Zahvaljujem potpredsedniku Vlade gospodinu Đeliću.
Po Poslovniku, narodni poslanik Slobodan Maraš, pa onda narodni poslanik Momir Marković. Izvolite.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine potpredsedniče Vlade, javio sam se u skladu sa članovima 225. i 226.
Meni treba objašnjenje da bih mogao da obavljam svoj poslanički posao u budućnosti, da mi vi odgovorite, gospodine potpredsedniče, da li postoji Vlada, da li postoji vladajuća koalicija, da li postoji većina u ovoj skupštini, pošto ste izneverili obećanje koje ste dali pre dva dana, i vi i predsednik Skupštine, da ćete ovde biti neprestano i kad se o budžetu pričalo, niste sigurno stigli da čujete danas šefa poslaničke grupe DSS, gospodina Aligrudića.
Nimalo nežno nisu govorili o vama iz DS, rekli su da ste pogazili koalicioni sporazum i, što je još gore, rekli su da ste pogazili Ustavni zakon raspisujući izbore za predsednika.
Mi se tim izborima radujemo, ali ponavljam šta su oni rekli. Iz vaših redova je došla na to tišina. Tražim od vas da nam kažete da li Vlada funkcioniše. Prema informacije koje imamo, da je danas na Vladi bila nirvana, ni jedna ružna reč nije rečena, nigde se nije naslutilo da postoji neki sukob. Zbog toga je bitno da građani Srbije znaju da je sve ovo pozorište.
Građani, ovo što se dešava u proteklih 24 sata je pozorište i pokušaj izigravanja sukoba, odnosno da se pokaže da postoji sukob između DS i DSS. Ako postoji taj sukob, prijatelji iz DS, pa napustite tu Vladu, napustite Koštunicu. Mi se radujemo predsedničkim izborima, jer su predsednički izbori zaista šansa da se jednom za sva vremena pobedi Koštunica i da se pobedi ova nesposobna Vlada.
Šta je posledica ovih predsedničkih izbora? Posledica je raspisivanje izbora na svim nivoima, znači i republičkih izbora, parlamentarnih novih, i pokrajinskih, i lokalnih. Zaista očekujem od vas neki odgovor koji bi nam omogućio kao poslanicima da možemo da radimo dalje. Zbrzana je rasprava o budžetu.
Pogledajte koliko se poslanika prijavilo da raspravlja o ova dva, što vi kažete, važna zakona. Za nas je svaki zakon važan. Sve je učinjeno da ovo ide po nekom ubrzanom ritmu.
Još nešto što me interesuje, a to bih molio da mi neko iz DSS kaže, a možete i vi, gospodine Đeliću, vi ste više puta izgovorili reč Kosovo nego Koštunica.
Pa, nisu vas, gospodine Đeliću, vi ste bili kandidat DS za premijera, možete ćakulati sa vašom saradnicom, ali to je istina, vi ste bili kandidat DS za premijera da bi približili Srbiju Evropi.
Vi ne radite ništa po tom pitanju, obmanjujete javnost i više puta ste izgovorili reč Kosovo.
Zbog čega vladajuća većina nije zakazala sednicu da pričamo o Kosovu pre 19., pre saveta bezbednosti, nego ćemo raspravljati 22, kad vaš premijer i vaš predsednik uprskaju celu priču, dođe do potpune propasti, i onda će se naći ovde u Skupštini, i mi poslanici treba da vadimo iz vatre kestenje, što narod kaže.
Očekujem od vas odgovor na neka pitanja.

Zahvaljujem, kolega Maraš.
Riječ po Poslovniku ima narodni poslanik Momir Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, da je potpredsednik Vlade, njegovo vojvodstvo Božidar Đelić, ovaj govor održao na tribini, na nekom predizbornom mitingu, a da iza njegovih leđa piše "pošteno", jer to beše parola svojevremeno DS, ili da piše "ljudi, samo jedan život imamo" i to im je bila parola, rado bih saslušao ovu priču.
Gospodine Đeliću, kampanja jeste počela, ali se kampanja sprovodi na ulici. Ovde se usvajaju zakoni. Poslanički klub Srpske radikalne stranke je pripremio veliki broj amandmana, i o zakonima i o amandmanima ćemo naknadno razgovarati, ali nemojte zaluđivati građane Srbije da im vi dajete nešto.
Da prepričam ovo što je reko gospodin Božidar Đelić - daćemo vam 1.000 evra, koje nećete da dobijete, i onda nećete moći da ih koristite narednih šest meseci, a oni koji rade u javnim preduzećima dobiće 4.000 evra ili 200 evra po godini, koje takođe neće dobiti, i moći će tek posle šest meseci, jer će u međuvremenu berze da prorade, u međuvremenu će te akcije da dođu na berzu, u međuvremenu će da skoče cene akcija i u međuvremenu ćete i vi, građani Srbije, moći da imate 11 miliona evra.
Gospodin Đelić je bez dinara za dve godine napravio kapital od 11 miliona evra, koristeći akcije, doduše, nije bilo NIS, EPS, bila je Meridijan banka.
S obzirom da je Meridijan banka slabija finansijski od NIS-a i EPS-a, jer godina od rata naovamo građani Srbije ulažu u ta preduzeća, vrednost akcija koje ćete dobiti, ali nećete ih dobiti, biće daleko veća i mnogo brže ćete, svi građani Srbije, doći do 11 miliona evra. Onda ćemo svi da budemo milioneri i živećemo kao u bajci.
Gospodine Đeliću, za kafanskim stolom možete nešto i da slažete, ali građane Srbije nemojte lagati i nemojte počinjati predizbornu kampanju sa ove govornice.

Ovlašćeni predstavnik SRS narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, ne mogu da se otmem utisku kada sam sada slušao Božidara Đelića, u narodu poznatog kao Boža derikoža, vojvoda od Meridijan banke, kao da sam se vratio u 2001. godinu i ne mogu da se otmem utisku da je ipak sadašnji potpredsednik Vlade malo evoluirao, odnosno malo uznapredovao i kada je priča u pitanju, i kada je osnovna kultura u pitanju, ne skače više preko stolova, ali u osnovi ostao je isti.
Znači, kada Božidar Đelić i Aleksandar Vlahović kažu reč restruktuiranje, znam da će nekoliko hiljada ljudi da ostane bez posla. To od kada priča od 2001. godine koliko je građana Srbije ostalo bez posla u postupku privatizacije. I, gle čuda, sada se pojavljuje bivši ministar finansija, sadašnji potpredsednik u Vladi, koji obećava građanima da će nešto da im da, kao da to što on daje nisu sticale generacije i da je to već na određen način javno dobro koje pripada svim građanima, gospodine potpredsedniče Vlade.
Voleo bih da, kada je u pitanju Božidar Đelić, ne uzima SRS u usta, barem u onome što SRS priča. Bio sam poslanik i tada kada se donosio zakon o privatizaciji i niko nije rekao iz SRS da je zakon o privatizaciji dobar. Rekao je i predsednik SRS, i ostali narodni poslanici, nas 22, da je zakon bolji od prethodnog, ali da je daleko od toga da je dobar. Da smo bili u pravu govori činjenica koliko je ljudi ostalo bez posla, koliko je bilo zloupotreba u postupku privatizacije i kako su često vitalni kolektivi, vitalni privredni subjekti prodavani u bescenje zbog manjkavosti samog Zakona o privatizaciji.
Navešću samo jedan primer, gospodine Đeliću, a to je primer kupovine turističko-ugostiteljskog preduzeća "Avala" iz Požarevca, sada tu nešto radi UBPOK čini mi se oko njih, neki su već i pohapšeni, gde su tri ili četiri čoveka kupili čitavo jedno preduzeće koje nije imalo obaveze prema poveriocima, nije imalo obaveze prema bankama, nije imalo obaveze prema fondovima, kupili za 200 hiljada maraka i samo nekoliko meseci posle toga jedan jedini lokal tog preduzeća prodali su za 200 hiljada evra. Vratili su kompletnu investiciju i još na jednom lokalu samo zaradili. Toliko o jednom primeru zloupotreba.
Ima još toga, pogotovo kada pogledamo zakon baš o toj privatizaciji i uporedimo sa ovim zakonom o besplatnoj podeli akcija. Postavljam jedno pitanje: otkud ministru, odnosno potpredsedniku Vlade tolika naknadna pamet da on sada predviđa zaštitni mehanizam za građane koji treba da dobiju besplatne akcije? Kažem odlično, ali ne mogu da se otmem utisku onog ranije što ste radili kao ministar finansija.
Ne mogu da se otmem utisku zašto niste zaštitili i građane koji su imali staru deviznu štednju i koji su dobijali obveznice od Republike Srbije. Ko je trgovao tim obveznicama?
Nacionalna štedionica. Ko je zaradio novac? Miodrag Kostić, MK komerc. Je l' vam poznato to ime, gospodine potpredsedniče Vlade?
Baš se pitam šta je sa tim čovekom, hoće li i on sada u nekoj besplatnoj podeli akcija da učestvuje? Hoće li sada i on da stekne protivpravnu imovinsku korist? Da li to beše onaj koji je kupio tri šećerane za po tri evra, gospodine potpredsedniče Vlade? Čini mi se da je taj. Toliko o tome koliko je vaš Zakon o privatizaciji bio dobar i šta ste radili kada ste bili ministar finansija.
Da pogledamo kako to izgleda kroz ove nove zakonske predloge.
Prvo, ovaj zakon koji ste napisali je najobičniji predizborni zakon. Voleo bih da se većina ovoga što piše u zakonu stvarno desi, ali da korist imaju građani kojima dugujete te obveznice i akcije, a ne pojedinci koji će na tržištu hartija od vrednosti da profitiraju. Dajete u pojedinim odredbama zakona da imam pravo da sumnjam na vas kada je to u pitanju, jer imam takvo iskustvo s vama, gospodine potpredsedniče.
Rekoste, kada je u pitanju Zakon o privatizaciji, zabrana da lica koja su pod istragom učestvuju u postupku privatizacije. Postaviću vam pitanje: šta je sa DDOR Novi Sad? Nemam ništa protiv, osim u jednom delu - koja su pravosnažno optužena, gospodine potpredsedniče Vlade, jer ako imate 11 miliona evra neku ušteđevinu, a došli ste ovde bez dinara, mogu da vam napišem krivičnu prijavu, i to osnovanu, i da budete pod istragom. Ne možete onda da učestvujete u postupku privatizacije.
Kada budete imali pravosnažnu optužnicu, onda možete da postavljate zabranu. Šta je bilo sa DDOR Novi Sad i kako lice koje je učestvovalo u trgovini cigaretama sa crnogorskom mafijom i izdajničkim režimom Mila Đukanovića može da kupuje imovinu Srbije? Toliko o tome kako je ova vlada nešto bolja od one prve.
U članu 12. Predloga zakona o besplatnoj podeli akcija kažete - cena akcije po kojoj Akcijski fond prodaje akcije ne može biti manja od cene po akciji koju je platio kupac kapitala u postupku privatizacije. Kada neko pročita rekao bi sasvim u redu, a nije. Neki privredni subjekti su privatizovani još pre četiri ili pet godina.
Kolika je inflacija bila? Koliko se taj kapital početne prodajne cene akcija do sada obezvredio, gospodine potpredsedniče Vlade? Gde to vi žurite?
Zašto niste napisali - uvećan za rast cena troškova života, za indeks inflacije, kako god hoćete, ali da stavljate onaj dinar iz 2002. i dinar iz 2008. da budu u istoj ravni, ne mogu. Tada je jedna nemačka marka koštala 20 dinara, a jedan evro 40. Gde su sada? Nema od toga ništa, gospodine potpredsedniče Vlade.
U članu 23. zakona, odnosno u članu gde se procenjuje početna cena kapitala, kaže se u drugoj tački prvog stava - pravo na prenos akcija tog preduzeća u visini od 200 evra po punoj godini radnog staža u tom preduzeću obračunato prema procenjenoj tržišnoj vrednosti ukupnog kapitala preduzeća pre sprovedene privatizacije računato u dinarskoj protivvrednosti po kursu Narodne banke itd.
Gospodine potpredsedniče, kojom metodom ćete da utvrdite početnu cenu, odnosno procenjenu cenu vrednosti kapitala jednog preduzeća? To piše u ovom zakonu? Vrednost se formira po više osnova – aktiva, pasiva, kako će da se uradi amortizacija, kako će da se uradi revalorizacija. Da li može matematički i knjigovodstveno da o jednom istom pravnom licu date sasvim dve različite procene? Moguće je.
Da li je moguće da bude po zakonu? Moguće je, pa ste tamo, kada je u pitanju Zakon o računovodstvu i reviziji, odredili da ministar propisuje i određuje koji će postupak amortizacije i revalorizacije da bude. Zašto ovde to Vlada ne radi? Kome ste to ostavili? Agenciji?
Kako to radi Agencija? Isto kao što je radila sa Sartidom. Koja je procenjena vrednost Sartida? Kaže – 26 miliona dolara, umanjeno za neke troškove – 21 milion. Ali, taj koji je vršio procenu Sartida se ogradio od toga da ne raspolaže pravim podacima.
Šta ste vi uradili? Za 21 milion dolara otpisali sve dugove Sartidu, prihvatili da država plati te obaveze prema stranim bankama, poubijali naše banke i prodali „US STEEL-u“ – nešto što vredi pola miliona dolara najmanje. U tome ste, gospodine potpredsedniče Vlade, učestvovali i vi isto sa vašim stranačkim prijateljem, sa vašim stranačkim kolegom, Aleksandrom Vlahovićem.
Tu još možemo da dođemo i do ove grupe – Janjušević, Kolesar itd. Možda ste hteli da napišete jedan zakon, koji u osnovi jedino vama može da služi za izbornu kampanju koja je evo ovde na vratima. Ali, za sve ono što ste radili, što se vidi u ovom predlogu zakona, ostavljate sebi mogućnost da to ponovo radite, i to se vidi iz čl. 29. stav 2, gde Vlada može da određuje i postavlja odredbe mimo ovog zakona, a u članu 31. uopšte da ne primenjuje zakon. Ko će tu da strpa pare u džep? Verovatno ista ekipa kao iz Vlade Zorana Đinđića. I vi ste u toj ekipi.

Hvala. Po Poslovniku, reč ima narodni poslanik Zoran Krasić. Izvolite.

Gospodine Džudževiću, niste vi razlog javljanja, jer vi i gospodin Mrkonjić izuzetno dobro vodite ove naše sednice. Razlog ovog mog javljanja nalazi se u članu 104. i 136. Poslovnika o radu Narodne skupštine. Smatram da je uvredljivo za Narodnu skupštinu da ova dva zakona predstavlja Božidar Đelić. Smatram da nisu ispunili obavezu iz člana 136, nisu dali adekvatna objašnjenja za ova dva predloga zakona. To ću vam pokazati na nekoliko primera.
Ova vlada ponaša se, kada je u pitanju Đelić i bilo koja vlada gde on sedi, po sistemu – sit ne veruje gladnom. O čemu se radi? Koliko se sećam, 2001. godine, kada je ovaj gospodin ovde došao, nije imalo kuče za šta da ga ujede. Nije imao ni krevet, a posle nekoliko godina saznasmo – 11 miliona. Kaže – bio je vredan, bio je marljiv i bio je uspešan. I gospodin Batić je bio s vama u toj vladi, i on je bio vredan, uspešan, i obijali su mu kola, i uzimali su mu heklere, i svašta je bilo, pa još nisam čuo da ima 11 miliona evra.
Lako je vama, Vojislavu Koštunici i ostalima da rasprodajete ono u čijem stvaranju niste učestvovali, niste se odricali, niste imali nikakve obaveze prema ovoj državi i prema ovoj privredi. Pošto nemate nikakve obaveze, nikada niste zažuljili svoje ruke nekim radom, vi nemate osećaj za vrednost, vi imate samo osećaj za neke iluzije i drp sistem.
Koristim priliku da istestiram gospodina Đelića. Gospodine Đeliću, u vaše vreme je krenuo stečaje nad „Jugoeksportom“. Daću vam kompletnu dokumentaciju. Izađite pa nam odgovorite šta je sa „Jugoeksportom“, ko će da ga mazne. Daću vam dokumentaciju, imate sve ovde. Slali su oni i vama i Koštunici. Ima ovde i proglas Demokratske stranke Srbije kada su pozivali na štrajk, podržavali štrajk ovih radnika.
Pa vi lepo ekspertski savladajte ovu temu i u pogledu vrednosti, i u pogledu površine lokala, poslovnog prostora, kapitala i odgovorite ko je bacio oko? Ovde imate spisak stečajnih upravnika, svih ovih koji su se muvali, šta su petljali, ko je drpao, ko je koliko uzimao. Sve vi to nama lepo odgovorite.
Odgovorite samo još na jedno pitanje. Jutros čitam u novinama, kaže – neki tamo je pevao, a neki mu opljačkali stan. Apsolutno sam siguran da je to sve unutar iste porodice. Dok je tast pevao, zet je organizovao pljačku stana. Vama to smešno. Njega ste vi isplatili da ne bude državni službenik, on ponovo državni službenik. Dali ste mu otpremninu 40 plata. Gospodine Đeliću, vi ste mogli 2001. i 2002. godine sa ovom vašom šarenom pričom da prolazite u javnosti, a 2007. ne može ta priča da prođe; 2007. godine ta priča ne može da prođe!
Gledajte bezobrazluk Vlade, Đelić obrazlaže ove zakone. To je uvreda za Narodnu skupštinu, uvreda za građane. Sit da veruje gladnima – hajte, nemojte, molim vas.

Zahvaljujem. Po Poslovniku narodni poslanik Vladan Batić.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine potpredsedniče, mislim da me gospodin Krasić pomenuo u pogrešnom kontekstu u svakom slučaju.
Prvo, jedan sam od retkih ljudi na političkoj sceni koji je imućan ušao u politiku. Neke nije imalo ni kuče za šta da ujede kada su počeli da se bave politikom, onda su se neki, posle nekoliko godina, prisetili da su imali, ali ne bih time da se bavim. Priča o heklerima, takođe, nema nikakve veze sa mnom. Činjenica je da je policajcima koji su me pratili jednom bio obijen auto, uzeto neko oružje, pronađeno, vraćeno, itd. Nemam ni telohranitelje, nemam ništa, nije bitno, ali se zato osećam da mogu mirno i spokojno da spavam.
Ono zbog čega sam se javio za reč je sledeće – i dalje tvrdim da je potpuno besmisleno održavanje sednice parlamenta u novonastalim okolnostima, kada više ne znamo da li postoji vladajuća koalicija. Postoji na papiru, ali faktički ne postoji. Videli smo i danas tumačenja predsednika parlamenta, da je ispoštovan koalicioni dogovor, da su se stekli uslovi i da su, u skladu sa Ustavnim zakonom, izbori raspisani.
Takođe, videli smo drugi stav, da nije ispoštovan koalicioni sporazum, da se nisu stekli uslovi i da je protivustavno. Vidimo poprilično prenaglašeno pozivanje predsednika parlamenta na Ustavni sud. To mi liči da njegova opcija ima većinu u Ustavnom sudu, pošto smo inače rekli da je to partijski sud. Dakle, partija ili grupa partija ima većinu u Ustavnom sudu.
Međutim, ima drugi problem koji sam i danas spomenuo. Izborne radnje su počele da teku od momenta raspisivanja izbora. Do ovog momenta, Ustavni sud nije konstituisan. Tu je već problem. Tu je stvar za jedan ozbiljan Ustavni sud.
Plašim se da nećemo stići do ovih tačaka dnevnog reda, jer je potpuno izvesno da će, ako ne danas i sutra, odmah nakon 19., sednice Saveta bezbednosti, krenuti predizborna kampanja. Onda o zakonima, pogotovo ovim zakonima koji su šarena laža, slatka prevara, dimna zavesa i magla neće biti reči. Onda je pitanje ko će da deli plen od ovih predizbornih zakona.
Da vidimo prvo ko će biti predsednik parlamenta, hoće li se održati Vlada, hoće li biti rekonstruisana Vlada, pa onda da nastavimo zakonodavnu delatnost.
Rekao sam i danas pre podne, u toj kampanji možete zajedno i Trnova ružica i Baron Minhauzen, i trut i radilice, i helanke i dokolenice.
(Predsedavajući: Zahvaljujem, kolega Batiću. Čuli smo stav.)
Ono što bih na kraju rekao gospodinu Krasiću, nije problem koliko ko ima para, problem je ako izneverite one koji su vas stvorili, jer ne možete biti istovremeno u vladi Vilija Branta i onoga ko je bio pre Vilija Branta.