Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 9. ovog zakona, koji reguliše način rada Saveta. Morao bih pročitati šta se podrazumeva pod članom 9, da bi građani Srbije i narodni poslanici, koji su se sada pridružili sednici, shvatili o čemu se radi.
"Sednicu Saveta saziva predsednik Republike. Predlog dnevnog reda sednice utvrđuju predsednik Republike ili predsednik Vlade. Sednicom Saveta predsedava predsednik Republike, a ako je on sprečen - predsednik Vlade. Zaključke i druge akte Saveta potpisuje predsednik Republike. Sednice Saveta održavaju se po potrebi, a najmanje jednom u tri meseca. Predsednik Republike može, na svoju inicijativu ili na inicijativu člana Saveta, pozvati na sednice Saveta rukovodioce drugih državnih organa i institucija i druga lica koja nisu članovi Saveta."
Od prethodnih govornika SRS čuli ste ko su sve članovi Saveta za nacionalnu bezbednost. Gospodin Petar Jojić je obrazložio vrlo opširno šta i čime će se baviti Savet za nacionalnu bezbednost. Ovde se postavlja više pitanja.
S obzirom da predsednik države i predsednik Vlade kohabitiraju u politici, momentalna situacija kakva je kod situacije predsednika i predsednika Vlade, pitanje je - kojim smerom i koji dnevni red će imati Savet kad predsedava predsednik Republike, a koji će dnevni red biti i kojim će smerom sednica ići kad predsedava predsednik Vlade?
S obzirom da imaju pravo na sve kontrole državnih organa, kako je to Petar Jojić objasnio, od mesne zajednice, opštine i svih ostalih državnih organa, suštinska su pitanja - kako će se sednice voditi i kojim smerom će ići kad predsedava predsednik Republike, a kojim smerom će ići kad predsedava predsednik Vlade.
Podneo sam amandman da se član 9. briše. U obrazloženju amandmana sam napisao da se predlaže brisanje ovog člana, jer članom 3. Ustavnog zakona za sprovođenje Ustava Republike Srbije predviđeno je da se donese zakon o službama bezbednosti, a ne zakon o osnovama uređenja službi bezbednosti Republike Srbije, kako je predloženo. Republika Srbija nije savezna država. Ovaj zakon podrazumeva postojanje savezne države i država članica, koje bi donosile svoje zakone u skladu sa saveznim zakonom koji reguliše osnove uređenja određene oblasti.
Dame i gospodo narodni poslanici, ovde je čisto na vidiku možda skupštinska većina koja želi da podrži autonomašku ideju da se u AP Vojvodini izgradi Ustav Vojvodine, da se postavi predsednik AP Vojvodine, ministarstva.
U skladu sa korišćenjem ove govornice, kako autonomaši danas u ovom republičkom sazivu sebe volu da nazovu vojvođanskim poslanicima, tačno i konkretno se neki dan poslanik iz Lige socijaldemokrata Vojvodine izjasnio ovde za govornicom i jasno rekao da AP Vojvodina treba da ima predsednika.
U skladu sa ovim amandmanom i obrazloženjem koje sam dao, tim delom se tačno potire teza - da autonomaši koriste i ovu govornicu u republičkom parlamentu za sprovođenje svojih ideja.
Da bih vas podsetio što se tiče same bezbednosti i Saveta za nacionalnu bezbednost, koji bi trebalo da se bavi službama bezbednosti, u prethodnom sazivu, gde je skupštinskim Odborom za odbranu i bezbednost predsedavao i vodio ga srpski radikal Milorad Mirčić, održana je jedna sednica u Subotici, gde su dva odbora - za međunacionalne odnose i za bezbednost - održali zajedničku sednicu.
Radi se o bezbednosti, međunacionalnim odnosima u Vojvodini, gde se ministar, koji je i sada ministar za policiju, i šef BIA, koji je dan-danas isti čovek - Bulatović, šef BIA, došli su do zaključka, tj. ta dva odbora su donela do zaključak, na osnovu konstatacije šefa BIA i ministra policije, da su mediji vršili pritisak u AP Vojvodini na međunacionalnim odnosima i sukobima, gde su se sporadični, pojedinačni sukobi tretirali kao sukobi na međunacionalnoj osnovi.
Od tog vremena, na kojem je lično mestu sada i predsednik BIA, i ministar policije, na tom polju do danas ništa nisu uradili. I dan-danas mediji se služe takvim stvarima u političke svrhe i kada je potreba da se dignu tenzije u AP Vojvodine, kao što je bilo u skorašnjem, zadnjem vremenu, kada je Nacionalni stroj trebalo da promaršira Novim Sadom, gde su službe i ministar policije dozvolili kontramiting što se tiče fašističkog obeležja i fašista u Vojvodini, da se digne tenzija da u Vojvodini postoji fašizam.
Lično i apsolutno tvrdim da u Vojvodini fašizam ne postoji, ali na način kako je Ministarstvo policije i služba dozvolila kontramiting u Vojvodini, da se podignu tenzije u Vojvodini što se tiče fašizma, na isti takav način i sukob što se tiče nacionalnih manjina sada, koje zagovaraju vojvođanski poslanici u parlamentu, gospodin Balint je neki dan rekao da se na zapadu Bačke upisuju samo mađarske nacionalnosti u vojnu knjižicu ratnog rasporeda. Znači, samom tezom i izjašnjavanjem se dižu tenzije u Vojvodini za ovom govornicom.
Prema tome, na takav način, kao što se želi u Vojvodini da proklamiše određeni sukobi ili da se na neki način pokaže neki drugi odnos - kako nije u Vojvodini onako kako bi trebalo da bude - Služba državne bezbednosti i ostale službe koje su zadužene za taj deo uopšte ne reaguju.
Odgovornost je velika na SRS, s obzirom da SRS ima veliko utemeljenje i birače u Vojvodini, ima veliku odgovornost da sve ovo iznese. Naravno da ćemo to u predizbornoj kampanji Vojvodine sigurno izbrisati i pokazati da u Vojvodini ne postoji nikakvih međunacionalnih odnosa, da ne postoje nikakve teze, kao što su to hteli određeni poslanici za ovom govornicom da izgovore i da dokažu.

Zahvaljujem narodnom poslaniku Draganu Živkovu. Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić, pa potom Srboljub Živanović, pa potom Dušan Bajatović. Srpska radikalna stranka ima još sedam minuta. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, nadao sam se da će gospodin ministar da bude ovde. Ali, dobro, kaže da mu je dosadno.
(Predsedavajući: Molim gospodina ministra da zauzme svoje mesto.)
Međutim, ovo što ću da kažem je više zbog građana Srbije. Ministar to zna. Moram da kažem građanima Srbije da Srbija više nema ozbiljne službe bezbednosti na bilo kom nivou, da li je u pitanju BIA, Vojno-bezbednosna agencija ili neka druga služba. Više službe bezbednosti u Srbiji ne postoje, a razlog njihovog nepostojanja jeste večiti sukob koji i dan-danas traje između DSS i DS, koja će od te dve stranke, ili Vojislav Koštunica ili Boris Tadić, da kontrolišu ove službe. Išlo je dotle da su obe službe bukvalno potpuno uništene, a sada funkcionišu samo njihovi ostaci, to je jedan od razloga.
Drugi razlog je što naša država nema strategiju - šta će sa tim službama? U pravom smislu reči nema. Znači, kada je u pitanju kontraobaveštajna služba, to više ne postoji. Više ovde ne postoje čak ni strane službe koje nas špijuniraju, možda nekog drugog ko je ovde prisutan i radi nešto. Nema više za to potrebe. Dovoljno je da vas nazovu telefonom - vi ćete sve da im ispričate. Ako im nešto nije jasno, donećete i pismeno da mogu lepo da prouče. Tako da više pravih stranih službi ovde takođe nema.
Kada je u pitanju strategija, naše službe bezbednosti to nemaju. To je neznanje političkog vrha šta će sa tom službom. Evo, na jednom primeru. Znači, naše službe treba da se bore protiv organizovanog kriminala i za to ste angažovali čak i Biju. Naše službe treba da se bore protiv terorizma, evo, angažujte koju hoćete službu bezbednosti. Ali, niste napravili strategiju šta te službe treba da rade. I to je problem.
Iz nekog straha od ljudi koji su radili u tim službama, koji nisu bili politički orijentisani, ali su bili školovani za to, imali su iskustvo, veze sa drugim obaveštajnim službama iz zemalja koje su nama prijateljski naklonjene, oterali ste iz službi.
Naše službe bezbednosti više nemaju nikakav kontakt sa drugim službama, ne postoji i sve je potpuno zamrlo. Razmena informacija, bitna za bezbednost zemlje, koju može neka druga služba da sazna, ne postoji. Sve je uništeno - iz želje da se uspostavi kontrola nad ovim službama.
Da je cilj da se uspostavi kontrola nad ovim službama, navešću vam na prostom primeru. Ko je uhapsio izdajnika, potpredsednika Vlade Republike Srbije Perišića - vojna bezbednost. Gde su ti operativci koji su ga uhapsili - proterani, a ljudi koji su njima rukovodili za vreme "Sablje" su pohapšeni. To da je tačno tako i da oni nisu više u službi, a časno i pošteno su radili posao, govori činjenica da Perišiću nikada nije suđeno.
Ko mu je pomogao da mu nikada ne bude suđeno?
(Zoran Krasić, sa mesta: Karla del Ponte)
Ne interesuju me ovi iz inostranstva. Interesuju me ovi ovde, ko mu je pomogao - Demokratska stranka. Je l' se zaklanjao iza imuniteta narodnog poslanika u Saveznoj skupštini tadašnje Savezne Republike Jugoslavije? Jeste. Je l' se zaklanjao iza imuniteta narodnog poslanika u državnoj zajednici? Mogli ste tada, ako vam je bilo neprijatno da ne bude više narodni poslanik - ponovo mu je bio uspostavljen imunitet.
Kasnije ukidate vojne sudove i prebacujete ih u sudove opšte nadležnosti, teku rokovi koji predviđaju da jednom izdajniku može da ne bude suđeno zbog zastarelosti. Je l' se sve tako desilo? Jeste. Jesu li su svi ti ljudi koji su učestvovali u hapšenju izdajnika potpredsednika Vlade Zorana Đinđića pohapšeni? Jesu. O čemu sada pričate?
Kada budete iz svih ovih činjenica koje sam malopre rekao mogli da izvučete neke pouke, verujem da nećete da pišete ovakve zakone koji su jedna najobičnija šarena laža da se nešto u državi uređuje. Najveće dostignuće naše službe bezbednosti jeste nedavno hapšenje organizovane grupe kriminalaca, pazite sada ovo, organizovana grupa koja se bavi privrednim kriminalom, znači, sofisticiranim kriminalom, gde upadaju ljudi sa fantomkama, razvaljuju se vrata, maltretiraju se porodice, deca itd.
Nemam ništa protiv. Ta gospoda, ako jesu kriva, neka odgovaraju. Javnost bi trebalo da zna da su mesec dana sedeli sa policijskim inspektorima koji su prikupljali dokazni materijal protiv njih, a onda ih u toku noći hapsili. Nemam ništa protiv da ih hapsite. Treba da hapsite kriminalce. Ali, zašto na taj način?
Da biste stvorili utisak kod naroda da država nešto radi, da biste stvorili utisak kako se država bori protiv kriminala, dok oni pravi kriminalci prolaze, opstaju, kao što su Vuk Hamović i Vojin Lazarević. To su pravi kriminalci.
Šta ste uradili sa tim policajcima koji su njih pohapsili, odnosno napisali krivične prijave? Neke ste poslali u penziju, neke premestili na radna mesta, jednostavno da bi ih naterali da daju otkaz, a neke jednostavno proterali iz službe.
Cilj je da se, eto, stvori slika u državi kako se nešto radi i kako se nešto dešava, da se narod pomalo i zaplaši. Koji je cilj? Verovatno ovi predstojeći predsednički izbori, verovatno je to u pitanju. Vama se očigledno žuri, svesni ste da vama u srazmeri sa vremenom popularnost pada, već je kasno da i sada raspišete izbore, kasno je za Borisa Tadića. Što ih pre raspišete, dame i gospodo iz DS, pre će gospodin Tomislav Nikolić biti predsednik Republike Srbije.

Reč ima narodni poslanik Dušan Bajatović, po amandmanu.

Član 9. je jedan od članova koji pokazuje je da ovaj zakon, ako hoćemo da tepamo priči, nedosledno pisan, i još jedan od dokaza da je ponovo to plod političkog nepoverenja u samoj vladajućoj koaliciji.
Dovoljno je da kažete da predlog dnevnog reda sednice utvrđuju predsednik Republike i predsednik Vlade. Šta je sa ostalim članovima Saveta? Inače, taj član je naslovljen, član 9. kaže - Način rada Saveta. Nije predviđen ni način odlučivanja, pa ću govoriti, ako se kolega predsedavajući slaže, ujedno da se ne bih ponovo javljao o članu 9. koji su kolege predložile, da se doda - Savet donosi odluke većinom od ukupnog broja članova.
Zaista, ovde se postavlja sledeće pitanje, već sam napomenuo da ovde fali jedna obaveštajna služba, a to je tzv. SID, služba za informacije i dokumentaciju u okviru Ministarstva inostranih poslova. Nadam se da nije ukinuta. Ako govorimo o službama bezbednosti, nadam se da neko nije procenio da nema ne trebaju obaveštajne strukture koje bi delovale da li kroz ambasade ili privredna predstavništva, ili bilo šta drugo, kao što rade sve ozbiljne službe sveta, možda čak i kroz neke nevladine organizacije, kao što se to kod nas radi. Možemo da vidimo na svakom dobrom primeru.
Ova činjenica predložena u ovde zakonu, da predlog dnevnog reda sednice utvrđuje predsednik Republike i predsednik Vlade, namenjena je održanju koalicije u punom smislu te reči. Zašto? Zato što jedan od bezbednosnih izazova sa kojima se suočava Srbija je, između ostalog, organizovani kriminal ili zločinačko udruživanje, ili, recimo, pljačka preduzeća i stečaj i njihova privatizacija za tepsiju ribe.
Šta to znači? To znači da na sednicu Saveta bezbednosti može biti stavljen samo onaj kriminalac, samo ono zločinačko udruženje ili organizovana kriminalna grupa oko koje se dogovore predsednik države i predsednik Vlade da treba da bude stavljena na dnevni red.
Ovim članom, ovom jednom rečenicom, koja izgleda veoma bezazlena, daje se moć dvojici članova Saveta da u stvari upravljaju obračunom sa kriminalom u Srbiji. Slažem se, samo se ne slažem da obračun sa kriminalom bude selektivan.
Podsetiću vas da mnoge mafije koje su otkrivene, putna, drumska, prosvetna, sportska, da sad ne ređamo koje su sve bile, u stvari su javna tajna. Baš me čudi kako to službe nisu znale za postojanje tih mafija, kada smo znali svi, i mi koji sedimo ovde i maltene svaki građanin koji je pokušao bilo šta da uradi pošteno sa svojih deset prstiju u nekom ozbiljnijem organu vlasti ili nekoj instituciji, ili nekom dobro organizovanom preduzeću sa visokim profitnim stopama, od javnog do privatnog, svejedno.
Molim vas, ovo nije tako naivno. To da dnevni red utvrđuju predsednik Vlade i predsednik države, nije u skladu sa ustavnim ovlašćenjima. Nije u skladu ni sa dobrom normom, nije u skladu ni sa onim poslom kojim bi trebalo da se bave predsednik Vlade i predsednik države.
Mekši deo ove priče bi bio da zaista treba prepustiti, nije moguće sa svime se sudariti odjednom, što bi bili bezbednosni izazovi. Recimo, ovde, da vas podsetim, da smo mi definisali i na osnovu toga je reformisana Vojska Jugoslavije, da mi nemamo spoljne izazove u smislu da će nas neko napasti tenkovima. Ali, osnovni program naše vojske treba da bude borba protiv terorizma.
Ako ova dva čoveka imaju različitu viziju onoga što mogu proizvesti verski ili možda neki destabilišući politički element u državi Srbiji, od nekih nevladinih organizacija do nekih političara koji nam ovde dele lekcije, malopre nisam hteo da se javim samo zato da ne bih uzimao vremena, ali ovde niko nije odgovorio što je pustio 1.700 Albanaca, sve redom terorista, kada je DOS došao na vlast.
Možda bi neke stvari o Kosovu bile poznatije nego što to danas jesu i veoma dobro je analizirao koji sve scenariji mogu da se dese Srbiji po pitanju Kosova i Metohije. Ne sumnjam da je inteligentan, a još manje sumnjam da je dobro obavešten.
Dakle, ovo nije tako naivno. Uostalom, ovde se kaže kada su u pitanju nadležnosti saveta, kaže - donosi zaključke, donosi zaključke, donosi zaključke, donosi zaključke, a nigde ne kaže kako.
Nisam protivnik činjenice da se u zakonu o službama bezbednosti stvari postave široko i fleksibilno, jer mi te službe u njihovom radu treba da pokrivamo, ne da ih uništavamo. Ali da ih ujedno držimo u nekom zakonskom okviru, ali sam protivnik da oni koji upravljaju službama bezbednosti imaju preterano širok okvir da se dogovaraju kako se određivati poslovima kojima će se službe bezbednosti u našoj državi baviti.
Dakle, sve u svemu, ovaj član 9. je zaista sporan. Ne bih voleo da sam u pravu i da kažem da će se u poslovima bezbednosti, pošto je ovo samo osnovni okvir, stvari svoditi, recimo, u obračunu sa kriminalom na dogovor koalicije, da li ćemo dozvoliti obračun sa nekim ili nećemo dozvoliti obračun sa nekim.
Da bi se obračunali sa nekim moraju da se slože i Tadić i Koštunica, ili ne znam kako će se sutra zvati predsednik Republike i predsednik Vlade, potpuno mi je svejedno. Ne verujem ni onima koji bi posle njih eventualno došli. Možda će i oni biti sporni, kao što su nam sada ova pomenuta dvojica sporna.
Mi treba da omogućimo da rad Saveta za nacionalnu bezbednost, za koju inače smatram da je sporan, ne po nadležnostima, nego po ukupnom sastavu i po načinu na koji se bira, postavlja i načinu na koji se uređuje njegov rad. Mislim da bi bilo dobro da se ovaj član 9. zaista obriše i da se dođe do jednog sistematičnijeg, jasnijeg načina na koji će se utvrditi neke tačke dnevnog reda.
Voleo bih da se tačke dnevnog reda utvrđuju i na predlog ministra odbrane, i na predlog ministra policije, i na predlog šefa BIA, da priključimo ovde i SID, i na predlog VBA i na predlog VOA, a ne da dnevni red utvrđuju predsednik države i predsednik vlade.
Mogu da shvatim i to se očito vidi u radu parlamenta, i u zakonskim rešenjima, i u političkoj praksi i u odnosu prema izbornom pitanju, kao što vidite, i moram da kažem da je kolega Batić, koliko god on ovde bio zadužen za destrukciju države i parlamenta, u nekim stvarima bio u pravu, gospodo iz vladajuće koalicije.
Ako smo mi iz opozicije već na neki način prećutno pristali da ne trošimo previše vremena, a ponekad bogami i da ne iznesemo sve argumente, da bismo vam omogućili da usvojite ove zakone iz seta koje predviđa Ustavni zakon, zato što smo učestvovali u donošenju Ustava i Ustavnog zakona, ako želimo da budemo politički dosledni, onda bi i vaš stepen odgovornosti, koji proističe iz same činjenice da imate formiranu većinu kao koaliciju, trebalo da bude znatno veći. Nećemo ih valjda sada svake nedelje ili sa svakom koalicijom menjati, jer ovo su po nazivu kapitalni zakoni. Koliko su kapitalni, dobri ili štetni, to ćemo da vidimo po praksi koja će iz njih da nastane.
Sama činjenica da su ovi zakoni doneti bez odgovarajućih strategija, bez odgovarajućih izučenih elemenata, da mnoge stvari kojima će se baviti ovaj savet zahtevaju da se ovaj savet sastaje jednom dnevno, a ne jednom u tri meseca. Može biti norma da mora jednom u tri meseca, ali ovde bi to nalagalo jednom dnevno i zahtevalo da imate više razumevanja između sebe.
Koliko vidim, po pitanju KiM i po pitanju osnovnih bezbednosnih izazova, o kojima ste želeli da razgovarate, pošto vi ne smete da otvorite sve bezbednosne izazove pred kojima se nalazi Srbija, imali ste uglavnom podršku opozicionih stranaka, ne želim da izdvajam nijednu.
Kada je u pitanju KiM mi smo praktično imali saglasje svih relevantnih političkih stranaka u Srbiji. Sigurno bi tako bilo i kada bismo definisali bezbednosne izazove, da vladajuća koalicija nije toliko sebična da sve ostalo želi kroz to da zadrži u svojim rukama, prosto zbog toga što je vlast dobar plen.
Pokušao sam, možda na malo grublji način, a neki kažu, možda i nisi dovoljno grub, da upozorim na jednu činjenicu da nije dobro što je ovo ovako postavljeno i da zaista ostavljamo prostor i predsedniku države i predsedniku Vlade da biraju s kojim to bezbednosnim izazovom će biti postavljena sednica Saveta za nacionalnu bezbednost, a između ostalog, da se o nečemu raspravlja ili ne raspravlja po želji jednog od ta dva čoveka. Hvala.

Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Vlada, Odbor za odbranu i bezbednost i Odbor za pravosuđe i upravu predlažu da se amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Sreto Perić.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Albijaniću, od vas na osnovu člana 194. Poslovnika o radu Narodne skupštine Republike Srbije tražim da pozovete ministra Markovića da prisustvuje sednici Narodne skupštine, kako bi mogao na osnovu argumenata koje iznose poslanici SRS da prihvati određeni broj amandmana, da bi pokušali ovaj zakon koji u svojoj praksi, kao diplomirani pravnik, nisam imao priliku da vidim lošije napisan i tehnički i u pravnom smislu.

Gospodine Periću, momenat jedan, molim službu, ako je ministar u zgradi, da odmah dođe u skupštinsku salu.

Najpre, ova skupština je donela mnogo zakona koji su na direktan način uticali na interese građana Srbije, ali ovaj zakon je toliko urađen na jedan amaterski, na jedan pripravnički način, da ne mogu to da razumem. I verovatno iz tog razloga, ministar Marković kad god je imao priliku da izađe, on je to činio, koristio jer nije mogao sigurno da prihvati argumente poslanika SRS, a nije mogao da odsedi ovde i da očuva minimum pravničkog znanja koje nije sporno kod njega. On jeste predavač na nekoj višoj školi bezbednosti, ali verovatno nije pisao ovaj zakon.
Vidite, razlozi za sprovođenje ovog zakona, i kaže se - za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti dodatna sredstva u budžetu Republike Srbije.
Moglo bi ovde da stoji - finansijske potrebe za sprovođenje ovog zakona, i onda bi možda ova definicija mogla da se prihvati u obrazloženju, ali kao što stoji da nisu potrebna finansijska sredstva za provođenje ovog zakona, smatram da nam ovaj i ovakav zakon uopšte nije bio potreban.
Vreme koje trošimo vezano za raspravu o ovom zakonu je uzalud potrošeno vreme. Na osnovu člana 3. Ustavnog zakona za sprovođenje Ustava Republike Srbije, u stavu 2, precizno je rečeno kada predsednik Narodne skupštine može da raspiše izbore za predsednika Republike Srbije. I onda je rečeno, do 31. decembra ili najdalje u roku od 60 dana od stupanja na snagu poslednjeg zakona kojim se uređuje izbor predsednika, odnosno zakon o predsedniku, izbor predsednika, zakon o vojsci, zakon o odbrani, zakon o spoljnim poslovima i, na kraju, zakon o službi bezbednosti.
Naime, narodni poslanik gospodin Zoran Krasić je u prvom amandmanu vezano za ovaj član predložio da se menja i naziv ovog zakona. Nije suština samo u promeni naziva zakona, nego na osnovu ovakvog zakona ne ispunjavaju se uslovi za raspisivanje predsedničkih izbora, a to ću vam pokazati, gospodine ministre, na osnovu člana 22, koji će detaljnije obrazlagati narodni poslanik Jovan Damjanović.
Kaže se u stavu 1. ovog člana: ''Rad službi bezbednosti urediće se posebnim zakonom, u skladu sa ovim zakonom.'' A ovamo u članu 3. stav 2. zakona o provođenju Ustava Republike Srbije kaže se - predsednički izbori se mogu raspisati u momentu kada budu doneti ovi zakoni. Na kraju, u članu 22. takođe, ali detaljnije obrazloženje po amandmanu na ovaj član daće vam gospodin Jovan Damjanović, kaže se: - obavezuju se nadležni organi da donesu neophodne podzakonske akte za sprovođenje ovog zakona, bez ikakvog roka. Dakle, ne postoji rok na osnovu kojeg bi se doneli ti podzakonski akti.
Podneo sam amandman na član 9. zakona gde se reguliše način rada Saveta. U tom članu 9. je rečeno da sednicu Saveta saziva i predsedava predsednik Republike, a u njegovom odsustvu to može da bude i predsednik vlade, zatim ko saziva sednice, koji akti se donose od strane Saveta za nacionalnu bezbednost. Usput rečeno, ovaj zakon bi mogao da se zove - zakon o savetu za nacionalnu bezbednost i za zabranu pristupanja političkim strankama. To smo imali u članu 2. ovog zakona gde je rečeno - zabranjuje se pristupanje političkim strankama, a da ste pri tome ostavili da direktori bezbednosnih službi budu uglavnom najistaknutiji članovi stranaka koje vrše vlast.
Interesantan je i član 6. ovog zakona koji govori o sastavu Saveta za nacionalnu bezbednost, pa je rečeno da Savet za nacionalnu bezbednost sačinjava predsednik republike - DS, predsednik vlade - DSS, ministar odbrane - DS, ministar unutrašnjih poslova - DSS, ministar pravde - DS, načelnik Generalštaba Vojske Srbije - DS, direktori službi bezbednosti, imaju tri direktora, a od toga su dva članovi DS i jedan je član DSS.
Otprilike ono što vam je rekao dragi vaš Solana 8. maja, prilikom izbora predsednika Narodne skupštine Republike Srbije gospodina Tomislava Nikolića, da bezbednosne službe moraju biti u nadležnosti Borisa Tadića, i vi ste to kroz ovaj član 6. Predloga zakona obezbedili, da bude šest članova DS i tri člana DSS.
Moj prethodnik, kolega Dragan Živkov, predložio je da se član 9. briše. U slučaju da ministar ne prihvati ovaj amandman koji je podneo Dragan Živkov, predlažem da se posle stava 2. doda novi stav 3. koji glasi - da Savet donosi odluke većinom od ukupnog broja članova.
Ovde se neće ništa posebno promeniti u odnosu DS-DSS, ali ćemo bar biti u prilici, od devet članova Saveta ukupno, da bar prilikom donošenja svake odluke Saveta, bude pet članova za takvu odluku.
U odgovoru koji sam dobio od Vlade, a vezano za neprihvatanje ovog amandmana, stoji: "Amandman se ne prihvata. Predložena materija po svojoj prirodi treba da bude regulisana u Poslovniku Saveta, čije donošenje je već predviđeno u članu 10. ovog zakona." Jeste predviđeno članom 10. ovog zakona da se donosi poslovnik o radu Saveta, ali vi ste u članu 8, kada se govori o Kancelariji Saveta, predvideli poslove u vezi sa sazivanjem i pripremanjem sednice Saveta i druge aktivnosti ove kancelarije, ali niste rekli da će to biti regulisano poslovnikom o radu Saveta.
Mi želimo, pošto narodni poslanici, pogotovo opozicija, nisu upućeni u ona akta koja donose određeni saveti, Vlada i ministarstva, zato pokušavamo kroz zakonsku izmenu da vas dovedemo u poziciju da to bude očigledno, da znamo kako i na koji način vi sprovodite određene ciljeve i vaše namere koje su zaista katastrofalne i pogubne.
Toliko vezano za obrazloženje ovog zakona, a pretpostavljam, gospodine ministre, da ćete ovaj amandman prihvatiti, kao što bi trebalo uraditi sa svim amandmanima SRS. Onda bi to donekle uspelo da popravi inače veoma loš, možda najlošiji zakonski predlog koji sam imao priliku da gledam ili čitam ili kao student prava ili kasnije, ili radeći određene poslove kao diplomirani pravnik.

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, po amandmanu.