Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, ovaj amandman izaziva brojne polemike i dileme i postavlja brojna pitanja.
Ta pitanja odnose se na proste činjenice. Da li je država Srbija davala saglasnost do sada za otvaranje diplomatskih predstavništava, kulturnih misija, ekonomskih centara, informativnih centara na Kosovu i Metohiji? Da li je neka strana država, ili međunarodna organizacija uopšte, od Srbije tražila saglasnost da otvori diplomatsku misiju, konzularno predstavništvo, kulturni centar, informativni centar, ekonomski centar na prostoru KiM? Nisam čuo. Da li je Republika Srbija uložila protest nekoj stranoj državi zbog toga što, mimo saglasnosti, znanja i obaveštenja države Srbije, otvara DKP, informativne, kulturne i druge centre na KiM? Nije.
Dakle, kako onda Srbija pretenduje da bude suverena na čitavoj svojoj teritoriji, odnosno na delu koji se naziva Kosovo i Metohija? Ako se tamo bez saglasnosti, čak bez znanja, bez obaveštenja, bez pitanja otvaraju razne misije i predstavništva, onda je potpuno jasno da onaj ko to dozvoljava, ili ko se za to uopšte ne pita, i nije suveren na tom delu državne teritorije.
Ali, mi imamo jedan obrnut slučaj. Čini mi se da je Srbija počela sama da otvara sedišta, predstavništva nekih institucija KiM u Beogradu.
Evo mog pitanja. Gde je sedište Muzeja KiM? U Beogradu. Gde je sedište lista "Jedinstvo"? To je jedini srpski list na KiM. U Beogradu. Gde je sedište Pokrajinske biblioteke KiM? Gde je sedište Uprave prihoda KiM? U Beogradu. Gde je sedište Fonda za PIO? Opet u Beogradu. Gde sede direktori ili predstavnici tih institucija KiM i primaju platu 200%? U Beogradu. Gde sede direktori 40 zdravstvenih centara sa KiM i primaju takođe duple plate? U Beogradu.
Dakle, mi smo sami, danas, pre nego što je iko priznao nezavisnost Kosova i Metohije, sve izmestili sa KiM. Sedišta svih tih institucija ove države u odnosu na njen deo koji se naziva KiM nalaze se u Beogradu. Nemojte onda da se bavimo lažnim patriotizmom, jeftinom patriotskom demagogijom i licemerjem. To je sve licemerje. To je sve politika duplih aršina.
I još nešto, da iskoristim priliku, do Kosova je opština Kuršumlija. Znate li, gospodine ministre, da je granica između opštine Kuršumlija i KiM dugačka 109 kilometara? Znate li da na toj granici ima oko 15 sela? Znate li da tri sela više nemaju nijednog stanovnika? Znate li da od tih 15 sela na granici između opštine Kuršumlija i KiM ima ukupno oko 300 građana? Tamo Srbija polako umire, tamo Srbija polako nestaje, ne mora niko da nam uzima ništa.
A onda se ljudi koji protestuju, rezervisti iz tog kraja, pretvaraju u Palestince i Kurde i oglušuju se svi o njihove zahteve. Ne kaže se - ajde bar da razgovaramo, da nađemo neki zajednički jezik - nego bahato, arogantno, bez ikakvih argumenata, umesto da Srbija brine, motiviše, mobiliše i stimuliše ljude koji tamo žive. Tamo, prvo vam otpadaju točkovi od Prokuplja do Kuršumlije, tamo više ne može normalno da se dođe, a onda sve pusto. Polako Srbija umire.
Država, ako želi da bude suverena, pogotovo mora da vodi računa o pograničnom području. Mora da vodi računa, da poštuje ljude koji tamo žive. Ja sam juče, na mitingu gde je bilo preko tri hiljade ljudi, poručio i sada, gospodine ministre, ne znam da li vas interesuje, apelujem na Vladu i tražim, kao narodni poslanik DHSS, da se jedna od narednih sednica Vlade održi u Kuršumliji, tu pored Kosova, da se vidi kako ti ljudi žive, da se vide njihovi zahtevi, da se vidi ambijent. Kako da se brani KiM kada se napušta Kuršumlija i dižu ruke od Kuršumlije?
Očekujem odgovor za predstavništva, i za ove duple plate, i za institucije KiM čiji direktori sede u Beogradu i primaju platu 200%. Naravno da onda ovim rezervistima ne može da se plati ništa. Hvala.