Jednostavno, moram da kažem nekoliko rečenica vezanih za ovo što je gospođa Pešić govorila.
Mislim da nemamo iste informacije, ili da različito posmatramo sistem lokalne samouprave, ili, možda, imamo različita saznanja o uporednim iskustvima.
Dakle, Francuska kao primer ne dolazi u obzir. Gospođo Pešić, ne pominjite Francusku. Pomenuli ste Prudona i razvoj lokalne samouprave u Francuskoj.
Drugo, ne mogu da razumem baš najbolje to – participacija, participacija, participacija, demokratija, demokratija, participacija, demokratija, demokratija, participacija. Ovo su malo konkretnije stvari. Građani izlaze na izbore i biraju svoje predstavnike i to je način vršenja javnih poslova. Kada se usvajaju određena opšta akta, nema načina da to proveravate, da idete od stana do stana ili ne znam šta treće.
Mnoge lokalne samouprave imaju jednu lepu praksu, ima je i Beograd, da stave na javnu raspravu dokumente itd., ali vi ne možete zakonom normirati te stvari, pogotovo ne zakonom o lokalnoj samoupravi, nego Zakonom o budžetskom sistemu. Znači, zakon o lokalnoj samoupravi se ne bavi temom kako se usvaja budžet.
Pomenuli ste srednješkolsko obrazovanje i pomenuli ste primarnu zdravstvenu zaštitu. To nema veze sa zakonom o lokalnoj samoupravi. Zaista, ne znam kako da vam objasnim to. Zakon o lokalnoj samoupravi je sistemski zakon. U njemu jeste nabrojano 39 nadležnosti, koje ću pročitati, jer ne mogu više da slušam priču kako kod nas nije izvršena decentralizacija.
Ja vam uporno govorim, nivo poslova koje obavljaju opštine u Srbiji jedan je od najviših u Evropi. Znači, jedan od najviših nivoa u Evropi je nivo posla koji obavljaju opštine u Srbiji. Čuo sam samo od pojedinaca iz Stalne konferencije gradova i opština, koji su po obrazovanju agroinženjeri i ekonomisti, da pričaju o lokalnoj samoupravi. To je kao fudbal. Nisam video temu o kojoj više ljudi više zna, a da pri tom nemaju nikakve profesionalne veze sa lokalnom samoupravom.
Vi kažete da je jedina dobra stvar bio direktan izbor predsednika opštine. Ja vam kažem, kao ministar i bivši predsednik opštine, da je jedna od najgorih stvari iz zakona od 2002. godine bio direktan izbor predsednika opštine i da su se sve mane, to sam vam čitao danas, koje je utvrdio Kongres lokalnih i regionalnih vlasti u svojoj preporuci iz 2004. godine, sve negativne strane, pokazale na primeru Srbije. Ne kažem da, možda, u nekoj Finskoj to ne bi bilo dobro, mada i oni nemaju direktan izbor, ne kažem da u nekoj Finskoj to ne bi bilo dobro, ali u Srbiji, gospođo Pešić, nije dobro.
U Srbiji su za predsednike opština birani ljudi koji su pre toga u opštinu ušli jednom u životu, a možda i nikada, i data su im ovlašćenja koja podrazumevaju široko poznavanje, pre svega, propisa, da ne bi mislili da će zakonom o lokalnoj samoupravi da se uredi srednješkolsko obrazovanje u jedinicama lokalne samouprave, jer je 2002. godine, između ostalog, rečeno da opština ima osnivačka prava za škole, primarnu zdravstvenu zaštitu, pa dok nisu doneti sektorski zakoni, to nije zaživelo. To nema nikakve veze. Mi možemo sada u zakon da upišemo sve što neko poželi.
Uzgred nešto da vam kažem, razgovarao sam sa 50 predsednika opština, tražio sam da mi se kaže koje nadležnosti da ubacimo u zakon o lokalnoj samoupravi, koje bi oni voleli, da vidimo sa resornim ministarstvima da to ide kroz sektorske zakone. Nijedan odgovor nisam dobio. Sada pozivam predsednike opština neka izađu ovde i kažu šta to treba da se uvede kao nadležnost opština. Jedva čekam da vidim, kroz amandmane, šta ste formulisali kao nadležnost opština, šta bi to trebalo da stoji.
Ja ću sada da čitam, jer će javnost pomisliti da je Srbija neka zemlja iz ne znam ni ja kog veka. "Opština donosi programe razvoja, urbanističke planove, donosi budžet i završni račun; utvrđuje stope izvornih prihoda opštine, kao i način i merila za utvrđivanje visina lokalnih taksa i naknada; uređuje i obezbeđuje obavljanje i razvoj komunalnih delatnosti (prečišćavanje i distribucija vode, prečišćavanje i odvođenje atmosferskih i otpadnih voda, proizvodnja i snabdevanje parom i toplom vodom, linijski, gradski i prigradski prevoz putnika u drumskom saobraćaju, održavanje čistoće u gradovima i naseljima, održavanje deponija, uređivanje, održavanje i korišćenje pijaca, parkova, zelenih, rekreacionih i drugih javnih površina, javnih parkirališta, javne rasvete, uređivanje i održavanje grobalja, sahranjivanje i drugo); stara se o održavanju stambenih zgrada i bezbednosti njihovog korišćenja i utvrđuje visinu naknade za održavanje stambenih zgrada; sprovodi postupak iseljenja bespravno useljenih lica u stanove i zajedničke prostorije u stambenim zgradama; donosi programe uređenja građevinskog zemljišta, uređuje i obezbeđuje vršenje poslova uređenja i korišćenja građevinskog zemljišta i utvrđuje visinu naknade za uređivanje i korišćenje građevinskog zemljišta; uređuje i obezbeđuje korišćenje poslovnog prostora kojim upravlja, utvrđuje visinu naknade za korišćenje poslovnog prostora, vrši nadzor nad korišćenjem poslovnog prostora; stara se o zaštiti životne sredine, donosi programe korišćenja i zaštite prirodnih vrednosti i programe zaštite životne sredine, odnosno lokalne akcione i sanacione planove, u skladu sa strateškim dokumentima i svojim interesima i specifičnostima, i utvrđuje posebnu naknadu za zaštitu i unapređenje životne sredine; uređuje i obezbeđuje obavljanje poslova koji se odnose na izgradnju, rehabilitaciju, rekonstrukciju, održavanje, zaštitu, korišćenje, razvoj i upravljanje lokalnim i nekategorisanim putevima."
Tek sam stigao do tačke 11, a ima 39 tačaka. Trebaće mi pola sata da pročitam koje su nadležnosti opština i meni neko kaže da Srbija nije decentralizovana i da opštine nemaju nadležnosti, a ja ne mogu da verujem. Čuo sam da to iznose i neki predstavnici Stalne konferencije gradova i opština i neki ljudi u Parlamentu.
Što se tiče Kostolca i Požarevca, kao ubeđeni demokrata, morate da prihvatite da niko zakonom ne može da promeni granicu opštine i da mesna zajednica Kostolac može postati opština samo ako to odluče građani opštine Požarevac. Niko ne može u demokratskom društvu da odlukom partijskih lidera promeni granicu opštine. To je demokratski i ne može Kostolac da bude opština dok ne bude referenduma. Kada bude referenduma, Kostolac će biti opština. Ako Kostolac bude opština, Požarevac neće biti grad. Dajte malo realnosti, ne možemo ovako da pričamo.
Fiskalna decentralizacija. Molio bih vas da nam kažete, konkretno, šta mislite pod fiskalnom decentralizacijom, u kom smislu? Šta je problem sa Zakonom o finansiranju lokalne samouprave? Voleo bih da svima nama kažete šta je problem sa tim zakonom. Koji deo tog zakona nije ispravan?
Hoćete li da vam kažem šta je problem? Problem je što je u Srbiji, za godinu i nešto dana od usvajanja tog zakona, samo šest opština uspelo da organizuje prikupljanje poreza na apsolutna prava. Samo šest opština je bilo sposobno to da uradi. Nesposobni su bili da preuzmu i to. Ni to nisu bili sposobni.
Šta još treba i šta fali u zakonu koji je od strane Saveta Evrope ocenjen visokom ocenom? Zamolio bih vas da to kažete.
Kažete – kako to mandat pripada? U proporcionalnom izbornom sistemu, mandat u ovom momentu u Srbiji mora da pripada odborniku.
Ja se slažem intimno, teorijski, kako god hoćete, da je većinski izborni sistem imanentan lokalnoj samoupravi.
Slažem se teorijski, politički, načelno da mandati treba da pripadaju poslanicima. Ali, gospođo Pešić, u Srbiji to teško ide, u Srbiji to u ovom momentu ne može. Nama se potukoše ljudi u lokalnim samoupravama. Pa, tuku se, tuku se i ovi iz LDP-a, nisu ni oni bolji, i oni su isti, tuku se ljudi. Eno, u Rumi se tukli u lokalnoj samoupravi, cela Srbija je gledala i zgražavala se, a vi ste bolji od Demokratske stranke, vaši se sigurno ne bi tukli.
Da li treba da vam kažem koliko je vaših, koliko je iz LDP-a, za određenu protivuslugu, spremno da pređe u lokalnom parlamentu na jednu ili drugu stranu?
Nije moguće u Srbiji, u ovom momentu nije moguće, verujte, nije moguće. Danas su se tukli u Grockoj, morate da razumete. Mi u Srbiji u ovom momentu to ne možemo. Dešava se da za pet hiljada evra neko promeni tabor. Ja za to nisam kriv, ali dešava se, za neku uslugu da ga zaposlite, za pretnju. Nekima je prećeno u nekoj opštini, drage kolege, vi što sada dobacujete, znate vi dobro koji su problemi. Niko ovde od nas nije perfektan kada je to u pitanju. Nemojte da mislite, nema tu razlike na lokalu mnogo.
Prema tome, spreman sam, zaista, na svaku kritiku, ali, verujte mi, gospođo Pešić, smeta mi ovakva vrsta kritike. Vi kažete – ne, ne može, jer to čuje javnost. Ne mogu više, šest meseci slušam jednog predsednika opštine, koji je poljoprivredni inžinjer, koji tvrdi da nigde u Evropi nema posebnog izbora predsednika opštine. Čovek - genije, ide i priča da je to veliki korak unazad, da se mi vraćamo u srednji vek. Znate, neke stvari su počele malo da smetaju.
Što se tiče nadležnosti, Stalna konferencija gradova i opština, verovatno, organizacija koja najviše ima sličnih stavova kao što ste vi izneli, u svojoj analizi kaže – radna grupa procenjuje, znači, njihova ekspertska radna grupa, da u ovom trenutku nema razloga za veća proširenja nadležnosti lokalne samouprave, ali ministar i narodni poslanici koji će podržati zakone misle da ima.
Mi smo demokratskiji i liberalniji nego što je Stalna konferencija gradova i opština i mislimo da proširimo nadležnosti jedinica lokalne samouprave, i to ćemo učiniti ovim zakonima o lokalnoj samoupravi i o teritorijalnoj organizaciji, ali, molim vas, ako kritikujete, pokušajte da ta kritika bude vezana za Ustav Republike Srbije.
Pomenuli ste regione. Gospođo Pešić, to ne postoji u Srbiji. Znači, Ustav ne predviđa regione. Regiona nema u Srbiji. Prema tome, meni je žao što se mi u toj meri ne razumemo, a vidite kako je meni, šest meseci slušam o participaciji, demokratiji, a pri tom vam odgovorno tvrdim – Srbija je decentralizovana država i, u odnosu na države članice Saveta Evrope, mi zauzimamo visoko mesto.
U ovim odeljenjima eksperata, ljudi iz Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu su, verovatno, među najcenjenijim ekspertima. Kao ministar sam imao tu čast da nam se oda priznanje i u Valensi, na kraju predsedavanja Srbije Komitetom ministara Saveta Evrope, upravo, za stanje u oblasti lokalne samouprave u Srbiji. Možda oni u Savetu Evrope ne znaju, ali ja moram da ponovim – dakle, dobio sam priznanje za ono što smo uradili i za ono što jeste stanje lokalne samouprave u Srbiji. To zaslužuje aplauz, Srbija je dobila to priznanje.

Hvala, gospodine ministre.

Replika, narodni poslanik Vesna Pešić.

Gospodine ministre, stvarno me niste razumeli. Nisam ja ni pomislila da ovde ima regiona, samo sam rekla da nema koncepcije teritorijalne organizacije Srbije, da se govorilo i o regionima, a naravno da znam.  
Čekajte, sad se smirite malo. Pošto vi strašno volite da govorite, onda najbolje dajte ostavku, pa pređite u ove klupe, pa ćete govoriti malo duže. Inače, vi toliko dugo govorite da mi moramo da zaspimo od vas ovde. Da vam kažem, niti sam pomislila ikada da postoje regioni, niti sam to rekla. Samo sam kazala, kada se govori o teritorijalnoj organizaciji Srbije, da se vidi da neko o tome nije razmišljao, da se govorilo i o regionima itd., da ste samo, i to sam rekla vrlo eksplicitno, uveli 19 gradova, i ništa više kad je reč o teritorijalnoj organizaciji. Je li tako? Kako možete tako da mi odgovarate, kao da ja ne znam da nema regiona?
Za gospodina Prudona, to je bio jedan filozof iz 19. veka, koji je govorio o samoupravljanju, pa je onda... Pa, kakve to veze ima, nisam pominjala Francusku, ja sam govorila o koncepciji samoupravljanja po Prudonu a ne... Sve što čovek kaže, vi, prosto, izvrnete i zaista pravite ''komendiju'' u ovoj skupštini.
Kad je reč o nadležnostima, pazite, ja sam ovo rekla – da nema razlika u nadležnosti u različitim stepenima. To sam rekla. Znači, rekla sam – ako imate republiku, glavni grad, grad, opštinu, da nema nikakve razlike, da grad Beograd ima iste nadležnosti kao što ih ima i opština. Rekla sam, takođe, da za nadležnosti treba ostaviti slobodu, da ako neko hoće, iako mu to nije propisano, šta znam, da otvori bolnicu u Požarevcu, da mu to niko ne brani, ono što građani hoće sami mogu da izgrade. Ali, nisam ništa govorila drugo o nadležnostima nego to.
Vi ste se isto pozvali na to da smo mi jedan brlog, Srbija, da ne možemo drukčije da izađemo na kraj, nego mora partija da raspolaže svim mandatima, po članu Ustava 102, što je nonsens i za poslanike, jer smo mi uzurpirali suverenitet građana, a sad ćete da uređujete tamo, zato što nemojte, slučajno, da se neko ''brkao'' u tu imovinu kad se ona deli tamo. To je glavna stvar.
Kad ste naveli malopre Finsku, oni imaju birokratsku opštinu, kod njih nikakvi odgovorni političari ne upravljaju, nego odgovorni građani, zato što to nije ni potrebno.
Kod nas je politizacija ogromna u opštini, iz istog razloga kao i ovde, da bi se zgrabila javna dobra. Eto, otuda ta preterana politizacija. Ali, kad sam rekla onu ispravnu stvar, tu niste imali nikakvu primedbu, iako ste govorili 15 minuta. Govorila sam da je veoma slaba participacija građana, i ništa više.
Molim vas da mi ne odgovarate, ovako vas molim da više ne govorite.

Hvala gospođi Pešić.

Reč ima narodni poslanik Jovan Nešović.

Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre, kolege poslanici, pred nama je danas paket četiri zakona. To su zakon o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije, zakon o lokalnoj samoupravi, zakon o lokalnim izborima i zakon o glavnom gradu. Naša je ustavna obaveza iz Zakona o sprovođenju Ustava, član 3. stav 4, da ovaj set zakona usvojimo do kraja ove godine.
Što se tiče zakona o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije, njime se definiše teritorijalna organizacija naše države, pojam teritorija opština, grada, grada Beograda i njihove granice. Takođe, ovim zakonom se definiše i način, postupak osnivanja novih jedinica lokalne samouprave, spajanje ili ukidanje pojedinih jedinica lokalnih samouprava, kao i promena postojećih teritorija koje pripadaju lokalnim samoupravama.
Opština je ovim zakonom definisana kao osnovna jedinica lokalne samouprave, a uslov za formiranje opština je da na toj teritoriji živi negde oko 10 hiljada stanovnika. U Srbiji danas postoje mnoge opštine koje imaju i manje od 10 hiljada stanovnika, međutim, u ovom zakonu je rečeno da one opštine koje su do sada imale taj status, a imaju manje od 10 hiljada stanovnika, ostaju opštine, i mislim da je ta pravna tekovina, koja je nasleđena, veoma značajna.
S druge strane, postoje određeni ekonomski, geografski ili istorijski kriterijumi, data je mogućnost da se u narednom periodu mogu formirati opštine i ako negde bude bilo ispod 10 hiljada stanovnika. Znači, formiranje novih opština ovim zakonom nije ograničeno, postoji samo procedura koja se mora ispoštovati, koja je ugrađena u ovaj zakon o teritorijalnoj organizaciji, koja govori o tome kako se formiraju nove opštine.
Danas jeste vođena rasprava o tome da li su nama potrebne manje ili krupnije opštine. Ono što je tekovina, to je da, zaista, kod opština koje imaju manje stanovnika građani lakše pristupaju organima lokalnih samouprava.
Međutim, s druge strane, veoma je opasna jedna zamka, a to je da takve opštine, koje imaju manji broj stanovnika, nemaju kapaciteta za funkcionisanje, odnosno nemaju dovoljno stručnih ljudi koji mogu organizovati poslove koji su vezani za lokalne samouprave.
Ima još jedna stavka koja je vrlo važna. Ako imate mnogo malih lokalnih samouprava, odnosno mnogo malih opština, imate i veliku javnu potrošnju, što, s jedne strane, ograničava razvoj tih manjih sredina.
Druga stvar koju zakon o teritorijalnoj organizaciji definiše jeste i status gradova. Rečeno je da dobijamo 19 novih gradova, do sada smo imali pet, uključujući glavni grad, Beograd. To su dosadašnje opštine koje imaju blizu 100.000 stanovnika, malo više od 100.000 stanovnika ili malo manje.
Ono što je, takođe, ovim zakonom rečeno, jeste da i druge opštine koje imaju određene geografske, istorijske, kulturne predispocizije mogu da postanu u narednom periodu gradovi. Čini mi se da gradovi u narednom periodu, pošto dobijaju određena veća ovlašćenja, treba da budu nosioci razvoja određenog područja i onaj segment u našoj državi koji treba da obezbedi što ravnomerniji regionalni razvoj Srbije. Čini mi se da i državni organi moraju pomoći ovim novoformiranim i drugim gradovima, izuzimajući grad Beograd, da zaista budu nosioci tog regionalnog razvoja. Čini mi se da je ovim zakonom jedna stvar dobro uređena. Daje se mogućnost gradovima da svojim statutima, svojim pravnim aktima, definišu da li će imati dve ili više opština.
Dolazim iz opštine Kraljevo, koja će po ovom zakonu o teritorijalnoj organizaciji postati grad i postoje indicije da se jedan deo naše opštine, to je Ušće, koje je nekad imalo opštinu, definiše kao opština. To se daje ovim zakonom, odnosno status grada Kraljeva daje mogućnost za osnivanje jedne ili više opština, što može biti rešenje i za Kostolac, koji smo malopre pominjali.
Što se tiče drugog zakona, to je zakon o lokalnoj samoupravi, njime se uređuje funkcionisanje, kriterijumi za osnivanje, nadležnosti, organi i druga pitanja važna za lokalnu samoupravu. Što se tiče kriterijuma, to je ono što je preuzeto iz zakona o teritorijalnoj organizaciji. Želim da se osvrnem samo na tri stvari, kad je reč o Zakonu o lokalnoj samoupravi. Jedna su organi lokalne samouprave.
Što se tiče organa lokalne samouprave, u lokalnoj samoupravi su tri važna organa, to su skupština opštine, opštinsko veće i predsednik opštine i, na kraju, opštinska uprava. Ovim zakonom je definisano da je SO najviši organ u jednoj lokalnoj samoupravi. Čine je odbornici, koji se biraju neposrednim i tajnim glasanjem i mislim da, to je i ministar rekao, broje 75 odbornika, što je dosta, naročito kada smo spustili da su to opštine i sa sada nekih 80-ak hiljada stanovnika, ali ministar je u pravu.
Zbog iskustva od četiri godine, kako su te lokalne uprave funkcionisale, problema oko usaglašavanja njihovih statuta sa novim zakonom, mogućih problema u funkcionisanju, odnosno sprovođenju izbora u tim lokalnim samoupravama, mislim da je dobro rešenje da se zadrži postojeće stanje. Time se osigurava da lokalni izborni mogu nesmetano da se održavaju.
S druge strane, čini mi se da je ovim zakonom jedna stvar dobro urađena, a to je konstituisanje lokalnog parlamenta, odnosno lokalne skupštine. To je član 34. ovog zakona, koji kaže da je skupština konstituisana onog trenutka kada se izabere predsednik, predsedavajući skupštine i sekretar skupštine. To su dve ličnosti koje organizuju rad skupštine i mislim da tu neće više biti problema koje smo do sada imali.
Uređuje se još jedna stvar, odnosno kada predsednik skupštine neće da zakaže skupštinu, iako to od njega traži opštinsko veće i predsednik opštine, odnosno određeni broj odbornika, u ovom članu zakona se definiše kako se zakazuje skupština i niko više ne može da opstruiše rad jednog lokalnog parlamenta.
S druge strane, što se tiče izvršnih organa u lokalnom parlamentu, to su predsednik opštine i opštinsko veće. Predsednik opštine je, po ovom zakonu, iz reda odbornika, kao i njegov zamenik, a opštinsko veće mogu da čine stručnjaci zaduženi za pojedine oblasti, a mogu da budu ujedno i odbornici.
Kad je reč o polemici da li je bolji stari sistem ili ovaj sistem, iskreno govoreći, analizirajući sve ono što se dešavalo u poslednje četiri godine primene zakona iz 2002. godine, koliki su problemi bili na relaciji skupština – predsednik opštine, koliko je to uticalo na razvoj lokalnih samouprava, koliko je to uticalo na jednu lošu sliku lokalnih samouprava, čini mi se da je ovo dobro rešenje.
Ono što je, takođe, vrlo važno, onog trenutka kada predsednik opštine izgubi podršku većine u parlamentu, tog trenutka je smenjen i nema nikakvog prostora u kome mogu da se donesu neke stvari koje nisu u skladu sa zakonom, tako da se time uređuje da nema prekida u funkcionisanju vlasti. S druge strane, ako ne može da se formira opštinsko veće i da se izabere predsednik opštine, Ministarstvo može da uvede privremene mere da se to vreme ne gubi.
Kvalitativni korak u ovom zakonu jeste ono što pokušava i ministar da objasni, profesionalizacija lokalnih uprava. Lokalne uprave treba shvatiti kao stručne službe lokalnih samouprava, koje treba da izvršavaju određene zadatke koji su u skladu s Ustavom i zakonom. Treba da pomažu izvršnoj vlasti, naročito predsedniku opštine, jer je njegova odgovornost, po ovim zakonima, mnogo veća nego što je do sada bila.
Čini mi se da je izbor načelnika opštinskih uprava konkursom, naročito ako se to, kao što je ministar rekao, uredi posebnim pravilnikom ili nekim drugim aktom, zaista, važno pitanje za profesionalizaciju lokalne uprave, jer su do sada ljudi dovođeni po partijskom principu.
Time će svi problemi koje smo imali u funkcionisanju lokalnih uprava, odnosu lokalnih uprava, javnih ustanova, JKP itd., možda, moći da se isprave.
Dobra je stvar, a to je preneto iz starog zakona, i da lokalne samouprave, odnosno opštine koje imaju gradovi sa preko 50.000 stanovnika mogu da budu organizovane kao više uprava, ili kao jedinstvena uprava; stvar je dogovora i vizije lokalnog rukovodstva kako vidi bolju organizaciju lokalne uprave.
Ovaj, kao i prošli zakon, daje mogućnost lokalnim samoupravama da se udružuju u ostvarivanju zajedničkih važnih poslova koji su vezani za razvoj, i to se proširuje, pa to mogu da budu lokalne samouprave iz drugih država, poštujući zakon, spoljnu politiku i Ustav Republike Srbije.
Čini mi se da je to dobar primer, naročito u oblasti upravljanja komunalnim otpadom zajedničkih sanitarnih deponija, koje se koriste kod mnogih opština, formiranjem zajedničkih preduzeća za upravljanje tim sanitarnim deponijama. To u narednom periodu može biti i vodosnabdevanje i drugi poslovi i oblasti koje su važne za funkcionisanje jedne lokalne samouprave, a sve u korist kvaliteta života građana u tim lokalnim samoupravama.
Što se tiče Zakona o lokalnim izborima, ono što je za nas iz G17 plus značajno, jeste naš predlog da se cenzus podigne na 5%. To će u lokalnim samoupravama, odnosno opštinama i gradovima, omogućiti da nema malih stranaka i koalicija koje mogu, na neki način, da izazovu političke probleme. Pet posto će proći samo stranke i koalicije koje budu dobro organizovane i koje, zaista, mogu svojim programima da privuku glasače.
Takođe je definisano da u opštinama koje imaju preko 20.000 stanovnika, za svakog kandidata za odbornika, ide 30 potpisa. To je, takođe, ozbiljan posao.
Što se tiče manjih opština, dovoljno je i 200 za celu listu i mislim da se na taj način pomaže manjim opštinama, jer je u manjim opštinama, gde ima ispod 20.000 stanovnika, ostao ovaj kriterijum – 30 potpisa po odborniku, odnosno 30 birača da podrži svakog kandidata za odbornika, pa su, verovatno, jedna, dve ili tri liste mogle da se prijave za lokalne izbore. Ministar je rekao da je to sistem, nešto što je dogovoreno i što ima podršku većine.
Čini mi se da je ova formulacija koja ide u pravcu osiguranja mandata, da su vlasnici mandata političke partije, i to je, zaista, bio jedan od ozbiljnih izvora nestabilnosti u lokalnim samoupravama, možda, rešenje o kom treba diskutovati. Verovatno ćemo sutra, u Odboru za lokalnu samoupravu, diskutovati, pokušati da nađemo slično ili bolje rešenje ili da ovo rešenje ostavimo.
Ono što je, takođe, značajno, jeste da se uređuje nešto što je do sada lokalnim samoupravama stajalo sa strane, a to je pitanje opštinskih menadžera i glavnog arhitekte. Daje se mogućnost gradonačelnicima i predsednicima opština, zavisno od veličine, da se organizuju određeni stručnjaci koji su značajni, koji će pomagati, prvenstveno, u ekonomskom razvoju tih opština, ali se ograničava broj, što je, takođe, vrlo značajno.
Samo kratko sam još hteo da kažem o glavnom gradu. Položaj glavnog grada se uređuje zakonom o glavnom gradu. Zbog svih kapaciteta, ekonomskih i stručnih, Beograd treba da ima široka ovlašćenja i široku samostalnost. Ovim zakonom je delimično to dato, verovatno će i drugim zakonima Beogradu biti data još šira ovlašćenja.
Ono što je, takođe, značajno, to nije precizirano Ustavom, ali, verujući analogiji, pošto se predsednici opština i gradonačelnici u drugim gradovima biraju iz reda odbornika, Skupština grada Beograda će imati 110 odbornika. Gradonačelnik će se birati iz reda odbornika. Takođe, Gradsko veće će se birati po istom principu kao što se bira i kod ovih drugih gradova i opština.
U Beogradu, čini mi se, a mislim da nisam pogrešio, data je mogućnost da postoji gradski menadžer i gradski arhitekta. Mislim da je to dobro rešenje, jer, ipak, Beograd je veliki grad i ta dva stručnjaka mogu, uz dobru koordinaciju sa gradonačelnikom, da pomognu razvoju Beograda, iako Beograd, čini mi se, sada ima značajan razvoj.
Ono što je najvažnije, način organizacije gradske uprave, kako grada Beograda, tako i drugih opština, definiše se statutima, koji će po zakonu morati vrlo brzo da se donesu.
Na kraju, čini mi se da je ovaj paket zakona važan za funkcionisanje lokalne samouprave, nešto što mi treba da ispunimo i po Ustavnom zakonu. Što se tiče G17 plus, podržaće ove zakone u danu za glasanje i nadam se da će biti usvojeni velikom većinom u ovom parlamentu.

Hvala, gospodine Nešoviću.

Reč ima narodni poslanik Vidoje Jovanović, a zatim narodni poslanik Slavoljub Matić. Izvolite.

Gospodine potpredsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, na današnjem zasedanju imamo set zakona koji se odnosi na lokalnu samoupravu.
Moram da kažem da su o ovom setu zakona politički faktori počeli raspravljati pre jedno tri meseca. Međutim, Vlada je nama dostavila ovaj set zakona, odnosno predlog dnevnog reda, sinoć, a oni koji su bili upućeniji, članovi odbora ili radnih grupa, mogli su da vide tu radnu verziju svih ovih zakona. Ali, nisu bili svi poslanici u mogućnosti da ove zakone u dovoljnoj meri razrade i da aktivno učestvuju, kako u načelu, tako i u podnošenju amandmana.
Iz svega ovoga, iz cele diskusije, može se zaključiti da postoji jedan opšte politički konsenzus da ispoštujemo ovaj ustavni zakon o sprovođenju Ustava, jer je rok, mislim, subota do 24 časova, kada mi treba da usvojimo ovaj set zakona. Sve političke partije idu u tom pravcu da se omogući donošenje ovih zakona, kako bi se omogućilo i raspisivanje lokalnih izbora.
Ali, ima nešto što moram da istaknem ovde. Čujemo od pojedinih poslanika kritike kako smo slabo radili, ali je činjenica da smo imali mnogo tačaka dnevnog reda na koje smo izgubili mnogo vremena, a na ovako važnim pitanjima ostajemo uskraćeni za to vreme.
Nadam se da će ovi zakoni i amandmani koje su poslaničke grupe podnele biti dobro sagledani, možda, i prihvaćeni. Jedan broj je podnela i Socijalistička partija Srbije. Nadam se da će u tom broju biti razmatrani i neki od njih i prihvaćeni.
Vlada je bila prinuđena da povuče jedan set zakona, o budžetskom sistemu, porezu na dohodak građana, porezu na dobit preduzeća, administrativnim taksama, da bismo stavili ove zakone na dnevni red. Ja to na neki način razumem, ali niko nema pravo, neću da ih pominjem, od ministara da kaže da mi nismo u ovom periodu radili. Evo, vidite, u poslednje vreme radimo, čak, non-stop. Večeras ćemo, pretpostavljam, raditi i do 22 časa. Normalno da je to potreba.
Kada je u pitanju prvi zakon – o teritorijalnoj organizaciji, ne bih se posebno zadržavao. Svi prethodnici su, uglavnom, isticali da je osnovni teritorijalni oblik – opština. Zatim, imamo gradove, odnosno grad, imamo grad Beograd i autonomne pokrajine.
Ono na šta želim da se posebno osvrnem kada je u pitanju zakon o teritorijalnoj organizaciji, jeste što raniji zakon nije regulisao pitanje nadležnosti, ni propisivanje načina obeležavanja naseljenih mesta, ulica i trgova. Sada je to povereno Vladi i mislim da je to pitanje, koje je regulisano ovim zakonom, u principu, dobro.
Posebno želim da istaknem da su ovde promenjeni nazivi nekih naseljenih mesta, da ste udovoljili zahtevu da se promeni naziv opštine Petrovac u Petrovac na Mlavi. Kao član Odbora za lokalnu samoupravu, tu je i naš poslanik iz Petrovca na Mlavi, upravo sam na tome insistirao.
Jedno od pitanja koje se reguliše ovim zakonom jeste osnivanje novih jedinica lokalne samouprave, njihovo spajanje, ukidanje i promena teritorije postojećih lokalnih samouprava. Predviđena je procedura. Tu mora da se pokrene inicijativa od strane skupštine opštine ili 10% potpisa birača, s tim da Narodna skupština raspisuje referendum, ali se kaže da referendum nije obavezujući.
Mislim da tu treba, na neki način, proceniti da li ići u tu aktivnost referenduma ako on nije obavezujući. Znači, treba napraviti jednu sponu i dobru procenu, da li postoji razlog i osnov za jednu takvu aktivnost, da se ne bi izgubila sredstva, da se ne bi izgubila energija i, pre svega, vreme.
Što se tiče gradova, moram da kažem da su napravljeni određeni kriterijumi koji regulišu pitanje statusa gradova. To su gradovi preko 100.000 stanovnika, gradovi koji imaju manje od 100.000 stanovnika, ali su različiti kriterijumi. To su ekonomski, geografski, kulturni itd.
Moram da istaknem da Vlada Republike Srbije, prilikom utvrđivanja razvijenosti opština, ima jedne kriterijume, a, koliko vidim, prilikom donošenja ovog zakona o teritorijalnoj organizaciji, vi ste imali druge kriterijume. Ne želim da pominjem opštine, meni je drago što određene opštine, a njih ima 24, uključujući i grad Beograd, imaju status grada, ali neke od njih su svrstane u kategoriju nerazvijenih opština, u marginalna područja, a vi ste ih sada svrstali u status gradova.
Mislim da treba da pokrenete inicijativu kod Vlade za utvrđivanje kriterijuma o razvijenosti opština. Mislim da sadašnji kriterijumi nisu realni i da sadašnja procena i raspored opština po stepenu razvijenosti nije u redu. To treba promeniti, pre svega, da bi se omogućilo pojedinim opštinama da konkurišu kod Fonda za razvoj Republike Srbije za određene pogodnosti, a pogodnosti se odnose, pre svega, na kamatu.
Ono što je posebno ovde istaknuto, jeste regionalni razvoj. Ne smemo jednu stvar zaboraviti, a to je, ako mislite da razvijamo samo gradove, odnosno sredine koje imaju status grada, morate voditi računa i o opštinama koje imaju manji broj stanovnika i o celovitom regionalnom razvoju Srbije.
Kada je u pitanju zakon o lokalnoj samoupravi, posebno želim da se osvrnem na organe opštine, a to su skupštine opštine, predsednik opštine, opštinsko veće i opštinska uprava.
Ranije smo imali sasvim drugačiji način izbora predsednika opštine, to je bio neposredan izbor. Podeljena su mišljenja, neposredni izbor predsednika ima svoje prednosti, sigurno ima i slabosti. Ne delim izneta mišljenja.
Bilo je problema i od strane predsednika opštine, u onim lokalnim sredinama gde je došlo do krize, ali, takođe, bilo je i problema koji su proizašli od strane skupštine, tako da ne treba prebacivati odgovornost samo na predsednike opština, nego je bilo, sigurno, obostrane odgovornosti.
Što se tiče svih ovih organa, želim da kažem da je namera Vlade u ovom predlogu da, na neki način, opštinama omogući prijem kvalitetnih kadrova.
Kada je u pitanju skupština, imamo predsednika skupštine i njegovog zamenika. Kada je u pitanju predsednik, imamo njegovog zamenika. Imamo sekretara, sekretara skupštine i njegovog zamenika. Imamo načelnika uprave i njegovog zamenika. Ja to podržavam, ali, s druge strane, mi smo ograničeni finansijskim sredstvima. Doneli smo budžet i u članu 24. smo rekli da je obim sredstava za isplatu 12 plata u 2008. godini oivičen visinom od 10% na masu sredstava isplaćenu u novembru 2007. godine.
Postavlja se pitanje, kako ćemo nakon sprovedenih izbora, ako ne dođe do promene stava Ministarstva finansija o omogućavanju prostora u finansijskim sredstvima za plate i zarade, primiti ove ljude, a prilikom konstituisanja lokalnih samouprava imaćemo potrebe, u smislu dogovaranja, da primimo određeni broj ovih ljudi?
Ono što želim da kažem kada su u pitanju opštine, jeste da, iako smo imali ovde jedan duel, niko ne želi da kaže da je došlo do decentralizacije nadležnosti prema lokalnim samoupravama. Ja tvrdim da jeste, ali ovu decentralizaciju mora da prati i decentralizacija u smislu prenošenja imovine na opštine. Ona nije potpuna. Tvrdim da finansijska decentralizacija nije potpuna, nije adekvatna i da nema pravih kriterijuma.
Ne želim da ulazim u dubinu, to sam govorio ministru finansija i kada je u pitanju povraćaj PDV-a, ranije je to bilo uređeno posebnim zakonom, nedovoljno se vraća, nekima više, a nekima manje. Neću da govorim da je to politički, ali bih vas molio da utičete, jer ste i član Vlade, u smislu te finansijske decentralizacije.
S obzirom na vreme, želeo bih da kažem da imam samo jednu određenu primedbu. Ne želim da umanjim značaj dama u smislu njihovog političkog angažovanja. Mislim da ste u članu 20. zakona o lokalnim izborima rekli da 30 posto pripadnica lepšeg pola treba da učestvuje u političkom životu. Ne želim da kažem da u većim gradovima nema takvog učešća lepšeg pola, međutim, u manjim sredinama ima takvih problema.
Mi smo uložili jedan amandman u tom smislu, da, umesto 30 posto, bude 20 posto, što ne znači da ćemo angažovati samo toliko, možda ćemo i 40 posto, ako ima mogućnosti.
Što se tiče cenzusa, bilo je podele na okruglim stolovima da li ići na četiri ili pet posto. Mislim da je pet posto politička realnost, jer ćemo dobiti stabilniju skupštinu, jedan broj političkih partija koje ozbiljno mogu da pretenduju.
Podržavam ovaj član 60, kada su u pitanju rokovi za raspisivanje izbora od 120 do 180 dana.
Mi smo podneli određeni broj amandmana i nadam se da ćete ih razmotriti i, bar, određeni deo prihvatiti.

Reč ima narodni poslanik Slavoljub Matić, a zatim narodni poslanik Vladan Batić.

Poštovani potpredsedniče, poštovani ministre, pohvaljujem predloge vaših zakona i mislim da ste ih na jedan kompetentan način obrazložili, kao i da ste na pravi način našli saradnju sa svim poslaničkim grupama, kako bi ovi sistemski zakoni bili ovde usvojeni.
Svi smo duboko zainteresovani za lokalnu samoupravu, za njen status, za život naših opština. Verujte mi da, u svakom kontaktu sa građanima, vidimo da je 90 posto državne vlasti u rukama lokalne samouprave, bar ono što se može okom videti, ono po čemu se hoda i ono gde se vode deca, u vrtić ili u škole, da je država apstraktnija nego opštinska vlast. Zato su ovo zakoni koji direktno tangiraju naše građane.
Ono što je posebno bitno, to je da se, formiranjem gradskih celina, odnosno gradova, omogućava decentralizacija. Posebno je bitno ono što ste vi naglasili, a to je stabilnost.
Znam da vi znate, ali da kažem zbog javnosti, od osam opština Braničevskog okruga, u šest opština je bilo dramatičnih kriznih momenata. Prethodni zakon je to omogućio. Nije mogao da se reši problem između gradonačelnika, iza koga je bilo 13 funkcija, i, recimo, skupštine, koja je bila na suprotnoj strani. Ne samo to, imali smo i zahteve za opoziv, referendumska izjašnjavanja, i sve to je koštalo, ne samo novaca, već, pre svega, energije koja treba da se ulaže u neki drugi smer, u razvoj.
Ono što je jako bitno za nas Požarevljane i za žitelje Braničevskog okruga, to je da po Predlogu zakona o teritorijalnoj organizaciji Požarevac dobija status grada. To nije bitno samo zbog toga što je Požarevac kapija istočne Srbije. To je bitno zbog toga, ono što smo malopre čuli od gospođe Vesne Pešić i od gospodina Srđana Šajna, a vezano za žitelje Kostolca i za njihov zahtev da budu opština, što će time, vrlo lako, statutom grada Požarevca, Kostolac imati opštinski status, kao gradska opština u okviru grada Požarevca. To je najbitnije rešenje, rešenje koje će eliminisati sve napetosti koje su se stvarale decenijama.
Podsećam na činjenicu da je sam grad Kostolac veći nego zbir opštinskih centara, kao što su Malo Crniće, Žabari, Žagubica i Golubac. Prosto, bilo je nelogično da jedan energetski centar, centar koji stvara i novac i struju, nema mogućnosti da pruži svojim građanima pun servis, a uloga lokalne samouprave jeste, upravo, servis građana.
Dobro je što iza ideje o dobijanju statusa grada za Požarevac i gradske opštine za Kostolac stoje sve odgovorne političke stranke. Mislim da bi bilo jako opasno da se u takvim pitanjima razilazimo. Hvala poslanicima koji će ovu ideju podržati.
Ono što još želim da dodam, a bitno je za žitelje okruga iz koga potičem, to je promena naslova Petrovca u Petrovac na Mlavi. Mi znamo za one čuvene zabune između Gornjeg i Donjeg Milanovca. Jednom sam prisustvovao tome da su ljudi putovali 500 kilometara. Opasno je da se pomeša Petrovac na moru i Petrovac na Mlavi, ali ne samo zbog toga, nego ga tako narod zove i tako treba da se po ovom zakonu zove.
Dakle, pozivam poslanike da ostanemo jedinstveni i da cenimo značaj ovog zakona. Imali smo loša iskustva. Dobra smo primenili. Mislim da ćemo imati punu podršku za ove predloge. Hvala.

Gospodine Matiću, imamo zajednički stav da podržavamo da opština Kostolac postane opština. Reč ima narodni poslanik Vladan Batić.