Dame i gospodo narodni poslanici, zbog čega su Hrtkovci značajni?
Tačno, to jeste mesto zločina i to treba javno reći, mesto zločina koji je počinio Zapad, odnosno SAD i Evropska unija. Oni su pokušali da stvore aferu i da žrtvu optuže za zločine koje su oni počinili. Zbivanja u Hrtkovcima počinju onda kad se iz hrvatskih gradova masovno isteruju Srbi. To je bilo značajno pre ''Oluje'', to je 1991, 1992. i 1990. godina. Između ostalog, imate u izveštaju Ujedinjenih nacija da je iz Hrvatske, iz gradova, proterano preko 250.000 Srba.
Kada su krenuli da traže nov dom, jer im nije bilo opstanka u Hrvatskoj, tada su, uz pomoć Rimokatoličke crkve, uz aktivnu ulogu katoličkih sveštenika, krenuli da razmenjuju srpsku imovinu u Hrvatskoj za imovinu Hrvata u Hrtkovcima. Dolazimo do nespornih činjenica, da je svaka takva imovina bila zamenjena na višestruku štetu Srba.
Ispričaću vam samo jedan primer. Čovek koji je zamenio svoju imovinu za imovinu Srbina u Hrvatskoj, u gradu Šibeniku, pre nekoliko meseci vratio se u svoju kuću, otkupio je od onoga s kim se zamenio, dao je 30.000 evra, prodao onu imovinu koju je ovde zamenio sa Srbinom i zaradio preko 250.000 evra.
Zato su Hrtkovci izuzetno značajni. Hrtkovci su mesto u kome žrtva treba da bude proglašena za zločinca i da odgovara.
Zahvaljujući Vojislavu Šešelju, zahvaljujući timu za odbranu Vojislava Šešelja, mi smo prikupili sve podatke, sistematizovali i objasnili svačiju ulogu u tom zločinačkom poduhvatu. Oni koji su zainteresovani da dođu do istine, mogu da uzmu i da pročitaju knjigu, videće da je od prve, odnosno od naslovne strane, pa do zadnje korice, sve istina. Nažalost, u tom zločinačkom poduhvatu, najtežu i najštetniju ulogu igrali su pojedinci iz srpskog naroda, koji su se zarad para stavili u službu srpskih neprijatelja. Zato su dobili adekvatan naziv. Hvala.

Na član 36. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Željko Vasiljević, Bojan Milovanović i Rajko Baralić.
Vlada nije prihvatila amandman, Odbor za odbranu i bezbednost predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Željko Vasiljević.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, uvaženi gospodine ministre, ja ću ukratko pročitati o čemu se radi. Naš predlog je da se posle stava 2. doda novi stav 3, koji glasi: "Mobilizacija Vojske Srbije se vrši u slučaju ratnog ili vanrednog stanja".
Šta je intencija našeg amandmana? U obrazloženju smo rekli da je članom 99. tačka 5) Ustava Republike Srbije predviđeno da samo Skupština Republike Srbije proglašava ratno i vanredno stanje i, u članu 105. tačka 2), da proglašava i ukida vanredno stanje. Iz navedenih ustavnih odredaba proizlazi i obaveza da se zakonom reguliše u kojim se to slučajevima vrši mobilizacija.
Moram da vam kažem, iako ste u obrazloženju rekli da ste u stavu 1. odredili kada se vrši mobilizacija, ako pročitate pažljivije stav 1, on kaže – Mobilizacijom, Vojska Srbije iz mirnodopske organizacije i stanja prelazi na ratnu organizaciju i stanje pripravnosti i operativne gotovosti za izvršenje misija i zadataka.
Kao zadatak i kao ovakvu ideju, mi ovu odredbu ne sporimo. Da li ćemo da sporimo ovu reč - misija, to nije tema ovog amandmana, da se o tome raspravlja. Mi uopšte ne sporimo da ste vi stvarno pogodili šta se mobilizacijom dešava sa stanjem Vojske. Međutim, mi smo amandmanom predložili kada se vrši mobilizacija Vojske.
Vi ste nama, u obrazloženju za odbijanje ovog amandmana, odgovorili da se mobilizacija odnosi na prelazak na ratno stanje i stanje pripravnosti. Ni to obrazloženje ne sporimo i stvarno mislimo da je to potpuno logično obrazloženje, ali ne za ovaj naš stav.
Možemo da dođemo u jednu hipotetičku situaciju, da predsednik, ministar, načelnik Generalštaba, podržavaju jednu političku opciju, a Skupština donese odluku o proglašenju ratnog stanja. Politička stranka koja ima sve ove funkcije ne podržava tu odluku Skupštine, glasa protiv nje. Da li onda možemo očekivati da će u slučaju takve odluke Skupštine, ljudi koji stoje na čelu države, na čelu Ministarstva, na čelu Generalštaba, reći, mi nećemo da proglasimo ratno stanje?
Ja vas molim da dobro razmislite o ovome što kažemo. Želimo da se ovim stavom 3. obezbedimo od ovakve situacije, a mislim da bi njegovim unošenjem u ovaj član zakona, apsolutno, izbegla mogućnost da se neko, u slučaju proglašenja ratnog i vanrednog stanja, po članu 200. i 201. Ustava Republike Srbije, a na osnovu člana 99. stav 5. tog istog ustava, ogluši o odluku Skupštine.
Da bih omogućio i drugima da nešto kažu, nadam se da ćete, u danu kada se budete izjašnjavali o amandmanima, razmisliti o ovome što smo mi, u ime SPS-a i Pokreta veterana Srbije, podneli.

Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 38. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Željko Vasiljević, Rajko Baralić i Dušan Bajatović.
Vlada nije prihvatila amandman, Odbor za odbranu i bezbednost predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 39. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Čolić.
Vlada nije prihvatila amandman, Odbor za odbranu i bezbednost predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da amandman nije u skladu sa Ustavom i pravnim poretkom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Dušan Stupar.

Na član 39, narodni poslanik Dragan Čolić je, u ime Poslaničkog kluba SRS-a, podneo amandman da se, posle tačke 1), dodaje tačka 2): "da je odslužio vojni rok pod oružjem".
Znači, član 39. definiše prijem u profesionalnu vojnu službu.
Gospodine ministre, vama još nisam postavio pitanje. Ne znam šta vam znači to dobacivanje s mesta za žene, jer ovde, u obrazloženju člana 39, ne znam da li ste vi to pisali ili neko drugi, ne vidi se nigde u ovih pet navedenih stavki da se ti uslovi jednako odnose i na žene i na muškarce. Mi vam nismo postavili to pitanje, gospodine ministre, mi smo tražili da se posle člana 1. ubaci član 2, da za onog ko traži prijem u profesionalnu vojnu službu bude uslov da je služio vojni rok pod oružjem.
Vaše obrazloženje nema blage veze, gospodine ministre, s amandmanom narodnog poslanikom Dragana Čolića. Šta vi kažete u obrazloženju?
Amandman se ne prihvata, s obzirom na to da se članom 39. Predloga zakona propisuju opšti uslovi za prijem u profesionalnu vojnu službu, koji se, shodno članu 11. Predloga zakona, jednako odnose i na žene i na muškarce.
Izvinite, molim vas, gospodine ministre, šta to znači - jednako odnose? Mislite, zbog toga što amandman glasi – da je odslužio vojni rok pod oružjem, da zbog toga nisu jednaki, odnosno da se ne odnosi i na žene i na muškarce.
Ono što je interesantno i što može da se vidi u vašem odnosu prema jednom i drugom zakonu, to je da ste se branili do sada ćutanjem. Niste izlazili, već s mesta dobacujete i kažete, ovo može, ovo ne može, ovde niste u pravu. Vi treba da izađete i da kažete zašto amandman nije dobar, šta je suština.
Vi hoćete da primite u profesionalnu vojnu službu nekoga ko nije imao vojnu obuku, ko nosio naoružanje, ko nije prošao nikakvu taktičku obuku i po vašoj organizaciji će postati profesionalni vojnik. Kako može da postane profesionalac u profesionalnoj vojnoj službi neko ko nije imao dana taktičke obuke, ko nije video naoružanje, a sutra treba da primi mlade vojnike i da sa njima prolazi tu obuku?
Da li vi, gospodine ministre, tako zamišljate odbranu uopšte, da će sutra, na čelu svih tih komandnih tela, nekih službi koje će biti profesionalci, biti neki koji nisu služili vojni rok, koji ni dana nisu imali obuke, koji ne znaju šta je oružje uopšte? Vi ste po tom principu zasnovali odbranu naše zemlje.
Sumnjam da ste vi pisali ovo, pošto vas dobro poznajem sa Zvezdare, znam da ste kadar sa Zvezdare, mislim da je gospodin Krasić bio u pravu kada vam je rekao da vi ne stojite, sigurno, iza ovoga, da iza ovoga ne stoje profesionalci iz Vojske, da je to neko napisao da bi se sistem Vojske urušio još više.
Nemoguće je, ne možete objasniti, jer ovaj amandman nema smisla. Zamislite sutra bilo koga ko nije odslužio vojni rok, da ga primite po ovom kriterijumima koje ste napisali i da sutra, kao profesionalac, u vojnoj službi dobije zaduženje da vodi neki vod, da negde komanduje – kome će on da komanduje? Gde, u pozorištu, u biblioteci, tamo gde je menjao pelene?
Znači, vi ćete biti u situaciji da nekoga, uslovno, ko je blizak vama, pa nije u situaciji da dođe do posla, tako uposlite, pa ćete ih onda ubaciti, pa će oni stvarno biti pravi profesionalci u Vojsci.
Smatram da vaše obrazloženje nema smisla, zato što odgovarate članom 11. Tačno je da u članu 11. piše ovo što ste rekli. Ali, ne možete reći da se Predlog zakona jednako odnosi na žene i muškarce. Ako hoćete nekog da primite u profesionalnu vojnu službu, taj treba sutra negde nešto da radi profesionalno, da komanduje nekome, da nešto radi. A, pri tom, ne uvažavate amandman koji je podneo poslanik Dragan Čolić – da neko mora da je odslužio vojni rok pod oružjem.
Znači, ne možete nekog uzeti tako, služio je, dizao je zavesu u pozorištu, bio je negde u muzeju i sada, odjednom, postaje profesionalac.
Gospodine ministre, koliko god se mi trudili da ovim našim amandmanima poboljšamo ovaj zakon, vi se sve vreme, koliko sedite u sali, niste udostojili da izađete i da kažete da amandmani koje podnosimo nemaju nikakvog smisla, koliko god da je loš, katastrofalan zakon.
Praktično, sve što je urađeno od vremena Borisa Tadića, od Davinića, pa do vas, vi ste za ovih sedam godina, ono što su kolege poslanici pričali, časne i poštene ljude koji su radili u Vojsci, koji nemaju mrlju u svom radnom veku, pre vremena poslali u penziju.
Da su bar ispunili neki uslov, pa da kažemo da je normalno da kada čovek ispuni uslov ide u penziju. Vi ste ih sklonili, zbrisali, niste im dali uopšte mogućnost da završe svoj radni vek - pukovnici, potpukovnici, generali.
Da li su oni nepošteno radili? Da li ste za nekog od njih našli da je pravio malverzacije, naneo štetu državi, naneo štetu Vojsci, da ste ga zbog toga krivično gonili, da ste ga zbog toga kaznili? Onda biste bili pravi ministar. Vi ste našli najjednostavnije rešenje – dajete im otkaz, pošaljete pre vremena u penziju, sklonite ih od Vojske, sklonite ih od očiju javnosti, da ti ljudi nemaju prilike da nešto iznesu.
Pre neki dan ste imali priliku da čujete od kolege Krasića o čuvenoj aferi ''Satelit''. Od Davinića, da kažem da više od godinu dana nije bilo afera koje su bile vezane za Vojsku. Od te afere ''Satelit'' ništa niste rešili. Šta je sa ''Satelitom'', ko to plaća, šta se dešava? Posle toga, smenjujete ljude iz ove komisije, šaljete ih u penziju. Gospodin Krasić vam je tačno rekao, imenom i prezimenom, koji su to ljudi.
Vi ste uzeli, znači, koliko je bilo predviđeno budžetom za nabavku telekomunikacione opreme, 900 miliona, a napravili ste posao od 3 milijarde i 900 miliona.
Da li je moguće da u ovom budžetu, bio je predlog da se usvaja u ovom periodu, nisu bile predviđene te tri milijarde, pa da je budžet povučen dok ne usaglasite stavove, pa, ajmo da se u budžetu nađu još te tri milijarde koje će se u narednom periodu trošiti, i onda se budžet ponovo vraća?
Reći ću vam ja, gospodine Šutanovac, ako vas interesuje, pošto ste bili odbornik u istom sazivu, samo na početku, kada ste podneli ostavku i u Gradskoj skupštini i u opštini Zvezdara. Gospodin Radulović me odlično zna, pa nije problem.
Na to pitanje gospodina Krasića, vi ste prećutali. Ako nije tačno ono što je rekao gospodin Krasić, kao ozbiljan, odgovoran čovek, ministar, gospodin u godinama, trebalo je da izađete i kažete – gospodine Krasiću, to što je potpisano s moje strane, ja sam to potpisao, nisam znao, bio sam u zabludi, ovaj Filipović me nije dobro obavestio, jeste da ga znam iz SDPR-a, ali očigledno da me pogrešno informisao.
Znači, ne možete kao ministar da se branite ćutanjem, ako tako mislite da branite i državu...
(Dragan Šutanovac s mesta: Vi me napadate?)
Ja vas ne napadam, gospodine ministre. Ja se obraćam javnosti, poslanicima i građanima Srbije.
(Dragan Šutanovac s mesta: Što bih se ja branio?)
Ja ne znam zašto vi s mesta meni dobacujete, gospodine ministre. Nemam razloga da s vama polemišem na ovakav način.
Molim vas, gospodine potpredsedniče, da me zaštitite od ministra.

Samo izvolite.

Ministar sve vreme dobacuje, pravi mi nervozu, zbunjuje me, ne znam gde sam stao. Pošto imam dovoljno vremena, sad treba da ponovim, radi poslanika, radi javnosti, da čuju o čemu se tu radi.
Gospodine ministre, mene nećete dekoncentrisati. To niste uspeli ni na opštini Zvezdara, kada ste to isto radili.
(Dragan Šutanovac s mesta: Jesam, smenili smo vam predsednika za sedam dana.)
Da, smenili ste nam predsednika za sedam dana – svaka vam čast. Ako ste tako radili kao što ste radili u opštini Zvezdara, pošto će izbori biti vrlo brzo, a građani su imali prilike da vide kako vi radite u opštini Zvezdara, kako radite u celoj Srbiji, nadam se da će na novim izborima građani odlučiti ko će voditi ovu državu, ko će voditi ovu vojsku, ko će odgovarati za sve silne afere koje ste imali, za to što ništa niste uradili za sedam godina.
Afera vezanih za Vojsku je dosta bilo, ali ste vi, kao ministar, morali to da raščistite. Kada preuzmete odgovarajuće ministarstvo, a imate saznanje da sam ja bio pomoćnik ministra ili neko u tom ministarstvu, nema veze što sam iz G 17 plus ili iz druge stranke, vi to morate da raščistite. Jer, taj teret nosite vi, vi ste, znači, preuzeli sve to.
Prema tome, gospodine ministre, kakav vam je zakon, kako se ponašate, ako tako bude branili Srbiju, srpski narod i građane Srbije, što narod kaže – obrali smo bostan.

Zahvaljujem, kolega Stupar.
O amandmanu ima reč narodni poslanik Bojan Milovanović.

Dame i gospodo, kolege narodni poslanici, gospodine ministre, moj kolega Dušan Stupar je podneo vrlo sličan amandman, nije istovetan tekst, ali ću probati da obrazložim.
Znači, u amandmanu koji sam podneo na član 39, u postojeći član dodaje se tačka 6) – da je odslužio vojni rok pod oružjem.

Kolega, molim vas da govorite o amandmanu kolege Čolića.