Dakle, što se tiče poslaničkog pitanja koje je izneo gospodin Šarović, Ministarstvo će se potruditi, u meri u kojoj je ono u mogućnosti, jer je to pitanje, koliko sam shvatio, bilo upućeno nizu državnih funkcionera, da odgovori na to pitanje. Što se tiče ovog drugog dela, mislim da je to sad već predizborna kampanja. Nadam se da ćemo se vratiti raspravi o zakonu, a ne komentarisati predsedničke kandidate.

Zahvaljujem. Izvolite, gospodine Šaroviću.

Naravno da ćemo se vratiti zakonu, kako to gospodin Marković zahteva, ali dajte prvo da se vratimo onim zakonima koje je Boris Tadić prekršio.
Gospođa Kolundžija me pita da li ja verujem u ovo što pričam ili je to predizborna kampanja. Ja zaista ne razumem vaše pitanje. U šta da li verujem? Da li verujem u ovo državljanstvo, odnosno da li verujem u uverenje o državljanstvu koje je opština Stari grad izdala Borisu Tadiću? Da li vi verujete, gospođo Kolundžija? Ovo je dokument koji sam dobio od RIK-a. Ovo je dokument koji je Boris Tadić podneo kao dokaz da je državljanin Republike Srbije. Da li vi verujete u ovaj dokument? Evo, recite da ne verujete, ali onda pada kandidatura Borisa Tadića za predsednika Republike Srbije, onda on ne može da bude kandidat ukoliko ne verujete.
Pretpostavljam da je ovo tačno. Mi smo vršili određene provere i u institucijama koje se bave dodeljivanjem državljanstva.
Pogledajte, ovde fali veliki broj oznaka koje se inače redovno nalaze na uverenjima o državljanstvu. Pogledajte, gospođo Kolundžija, svoje uverenje koje ste vi podneli kada ste se kandidovali za narodnog poslanika. Pretpostavljam da su u tom uverenju o državljanstvu napisane sve oznake koje su neophodne. U slučaju Borisa Tadića to nije tako. Zašto? Zato što je po posebnom postupku upisan, odnosno mimo zakona, zloupotrebom ovlašćenja, zloupotrebom javne funkcije upisan je u knjigu državljana Republike Srbije onoga trenutka kada mu je to bilo neophodno da bi se kandidovao za narodnog poslanika. Pre toga nije smatrao da mu je to potrebno, nije želeo, nije osećao Srbiju kao svoju državu, bio je državljanin Bosne i Hercegovine.
Dakle, radi građana ću ponovo pročitati ovaj dokument, zvaničan dokument koji sam dobio od RIK-a, a koji je Boris Tadić podneo RIK-u da bi mu bilo omogućeno da se kandiduje za predsednika Republike Srbije: Republika Srbija, na osnovu člana 48. stav 1. Zakona o državljanstvu Republike Srbije, Opštinska uprava gradske opštine Stari grad u Beogradu izdaje uverenje: Boris (Ljubo) Tadić, rođen 15. januara 1958. godine, Sarajevo - centar, državljanin je Republike Srbije, upisan je u evidenciju državljana matičnog područja Stari grad - Beograd za godinu – prazno – pod tekućim rednim brojem 80418/29 u knjizi državljana, po rešenju MUP Republike Srbije, br. 204-1-1903 dana 25. 11. 2003. godine.
Boris Tadić nije mogao biti ministar odbrane. Boris Tadić nije bio državljanin Republike Srbije. Tražim odgovor na pitanje kako je strani državljanin Boris Tadić, državljanin BiH, mogao obavljati ovu funkciju?
(Predsednik: Zahvaljujem se, gospodine Šaroviću. Vaše pitanje će biti prosleđeno nadležnima.)
Samo još jedno pitanje. Zašto Boris Tadić nije obavestio građane Republike Srbije, a bio je dužan, zašto nije rekao – pre dva dana, mimo zakona, upisan sam u knjigu državljana, danas se kandidujem za narodnog poslanika. To je sramota. Hvala.

Zahvaljujem se. Izvolite, po Poslovniku.

Hvala. Gospodine predsedniče, hteo sam po Poslovniku, po čl. 225. i 226, da zatražim objašnjenje od Vlade, odnosno od gospodina ministra Markovića koji je danas predstavnik Vlade. Sebi sam dao moralno pravo da se javim po Poslovniku zato što smo obrazloženje Vlade dobili pre dva minuta, a moja diskusija o amandmanu je bila još pre 15-20 minuta.
Hoću da građanima Republike Srbije ukažem, a vas da podsetim da niste poštovali Poslovnik. Nismo dobili obrazloženje Vlade na vreme.
Samo da građani Srbije vide kako radi ovaj parlament, kako radi ova današnja koaliciona većina u parlamentu. Ta ista koaliciona većina koja drugim koalicijama svojim predlogom amandmana, sa pet na sedam posto, onemogućava da dođu na političku scenu.
Vraćam se na ovo. Evo, obrazloženje Vlade za odbijanje mog amandmana na član 20, kojim sam predložio da opština Negotin dobije status grada, kaže ovako: "Amandman se ne prihvata iz razloga što opština Negotin ne ispunjava predviđene uslove propisane članom 17. Predloga zakona."
Sada ću vam pročitati član 17. Predloga zakona, ne zato što vi ne znate, pretpostavljam da znate, ali da građani opštine Negotin i građani Srbije čuju kakvo je obrazloženje i da li je to obrazloženje ili nije. Ovo je čisto formalno obrazloženje, samo da ne prihvatite amandman.
Član 17. glasi: "Grad je teritorijalna jedinica uređena ovim zakonom koja predstavlja ekonomski, administrativni, geografski i kulturni centar šireg područja i ima više od 100.000 stanovnika." Molim vas da mi ovo vreme stopirate jer citiram zakon. "Izuzetno, kada postoje posebni ekonomski, geografski ili istorijski razlozi, može se utvrditi da je grad i teritorijalna jedinica koja ima manje od 100.000 stanovnika, ako ispunjava sve ostale kriterijume predviđene zakonom. Teritorija za koju se obrazuje grad predstavlja prirodnu geografsku celinu, ekonomski povezan prostor koji poseduje izgrađenu komunikaciju među naseljenim mestima i sa sedištem grada kao gravitacionim centrom."
Molim gospodina ministra, koji nije prisutan i ne znam ko će mi odgovoriti, ako već poštujemo Poslovnik, ako treba da poštujemo da gospodin ministar danas treba da bude tu, amandman je odbijen, sad treba da izađe i da kaže šta iz ovog člana 17. nije dobro. Je l' kriterijum 100.000 stanovnika ispoštovan za druge gradove? Tvrdim vam da nije ispoštovan ovaj kriterijum. Ne vidim razlog zašto se opština Negotin diskriminiše. Neću da navodim koji gradovi nemaju 100.000 stanovnika, jer zaista nemam ništa protiv, drago mi je i čestitam im, potrebno je da svi gradovi u Srbiji koji smatraju da treba da imaju status grada i dobiju status grada.
(Predsednik: Zahvaljujem se.)
Izvinjavam se, gospođo Kolundžija, odgovoriću i vama, kriterijumi ne postoje. Vi ste ih napisali samo da biste nekima dali, a nekima ne, jer je očigledno da kriterijum iz ovog zakona koji se odnosi na 100.000 stanovnika nije ispoštovan. O tome vam pričam, gospodine predsedniče.
(Predsednik: Govorili ste već 15 minuta o ovom amandmanu, ispričali ste vaše razloge.)
Javio sam se po Poslovniku... (Isključen mikrofon.)

Molim vas, doktore, ja sam na početku obavestio Narodnu skupštinu da stižu. Počeli smo da radimo, niko nije pravio problem. Podeljeno je mišljenje Vlade, govorili ste 15 minuta, sada ste govorili četiri minuta, hajde da budemo korektni.

Javio sam se po Poslovniku, gospodine predsedniče. Ja vas poštujem i molim vas da vi poštujete i dostojanstvo Narodne skupštine i moje dostojanstvo kao narodnog poslanika i da mi omogućite da kažem, jer je meni Poslovnik dozvolio da mi se odbije vreme za koje citiram Poslovnik ili zakon.

Hvala vam, doktore. Poštujem dostojanstvo Narodne skupštine, ponekad više nego što treba.
Gospodine Mihajloviću, prvo ćemo malo da radimo, dobićete reč po Poslovniku. Gospodine Steviću, znam, pošto se često javljate, zapamtim ja ime.
Na član 20. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Laslo Varga, Balint Pastor i Elvira Kovač.
Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Elvira Kovač, pa potom narodni poslanik Zvonimir Stević.

Poštovani gospodine predsedniče, predsedništvo, gospodina ministra zbog odsutnosti ne mogu da pozdravim, najpre bih želela da objasnim neke stvari, poslanici to vrlo dobro znaju, dragim građanima, kao i vama, gospodine predsedniče.
Kao što znate, pre dva dana smo imali objedinjenu načelnu raspravu o četiri jako bitna zakona - zakonu o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije, zakonu o lokalnoj samoupravi, Predlogu zakona o lokalnim izborima i o glavnom gradu. Svi smo danas bili tu još pre 10 časova, gospodine predsedniče, nadam se da me čujete i da me pratite, i tada ste rekli da ćemo da dobijemo mišljenje Vlade i mišljenje matičnog odbora. Vidite da ovi momci ovde žurno rade i da nam dele materijal. Posle skoro 90 minuta rada, tek pre desetak minuta je stiglo mišljenje Vlade koje se odnosi na ovaj predlog zakona o kome pričamo, a već je prošlo 10 amandmana. S druge strane, mišljenje matičnog odbora za zakon koji je sledeći, kako radimo trebalo bi uskoro da počnemo da pričamo o zakonu o lokalnoj samoupravi, još uvek nije stiglo. Da razjasnimo koji materijal mi imamo, a koji ne.
Što se tiče amandmana koji su zajedno podneli poslanici SVM, odgovor sam tek malopre dobila. Mislim da je besmisleno što se po skupštinskim kuloarima priča koji su amandmani prihvaćeni, koji ne, koliko ih ima, koliko je prihvaćeno, kako ćemo raditi.
Želela bih da naglasim da zaista ne želimo da vršimo opstrukciju, sad ću malo i da hvalim rad... Naravno da svi shvatamo da je jako bitno ispoštovati rokove koji su propisani Ustavnim zakonom i da ćemo se svi zaista truditi da do kraja današnjeg dana završimo pretres u pojedinostima i da glasamo. Ali, ne možete nam oduzeti pravo koje pripada poslanicima opozicije, a to je da obrazlažu svoje amandmane i svoje predloge za izmenu zakona.
Želela bih najpre da pohvalim gospodina ministra, žao mi je što nije u sali, što se konačno dogovorio sa skoro svim poslaničkim grupama o bitnim stvarima. Vidimo da Skupština sada bolje radi i svi mi smatramo da je besmisleno što se nekada vrlo kvalitetni amandmani odbijaju samo zato što dolaze od poslanika opozicije.
Amandman glasi – u članu 20. Predloga zakona u stavu 1. u tački 4. posle reči "Mihajlovo" u kolonama "Naseljeno mesto" i "Katastarska opština" dodaje se reč "Mužlja".
Pošto sam poreklom iz Mihajlova, koje pripada zrenjaninskom okrugu, želela bih da objasnim onim građanima koji možda ne znaju da je Mužlja jedno veliko naseljeno mesto koje trenutno ima više od deset hiljada stanovnika. Problem je što trenutno Mužlja formalno čini jedan od prigradskih delova Zrenjanina i nigde Mužlja ne postoji kao naseljeno mesto. Mi smatramo da je veliki problem što jedno mesto koje ima tako veliki broj stanovnika u opštini Zrenjanin ne postoji odvojeno.
Svrha amandmana koji su zajedno podneli poslanici SVM je da Mužlja dobije status naseljenog mesta. Pošto Mužlja ima svoje geografske granice i čini jednu jasnu celinu, smatramo da zbog toga ne bi bilo pravnih prepreka da Mužlja zaista postane naseljeno mesto. Smatram da bi svi koji žive u Mužlji bili srećni kada bi konačno mogli da stave tablu i da njihovo mesto dobije ime i da piše na srpskom i mađarskom jeziku.
Kao što sam rekla na početku, mi ne bismo želeli da vršimo opstrukciju i zahvaljujemo se što su neki naši amandmani prošli, ali naravno da ćemo iskoristiti svoje pravo da pričamo o amandmanima za koje smatramo da su bitni, a za koje, nažalost, Vlada nije imala sluha.
Pred kraj svog izlaganja bih želela još i ovo da kažem, da naglasim gospodinu predsedniku da u Poslovniku postoji stav 103. gde piše da govornik treba da priča samo o temi koja je na dnevnom redu. Gospodine predsedniče, kada pričamo o amandmanu ili o tačkama dnevnog reda vi ste taj koji vodi ovu sednicu i nemojte dozvoliti zaista da Narodna skupština... Nama je svima jasno da je predizborna kampanja u toku, ali ako smo se dogovorili da Narodna skupština ne bude cirkus, nego da zaista radimo na tome da danas završimo raspravu u pojedinostima... Hvala.

Ja vas molim da se razumemo oko jedne stvari. Dakle, član 139. definiše da Narodna skupština može da radi i bez mišljenja Vlade, kada se radi o hitnom postupku.
Ja sam uveo to i do sada ste svaki put, po svakom zakonu, piše po hitnom postupku, imali mišljenje Vlade u 10 sati. Dakle, jutros sam zamolio da imate samo malo razumevanja, jer se umnožava, ne možemo da stignemo sve da podelimo, jer je subota i samo je to bila molba.
Dakle, kao što je to bilo do sada, koji god zakon da je u pitanju imaćete mišljenje Vlade ovde u 10 sati ili ja neću počinjati sednicu. Ja vas molim da i vi sada imate malo razumevanja. Stiglo je, imate sve sada pred sobom i možemo da diskutujemo. Hvala na razumevanju, ali ja sam zaista jutros u 10 sati to rekao.
Gospodin Stević odustaje. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 32. amandman je podneo narodni poslanik Vlatko Ratković.
Predstavnik predlagača i Odbor za lokalnu samoupravu su prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, da li predstavnik predlagača Milan Marković, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, želi reč? (Ne.)
Zaključujem pretres Predloga zakona o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije, u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 2. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O LOKALNOJ SAMOUPRAVI (pojedinosti)
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Vlatko Ratković, Srđan Šajn, Vidoje Jovanović, Riza Halimi, Milena Stanković, Laslo Varga, Balint Pastor, Elvira Kovač, Miljan Ranđelović, Miletić Mihajlović, Aleksandra Jerkov, Aleksandar Marton, Radovan Radovanović, Zvonimir Stević, Zoran Krasić, Aleksandar Martinović i Vjerica Radeta, kao i Odbor za lokalnu samoupravu.
Primili ste mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Primili ste izveštaje Odbora za lokalnu samoupravu i Zakonodavnog odbora.
Na sednici Odbora za lokalnu samoupravu narodni poslanici Aleksandra Jerkov, Aleksandar Marton i Radovan Radovanović povukli su amandman na član 21.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Laslo Varga, Balint Pastor i Elvira Kovač.
Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 7. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Laslo Varga, Balint Pastor i Elvira Kovač.
Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 8. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu su prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 13. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Laslo Varga, Balint Pastor i Elvira Kovač.
Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 20. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Aleksandra Jerkov, Aleksandar Marton i Radovan Radovanović.
Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Odbor za lokalnu samoupravu je, na osnovu člana 140. stav 5. Poslovnika, podneo amandman na član 20.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 20. amandman je podneo narodni poslanik Miljan Ranđelović.
Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 20. amandman je podneo narodni poslanik Riza Halimi.
Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Riza Halimi.