to formalno ovde naznačeno. Ako ministar, recimo, donese akt da treba ići u mirovne misije negde po svetu, a s tim se predsednik Republike ne slaže, kome on odgovara?
Ili, predsednik Republike se slaže za dve zemlje, a on napiše akt za šest zemalja, primera radi, kome onda odgovara ministar odbrane?
Zbog toga sam podneo amandman, da bi ove stvari bile preciznije, što sam i naveo u obrazloženju amandmana.
Samo neke tačke ću da pročitam, radi javnosti. Pošto se cela tačka, tačnije, član 14, odnosi na Ministarstvo odbrane, prirodno je da postavim neka pitanja samo ministru.
Ovde su obaveze koje su opštepoznate – "izrada nacrta strategije nacionalne bezbednosti Republike Srbije", znači, morate da upoznate s tim predsednika i da budete odgovorni njemu. "Izrada nacrta zakona o potvrđivanju međunarodnih ugovora", treba li da zna predsednik šta sadrži neki ugovor? Naravno da treba i, ako se s tim ne slaže, da odgovarate njemu ako ste ga primenili.
"Predlaganje uputstva o metodologiji za izradu planova odbrane", samo ću neke tačke da pročitam, da ne bih čitao svih 43. ''Izvršavanje odluka predsednika Republike o upućivanju profesionalnih vojnih lica u multinacionalne operacije''. To je ovo što sam rekao na početku. "Planiranje, organizovanje, sprovođenje i kontrola mera civilne zaštite". Šta ako to nije dobro isplanirano? Hoćete li odgovarati predsedniku za to?
"Istraživanje, razvoj, proizvodnja i promet naoružanja i vojne opreme". Šta ako nema razvoja, šta ako nema proizvodnje, šta ako nema prometa naoružanja i vojne opreme? Za to treba, možda, samo da odgovara ministar ili predsednik, pa da neki drugi predstavnici političkih stranaka zauzmu stav i prema predsedniku ove zemlje.
"Planiranje, organizovanje, nadzor i izgradnja vojnih objekata". Ovo je zanimljivo, zbog Maršalata na Dedinju.
Znači, sve su to obaveze Ministarstva odbrane ili ministra, za koje on mora da odgovara predsedniku, zbog čega sam tražio da se obavezno, u stavu 4. člana 14, dodaju reči: "i predsedniku Republike", da bi neke stvari bile jasne; ne mora da znači da će predsednik Republike biti iz iste stranke kao i ministar.
Ovo su, suštinski, iste stvari, samo su preciznije, kako ne bi došlo do nekih zloupotreba, da se "vruć krompir" prebacuje iz jedne ustanove u drugu, pa da se, na kraju, krivac za neke loše poteze uopšte i ne prepozna.
Druga stvar, iskoristiću ovaj amandman da pitam ministra o nekim detaljima u vezi s Ministarstvom odbrane, tačnije s Ministarstvom gde je on nadležan od ove godine.
Dakle, devet visokih oficira iz vrha Ministarstva odbrane ide u penziju za Novu godinu, kao poklon.
Među njima ima doktora nauka i redovnih profesora, koji su učestvovali u odbrani zemlje od NATO agresije. Primera radi, pukovnik Marković, pukovnik Mišković itd. To su ljudi sa velikim iskustvom, koji poznaju Vojsku, a sada se, pod okriljem nekakve reforme Vojske, šalju u penziju kao nepotrebni Vojsci.
Ko onda vrši tu reformu, postavlja se pitanje? Na ta mesta postavljaju se nestručni ljudi, koji nemaju podršku ni od svojih kolega, jer svi znaju kako su dospeli na to mesto. Sada čestiti oficiri, koji su herojski branili svoju zemlju, s velikim strahom očekuju velike korake gospodina ministra i njegovih pomoćnika, koji su stručni koliko i on, jer su tu postavljeni ne kao stručnjaci, već kao ministrove kolege s fakulteta, kao što je pomoćnik ministra Ilija Filipović. Postavlja se pitanje, odakle je on doveden na mesto pomoćnika, koliko je stručan u oblasti koju obavlja, da li poznaje sistem u koji je došao?
Zar čoveku koji sprovodi reformu, za njega, nepoznatog sistema, nisu potrebni ljudi sa iskustvom, koji će mu pomoći u obavljanju dužnosti? Ne, nisu mu potrebni, jer on ne želi da unapredi, već da upropasti do kraja ovu vojsku. On je samo jedna karika u lancu koja ide preko ministra odbrane i njegovih nalogodavaca.
Gospodin ministar govori o poboljšanju materijalnog stanja vojnih lica, ali na tome se ništa ne radi i vojna lica to poboljšanje ne osećaju, pogotovu ovih devet koji sada dobijaju, kao nagradu, to da za Novu godinu idu u penziju mimo svoje volje.
Ovde se postavlja pitanje, koliko oficira i podoficira živi u kasarnama i vojnim objektima, koliko je novorođenih beba pravo iz porodilišta došlo u kasarnu i koliko je ljudi preminulo u kasarnama, a da nisu dočekali da dobiju ono što su svojim radom zaslužili, da ih porodica isprati iz svog doma, a ne iz sobe, u kojima i danas neki provode, gospodine ministre, po 15 godina?
Našlo je ovo ministarstvo odbrane rešenje i tog stambenog pitanja. Njihov odgovor je jednostavan, pa kaže čuveni Ponoš - za njih će se pobrinuti majka Srbija, majka priroda, i to na sastanku sa stambenim organima ovog ministarstva. Onda nije ni čudo što grupu ljudi, vojnih beskućnika, kako su sebe nazvali, niko nije udostojio vremena, pa ni vi, gospodine ministre, da ih prime, pa su ti ljudi po kiši i snegu proveli 39 radnih dana.
I dan-danas, niko im nije dao nikakav odgovor, a tražili su samo razgovor i sastanak s ministrom, jer su imali neke predloge rešenja za svoj problem.
Podsetiću vas da u tim kasarnama žive i podoficiri i oficiri, penzionisana vojna lica sa svojim porodicama, koja nemaju pravo na posetu, jer žive u kasarnama, nemaju pravo na goste, nemaju pravo na slavu, ni na bilo šta, jer žive u vojnim objektima.
Da bih ovo potkrepio ovo što sam rekao, navešću primer. Gospodine Šutanovac, da li je tačno da gospodin Svetko Kovač, koji je penzionisan krajem 2005. godine, u činu generala obavlja još uvek dužnost načelnika, ili direktora Vojno-bezbednosne agencije, i dalje radi na radnom mestu direktora ili načelnika, nisam precizan, iako je penzionisan već dve godine?
Šta je kvalifikacija za to radno mesto i koje je to rezultate postigao da i kao penzioner bude načelnik VBA?
Da li je i koliko je ostvario radnog staža? Koliko je realizovao težišni zadatak, konkretno, obezbeđenje ministra Vojske, ubijenog Pavla Bulatovića, zato što je on bio nadležan? Da li je Svetko Kovač član Upravnog odbora "Jugoimport SDPR", Savezne direkcije za promet robnih rezervi sa posebnim namenama? Nije.
Da li ste vi, gospodine ministre, bili član Upravnog odbora iste firme? Niste.
Da li sin Svetka Kovača radi u SDPR-u, a ćerka u Kabinetu Borisa Tadića? Po kom osnovu je dobio ili stekao kuću pored VMA, u Raškoj ulici broj 22?
Kada povežemo sve ove stvari i ove prijateljske veze s fakulteta ministra, sa nekih smerova, kao što su smerovi za parne kotlove, pa se nazivaju ''umotani u mašnu'', hidroenergetika itd., dobićemo jasnu sliku zašto Vojska stagnira.
Na kraju, gospodine ministre, želim da vam nešto poklonim. Ovo je oštećen avion F16 NATO avijacije, koga su oborili ''lardovi'' vojnici iz kasarne Bar, ili 63. motorizovane brigade, gde sam služio vojni rok. On je srušen, sleteo je prinudno, tako oboren, na albansku teritoriju, od topa "bofors", koji i sada postoji, i to samo deset komada u Srbiji, a 15 je ostalo u toj kasarni i njima raspolaže Vojska Crne Gore, profesionalna Vojska Crne Gore.
Ovaj amandman se uklapa u ovu priču, time što sam tražio da vaša odgovornost bude direktno usmerena prema predsedniku Republike, jer ako nemate odgovornost prema predsedniku Republike, koji će sigurno biti Tomislav Nikolić, završićete kao i ovaj avion. Hvala.