OSMA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 27.12.2007.

1. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

OSMA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA

1. dan rada

27.12.2007

Sednicu je otvorio: Oliver Dulić

Sednica je trajala od 16:15 do 22:10

OBRAĆANJA

Vladan Batić

Kada imamo ovakvu vlast i ovakve ministre, nije ni čudo što nam je u Srbiji danas ovako. Dakle, ja imam pitanja za ministra, pa je red da ministar sasluša ta pitanja. Ali, davno je ovde sve mimo reda. Ovo je zemlja koja funkcioniše kao ''vlak bez voznog reda''.
Da podsetim da je na današnji dan, pre 11 godina, Felipe Gonzales napravio onaj čuveni izveštaj povodom izbornih krađa. Naravno, usledili su oni monumentalni protesti, kada se cela Srbija digla na noge da kaže – dosta krađe. Neki od vas su to zaboravili. Ono što se danas u Srbiji događa, neodoljivo podseća na vreme kada je Felipe Gonzales doneo taj svoj izveštaj, a na bazi koga je kasnije donet leks specijalis i na bazi koga je stanje, koliko-toliko, konsolidovano u tom momentu.
Sudije koje su učestvovale u izbornim krađama i koje sam ja, kao ministar pravde u Vladi Zorana Đinđića...
Ne interesuje vas ovo?
Dakle, pokušao da razrešim, a imao sam samo mogućnosti i inicijative, i danas su sudije. Neki od njih su avanzovali zbog proklamovanja principa širokog koalicionog kapaciteta, koji se u prevodu zove – politička prostitucija, a koja je danas glavni princip na političkoj sceni Srbije, što smo imali prilike da vidimo juče, usvajanjem Rezolucije kojom ste odlučili da Srbija definitivno izgubi Kosovo i da definitivno okrene leđa EU.
Pozivam ministra pravde, gospodina Petrovića, koji sada ima zakonska ovlašćenja da pokrene postupak za razrešenje tih sudija i tih predsednika sudova.
Umesto toga, gospodin Petrović pravi tajne sastanke, što me veoma iznenađuje, s rezervistima Topličkog regiona, jedan je napravio kao ministar pravde, izbegavajući da mene pozove na taj sastanak, a ja sam ga inicirao, jer, navodno, ne treba to politizirati.
Sutra su pozvali rezerviste na drugi sastanak, kod jednog ministra koji, ipak, poštuje i 1996. i 1997. godinu, kod Rasima Ljajića, opet Dušan Petrović i osoba koja se odaziva na prezime Rakić, a kažu da je šef kabineta predsednika Republike. Nisu mene pozvali na taj sastanak. Kažu – ne valja i ne treba politizirati. Kao da su Dušan Petrović i gospodin Rakić pripadnici Kola časnih sestara, a ne pripadnici jedne od vladajućih političkih stranaka.
...
Zdrava Srbija

Miloljub Albijanić

| Predsedava
Molim vas!

Vladan Batić

Šta je tu uvredljivo? Ja imam i simpatije i respekt prema gospodinu Petroviću, ali ovo ponašanje mi se ne sviđa.
Istovremeno se protiv ljudi koji su na čelu štrajkačkog odbora vodi hajka, svakodnevno se podnose krivične prijave, kao, recimo, protiv Dejana Miloševića.
Ali, pošto na je na dnevnom redu zakon o lokalnoj samoupravi, za koji sindikati zaposlenih u upravi pitaju gospodina Markovića, ja ću se vratiti, gospodine Albijaniću, pošto nema ministra, kada uđe u salu, da mu po Poslovniku postavim ova pitanja.
...
Zdrava Srbija

Miloljub Albijanić

| Predsedava
Nemojte, gospodine Batiću, po Poslovniku.

Vladan Batić

Ja nisam želeo, ali sam prinuđen. Dakle, pitanje je za ministra Markovića, da li je upoznat s činjenicom da zaposleni u opštinskim upravama štrajkuju?
Da li zna kako se određuju plate zaposlenih u opštinskim upravama? Da li zna kolike su to plate? Da li zna kolike su plate ostalih budžetskih korisnika?
Da li će, i kada, biti doneti propisi koji bi regulisali položaj zaposlenih u opštinskim upravama? Kada će biti doneti, zašto nisu doneti do sada? Da li zna da se od radnika u opštinskim upravama prave socijalni slučajevi? Da li zna da kolektivni ugovor nije potpisan već više od dve godine, iako je predlog postojao?
Da li zna da je u pitanju svojevrsna diskriminacija radnika opštinskih uprava, dok, u isto vreme, zaposleni u agencijama i raznim upravama imaju enormne plate? Da li zna da zaposleni u opštinskim upravama primaju 10, pa i 15 puta niže plate nego zaposleni u tim agencijama i upravama?
Još je puno pitanja koja oni postavljaju. Pa je započet štrajk glađu predsednika sindikata u SO Loznica i u nekim drugim skupštinama opština, a kada su ti problemi predočeni ministru Markoviću, on je, u razgovoru sa članovima predsedništva Republičkog odbora sindikata, rekao – cela Srbija štrajkuje, a mene to ne dotiče.
Red je da gospodin Marković odgovori na ova pitanja. Pobegao je, kao i svojevremeno Đelić, kada sam ga upitao za njegove veze i partnerski odnos s jednim od šefova ''duvanske mafije'', ali na to se mora odgovoriti.
Konačno, da nešto pohvalim. Da pohvalim jednog čoveka koji je ostao dosledan onim idealima iz 1990. godine, idealima iz onih protesta 1990-1996. godine, to je profesor Dragoljub Mićunović, osnivač i prvi predsednik DS-a. Njegovim gestom juče i neglasanjem za onu sramnu rezoluciju, Zoran Đinđić bi se ponosio, vašim ne bi.
Dakle, želim da pohvalim profesora Mićunovića jer je ostao dosledan, jer ne želi da učestvuje u ovoj trgovini, a i danas ste tu trgovinu demonstrirali, ne glasajući za narodnu inicijativu, inicijativu preko 30 hiljada građana da se formira anketni odbor koji bi istražio funkcionisanje kompanije "Delta". To je, valjda, vaš novogodišnji poklon Miroslavu Miškoviću, red je da i on te poklone vrati.
...
Zdrava Srbija

Miloljub Albijanić

| Predsedava
Hvala gospodine Batiću.

Da se vratimo na dnevni red, reč ima narodni poslanik Miletić Mihajlović, a zatim narodni poslanik Jaroslav Hrebik.
...
Socijalistička partija Srbije

Miletić Mihajlović

Dame i gospodo narodni poslanici, samo da dodam na ovo što je gospodin Batić govorio, kada je reč o rezervistima, da je trebalo da i narodni poslanik Željko Vasiljević bude pozvan, tim pre što je on u ime veterana i u ime kluba SPS-a, takođe, bio u ovim razgovorima i zastupao ono što je pitanje rezervista.
Dakle, kada je reč o ovim zakonima koji se tiču lokalne samouprave, SPS smatra da su oni na prečac ovde stavljeni na dnevni red. Zaista, verujem da to nije krivica gospodina ministra Milana Markovića, da je i on stavljen u jednu takvu situaciju da nije bio u mogućnosti da plasira te zakone.
Reč je o onome što su odnosi unutar vladajuće koalicije. Reč je o onome gde postoji stalno nadmudrivanje oko načina funkcionisanja njihove vlasti, oko trgovine i oko dogovora koji se tiču svega onoga što je na dnevnom redu, a veoma je teško danas u Srbiji. To je pitanje statusa Kosova, to je pitanje podele vlasti, to je pitanje izbora, to je pitanje ko će izaći na površinu kao jača stranka, itd. Prema tome, do poslednjeg trenutka nisu ovi zakoni došli, iako je po Ustavnom zakonu trebalo da usvojimo ove zakone odavno.
Usvajanje ovog seta zakona koji se tiču lokalne samouprave je jedna smešna improvizacija, mogu da kažem, zahvaljujući vrhu ove vlasti. Kažem, nije to sigurno zavisilo od ministra, mada nemam razloga da ga branim ili zastupam.
Improvizacija se ogleda u tome da mi, kao Narodna skupština i narodni poslanici, nismo imali prilike da na valjan način i s dovoljno vremena sagledamo i analiziramo predlog ovih zakona, a onda da pred ovu skupštinu izađemo s kvalitetnim amandmanima, kako bismo poboljšali ove zakone. Sa druge strane, da je to improvizacija govori i činjenica da u ovoj raspravi ne učestvujemo punim kapacitetom.
Sledeće, amandmana ima malo u odnosu na ono što je potreba i što je polje razmatranja u ovim zakonima, zato što se poštuje neki dogovor koji je postignut iza scene, van ove sale, da se dođe do ovih zakona, koji neće biti kvalitetni, onakvi kakvi treba da budu, i koji će morati vrlo brzo, praksa će pokazati, da se menjaju i dopunjuju.
Socijalistička partija Srbije ukazuje na to da od vremena raspisivanja izbora do sprovođenja treba da protekne više od 30 dana. Kaže se – između 30, a ne više od 60 dana. Ovde je bilo tu reči. Mislim da je i gospođa Radeta na to ukazala. Mislim da je ministar rekao da će to uzeti u obzir, verovatno je kroz neki amandman to predloženo. Zaista je malo vremena da se u 30 dana izvrše sve one radnje koje su potrebne, a te radnje nisu tako jednostavne.
S tim u vezi, želim da kažem nešto o overi potpisa. Dakle, 30 potpisa treba za svakog odbornika, odnosno ko se kandiduje ispred jedne izborne jedinice. Ako lokalna skupština ima 50 odbornika, to znači 1.500 potpisa. Ako imamo 10 lista koje idu na izbore, recimo, to je 15.000 potpisa. Problem je rešen kod manjih opština, koje imaju ispod 20.000 birača, time što je taj broj potpisa sveden na 200. To je u redu. Ali, to je isuviše oštra granica između opština koje imaju do 20.000 birača i onih koje imaju nešto preko 20.
Navešću primer Petrovca na Mlavi, gde imamo 33.000 birača na spisku, ali oko 12.000 ljudi je u inostranstvu, gde rade. Na izbore izađe, otprilike, od 40 do 50% birača zbog ove činjenice, u najboljem slučaju. Prema tome, ako to izračunamo, suočeni smo s tim da 10 lista treba da skupi negde 15 hiljada glasova, a statistika kaže da na izbore izlazi od 14 do 18 hiljada birača.
Koliko je to realno i koja je to aktivnost koja treba da se sprovede, hvatanje za rukav itd., uz overu potpisa, što dodatno komplikuje situaciju?
Zaista, jedna nerealna situacija. Ili je trebalo to, možda, gradirati, da tako kažem, da opštine do 30 hiljada birača imaju 500 potpisa. Nisam razmišljao o nekim predlozima, ali naglašavam da je ovo pitanje veoma problematično.
Pitanje manje zastupljenog pola do – 30%. Nemojte da shvatite pogrešno, SPS i ja, lično, zalažemo se za ravnopravnost polova, pa čak i za prednost, kada je u pitanju lepši pol. To je moj stav. Međutim, ne možemo u tom pogledu izjednačiti Beograd ili neke druge sredine, veće sredine, mislim na gradove i sredine u unutrašnjosti, s malim opštinama, koje imaju mnogo veće probleme, i sociološke prirode. Izvinjavam se, svaka sredina je lepa na svoj način, ali ima probleme ove vrste.
Recimo, ne može da se poredi Beograd i Žagubica, Crna Trava, Bela Palanka itd. Ako ih izjednačavamo u tom izbornom pravu, ili određenim principima koji teže izjednačavanju polova itd., to je kao princip sasvim u redu, ali, ako to činimo u ovome što su izborni zakoni, u nekim administrativnim pravima, onda treba da te sredine izjednačimo i u ekonomskom pogledu, i u razvojnim uslovima, i u ulaganjima, i u standardu gradova, a ne samo u onome što treba da bude zastupljenost polova, najmanje 30% zastupljenog lepšeg pola.
Mi pravimo od toga karikaturu. U tim zaostalim sredinama ćemo imati situaciju da ćemo moliti žene da dođu, da pristanu.
Samo bih još nešto rekao kada je reč o izbornom zakonu. Odbor za nacionalne manjine nije imao vremena ovo da razmotri.
U ovom zakonu se kaže da političke stranke nacionalnih manjina u koaliciji političkih stranaka učestvuju u raspodeli mandata i kada su dobile manje od 5% glasova od ukupnog broja glasova, manje od cenzusa.
Kao princip je to sasvim u redu i treba tako, ali šta ćemo sa sredinama u kojima je većinski narod, srpski narod, u manjini u odnosu na brojčanost nacionalnih manjina? Dogodiće se da srpski narod, ako na svojim listama koje tamo bude imao ne osvoji 5% glasova, a ovaj princip ne važi za njih, neće ući u lokalni parlament. U ovom slučaju, većinski narod ne može da ostvari pravo koje ostvaruju manjine. O tome treba voditi računa ili razmišljati.
Molim vas, samo želim još jednu stvar da kažem, da ne bih dužio, pošto vreme ističe, kada je reč o privremenim većima. Mi imamo sada ustavnu osnovu, i imaćemo zakonsku osnovu, koja govori da privremena veća treba da budu u skladu sa nacionalnim i političkim sastavom lokalnih skupština. Onda, neka ministar predloži Vladi Republike Srbije izmenu opštinskih veća koja nisu u skladu s Ustavom i, sutradan, s ovim zakonom, jer do izbora je ostalo ne 2, već više od 4 meseca.
Na kraju, izražavam veliko zadovoljstvo što će Požarevac ovim zakonom o teritorijalnoj organizaciji dobiti status grada, a Kostolac status gradske opštine. Mislim da su i Kostolac i Požarevac na dobitku i da svako drugo rešenje, zaista, ne bi bilo u redu.
Pri tom naglašavam, veliko je zadovoljstvo što smo ovo postigli u razgovorima koje smo vodili s nadležnim organima, pa i s ministrom za lokalnu samoupravu, i to zajedno s poslanicima iz svih političkih stranaka iz Braničevskog okruga. Mislim da je značajno što smo jedno važno pitanje izdigli iznad sfere politike.
Takođe, moje je veliko zadovoljstvo što je grad Petrovac, konačno, zakonom o teritorijalnoj organizaciji, zvanično dobio naziv – Petrovac na Mlavi, jer kroz to ime odslikava svu lepotu koja će, verujem, privući građane širom Srbije, i van Srbije, učiniti ih znatiželjnim da posete taj kraj koji se zove Petrovac na Mlavi.

Oliver Dulić

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Jaroslav Hrebik, a neka se pripremi narodni poslanik Milorad Belić.
Gospodine Batiću, dobićete pravo na repliku, sačekajte, jer je gospodin Hrebik već krenuo.

Jaroslav Hrebik

Poštovani predsedniče, poštovani poslanici, poštovani predstavnici Ministarstva, ovaj set zakona koji se nalazi pred nama bolje definiše lokalnu samoupravu u Srbiji i, generalno rečeno, ceo set je dobar, da sada pojedinačno ne nabrajam. Moje konkretne primedbe i zapažanja o sva četiri zakona  orijentisani su na funkcionalnost opština, tj. lokalnih samouprava u Srbiji.
Posle usvajanja ovog seta zakona, mi dobijamo 150 opština, 23 grada i grad Beograd. Međutim, u Srbiji postoji određeni broj opština, otprilike, sličan broju gradova, oko dvadesetak, za koje možemo reći da nisu dovoljno funkcionalne. Neko je ovde pominjao da je cilj da imamo jake opštine u Srbiji, međutim, ja bih rekao – da imamo funkcionalne opštine u Srbiji, iz čega može da proistekne i njihova jačina.
Možda je to posledica toga što nemamo strategiju razvoja lokalne samouprave, iz čega je trebalo da proisteknu svi ovi zakoni.
Mogu da razumem da nije bilo dovoljno vremena, živimo u turbulentnim uslovima, to znaju svi građani Srbije. Međutim, ovo je jedna napomena ljudima iz Ministarstva, a to je i ministar Marković rekao u Odboru za lokalnu samoupravu danas, da se o ovome više razmišlja u sledećoj, tj. u 2008. godini, kakve su nam opštine i da li možda postoji potreba negde da se menjaju teritorije, tj. granice teritorija opština, a sve zarad njihove funkcionalnosti.
Ta veza između opštine i Ministarstva se ostvaruje preko vladajuće većine koja je u opštini. Znači, ta većina saopštava Ministarstvu kakvo je stanje u toj opštini. Pitanje je da li će ta većina reći pravo stanje stvari, da li je ta opština, u suštini, funkcionalna, jer dok je ta vladajuća opcija, stranaka ili koalicija, sasvim svejedno, na vlasti, ona je isplanirala svoj budžet za tu godinu vezan za tu teritoriju. Kada bi došlo, možda, do promene te teritorije, menjao bi se i budžet, što toj vladajućoj opciji ne odgovara.
Samim tim, od te vladajuće većine ne možete dobiti pravo stanje stvari, da li je ta opština funkcionalna po nekim kriterijumima ili ne.
Šta bi trebalo uraditi? Trebalo bi pojedinačno posmatrati opštine u Srbiji, nema ih 1.500, ima ih 150. Jednostavno, snimiti situaciju, na taj način što bi se organizovala rasprava u tim opštinama, ''okrugli stolovi'' u vezi s funkcionalnošću te opštine, iz čega bi proisteklo to da se, možda, na inicijativu Narodne skupštine, raspiše i savetodavni referendum, kako se ovde kaže, i da se stvarno vidi raspoloženje građana u smislu toga koliko je njihova opština kvalitetna i da li bi u nekoj drugoj verziji bila kvalitetnija, funkcionalnija.
Sve to bi trebalo uraditi zbog toga da građani mogu da ostvaruju svoje opšte potrebe, kao što i samo ime opštine kaže, jer te opšte potrebe opština zadovoljava za svoje građane.
Recimo, ja dolazim iz opštine Stara Pazova, koja ima sada, još malo, pa 80.000 stanovnika i tri gravitirajuća centra. U ovom zakonu o lokalnoj samoupravi piše da opština ima određeni broj naselja i jedno gravitirajuće sedište.
Šta se dešava s onim opštinama u Srbiji koje imaju više gravitirajućih centara? Dešava se problem, zato što, obično, ti ljudi koji su u vladajućoj garnituri, koji su samo iz jednog od tih gravitirajućih centara, uvek vuku prema tom centru, a ostali delovi te opštine budu zanemareni. Mislim da ima oko dvadesetak takvih slučajeva u Srbiji. To je posao za nadležno ministarstvo, da snimi tu situaciju, ali ne samo, kao što sam već pomenuo, preko vladajuće većine u toj opštini, nego preko širih društvenih krugova te opštine. Onda bismo dobili pravu sliku.
Inače, po novom zakonu, ovu inicijativu može da pokrene skupština opštine, može 10% birača, a možete i vi, kolege poslanici. Vi najbolje znate situaciju u svojim opštinama i ako vidite da postoji takva inicijativa ili, ako je nema, a smatrate da je potrebno, nije loše da da proverite, kako bi građani te opštine bolje živeli, na osnovu njene funkcionalnosti.
Takođe, u zakonu o lokalnoj samoupravi se pretpostavlja komunalna policija za gradove, što podržavam, mada mislim da bi trebalo razmišljati i o komunalnoj policiji u opštinama.
Vi znate koliki je nemar što se tiče komunalnih delatnosti po opštinama u Srbiji, da ne pominjem šta se sve dešava, i pitanje je da li komunalne inspekcije mogu odgovoriti tim potrebama na terenu, koja su njihova ovlašćenja i koliko se, uopšte, oni poštuju na terenu. Mislim da je to nedovoljno i da bi se, s ovlašćenjima policije, kada bi, čak, neki mogli biti i pritvarani zbog nekih komunalnih prekršaja, stanje više sredilo, jer je komunalni nemar veliki.
Zakon o lokalnim izborima predviđa da bude 30 potpisa po predlogu za svakog kandidata na izbornoj listi u opštini sa preko 20.000 birača, a da se u opštinama koje imaju ispod 20.000 skupi samo 200 potpisa za izbornu listu, što je dobro, jer bi to bio veliki problem.
Mi smo to hteli amandmanom da ispravimo, kao poslanički klub, međutim, kada je ubačeno, mi to podržavamo.
Ne bih dalje dužio. Kao što je i moj kolega iz Poslaničkog kluba G17 prethodno rekao, mi ćemo podržati ovaj zakon. Koliko vidim, ovi zakoni, sva četiri, imaju dovoljnu većinu i oni će biti, verovatno, i usvojeni. Na taj način će biti ispoštovan i Ustavni zakon i moći ćemo da dobijemo kvalitetniju lokalnu samoupravu, definisaniju nego danas. Hvala.

Oliver Dulić

| Predsedava
Zahvaljujem.
Repliku ima narodni poslanik dr Vladan Batić. Izvolite.