Da počnem otprilike pričom koja je bila negde u junu, preko dva miliona zaposlenih u Srbiji mora da održava, i u tome im pomaže ovaj budžet, nešto preko milion zaposlenih, milion i 300 hiljada ljudi, osoba, dece predškolske, srednjoškolske, fakultetske, koji moraju da namire iz toga sredstva za školovanje, sredstva za lečenje i 300 hiljada ljudi kojima je potreban nekakav vid socijalnih davanja.
Tako da ovaj budžet, kada se uzme ona osnovna činjenica, sa 46% svog obima povukao prihod iz PDV-a, u kome su naravno oporezovane pelene, dečija odeća, oporezovano sve što je oporezovano u civilizovanoj zemlji, a u zemlji niskog nataliteta ne bi trebalo da bude.
Ako je samo trećina od toga prihoda na dobit preduzeća i prihoda na profit koji su ostvarili građani štednjama, svojom imovinom i kapitalom, vidi se da ovakva poreska politika, fiskalna politika, koja je inače jedan konstituent i način kreiranja budžeta, niti je pravedna, niti je, ili moguće da jeste, prividno ujednačena i prividno jednaka.
Ali, naravno da ne može takva biti, jer samo retke stavke se ne oporezuju poznatom stopom od 18%, koliko oporezujete stvari koje nikako u Srbiji ne bi trebalo da se oporezuju, ne ulazeći u to što vam je sa najvišeg duhovnog mesta rečeno i predloženo da se takve stvari ukinu. Ni u ovom budžetu to nije, pa je budžet i dalje ostao deficitaran.
Verujem i da baron od Tiltona vama ne bi mogao, kada bi se povampirio, da dođe i da pomogne, da nađete pravu meru monetarne i finansijske politike kojom biste očuvali stabilnost budžeta. To što ovaj budžet predstavlja 27% bruto nacionalnog dohotka nije stvar za zanemarivanje. To što 7% tog dohotka zapravo ide na potrošnju administracije, koja je četiri puta veća od kada je koalicija DOS u bilo kojoj varijanti na vlasti, nije za zanemarivanje. To što četvrtina, 27%, ode na usluge administracije jeste veoma velika stavka koja ovaj budžet pogađa.
Govorili smo o tome da mere uzimanja od građana, fiskalna politika, nije najbolje rešena. Čujemo da guverner NBS često kaže da sam svojim monetarnim postupcima, potezima, ne može očuvati monetarnu stabilnost bez konkretne pomoći Vlade.
Neko nesnalaženje i dogovor među vama ne postoji, tako da monetarna stabilnost očigledno u državi ne postoji, to je bilo vidljivo skorašnjom krizom evra, koji je doduše ovog puta, ne u nameri da se uruši postavljanje Tomislava Nikolića na mesto koje mu pripada, nego iz nekih sasvim realnih i jasnih namera povlačenja stranog kapitala i konverzije te vrednosti u evro, zapravo i bio razlog nestabilnosti.
To što govorite i što nije tako uverljivo doprinelo da izađete iz okvira planirane inflacije i da se približite 9,5-10 %. Kada ovakav, kako je konstruisan budžet pogledamo, po stavkama, retko ćemo gde naći da je nešto urađeno tako da mu primedbi nema. Bar najčešće stavljam primedbe na one kojima je najteže ući u trag, to su specijalizovane usluge, usluge po ugovoru i drugi način elegantno opranih para kojima se u trag ući ne može.
Kada se radi o Ministarstvu nauke, ono je ostalo na sredstvima koja su gotovo u dlaku ista, čak nešto niža nego što su bila. U toj raspodeli usluge po ugovoru i specijalizovane usluge su gotovo dvostruko veće, ali bili su pošteni pa su pobrojali šta će se iz toga plaćati.
Očekujem na odboru da do detalja razmotre još neke nama nejasne stvari - zašto iz naknade za socijalnu zaštitu idu stipendije i zašto je samo milion dinara dato za stipendiju, i srednjoškolaca, i dobrih studenata i onih koji su na takmičenjima osvojili nekakve nagrade.
Nekoliko puta sam otvarao, nisam video još tri nule, pa da bude milijarda, a sedam milijardi su specijalizovane usluge i preko toga se održavaju instituti, projekti itd. Kad je već tako, hajde da vidimo zašto instituti za zaštitu zdravlja i zavodi za zaštitu zdravlja imaju tako visok nivo specijalizovanih usluga, ne ulazeći u to da to što oni rade je važno za državu i da to što rade u odnosu na ostale lekare, rade za jednako loše ili nešto malo bolje plate.
Činjenica je da je 737 miliona podeljeno u nekoliko, u najmanju ruku, čudnih projekata. Ne znam koliko biste mogli bez ministra zdravlja da odgovarate na ova pitanja, ali zbog javnosti ću pokrenuti, makar i zbog onog dela lekara koji su uključeni u klinički oblik rada, kojima je jako bitno, pogotovo nažalost otkada je krenuo zakon i koji je uveo pravo biološkog opita po srpskim kliničkim centrima, u kliničko-bolničkim centrima, u većim bolnicama vlada jagma za ispitivanjem lekova na pacijentima, zakonska klauzula postoji. Mnogi to doživljavaju ne samo kao dokaz nekakve stručne kompetencije da u tome učestvuju, nego i kao mogućnost za nekakve pristojne dodatke na bedne plate.
Kad to pogledate, da li je bila namera da se institutlijama iz preventive kroz specijalne usluge omogući da rade upravo što u opisu poslova rade. Glavni cilj je obezbeđenje pravovremenog reagovanja u sprečavanju masovnih epidemija, zaraznih bolesti, uključujući i obaveznu imunizaciju. Realizacija ciljeva: praćenje analiza podataka na osnovu statističkih, vitalnih i rutinskih podataka iz zdravstvenih ustanova.
Dakle, nekome će ići 116 miliona dinara, sedeće u kancelariji, neće operisati, neće davati anestezije, neće ići u interventnu radiologiju, neće ići na dijalizu itd. Sedeti i obrađivati statistiku koja mu je došla. Oni primaju podatke k sebi. Je l' projekat kad neko izmeri pritisak i napiše recept? To je definisani rad. Izbegavajte te termine. Mnogo smo osetljivi na to jer svašta iza toga stoji.
Razvoj informacionog sistema, pazite šta oni rade, projekat 53 miliona, isti ti instituti i zavodi za javno zdravlje, ažuriraju podatke o broju ustanova, kadrova; ažuriraju. Svaka sistematizacija zdravstvene ustanove koju mogu da dobiju, koju im neko ukrade, čistačica odnese, videće koliko ima rendgena, koliko kadrova, koliko sestara, koliko ultrazvučnih aparata. Šta za 53 miliona? Je l' to neki računar? Koliko vrede računari, a tih ustanova ima 24, zajedno sa Batutom. Nije to samo računar.
Ta ista služba, u novom projektu, daje mišljenje o potrebama specijalizanta i subspecijalizanata. Socijalna medicina je vazda to davala, to niste promenili od Tita. Daje mišljenje, treba Kragujevcu jedan specijalista kardiologije, dati to mišljenje, koliko u Srbiji daju specijalizacija, stotinak, verovali ili ne, blizu 13 miliona.
Jedan običan papir, verovali ili ne, odobrava se uvidom u stanje kadrova itd: 53 ovo, 13 ovo. Prosto neka čuju građani Srbije šta ti projekti nose. Gde su bili ti ljudi koji inače to po službenoj dužnosti prate. Šta radi socijalna medicina pri tome? Gde su bili kad su godinu i više specijalizacije u Srbiji, sem pred izbore, gotovo obustavljene. Ko je ovih 1.000 primio? Smem da se kladim da je 2/3 G 17, 300 lekara, 700 sestara, samo ste o tome pričali. Specijalizacije su išle na kašičicu.
Sve je više starijih lekara. Uveli su 24-časovno dežurstvo u urgentnim centrima, koji nisu u mnogim mestima dobro definisani. Ljudi padaju na nos. Posle tog dežurstva niko kući ne može da ode u 8, kako mu je zakonodavac predvideo, ode u jedan. Rade jedno i po radno vreme, mnogima se ne plaća, masa njih imaju pripravnost u manjim centrima. Niko im nikad platio nije. Nama za njih projekata.
Neko ko to treba da kaže - slušajte ministre, ovi ne mogu da rade, toliko i toliko lekara, sa tako malo sestara, samo da to negde napiše i notira 60 miliona za to mišljenje.
Promocija zdravlja treba da bude, ali kad čitate šta im je plan i program idemo u vrtiće u škole u obdaništa i domove zdravlja i pričamo, verovatno valorizujemo zdravlje - perite ruke, ne idite u prerane seksualne odnose, nemojte se drogirati, nemojte ovo, nemojte ono. Što denivelirate nivo predškolskih ustanova srednjih i osnovnih škola? U školi u kojoj su moja deca, u gimnaziji, nikad niko nije došao iz nivoa instituta i zavoda za zaštitu zdravlja da priča o preventivi nego obavežu đaka da đak spremi predavanje o tome, pa đak priča.
Neko će za to da uzme 108 miliona dinara. Možda napiše neki flajer, ko zna kad je odštampan, možda je i stari. Što za tuberkulozu neki novi flajer? Ne treba. Za HIV? Ne treba. Zamislite sad - nacionalni zdravstveni račun. Ukinuli ste SDK. To treba ''Batut'' da napravi. Nacionalni zdravstveni račun je šest miliona, to je verovatno sitnica za sve drugo, ali tu treba da se vodi evidencija svega što ulazi u fond zdravstva i što korisnici potroše, nekakva vaga. Što ulaz i izlaz novca da prati Batut? Od kad je to finansijska institucija?
Na kraju da i Vlada ostane namirena, jedan čudan projekat, politika primarne zdravstvene zaštite na Balkanu, koja daje kapacitet Vladi za vođenje racionalne razvojne politike. Nesuvisle rečenice, samo da nečim pokrijete pare, 25 miliona, 27,5 miliona. Vozi. Sad neko telo u institutu pravi koncept kako će premijer i ministri da nastupaju, ali ne piše region Balkana, ne piše ništa.
To bi ličilo kao kad čovek ovo gleda, da se ove institucije finansiraju iz projekata. Nisu to naučni instituti, to su zdravstvene institucije, imaju od čega da primaju plate. To je fini način elegantnog pranja para i podele, malo tebi, malo meni, da se Vlasi ne dosete, niko to neće da vidi, dok kliničari ginu tamo i rade, često ulaze u rizične kliničke biološke opite na bolesnicima, vi kroz ovo verovatno pomažete i drugima da se operu i stvari urede.
Ovakvo davanje novca liči, kao kada bi poštaru koji rejonski deli u fahove, koverte, pisma i pošiljke, pa ih posle razvozi po gradu, pa mu platili dok ih slaže u fah i klasifikuje po veličini, težini i po ulicama, plus mu platili ono kad nosi. To je samo jedna od stavki specijalizovanih ustanova. Kada gleda čovek prosvetu ogromne su stavke.
Prosveta je ovim budžetom dobila značajno više nego što je imala. Verovatno treba i tu nema dileme.
Niko nije protiv toga, ali zašto manje od pola ljudi, dece dobijaju pravo da se školuju o trošku budžeta. Zašto se na mnogim fakultetima ne zna? Ulazi se u nivo master studija. Koliko će njih da bude? Deca polomiše noge po dekanatima. Niko da im kaže - izvinite, spremamo se da podižemo prosek, da poništimo ispit. Koji će biti kriterijum da uđe u master studije posle treće godine.
Takvih informacija nećete naći. Samo ih šetaju od tetkice do tetkice, od prodekana do prodekana. Tu im niste pomogli, ove godine još manje nego ikada, a u toj proporciji Beograd je dobio više nego iko pravo na školovanje iz budžeta.
Zaboravili ste vremena kada se moglo školovati o trošku države. Po tom vremenu se pljuje, a to je bilo vreme koje je mnogima omogućilo da završe fakultete.
Šta sad hoćemo da postavimo sumnju. Na šta? Da ogromne pare, to su 3 milijarde, sistem ustanova za studentski standard i dve za srednjoškolski, to je 5,5 milijardi dinara ide na poboljšanje standarda. Sada bi bila kvačka da kažete – vidi, radikali protiv. Ne, mi smo za, ali da neko proprati ovo gde će pare da odu.
Odlično, da vidimo za 5 milijardi koliko novih domova može da bude, a koliko prividno repariranih i koliko ugrađenih, kolko će od onih koji budu radili reparacije kupiti stanova u Beogradu, kupiti kola. To nas zanima, da dobijemo nekada taj izveštaj ovde, kako su ovolika sredstva utrošena. Neka ona budu i duplo veća i neka odu studentima, ali i za standard, za školarine i za druge razloge koji se mogu smatrati opravdanim da bi se poboljšala sudbina, a ne govoriti im o belom Šengenu i da je to kraj priče. Nije im sudbina beli Šengen, otići lakše, a s čim, kako?
Nije nam valjda cilj da ih odškolujemo, pa da odu, nego da ih odškolujemo i da ostanu da ovde rade.