Reč ima narodni poslanik Balint Pastor, predsednik poslaničke grupe manjina. Izvolite gospodine Pastor, prvo po Poslovniku, pa nastavite vaše vreme. Hvala.

Gospodine potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine potpredsedniče Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se po Poslovniku, po članu 103. Poslovnika Narodne skupštine, koji kaže – govornik može da govori samo o pitanju koje je na dnevnom redu. Želeo bih da govorim o pitanju koje je na dnevnom redu, a to je Predlog zakona o budžetu za 2008. godinu. Gospodine potpredsedniče, da li imam vašu dozvolu da nastavim da govorim o dnevnom redu?
(Predsedavajući: Izvolite, gospodine Pastor, hvala vam.)
Hvala lepo. SVM neće podržati Predlog zakona o budžetu za 2008. godinu, odnosno glasaćemo protiv predloženog budžeta. Ukratko ću izneti šta su naši razlozi zbog kojih ćemo glasati protiv predloženog budžeta.
Prvo, tu su neki formalni razlozi. Nadao sam se da o formalnim razlozima neću morati da govorim. O formalnim razlozima sam govorio u junu, kada je ova Narodna skupština donela Zakon o budžetu za 2007. godinu, ali sam, nažalost, primoran i ovom prilikom da govorim i o nekim formalnim pitanjima u vezi budžeta za 2008. godinu.
To što Predlog zakona o budžetu nije stigao u Skupštinu do Zakonom predviđenog roka, do 1. novembra, nego je to učinjeno sa nekoliko dana zakašnjenja i stoga ne bismo pravili problem. Problem je u tome što je tamo negde oko sredine novembra predlog budžeta bio povučen, a evidentan razlog za to je bio taj da se pre donošenja budžeta donesu zakoni koji su preduslov za raspisivanje predsedničkih izbora.
Tu je problem, jer je slogan DS bio – život ne može da čeka. Izgleda da život može da čeka, izgleda da je po DS najvažnije da imamo izbore za predsednika Republike, izgleda da DS misli da je glavni cilj postojanja građana Republike Srbije da učestvuju na izborima u svojstvu glasača i to nije dobro. Nije dobro ni zbog toga što ćemo mi evidentno, kao Narodna skupština, prekršiti zakon, jer neće biti moguće da donesemo zakon o budžetu do 15. decembra, ali za to neće snositi krivicu Narodna skupština, nego Vlada Republike Srbije.
Mogao bih da kažem da se barem sada budžet ne donosi u junu, nego se donosi u decembru, kao u svim normalnim evropskim zemljama i možda bismo morali da budemo zahvalni Vladi Republike Srbije što je dostavila Predlog zakona o budžetu u novembru ili decembru.
Kad smo kod formalnih pitanja, žao mi je što gospodin Cvetković trenutno nije tu, jer bih želeo da kažem da je dobro što je on, kao ministar finansija, ponudio razgovor sa poslaničkim grupama, da je obavio razgovor sa poslaničkim grupama o predlogu budžeta za 2008. godinu, i to je jedna vrlo dobra praksa i tako bi trebalo da se ponašaju i ostali ministri iz svojih nadležnosti, kada se radi o nekim bitnim predlozima zakona, da obave razgovor sa poslaničkim grupama pre nego što taj predlog zakona dođe na dnevni red Narodne skupštine. Toliko o formalnim problemima, odnosno o formalnim pitanjima.
Kada se radi o suštini, treba da kažem podatak da je ovaj predloženi budžet za 2008. godinu veći za 58 milijardi dinara u odnosu na budžet iz 2007. godine, da je deficit veći za milijardu i sto miliona dinara u odnosu na budžet iz 2007. godine. Odmah možemo videti da je veoma velika javna potrošnja, a to nije pre svega zbog toga što u Republici Srbiji ima milion i 300 hiljada penzionera i nije zbog svih zaposlenih, jer plate nisu svugde visoke.
Želeo bih da citiram jedan podatak iz dnevnog lista „Politika“ od pre nekoliko meseci, da je 1990. godine prosečna plata bila 389 evra, a 2007. godine je svega 353 evra. Znači, velika javna potrošnja nije zbog penzionera, nije zbog svih zaposlenih, nego je prvenstveno zbog toga što država i javna preduzeća troše više nego što bi trebalo i nego što bi smeli.
Još jedan podatak, bruto društveni proizvod je dve hiljade osamsto milijardi dinara, pa možemo odmah reći da će budžet 2008. godine biti 23,5% bruto društvenog proizvoda, a 2001. godine je bio 15,5%. Znači, to je jedna vrlo negativna tendencija: 2001. godine svega 15,5%, a 2008. godine će biti 23,5%. To je zbog velike javne potrošnje, a javna potrošnja čini 44% nacionalnog dohotka.
Problem je u tome što velika javna potrošnja ugrožava investicije. Investicije će biti u minusu za nekoliko godina.
Ovi pokazatelji će biti gori zbog toga što će biti okončana privatizacija, koja još traje ove godine po zakonu, verovatno će trajati i sledeće godine ukoliko ovaj parlament usvoji do kraja godine Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji. Ako se to ne dogodi do kraja godine, onda će se privatizacija produžiti, nažalost, nezakonito i bez zakonskog osnova.
Rešenje bi bilo smanjenje javne potrošnje i smanjenje deficita platnog bilansa, ali ovaj budžet ne doprinosi približavanju ovim ciljevima. Umesto javne potrošnje bi bilo dobro da možemo govoriti sa ovog mesta o inovacijama.
Što se tiče primanja budžeta, moram da kažem podatak da porez na dohodak građana iznosi, prema planovima u 2008. godini, 72 milijarde dinara. Sada se proširuje krug lica koja će plaćati porez na dohodak, na osnovu Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana. Znači, 72 milijarde iz poreza na dohodak građana, a što se tiče poreza na dobit preduzeća, to je svega 34 milijarde dinara. Što se tiče poreza na dodatu vrednost u zemlji, to je nešto manje od 100 milijardi, a što se tiče PDV-a iz uvoza, a to je 205,5 milijardi dinara.
Šta je zaključak, odnosno šta je konkluzija u vezi primanja budžeta? Konkluzija može da bude da je još uvek ogromno učešće sive ekonomije, jer kod uvoza se ne može, odnosno teško je izbeći plaćanje poreza, a kod PDV-a u zemlji to, nažalost, nije slučaj, pa zbog toga postoji ova ogromna disproporcija, da je PDV iz uvoza 205,5 milijarde, a PDV u zemlji nešto više od 100 milijardi dinara.
Što se tiče poreza na dobit preduzeća, taj podatak, odnosno suma od 34 milijarde dinara je jedna izrazito mala suma. Naravno da je dobro što je u Evropi možda najniža stopa poreza na dobit preduzeća u Srbiji, ali je problem u tome što taj vid poreza skoro niko ne plaća, odnosno vrlo mali broj preduzeća, pa je zbog toga tako da porez na dobit preduzeća čini 34 milijarde, a porez na dohodak građana 72 milijarde dinara.
Što se tiče zaključaka u vezi ovih ekonomskih, odnosno makroekonomskih brojki, nije ni razvojni, nije ni socijalni ovaj budžet, to je jedno opšte mesto, ali nažalost taj zaključak stoji. Naravno da je više socijalni, jer se kupuje u određenoj meri socijalni mir, kako se to radilo i pre desetak, 15 godina.
Nije razvojni ovaj budžet, jer je velika javna potrošnja koja ide na uštrb investicija, a budžet je u nekoj meri i izborni budžet. Gospodin Cvetković je izjavio u prvoj polovini novembra, kao ministar finansija u Vladi Republike Srbije, da je ovaj predlog budžeta najbolji mogući u datim društveno-političkim uslovima.
Šta to znači? To znači da gospodin Cvetković, kao stručnjak, misli da ovaj budžet nije dobar.
To se u prevodu na srpskom jeziku tako mora reći. Ako je najbolji mogući u datim društveno-političkim uslovima, to znači da se ministar finansija, kao stručnjak, kao ekspert ne slaže sa predlogom budžeta koji je obrazložio pre nekoliko sati u Narodnoj skupštini.
Što se tiče izdataka iz budžeta, nažalost, moram da kažem, odnosno da iznesem istu onu rečenicu koju sam izneo i u junu, kada smo raspravljali o predlogu budžeta za 2007. godinu, da se za nauku ili zaštitu životne sredine u Srbiji još uvek planira neznatan iznos, naspram ogromnih iznosa za finansiranje potreba vojske ili policije, odnosno onih ministarstava za koje kažemo da su ministarstva sile.
Što se tiče MUP, to ministarstvo će imati 41 milijardu dinara. BIA će imati 3,4 milijarde, Ministarstvo odbrane će imati 65,3 milijardi dinara, a Narodna skupština će imati svega 2,2 milijarde dinara.
O čemu govore ove cifre. Ove cifre govore o tome da je Narodna skupština praktično jedini državni organ koji je smanjio svoje troškove, odnosno koji će smanjiti svoje troškove u 2008. godini, a to nije učinio MUP, nije učinila BIA, nije učinilo Ministarstvo odbrane.
Da vas podsetim, Narodna skupština će u 2008. godini imati 2,2 milijarde, a prošle godine, odnosno ove 2007. ima 3,6 milijardi dinara. Dobro je što će Narodna skupština raspolagati sa manje novca u sledećoj godini, ali nije dobro što neće biti tako za ova velika ministarstva.
Želeo bih da tu iznesem jednu brojku koja je smešna, to je budžet Ministarstva za telekomunikacije i informatičko društvo, to je svega 291 milion dinara. MUP će imati 61 milijardu, Ministarstvo odbrane 65 milijardi, BIA 3,4 milijarde, a Ministarstvo za telekomunikacije i informatičko društvo svega 291 milion dinara.
Da stanje bude još gore, ovo ministarstvo u ovoj godini ima 600 miliona dinara, znači Ministarstvo za telekomunikacije i informatičko društvo će raspolagati sa polovinom iznosa iz tekuće budžetske godine. Toliko o tome koliko Srbija želi da bude moderna država, koliko Srbija želi da uloži, odnosno Vlada Republike Srbije, u inovacije.
Što se tiče Ministarstva nauke, ovo ministarstvo će imati 8,2 milijarde, Ministarstvo poljoprivrede svega 22 milijarde, zajedno sa šumarstvom i vodoprivredom. Ministarstvo za Kosovo i Metohiju će imati 5,8 milijardi, a ove godine je imalo 3,7. Ovo je jedna dosta velika povišica.
Što se tiče Saveta za borbu protiv korupcije, taj savet će imati svega 13 miliona dinara, a 2007. godine je imao 13 miliona i 700.000 dinara. Znači, ovaj savet za borbu protiv korupcije će imati manje u 2008. godini naspram brojke koju je imao ove tekuće budžetske godine.
Toliko o tome koliko Vlada Republike Srbije smatra ključnim problemom borbu protiv korupcije, bez obzira na činjenicu što je jedan od pet prioriteta Vlade gospodina Koštunice borba protiv korupcije.
Komisija za ispitivanje odgovornosti za kršenje ljudskih prava, odnosno Komisija za lustraciju će imati svega 400.000 dinara. Nije greška, svega 400.000 dinara. Ministarstvo kulture, a to je jedan od poslednjih podataka koji ću izneti, raspolagaće sa 6,3 milijardi dinara, zajedno sa ustanovama kulture.
Vlada Republike Srbije je namenila deset puta manje novca kulturi naspram novca koji ova Vlada želi da troši na potrebe vojske, odnosno odbrane. Deset puta manje na kulturu nego na vojsku. Moram da kažem i to da se i dalje ne finansiraju iz Republičkog budžeta kulturne institucije nacionalnih manjina.
Što se tiče ove brojke od 6,3 milijarde dinara za Ministarstvo kulture, zajedno sa ustanovama kulture, moram da kažem da to nije ni 1% od budžeta. Prema podacima Uneska, samo se ona država smatra civilizovanom koja najmanje 1% od budžeta nameni za potrebe kulture. Prema ovim podacima, nažalost, Republika Srbija u 2008. godini neće biti civilizovana zemlja.
Što se tiče Kancelarije za pridruživanje EU, ova kancelarija će imati 79 miliona, samo nešto više od 3 miliona više od Kancelarije za saradnju sa medijima. Toliko o tome koliko ova Vlada, čiji je potpredsednik gospodin Božidar Đelić, smatra bitnim cilj približavanje EU. Kancelarija za pridruživanje EU 79 miliona, a Kancelarija za saradnju sa medijima 76 miliona. Meni to nije jasno.
Što se tiče povećanja iznosa za kabinet potpredsednika Vlade, gospodina Đelića, tu postoji najveća razlika između planiranih iznosa u 2007. godini i planiranih iznosa u 2008. godini. Iznosi za kabinet potpredsednika Vlade su povećani za više od dva i po puta.
Što se tiče denacionalizacije, meni nije jasno, prvo, kako je to moguće da ni u 2007. godini nije donet zakon o denacionalizaciji, ali mi je još manje jasno kako je moguće, gospodine Đeliću, da u budžetu za 2008. godinu ni jedan jedini dinar nije planiran za denacionalizaciju. To znači, prema ovome, da Vlada Republike Srbije ne smatra bitnim donošenje zakona o denacionalizaciji ni u 2008. godini, bez obzira na sva predizborna obećanja od 2000. godine pa nadalje na svim dosadašnjim izborima.
Što se tiče readmisije, pre nekoliko nedelja smo ovde govorili o readmisiji. Rekli smo ispred SVM da nam nije jasno kako može u Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o readmisiji stajati da nisu potrebna budžetska sredstva za sprovođenje Sporazuma o readmisiji.
To je tako nažalost bilo usvojeno u Narodnoj skupštini, ali isto moram da kažem da, bez obzira na činjenicu što će od 1. januara 2008. godine do kraja marta 2009. godine u Srbiju se vratiti između 60 hiljada i 150 hiljada državljana Republike Srbije koji nelegalno borave u EU, u ovom budžetu nisu planirana sredstva za sprovođenje ovog sporazuma.
U Sporazumu o readmisiji piše, gospodine Đeliću, da će se svi ti ljudi vratiti od 1. januara 2008. godine do 31. marta 2009. godine. SVM je kritikovao taj sporazum o readmisiji upravo zbog toga što nisu predviđene kvote, za razliku od dosadašnjih bilateralnih sporazuma između Srbije i nekih zemalja EU koji su predviđali kvote. Ovaj sporazum, nažalost, ne predviđa kvote, nego piše doslovce da će se ovaj proces završiti do 31. marta 2008. godine, a u budžetu za 2008. godinu ni jedan jedini dinar nije planiran za troškove sprovođenja Sporazuma o readmisiji.
Istina je da su planirana sredstva za devet novih zaposlenih u Službi za ljudska i manjinska prava Vlade Republike Srbije, koja je nadležna i za proces readmisije, i to je dobro što je tako urađeno, ali nisu planirana sredstva za sprovođenje readmisije u smislu da budu obezbeđena sredstva za reintegraciju ovih ljudi koji će se vratiti u Republiku Srbiju u roku od 15 meseci.
Što se tiče subvencija, ovde je već neko rekao da su za železnicu planirana sredstva u iznosu od 10,6 milijardi dinara, a za poljoprivredu je planirano 17,3 milijarde dinara, za kulturu 950 miliona.
Meni nije jasno za šta će se potrošiti ta sredstva koja su planirana za železnicu, kada je u toku ukidanje linije između Subotice i Sente, linije koja je vrlo bitna, prvenstveno za đake, srednjoškolce i iz Subotice u Sentu se najlakše može doći vozom, odnosno šinobusom i sada se upravo planira ukidanje ove linije.
Moram da vam kažem da ova linija postoji dosta dugo, železnička linija, dovoljno je da kažem jedan vrlo interesantan podatak da je ovom linijom prolazio i Orijent ekspres, to je bio Pariz - Subotica - Senta - Kikinda - Bukurešt itd. Sada se planira ukidanje linije između Subotice i Sente, a za železnicu su planirana sredstva od 10,6 milijardi dinara. Ove subvencije ne doprinose investicijama i inovacijama već potrošnji.
Što se tiče subvencije za poljoprivredu i što se tiče položaja poljoprivrednih proizvođača, želeo bih da kažem, odnosno da vas sve podsetim, da je ove godine Vojvodinu, i ne samo Vojvodinu, nego celu Srbiju, pogodila nezapamćena suša. Na to su poljoprivredni proizvođači ukazivali još u junu i julu.
Poljoprivredni proizvođači su pisali i predsedniku Vlade, i potpredsedniku Vlade i ministru za poljoprivredu.
Naravno, na ta pisma nisu dobili odgovor. I neke stranke su isto tako pisale slična pisma, recimo, SVM je 10. avgusta 2007. godine uputio pismo, između ostalih, i potpredsedniku Vlade gospodinu Đeliću, gde smo ukazali na ovu nezapamćenu sušu, da je to elementarna nepogoda koja je prouzrokovala posebno teške posledice po ratarstvo, stočarstvo i voćarstvo.
Da su prosečni prinosi soje, kukuruza i suncokreta, prema procenama stručnjaka, smanjeni od 30 do 50%, a negde i do 70% i zamolili smo Vladu Republike Srbije da reaguje, jer jednostavno, ako - život ne može da čeka, onda ne mogu čekati ni poljoprivredni proizvođači. Jednostavno, nije moguće da ova vlada ne želi da se bavi problemima poljoprivrednih proizvođača.
Gospodine Đeliću, samo u opštinama Subotica, Kanjiža, Novi Kneževac, Mali Iđoš i Bačka Topola su posledice štete oko 7,5 milijardi dinara, a Vlada Republike Srbije do dana-današnjeg ni jedan jedini dinar nije izdvojila za saniranje posledica suše.
Moram da kažem da je SVM predložio jedan amandman kojim predlažemo da se za saniranje posledica suše predvide sredstva barem od milijarde dinara, da bismo nekako sanirali posledice.
Meni stvarno nije jasno kako je moguće da poljoprivredni proizvođači ni jedan jedini dinar nisu dobili od Vlade Republike Srbije, a kada se u centralnoj Srbiji dogodila šteta od poplava, onda je sledećeg dana Vlada Republike Srbije reagovala i dodelila je tim ljudima sredstva u visini od 48 miliona dinara. Dobro je što je tako učinila. Trebalo je da tako učini, da blagovremeno reaguje i da da ta sredstva ljudima koji su pretrpeli posledice poplava.
Jednostavno, meni nije jasno zašto još, a sada je već sredina decembra, poljoprivredni proizvođači ni dinara nisu dobili od Vlade Republike Srbije.
Kada su poljoprivredni proizvođači u severnoj Vojvodini organizovali protest, onda je Vlada Republike Srbije, umesto ministra za poljoprivredu, poslala pripadnike žandarmerije i to pokazuje kakvo je ophođenje sadašnje vlade prema životnim problemima građana. Meni stvarno nije jasno zašto su poslali žandarmeriju, umesto ministra poljoprivrede, kao da se radilo o nekim kriminalcima.
Što se tiče položaja Vojvodine u Predlogu zakona o budžetu za 2008. godinu svima nama je poznato da Vojvodini, prema važećem Ustavu Republike Srbije, pripada 7% i da se 7% mora transferisati iz Republike Srbije u budžet AP Vojvodine.
U Vojvodini je formiran fond za kapitalna ulaganja.
Pre neki dan smo čuli od direktora ovog fonda za kapitalna ulaganja da je ovaj fond u 2007. godini raspolagao sa 22 milijarde dinara, da je 15 milijardi dinara potrošeno na 415 projekata u 45 opština, i to je zvanična verzija. Moram da kažem da od toga ni 50% nije realizovano.
Šta je, zbog čega se to tako desilo, zbog čega nije realizovano? Zbog toga što sredstva iz republičkog budžeta jednostavno ne stižu u budžet AP Vojvodine. Dakle, 5. decembra je isto tako prema rečima direktora Fonda za kapitalna ulaganja potrošeno na 147 projekata pet milijardi dinara, plus postoje dve milijarde u rezervama kao rezerva Fonda za kapitalna ulaganja.
Moram da kažem da to nažalost nije tačno. Voleo bih da je to tačno, ali nije tačno. Želim da ponovim podatak, odnosno informaciju da je to samo zvanična verzija, a da se ni 50% od toga nije realizovalo, a Vlada Republike Srbije krši Ustav Republike Srbije.
Što se tiče Fonda za razvoj AP Vojvodine situacija je još gora. Planirana su sredstva u Fondu za razvoj AP Vojvodine od milijardu i 600 miliona dinara, a realizovano je svega 67 miliona, odnosno 4,2%.
Mogu da prihvatim sa žaljenjem činjenicu da Vladi Srbije nije bitna Vojvodina, ali ne mogu da prihvatim činjenicu da Vlada Srbije krši Ustav. Inače, Fond za razvoj raspisuje konkurse za preduzetnike, za mala i srednja preduzeća. Jako puno je ovaj fond pomogao u proteklim godinama, a nažalost, 2007. godine je rad ovog fonda, praktično, blokiran.
Ovaj fond radi prvenstveno iz privatizacionih prihoda, a ni ti privatizacioni prihodi ne stižu. Meni je vrlo drago što je tu gospodin Vlahović, jer on može potvrditi da 50 posto od privatizacionih prihoda iz Vojvodine ostaje u Vojvodini. To je zahvaljujući gospodinu Vlahoviću, koji je bio ministar u Vladi gospodina dr Đinđića. Tada se gospodin Vlahović dogovorio sa pokrajinskim sekretarom za privatizaciju da to bude tako. U Narodnoj skupštini je promenjen Zakon o privatizaciji i umesto pet posto, od tada Vojvodini pripada 50 posto.
Problem je u tome što ti novci ne stižu i problem je u tome što Vojvodini nikada nije bilo pokazano koliko pripada iz privatizacionih prihoda, a problem je i u tome što završne račune nikada nismo videli u Narodnoj skupštini i nismo videli koliko je novaca Vojvodina dobila. Uvek smo samo videli koliko je bilo planirano predlogom budžeta.
Tvrdim da iz privatizacionih prihoda Vojvodina nikada, nijedne godine nije dobila ni približno ona sredstva koja pripadaju Vojvodini, a s druge strane, još jednom da ponovim, Vlada Republike Srbije krši i Ustav, jer ne dobijamo sedam posto iz budžeta Republike Srbije.
Prema rečima Jovice Đukića, pokrajinskog sekretara za finansije, budžet je realizovan u iznosu od 7,2 posto, ali nažalost, taj podatak nije tačan. Možda je tačan ako se tu ubrajaju i plate zaposlenih u državnim organima i penzije u Vojvodini. Naravno, to se ne može tako računati.
Prema informacijama Fonda za kapitalna ulaganja, u 2007. godini je izgrađeno 480 kilometara puteva, u 2008. godini se planira izgradnja 650 kilometara, ali ovakvim ophođenjem Republike Srbije se to ne može postići, a nije se postiglo, nažalost, ni u 2007. godini.
Što se tiče Nacionalnog investicionog plana, planirano je devet milijardi dinara u Vojvodini za kapitalna ulaganja, odnosno za investicije u Vojvodini, ali nažalost, tim novcima raspolaže Republika, a ne nadležni organi AP Vojvodina.
SVM je predložio jedan amandman da se ovih devet milijardi dinara potroši na osnovu mišljenja, odnosno da ova sredstva potroše nadležni organi AP Vojvodina i nadam se da će ovaj naš amandman biti usvojen.
Da zaokružim ovu problematiku u vezi Vojvodine, jer postoji prećutna, možda ne samo prećutna saglasnost DS na ova rešenja, koja su ne samo protivna interesu AP Vojvodina, nego su i protivustavna. Jednostavno, smatram da ovo stanje ne treba da bude tolerisano, jer samo da još jednom ponovim ovaj podatak što se tiče Fonda za razvoj AP Vojvodina, planirana su sredstva od 1,6 milijardi dinara, a realizovano je svega 67 miliona. Ovaj fond za razvoj, zahvaljujući tome, ne može da pomaže preduzetnike u Vojvodini, ne može da pomaže mala i srednja preduzeća.
Još samo nekoliko rečenica o lokalnim samoupravama. Nama nije jasno zašto su takve pozicije lokalnih samouprava, nije nam jasno zašto u Skupštini još nije usvojen zakon o lokalnoj samoupravi, zašto lokalne samouprave još uvek nisu dobile nazad svoju imovinu. Jednostavno, Srbija je jedina zemlja u Evropi u kojoj lokalne samouprave nemaju svoju imovinu. Gospodin Đelić kaže da nije jedina. Možda nije jedina, ali ne verujem da ima mnogo zemalja u Evropi u kojim lokalne samouprave nemaju svoju imovinu. Siguran sam da se i gospodin Đelić slaže da lokalne samouprave treba da imaju svoju imovinu.
Što se tiče položaja manjina u ovom budžetu, pošto sam ipak predstavnik poslaničke grupe Manjina, ali nisam želeo da govorim samo o položaju manjina u ovom budžetu, moram da kažem da se nacionalne manjine u ovom budžetu pominju samo na jednom mestu, za razliku od budžeta za 2007. godinu, gde su nacionalne manjine bile spominjane na tri mesta.
Pominju se nacionalni saveti nacionalnih manjina i moram da kažem da je gospodin Cvetković o držao reč.
Da je održao reč i što se tiče toga da će nacionalni saveti nacionalnih manjina dobiti ona sredstva u 2008. godini koja im pripadaju. Mi smo o tome razgovarali u junu.
Rekao sam da je neshvatljivo zašto nacionalni saveti nacionalnih manjina imaju samo 63 miliona u budžetu za 2007. godinu. Mi smo predložili amandman da ta sredstva budu u visini od 150 miliona. Taj amandman u junu nije prihvaćen, ali u ovom predlogu budžeta taj iznos stoji, tako da bih želo da kažem i pred javnošću da sam bio u pravu kada sam u junu rekao da mi gospodina Cvetkovića smatramo za čoveka koji drži svoju reč. Gospodin ministar je održao svoju reč i nacionalni saveti imaju 150 miliona u 2008. godini.
Postoje tu neki problemi što se tiče položaja nacionalnih manjina, to sam ovde govorio i u junu, da ne postoji fond za nacionalne manjine. Prema odredbama Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, taj fond je trebalo da bude formiran još 2002. godine. Nije formiran do današnjeg dana. Iz tog fonda bi trebalo da se finansiraju projekti nacionalnih manjina. Iz tog fonda bi trebalo da se finansira kultura nacionalnih manjina.
Na osnovu Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, fond za nacionalne manjine trebalo bi da postoji sa ciljem podsticanja društvenog, ekonomskog, kulturnog i opšteg razvoja nacionalnih manjina i taj fond, nažalost, ne postoji.
Molim gospodina Đelića i gospodina Cvetkovića da obrate pažnju na ovo što ću reći na kraju. Mi smo predložili da se formira ovaj fond za nacionalne manjine, planirali smo našim amandmanom jednu smešnu sumu od 10 miliona dinara. Nadam se da se gospodin Đelić slaže sa time da se ovih 10 miliona oduzmu iz njegovog kabineta, da se, zahvaljujući njemu, formira fond za nacionalne manjine posle pet godina, da izađemo iz ovog protivzakonitog stanja i da fond profunkcioniše. Onda ćemo sledećih godina planirati i veće iznose.
Znači, ovih 10 miliona dinara su jedna smešna suma i nadam se da će naš amandman biti usvojen. Naravno, mi ćemo imati i neke druge amandmane o kojima ćemo govoriti i nadam se da će ti amandmani biti usvojeni.
Još na kraju samo da zaključim da je SVM protiv predloženog budžeta za 2008. godinu iz pet razloga.
Prvi razlog je taj što je planirana enormno velika javna potrošnja koja ugrožava investicije. Sa time mi ne možemo da se složimo.
Drugi je razlog položaj Vojvodine u budžetu, koji planirani položaj je ne samo u suprotnosti sa interesima građana Autonomne Pokrajine Vojvodine, nego je i protiv Ustava položaj prema predlogu budžeta za 2008. godinu.
Treći razlog, zbog kojeg Savez vojvođanskih Mađara glasa protiv budžeta, jeste položaj poljoprivrednih proizvođača. Želeo bih da apelujem na prisutne članove Vlade Republike Srbije da se pomogne poljoprivrednim proizvođačima jer je ovo stanje jednostavno neodrživo.
Četvrti razlog je taj što se u Predlogu zakona o budžetu za 2008. godinu ne planira ni jedan jedini dinar za denacionalizaciju, bez obzira na to što je donošenje zakona o denacionalizaciji naše zajedničko izborno obećanje od 2000. godine i, nažalost, izgleda taj zakon u 2008. godini neće biti usvojen.
Peti razlog zbog kojeg SVM glasa protiv budžeta je taj što položaj nacionalnih manjina nije uređen na način kako bismo mi to želeli. Još uvek nije formiran fond za nacionalne manjine, ali se nadam da će usvajanjem našeg amandmana ovaj fond zaživeti i da će u 2008. godini fond za nacionalne manjine biti planiran u zakonu o budžetu kao posebna stavka. Hvala lepo.

Hvala, gospodine Pastor. Reč ima narodni poslanik Laslo Varga, zamenik predsednika poslaničke grupe, a zatim narodni poslanik Ivica Dačić.

Gospodine predsedavajući, gospodine potpredsedniče Vlade, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa Vojvođanski poslanici neće podržati Predlog zakona o budžetu za 2008. godinu. Pokušaću naravno ovaj naš stav da obrazložim.

Sa jedne strane, ni 15. maja ove godine nismo održali izbor Vlade Republike Srbije iz više razloga. Naravno, ne zato što smo imali zamerke na prioritete koje je tada izneo ministar, nego zato što smo bili ubeđeni da ta vlada neće biti niti stabilna, niti efikasna u sprovođenju svog programa, niti će evropske integracije značiti za nju istinski prioritet. Naša očekivanja su se, naravno, obistinila i ovaj predlog zakona o budžetu za 2008. godinu nas još više jača u tom uverenju. Molim vas, gospodine potpredsedniče, da mi ne dobacujete.

Da se podsetimo pet prioriteta Vlade. S jedne strane, prvi prioritet je bio očuvanje Kosova i Metohije. Predsednik Vlade, ministar za Kosovo i Metohiju, ministar inostranih poslova, ministar unutrašnjih poslova, pa odbrane, kao i predsednik Republike se danonoćno bave ovim pitanjem. Neretko to čini i ministar prosvete, pa u poslednje vreme i potpredsednik Vlade zadužen za evropske integracije. Toliko, dakle, pažnje cela Vlada posvećuje ovom pitanju, dakle i oni ministri čija je to dužnost, kao i oni koji su zaduženi za sasvim druge oblasti. Nažalost, zbog ove činjenice mnoga druga pitanja ostaju u drugom planu, kao na primer evropske integracije koje su bile drugi prioritet Vlade.

Činjenica je jednostavno da evropske integracije u ovom trenutku stoje ili teku jako, jako sporo. To je pitanje u ovom trenutku, ali sigurno da ne idu brzo. Gospodin Đelić proslavlja činjenicu da će Srbija u narednih pet godina iz pretpristupnih fondova dobiti čak milijardu evra. To je naravno tačno i to je velika suma, ali radi poređenja, nove članice Evropske unije koje imaju sličan broj stanovnika kao Srbija godišnje dobijaju četiri do šest milijardi evra iz fondova Evropske unije. Mi dakle gubimo četiri do šest milijardi evra godišnje zato što istinski prioritet ove vlade nisu evropske integracije. Dakle, mi ćemo za pet godina praktično izgubiti 20 milijardi evra zbog ove činjenice.

Naravno da su moje tvrdnje tačne, da nisu evropske integracije istinski prioritet Vlade, to dokazuje i predlog budžeta. O tome je inače bilo reči, ali želim da ponovim da je povećanje budžeta Kancelarije za pridruživanje Evropskoj uniji 2,4% u odnosu na prošlu godinu. Da se podsetimo, zadatak ove kancelarije je podsticanje i praćenje usklađivanja propisa Republike Srbije sa propisima i standardima Evropske unije. Kancelarija je imala u 2007. godini 52 zaposlena. U 2008. godini će imati čak i jednog zaposlenog više. Dakle, 53 zaposlena. Radi poređenja, imamo otprilike 260.000 budžetskih korisnika.

Sad se naravno postavlja pitanje kako mogu ti ljudi, njih 53 da prate pravne tekovine, standarde i propise Evropske unije, kojih u ovom trenutku ima otprilike 100.000 strana. Naravno, i drugo poređenje je na mestu, u vezi sa Kancelarijom za saradnju sa medijima i naravno ti podaci dosta govore o privrženosti Vlade evropskim integracijama i naravno o tome da za Vladu nisu važni ciljevi, nisu važni rezultati, nego više medijska propaganda.

Treći prioritet ove vlade je bila saradnja sa Haškim tribunalom. To naravno nije pitanje budžeta nego političke volje, koje nažalost u ovom trenutku nema. Začuđujuće je da BIA ima 1.953 zaposlena, sa budžetom od 3,4 milijarde dinara, a tako bezuspešno traga za svim tim beguncima.

Možemo da nastavimo sa četvrtim prioritetom, sa socijalno-ekonomskim pitanjima. Istina je da su predviđena značajna sredstva za ekonomski razvoj, pre svega u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja. Posebno za turizam, ali u atmosferi konstantne političke nestabilnosti, ponekad i ratobornih izjava vladinih zvaničnika, jednostavno ne dolaze turisti, ne dolaze investitori, nema novih radnih mesta. Tu nezdravu klimu bi trebalo izmeniti i onda bi naravno budžet imao mnogo više sredstava i za socijalna davanja.

Naravno, tu je i peti prioritet, borba protiv korupcije i organizovanog kriminala. Rast pravosudnog budžeta je manji u odnosu na rast celokupnog budžeta. Tako se ozbiljna država ne bori protiv kriminala.

S druge strane, i taj pravosudni budžet zavisi od izvršne vlasti. Kada će u Srbiji jednom da i pravosuđe ima nezavisan budžet, kao što je slučaj u drugim evropskim zemljama? U 2008. godini nažalost neće.

S druge strane, i o tome je bilo reči, da se smanjuje budžet Saveta za borbu protiv korupcije za 5% u odnosu na prošlu godinu, a Savet i dalje neće imati niti jednog zaposlenog. U vezi ove činjenice želim da ponovim da se tako iole ozbiljna država ne bori protiv korupcije. Može potpredsednik Vlade pružiti verbalnu podršku radu Saveta, ali sada se jasno vidi koliko je to neiskreno.

Jedino što je ohrabrujuće je činjenica da će budžetom biti obezbeđena sredstva za početak rada Državne revizorske institucije. Doduše, samo sa 87 zaposlenih i tu naravno želim jedno poređenje. U Republici Mađarskoj ista ta institucija ima 600 zaposlenih i ima budžet od 29 miliona evra. To nije zato što je budžet Republike Mađarske 15 puta veći od našeg budžeta, nego zato što tamo postoji svest o tome da se ti rashodi efikasnim radom te institucije višestruko vraćaju.

Dame i gospodo narodni poslanici, želim da nastavim sa drugom temom, a to je odnos Vlade prema institucijama. Mislim da je taj odnos generalno tragičan. Da napomenem samo jedan primer, a to je primer prekršajnih sudova. Naime, prema članu 91. Zakona o prekršajima, prekršajne postupke vode prekršajni sudovi. U članu 308. istog zakona stoji da će se taj zakon primenjivati od 1. januara 2007. godine. U Predlogu zakona o budžetu za 2008. godinu i dalje se planiraju sredstva za opštinske organe za prekršaje. Predlažem da razmislite o tome.

Sada nešto o autonomiji Vojvodine. Stranke vladajuće koalicije su poslednjih 12 meseci najmanje tri puta prevarile građane Vojvodine. Prvi put prilikom donošenja Ustava.

Naime, u članu 184. Ustava Republike Srbije je kao mamac stavljena odredba prema kojoj budžet Autonomne Pokrajine Vojvodine iznosi najmanje 7% u odnosu na budžet Republike, s tim što će se tri sedmine budžeta koristiti za finansiranje kapitalnih rashoda. Bilo je to, naravno, primamljivo.

Međutim, stranke vladajuće koalicije su u referendumskoj kampanji prećutali svoju pravu računicu. Naime, tu su obelodanili prilikom donošenja budžeta za 2008. godinu, kada su sredstva za zaposlene u obrazovanju na teritoriji AP Vojvodina, i to u iznosu od 19 milijardi dinara, kao i rashode za finansiranje dela programa u oblasti kulture u iznosu od 700 miliona dinara uračunali u tih 7%. Ta sredstva su namenjena obrazovanju i kulturi, dakle oblastima koje spadaju u nadležnost Autonomne Pokrajine, dakle postoji barem neki izgovor za ovu prevaru.

Drugi put je Vlada prevarila građane Vojvodine prilikom donošenja samog budžeta, odnosno praktično posle donošenja budžeta za 2007. godinu. U budžetu ste, naime, predvideli sredstva u iznosu od četiri milijarde dinara za projekte na teritorije AP Vojvodina i to u glavi Kancelarije za nacionalni investicioni plan. Vlada je bila u obavezi, po logici stvari, da ta sredstva prenese budžetu AP Vojvodine.

A šta je Vlada uradila? Donela je uredbu na osnovu koje je potrošila ta sredstva, organima AP Vojvodine je propisala obavezu da se ta sredstva u budžetu AP Vojvodine evidentiraju kao prihodi iz budžeta Republike Srbije. Ova sredstva organi AP Vojvodine nikada nisu videli, niti su učestvovali u njihovoj raspodeli, a da prevara bude veća, sredstva su raspodeljena u velikom broju slučajeva za projekte koji spadaju u nadležnost Republike, dakle, ne u nadležnost autonomne pokrajine, za zgrade poreskih uprava, za zatvore, za prekršajne sudove, za policijsku akademiju itd. Dakle, to je čisto kršenje Ustava.

Treći put su građani Vojvodine prevareni, odnosno tačnije pokradeni u periodu nakon donošenja budžeta Republike Srbije za 2007. godinu, znači u ovom poslednjem periodu. Naime, članom 3. budžeta Republike Srbije za 2007. godinu je utvrđeno da će se preostali iznos sredstava, znači ona sredstva koja preostaju pored sredstava od poreza na dohodak građana, poreza na dobit preduzeća, ostalih prihoda, pored sredstava za plate zaposlenih i sredstava za kulturu, znači preostali iznos sredstava, do najmanje 7% budžeta Republike Srbije, a do projektovanog iznosa odlukom o budžetu AP Vojvodine, transferisaće se budžetu AP Vojvodine.

Odlukom o budžetu AP Vojvodine za 2007. godinu, koji je, inače, već odavno bio donet u trenutku kada se donosio budžet Republike Srbije, sredstva iz budžeta Republike Srbije su planirana u iznosu od 21,4 milijarde dinara.

Dame i gospodo narodni poslanici, da li znate koliko iznosi ostvarenje ovih prihoda do 30. decembra 2007. godine? Iznosi dve milijarde dinara, dakle, 9,33%, a naravno, ostvarenje celog budžeta AP Vojvodine iz ovog razloga, zbog ove prevare, do 30. septembra iznosi 45,85%.

Bilo je reči o fondu za kapitalna ulaganja i želim da ponovim neke cifre. Znači, u taj fond se do 30. septembra slilo ukupno 4,5 milijarde dinara, umesto planiranih 23 milijarde. Iz budžeta Republike Srbije, umesto planiranih 20,5 milijardi, samo dve milijarde. Gospodin Pastor je bio suzdržan i nije ovu prevaru teško karakterisao, ja ću reći, dame i gospodo, da je ovo obično drumsko razbojništvo. Budžet Autonomne Pokrajine Vojvodine je u 2007. godini na ovaj način oštećen za 19,5 milijardi dinara: 18,5 milijardi dinara je oštećen fond za kapitalna ulaganja, a za jednu milijardu dinara ostali korisnici.

Pozivam predsednika Izvršnog veća AP Vojvodine da zbog ovoga podnese krivičnu prijavu protiv nepoznatog izvršioca. Neko je, naime, da ponovim, pokrao građane Vojvodine za 19,5 milijardi dinara.

Sada nešto o budžetu za 2008. godinu, u vezi autonomije Vojvodine. Ovim budžetom, odnosno Predlogom budžeta, vrši se praktično legalizacija prevara građana Vojvodine iz 2007. godine, a sada već u saradnji sa pokrajinskim rukovodstvom Demokratske stranke. Naime, u 2007. godini oni nisu bili saučesnici, to moram reći, a u ovom procesu ili postupku jesu.

Radiće se na sledeći način: deo sredstava iz Nacionalnog investicionog plana, u iznosu od 9 milijardi dinara, namenjen je za prenos budžetu AP Vojvodine, za NIP na teritoriji AP Vojvodine. Ta sredstva će se evidentirati u budžetu Republike Srbije kao izdaci budžetu Vojvodine. Članom 16. Predloga zakona o budžetu Republike Srbije se daje zakonsko ovlašćenje Vladi da ova sredstva rasporedi svojom odlukom, doduše, stoji i to na predlog nadležnog organa AP Vojvodina.

Suština, dakle, ostaje u 2008. godini ista kao što je bila u 2007. godini. Dakle, odluke o korišćenju ovih vojvođanskih sredstava će se donositi ovde u Beogradu, doduše organi AP Vojvodine će biti formalno konsultovani.

A u čemu je razlika u odnosu na 2007. godinu. Razlika je sa jedne strane u tome da će na ovaj način i formalno biti još više umanjen iznos sredstava o čijoj raspodeli odluku samostalno donose organi AP, znači povećava se taj iznos sa 4 milijarde u 2007. na 9 milijardi u ovoj godini. S druge strane, to će se raditi na osnovu zakona o budžetu za 2008. godinu, dakle, potpuno legalno, ne kao u 2007. godini.

Preostali iznos sredstava do najmanje 7% će se preneti budžetu AP Vojvodine kroz ostale projekte Nacionalnog investicionog plana. Znači, ova sredstava će se koristiti i bez mišljenja organa AP Vojvodine.

Znači, u budžetima ministarstava za 2007. godinu je barem bio određen iznos sredstava namenjen za Vojvodinu, u 2008. godini i to ostaje nepoznanica. Gospodin Đilas i gospodin Pajtić su ovu prevaru inače pretočili pre nekoliko nedelja i u pisani sporazum. Postavljam pitanje: da li je ovo autonomija Vojvodine dame i gospodo iz Demokratske stranke? Sigurno nije.

Nažalost, izašao je i gospodin ministar i gospodin potpredsednik Vlade iz sale, ali ću, bez obzira na tu činjenicu, njima postaviti pitanje koje glasi: koji će iznos sredstava biti prenet AP Vojvodine za kapitalne rashode odnosno za kapitalne investicije, a o čijoj će raspodeli odluke donositi organi AP Vojvodine, tj. Fond za kapitalna ulaganja u 2008. godini? Naravno, molba i za ministra i za potpredsednika Vlade da ovog puta, kada daju neki odgovor, onda da nam govore istinu.

Sada da pređem na neka ostala važna pitanja u vezi budžeta, o kojima je već delimično bilo u ranijim diskusijama reči. S jedne strane, oko poljoprivrede želim da ponovim da je šteta samo na teritoriji pet opština u severnoj Vojvodini 7,5 milijardi dinara. Mi smo predložili amandman da se predvide sredstva u iznosu od milijardu dinara za otklanjanje dela štete poljoprivrednika od suše.

S druge strane, predložili smo amandman kojim se traži da se obezbede sredstva za sprovođenje zakona kojima će se urediti način korišćenja i raspolaganja imovinom AP i jedinica lokalne samouprave, da ne bude izgovor tokom 2008. godine da se ovaj postupak, znači vraćanje imovine opštinama i Pokrajini, ne sprovodi zato što za to nema sredstava u budžetu.

Za upravne okruge, to je isto jedno važno pitanje, planirana su sredstva u iznosu od 433 miliona dinara. Ministar Marković, resorni ministar, pre nekoliko nedelja izjavio je da veliki broj upravnih okruga ništa ne radi, a država troši skoro pola milijardi dinara za njihovo funkcionisanje.

To je jedan od problema, a drugi je što ta sredstva vrlo nepravedno raspoređuje. Naime, za Severnobanatski okrug je po glavi stanovnika predviđeno 17% više sredstava u odnosu na Severnobački okrug. Mislim da je to velika nepravda i stoga smo predložili amandman da se troškovi funkcionisanja ova dva upravna okruga po glavi stanovnika izjednače.

U vezi kulture i informisanja na jezicima nacionalnih manjina, nažalost, ovim budžetom nije definisano koliko će od ukupnih sredstava predviđenih za kulturu biti utrošeno za podršku kulturnim aktivnostima nacionalnih manjina, kao i za potrebe informisanja na jezicima nacionalnih manjina.

Predložili smo amandman da se zakonom o budžetu utvrdi da će deo sredstava biti namenjen nacionalnim savetima i to naravno uzimajući u obzir činjenicu da više od 15% stanovništva ove države čine nacionalne manjine.

Gospodin Pastor je o tome govorio da smo predložili amandman kojim bi bila obezbeđena početna sredstva za početak rada fonda za nacionalne manjine. Nadam se da će vladajuća većina razumeti naše razloge i da će stati iza ovog amandmana. Mislim da ne bi trebalo da bude sporno da bi mnogo više bi vredelo ta sredstva uložiti u ekonomski, kulturni, obrazovni razvoj nacionalnih manjina, nego na razne troškove kabineta potpredsednika Vlade.

Na kraju, još jednom želim da ponovim, niti SVM, niti poslanička grupa Vojvođanski poslanici, zbog svih ovih iznetih razloga, neće podržati Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2008. godinu.

Reč ima potpredsednik Vlade, gospodin Božidar Đelić.

Gospodine predsedniče, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, želeo bih da iskoristim ovu priliku da, slušajući ovu diskusiju i jedan broj pitanja, napomenem i ponovim nekoliko ključnih odrednica ovog budžeta, naravno ne ponavljajući ono što je ministar finansija rekao u uvodnom izlaganju, a isto tako da se osvrnemo na nekoliko pitanja koja su postavljena poslednjih nekoliko sati ove diskusije.
Ovaj budžet je socijalni i razvojni. On je po meri Srbije i naravno svaki budžet je u suštini sinteza svih problema i svih pokušaja rešavanja tih problema, koje pokušava da da određeno društvo. Naravno, naše društvo i dalje pati od mnogobrojnih problema. Dva su najveća, a to je stopa nezaposlenosti, siromaštvo određenih slojeva našeg stanovništva, kao i veliki deficit tekućih plaćanja od 15% bruto domaćeg proizvoda.
To nedvosmisleno ukazuje na dalje napore koje je nužno usmeriti, s jedne strane, ka povećanju konkurentnosti naše privrede i istovremeno očuvanju i jačanju stepena solidarnosti u našem društvu. Nema jednostavnog odgovora na mnogobrojne probleme sa kojima mora da se suoči naše društvo i samim tim ovaj budžet.
Hteo bih da napomenem nekoliko karakteristika ne samo budžeta nego ovih javnih finansija koje su predložene za sledeću godinu, jer kao što vidite po dobroj praksi poslednjih nekoliko godina, imate mogućnosti da razmatrate ne samo ono što je budžet, nego i drugi deo javnih finansija koje predstavljaju finansijski planovi organizacije obaveznog socijalnog osiguranja, koja u iznosu novca u potpunosti se porede sa onim što je naš budžet i pokazuje dozu solidarnosti koja postoji u našem društvu.
Zašto je ovaj budžet dobar za Srbiju i zašto pozivam sve poslanike i sve poslaničke grupe da glasaju za njega? Prvo, u pravu su oni koji kažu da je javna potrošnja velika u našoj zemlji. U pravu su naročito kada kažu da je učešće javne potrošnje previsoko i to je problem za našu ekonomiju iz razloga što velika javna potrošnja potiskuje ono što su investicije privatnih investitora i ima snažan efekat, to smo videli ove godine kroz povećanje plata.
Postoji, kako bi rekli ekonomisti, mimetički efekat, a na srpskom jeziku lančani efekat na plate i u drugim delovima naše ekonomije, naročito u privatnom sektoru, o kojem su nam mnogo puta govorili i sami privrednici, koji na taj način produbljuje jedan od dva velika problema o kojem sam pričao na samom početku, a to je deficit tekućih plaćanja.
Zbog toga je ovaj budžet, koji omogućava smanjenje za 0,8% ukupnih izdataka javnih finansija u našem bruto domaćem proizvodu, dobar. Ako pogledamo performanse naše ekonomije, naravno to je jedna cifra koja kada je budem izrekao značiće dosta malo za građane koji nas gledaju večeras, a to je ipak da će naša zemlja sa 7% rasta bruto domaćeg proizvoda biti rekorder u Evropi po razvoju. Svi mi bi hteli da to ide mnogo brže, ali 7% je odlična cifra, najbolja u Evropi, a kada znamo da je predviđeno 6% rasta u sledećoj godini, realnog rasta naše ekonomije, to će biti značajan napredak za sve naše građane.
Želim isto da kažem, kao što vidite u ovim projekcijama, kada govorimo o nezaposlenosti uočavamo za 2008. godinu, po prvi put, treba reći, da se predviđa povećanje zaposlenosti. U nekim delovima naše zemlje, u Beogradu i u Vojvodini taj efekat je već uočljiv u poslednje tri godine. Hteo bih da podsetim sve koji su govorili o teškoj situaciju u Vojvodini, da je ove godine predviđeno povećanje zaposlenosti za 50.000 građana. Po prvi put u poslednje dve godine nezaposlenost pada u Vojvodini i to je dobro. Bravo Vojvođanima.
U Beogradu je situacija još nešto bolja, ali naravno svi mi moramo u ovim okolnostima da ne sputavamo napredak onih koji bi nešto brže, ali istovremeno da iskažemo veću dozu solidarnosti prema onim regionima naše zemlje, a mnogobrojni su, gde to još nije slučaj.
Zbog toga u ovom budžetu imate u smislu sredstava Nacionalnog investicionog plana rekordne sume. Oni koji su govorili o kapitalnim izdacima u Vojvodini, želim da vam kažem, prvo, da u ovom momentu, do 15. decembra ove godine, izvršenje, realno izvršenje kada se uporede novci koji su potrošeni iz budžeta Republike Srbije s jedne strane i budžeta Vojvodine, Vojvodina predstavlja 7,2% tih sredstava. Ni na koji način Vojvodina nije zakinuta.
Druga stvar, za one koji imaju tu sreću da žive u Vojvodini, vidi se u mnogobrojnim, u svim opštinama u Vojvodini se uveliko gradi. Dvadeset milijardi dinara je predračunska vrednost kapitalnih projekata koji su predviđeni i naravno nikome ne pada na pamet, a ponajmanje onima koji sa puno talenta vode te projekte, da prebace taj novac odmah u taj fond.
Naravno, ne dolazi u obzir da se izvođači avansno plate u punom iznosu, nego se taj novac prebacuje na Fond za kapitalne izdatke, u momentu kada je to nužno da bi se podmirili izvođači. Samim tim ovaj budžet je istovremeno najsnažniji koji smo imali proteklih godina u domenu infrastrukture.
Sada bih hteo da kažem oko pitanja duga, pošto je to bilo pitanje gospođe Tabaković. Da podsetim da je 2000. godine ukupni javni dug predstavljao 120% bruto domaćeg proizvoda. Da prevedem na srpski, imali smo više dugova nego nacionalnog bogatstva.
Danas, sedam godina kasnije, on ne predstavlja ni trećinu našeg bruto domaćeg proizvoda. Naš javni dug nije ni jedna trećina našeg nacionalnog bogatstva. Četiri puta manje i to je mera napretka Srbije.
Želim da podsetim, pošto je bilo priče o evropskim integracijama, da tzv. mastrihtski kriterijumi, jedan od onih za ulazak u Evropsku uniju, pokazuje da je nivo maksimalnog javnog duga u bruto domaćem proizvodu za ulazak u Evropsku uniju 60%. Znači, mi imamo dva puta manje javnog duga nego ono što je maksimum prihvatljiv za zemlju koja treba da uđe u Evropsku uniju i dobro je što je poslednjih godina naš dug spoljni smanjen za 5,1 milijardu evra.
To je zbog toga što smo dobili otpust duga i reprogramiranje, ali isto zbog toga što smo avansno uspeli da otplatimo jedan broj dugova, kao što je slučaj s jedne strane sa Svetskom bankom, MMF, kome ne dugujemo više nijedan jedini dinar, a da ne govorim o tome da smo napokon uspeli da uspostavimo jedan broj mehanizama, kao npr. pošto je o njoj bilo reči, nemačkoj razvojnoj banci.
Samo da kažem da je Republika Nemačka za sada jedina zemlja koja je, uzimajući jedan deo našeg suverenog duga, prihvatila da se taj dug, i za sada se radi o iznosu od 25 miliona evra, od pre dve godine, pretoči u projekte u devet opština za poboljšanje sistema grejanja, da bude bolje grejanje, da manje zagađuje i odlučili su pre koju nedelju da dodatnih 17 miliona evra pretvore. U tom domenu je značajno bolja situacija.
Mislim da je ova tekovina koja je uspostavljena, a to je da u samom predlogu zakona o budžetu ne dobijate samo jednu ukupnu informaciju o našem spoljnom dugu, već informacije o svim predloženim aranžmanima, o svim predloženim garancijama koje predlaže da preuzme budžet Republike Srbije, to je prava mera fiskalne discipline i prozirnosti u onome što nudi Vlada koje treba očuvati.
Za mnoge, to je prestrogo. Za mnoge, to daje toliku meru strogoće i nužnosti da posle ovog odobravanja, svaki put kada neki resorni ministar bude želeo da finansira određeni posao koji je predviđen budžetom, moraće da se vrati pred ovaj uvaženi dom, da obrazloži zašto je ono što ste već jednom izglasali kao moguću garanciju, tj. suvereni dug, nužan za Srbiju i da ovaj suvereni dom odluči da li suvereno daje suverenu garanciju ili suvereni dug. To je pravi način na koji treba da se vode javne finansije.
Želeo bih da kažem, pošto je o tome bilo priče, da se slažem sa onim poslanicima koji nisu zadovoljni informacijama kojima raspolažemo u domenu plata i naknada za članove upravnih odbora u javnim preduzećima. Vlada je već uložila napore. Želim da preuzmem obavezu da ćemo uložiti dodatne napore, jer oni koji rade u javnim preduzećima ne rade u privatnim preduzećima.
Oni rade u preduzećima koja, po pravilu, imaju dozu monopola, oni upravljaju našim prirodnim bogatstvima i moraju imati dozu transparentnosti u njihovim primanjima, koja su mnogo veća od onoga što postoji u privatnom sektoru.
Bilo kako bilo, kada neko govori da ovaj budžet nije dovoljno strog, ipak treba reći, ovde je ministar finansija pre nekoliko minuta, na tome mu čestitam, kao i resornom ministru prosvete, što su uspeli i ovog puta da nađu pravi socijalni dogovor sa reprezentativnim sindikatima prosvete, i to na način na koji se poštuje ovaj finansijski okvir koji je predložen u ovom budžetu. Posle pravosuđa, evo prosvete.
Tako će se uraditi za koji dan i sa reprezentativnim sindikatima državne uprave, i na taj način pokazujemo da sa ovih iznosa za plate, koji su iznosili 9,7 odsto bruto domaćeg proizvoda, postepeno usklađujemo i taj izdatak sa onim što su finansijske mogućnosti naše zemlje, a da usluge koje naši građani dobijaju od činovnika ni na koji način ne budu pogođene, već naprotiv, biće unapređene.
Jer se hrabro nosimo sa problemom koji se zove resocijalizacija mreže naših institucija i pozdravljam reprezentativne sindikate pravosuđa koji su imali tu hrabrost da priznaju da jedna trećina zaposlenih u pravosuđu radi i obrađuje dve trećine ukupnih predmeta, i da treba raditi na onome što je okoštala i prevaziđena struktura naše državne uprave. Moramo raditi na tome u interesu naših građana i privrednika.
Za one koji su govorili o problemima naših penzionera, uz mere koje je naša Vlada već preduzela, isplatu jednokratne pomoći od dve hiljade dinara za svakog penzionera koji prima manje od 8.600 dinara, koja je već data ovih dana, ide isplata preostalog duga, koji predstavlja između 3.700 i 4.400 dinara za svakog penzionera. Tokom januara biće isplaćeno, to je u ovom budžetu za korisnike fonda za penzionere poljoprivrednike, preostali javni dug koji je predstavljao oko 23 hiljade dinara. Napokon, to je izdatak koji predstavlja nekoliko desetina milijardi dinara, to je usklađivanje po zakonu penzija za iznos koji će biti između 12 i 13 posto, tj. povećanje za sve penzionere u tom iznosu, počevši od čeka u januaru.
Mogao bih još mnogo govoriti o budžetu, ali poštovani narodni poslanici, želim da kažem da u ovom momentu koji nije lak za našu zemlju on uspostavlja pravu ravnotežu između ciljeva koji samo naizgled izgledaju kao suprotstavljeni. Nema pravičnog društva koje ne proizvodi bogatstvo i koje nije efikasno. Efikasno društvo koje proizvodi veliku nejednakost između ljudi, između regiona, ne može biti održivo. U tom smislu, po dobroj tekovini kontinentalne Evrope, imamo ovde pravu meru u količini i u alokaciji između raznih ciljeva koje moramo imati u datom budžetu.
Bilo je pitanja na koje želim da se osvrnem, koja se ne tiču ukupnih javnih finansija. Prvo, što se tiče denacionalizacije, u pravu ste, to je u smislu svojinske transformacije, kada i ako ovaj uvaženi dom usvoji, posle rasprave koja će biti po sledećim tačkama dnevnog reda, izmene i dopune Zakona o privatizaciji i zakon koji će obezbediti besplatne akcije svim našim građanima koji još nisu učestvovali u tom procesu, u pravu ste, poštovani narodni poslaniče, denacionalizacija je isto mera ispravljanja nepravdi koje su napravljene poslednjih decenija.
Odgovarajući nacrt zakona je završen, ići će u javnu raspravu i očekujemo svi da će on u sledećih nekoliko meseci napokon biti usvojen. Tu moramo da se klonimo svake forme demagogije, ali u smislu budžeta nije moguće predvideti nešto u budžetu Republike Srbije ukoliko za to ne postoji zakonski osnov. To je jedini razlog zbog koga nema tih sredstava u ovome. To nije ni po Zakonu o budžetskom sistemu, ni po zakonu o budžetu, ni po zdravom umu. Usvajanje zakona o denacionalizaciji će povlačiti određene konsekvence na zakon o budžetu.
Što se tiče pitanja, tu bih hteo da završim, evropskih integracija i pretpristupne pomoći. Prvo, to nisu krediti, nego je pomoć. Neću o tome, pošto je to sledeća tačka na ovom zasedanju, imaćemo puno prilike da govorimo o toj pretpristupnoj pomoći. Ali, ne radi se o kreditima.
Kada kažemo da se očekuje da obezbedi između 10 i 15 posto naših sredstava, to nije na neki kredit, nego da bi zajedno sa Evropom radili na određenim važnim projektima za naše građane. Radi se o poboljšanju rada službe hitne pomoći. Radi se o osposobljavanju Dunava, da bude pravi Koridor sedam koji će pojačati našu ekonomiju. Radi se o tome da ulažemo mnogo više u manje razvijene regione naše zemlje. Radi se o poboljšanju života naših građana.
Za poslanika koji je rekao da evropske integracije idu sporo, kako da vam kažem, kao da nismo bili u istoj državi. Nema zemlje koja je uspela da za tri i po meseca ispregovara Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, i ovo što je naš ritam i serija zakona i predloga koje ste videli ovih dana, predstavlja zapravo najbrži ritam u evropskim integracijama koje su viđene u tranziciji do sada. Hvala puno na vašoj pažnji.

Zahvaljujem. Pošto su se javila dva poslanika po Poslovniku, hajde da prvo pustimo šefove poslaničkih grupa da završe, pa ćete dobiti reč.
Reč ima narodni poslanik Ivica Dačić, pa potom po Poslovniku narodni poslanik Slaviša Topalović i narodni poslanik Slobodan Maraš. Izvolite.

Izvinjavam se, prvi se javio Zvonimir Stević, ali sam ga zamolio da sačeka da završe šefovi poslaničkih klubova, a on je iz SPS. Prema tome, izvinjavam se ostalim poslanicima.
Dame i gospodo, gospodine predsedniče, gospodine potpredsedniče, ministre, SPS neće glasati za predlog budžeta. Budžet jeste i političko pitanje, nije samo ekonomsko. Odnos prema budžetu jeste i odnos jedne stranke prema političkoj koaliciji koja vrši vlast u Republici Srbiji. U tom smislu SPS, kao opoziciona politička partija, neće glasati za ovaj predlog budžeta.
Takođe mislim da nije mnogo bilo politički uputno da skidate sa dnevnog reda predlog budžeta, jer mislim da ste jedina vlada na svetu koja je predlog budžeta skinula sa dnevnog reda da bi usvojila neke malo manje važne zakone, rizikujući time da država ostane bez finansiranja u ovom teškom periodu.
I dalje mislim da ste uradili stvar i ušli u veliki politički rizik, zato što do datuma kada treba da usvojite budžet će proći još nekoliko dana, koji mogu biti za vas veoma bitni kao Vladu. Ukoliko vi u tom periodu planirate da kao vladajuća koalicija doneste političke poteze i preduzmete političke poteze u smislu raspisivanja predsedničkih izbora, bez međusobnog dogovora, nisam siguran da ćete uopšte usvojiti ovaj budžet.
To bi mogao da bude vaš problem, ali jeste i problem države čija ste vi Vlada. U tom smislu, bez obzira što je bilo potrebno da se donesu ti zakoni po Ustavnom zakonu, da bi se raspisali predsednički izbori, mislim da je bilo dovoljno vremena da se, prvo, raspravlja o budžetu, kada ste ga već predložili.
Inače, moram da iznesem niz nekih načelnih stvari koje su za svaki budžet bitne. Na primer, ovde ponovo imamo deficit u budžetu. Hvalili ste se proteklih nekoliko godina, da, može da bude i dobro, ali u svakom slučaju, ponekad veoma je bitno kako će se izaći, da li će to biti deficitarno finansiranje ili će to na neki način doći do podsticaja ekonomske aktivnosti u našoj zemlji.
U svakom slučaju, želim da vam dam primedbe na to da niste do sada podneli završne račune budžeta vlada posle 2000. godine. Podsetio bih, a tu su neki ministri iz te prve vlade, da ste vi ovde, na ovoj sednici Narodne skupštine Republike Srbije, u ovoj istoj sali, raspravljali o svim stavkama tadašnje Vlade Republike Srbije 2000. godine. Podneli ste na desetine i stotine krivičnih prijava zbog tzv. nenamenskog trošenja sredstava.
Nenamensko trošenje sredstava jeste, gospodine ministre, kada određeni ministar u svom resoru nije planirao da neka sredstva uplati za nešto, a potrošio ih je za te svrhe. Po novom zakonu, koji ste doneli posle 2000. godine, to više nije krivično delo, to je prekršaj.
Ali, niste propustili priliku da podnesete krivične prijave protiv ministara iz SPS i SRS.
Mi nismo videli kako ste vi trošili sredstva svih ovih sedam godina. Mi nismo videli nijedan završni račun. Od koga ga krijete? Kako su trošene narodne pare? Vi ste tako voleli da kažete. Kako je moguće? A zamerali ste ranijim vladama da su one u predizbornim kampanjama trošile pare na puteve, otvaranje različitih objekata, mostova itd. Za šta ste ih vi trošili svih ovih godina?
Mogu da vam kažem da sam siguran da nešto što smo mi otvarali dva puta, vi ste otvarali još pet puta od 2000. godine do danas. Uvek uz TV kamare i uvek u predizbornoj kampanji. Završni računi, u redu, nije prošao ceo taj proces revizije, ali dva puta godišnje ste obavezni da izvestite Narodnu skupštinu, da dostavite izveštaj budžetske inspekcije o tome kako se troše pare u budžetu Republike Srbije.
Zatim, gospodine Đelić je govorio o penzijama. Podneli smo jedan zakon kojim se menja penzioni zakon. Podsetio bih da je na zahtev SPS uneta odrednica u postojeći penzioni zakon da penzije ne mogu da padnu ispod 60% prosečne plate. Znači, danas je prosečna penzija 53% prosečne plate. Prosečna penzija je 2000. godine bila 90% prosečne plate. Danas je 53% i po usklađivanju treba da je vratite na 60%.
Važenje tog zakonskog teksta je oročeno na tri godine od početka primene. Znači, krajem sledeće godine ističe važnost tog člana zakona i, ukoliko mislite dobro penzionerima, morate da promenite taj član zakona, inače će penzije, po svim projekcijama, posle 2010. godine pasti ispod 40% prosečne plate. Zato mislim da nije daleko od istine ono što penzioneri i njihove penzionerske organizacije stalno govore, a to je da se vrši jedan ekonomski genocid nad penzionerima. Da li treba da napravim pauzu da biste se dogovorili ili?

Izvolite.

Ne volim da mi se ništa dešava iza leđa, pa zato.