Na vaše oduševljenje, gospodine Albijaniću, ja ću veoma kratko. Želim samo da obavestim narodne poslanike i celokupnu javnost da je ovaj amandman proistekao zbog jednog konsenzusa, očigledno, koji se stvorio na sednici Odbora za inostrane poslove, ali na inicijativu poslanika SRS, u prvi mah zato što je sam zakon bio nedorečen.
Ako pogledate stenografske beleške sa načelne rasprave, kada smo otpočeli raspravu po ovom zakonu, videćete da je to jedna od naših ključnih primedbi na Predlog zakona – zašto nema tog odnosa između MIP i Narodne skupštine Republike Srbije. Ovim će da se stvori jedna dobra praksa, u slučaju da ministar bude ažuran, i njegovo ministarstvo, i da na ovakav način sarađuju, kao što je to član propisao, sa Narodnom skupštinom, jer je, to sam rekla kada je bila načelna rasprava, po meni, bilo neverovatno da nema najmanje dva puta godišnjeg izveštaja i pregleda aktivnosti, naročito zbog toga što se naša zemlja nalazi u veoma osetljivom političkom trenutku kada je u pitanju naš odnos prema onima koji hoće da nam otimaju našu teritoriju.
Oni neće da se zaustave samo na Kosovu i Metohiji. Mi ćemo, kao država i kao narod, nažalost, morati da vodimo diplomatsku bitku na duge staze. Verujem da će i sama promena političkih snaga u zemlji, već posle sledećih predsedničkih izbora, da stvori jednu drugačiju sliku o nama i o našim mogućnostima.
Mislim da bi bio red, zato i pozivam gospodina Mićunovića, kao predsednika Odbora, da se ovim pitanjem dosadašnjih aktivnosti naših ambasadora koji su postavljani u vreme kada i on sam nije glasao za njihovo postavljenje, odnosno kad i sama Skupština nije imala o tome nikakve informacije, iako nisam član Odbora za inostrane poslove, ali rado ću, kada ta tačka bude na dnevnom redu, ako bude, a predlažem da to bude čim se usvoji ovaj zakon, da zatražite informaciju o delovanju i o postavljenju svih dosadašnjih naših ambasadora, jer mi imamo, i kao članovi parlamentarnih delegacija, ne svi, naravno, pre svega sam govorila o ovom Stojanoviću koji je ambasador naše zemlje u Holandiji, zbog činjenice da se tamo nalazi Haški tribunal, izuzetno negativno iskustvo.
I samim tim, ovaj član 28, da ambasadori Republike Srbije obavljaju razgovor u nadležnom odboru Narodne skupštine pre odlaska na diplomatsku dužnost, u slučaju da, uslovno rečeno, taj neko ne položi ispit, ne znam kako bi onda on bio postavljen na tu funkciju ako pred poslanike Narodne skupštine dođe nespreman ili očigledno nesposoban da obavlja tu funkciju.
Veoma je važno i pitanje koje danas moram da potenciram ovde, sa time će se složiti i moje kolege Momir Marković i Amdžad Migati, svakako je u sklopu rada ovog odbora i da bi ta diplomatska aktivnost bila na izvestan način sinhronizovana, od Skupštine prema MIP, veoma je važno da otpočnu sa intenzivnim radom, to je svojevrsni vrh zakonodavne diplomatske aktivnosti, odbori, odnosno grupe prijateljstva.
Oni za sada postoje samo na papiru. Poslovnik Narodne skupštine Republike Srbije je odredio da Narodna skupština može da formira grupe prijateljstva i Narodna skupština se opredelila za jedan veliki broj zemalja sa kojima želimo da sarađujemo kao parlamentarne delegacije i da imamo te odbore. To je veoma važno. Reći ću vam da je oklevanje u tom smislu i nemogućnost da te grupe prijateljstva intenzivno rade svoj posao, dakle, da zakonodavna vlast uzme aktivno učešće u odbrani Kosova i Metohije, u privrednoj saradnji sa državama koje hoće sa nama da sarađuju, u svakom drugom pogledu, kulturnom, naučnom, veoma veliki problem.
Moram da vas podsetim, uz ponovne čestitke Jedinstvenoj Rusiji na njihovoj ogromnoj pobedi prošle nedelje na izborima, da je predsednik Ruske državne dume gospodin Grizlov, na razgovorima sa nama, koje je vodio u Domu Narodne skupštine, tada ste i vi, kolega Albijaniću, bili prisutni, dao neku vrstu zamerke Narodnoj skupštini Republike Srbije što njeni odbori ne sarađuju sa Ruskom državnom dumom.
Posebno smo se osvrnuli na taj aspekt privredne saradnje, koja nije dobra i koja nije dovoljna, i na aspekt političke razmene iskustava između poslanika Ruske državne dume i Narodne skupštine Republike Srbije, naročito u oblasti nauke i obrazovanja. On je čak rekao da, koliko on zna, to možete da pronađete u beleškama sa tog razgovora, od 2001. ili 2002. godine gotovo da nije bilo nikakve saradnje na obrazovnom, kulturnom ili naučnom nivou. Mislio je institucionalno, između dva zakonodavna tela.
Takođe, mi imamo iskustva u parlamentarnim delegacijama u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope da se susrećemo s kolegama, mi tamo radimo po komitetima, po odborima, koji su iz parlamenata drugih zemalja, ali i te kako je važno, taj rad je sveden samo na to, na formalne ili neformalne kontakte, ali grupe prijateljstva, koje imaju ispred Narodne skupštine Republike Srbije svoje predstavnike, predsednike pre svega, pa onda i članove, koji žele aktivno da se uključe u tu saradnju i u razmenu iskustava, ne samo u oblasti zakonodavne aktivnosti, nego vi znate da, kada jedna parlamentarna delegacija iz bilo koje zemlje, pre svega prijateljske zemlje, dođe kod nas u posetu ili mi odemo tamo preko grupa prijateljstva, i te kako može da bude veliki doprinos i za razvoj kako sveukupnih odnosa između dve države, privredne saradnje, pa do nivoa lokalne samouprave.
Nije nimalo slučajno što se dešavalo i dešava se da naši narodni poslanici čije stranke učestvuju, pre svega to maksimalno koriste srpski radikali, gospodin Igor Bečić i ostali srpski radikali koji imaju vlast u opštinama odakle su i narodni poslanici, da u tim svim međunarodnim kontaktima kod kolega iz zemalja koje su nama i te kako naklonjene, ostvare i tu saradnju koja je za dobrobit svih građana i za lokalnu samoupravu.
To govorim i zbog činjenice da je za Kragujevac najavljena jedna velika od i te kako, pre svega privredne važnosti, manifestacija koja je odložena za sledeću godinu, za februar mesec, a koja se zove ''Dani Indije u srcu Srbije''. Zaista je neophodno da, i zbog toga i zbog saradnje sa svim drugim zemljama koje imaju takve namere da prezentuju svoju sveukupnu ponudu, što za naše privrednike, što za celokupno tržište u oblasti bilo koje druge saradnje i bilo kakve razmene, da shvatite na najozbiljniji način da je rad svake grupe prijateljstva, mi srpski radikali smo se isključivo opredelili za saradnju sa zemljama koje ne otimaju KiM, koje nas nisu bombardovale, zemlje koje imaju prema nama otvorene prijateljske odnose na ravnopravnim osnovama, da otpočnu sa radom.
Tako bismo i mi onda, u razmeni informacija preko ovih članova koji će biti usvojeni i preko Odbora za inostrane poslove, i mogli i našli iskustva u kontaktu prilikom podnošenja izveštaja ministra inostranih poslova da prenesemo.
To je ono za šta ćemo mi biti ovlašćeni. Naravno, članovi Odbora za inostrane poslove ili samostalno, na poziv drugih zemalja ili parlamenata, ili u saradnji sa nekim drugim skupštinskim odborom, obrazuju parlamentarne delegacije, ali rad grupa prijateljstva je i te kako važan.
Zbog toga smatram da, koliko već narednih dana, ali bi bilo zaista skandalozno da se to ne reši do kraja godine, to mora da bude jasno definisano, kako bi narodni poslanici odgovorno i ozbiljno na sebe preuzeli i tu diplomatsku ulogu koju imamo kao narodni predstavnici i kao ljudi koji hoće da sarađuju sa zemljama za koje smo se opredelili po našem izboru. Hvala vam.