Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Osme sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2007. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 101 narodni poslanik.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 105 narodnih poslanika, odnosno da je prisutno više od jedne trećine narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Pošto je Narodna skupština obavila zajednički načelni pretres o svim tačkama dnevnog reda sednice, prelazimo na pretres u pojedinostima.
Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O TERITORIJALNOJ ORGANIZACIJI REPUBLIKE SRBIJE (pojedinosti)
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Vlatko Ratković, Milena Stanković, Nebojša Ranđelović, Slobodan Maraš, zajedno Laslo Varga, Balint Pastor i Elvira Kovač, Miletić Mihajlović, Srđan Šajn i zajedno Aleksandra Jerkov, Aleksandar Marton i Radovan Radovanović.
Primili ste izveštaje Odbora za lokalnu samoupravu i Zakonodavnog odbora.
Na sednici Odbora za lokalnu samoupravu amandmane su povukli narodni poslanici Aleksandar Marton, Radovan Radovanović i Aleksandra Jerkov na član 10. i narodni poslanik Srđan Šajn na član 16.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Miletić Mihajlović.
Predstavnik predlagača i Odbor za lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Pre nego što dam reč narodnom poslaniku Miletiću Mihajloviću, izvolite, dr Vučićević, po Poslovniku.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, gospodine ministre, koristim priliku da na samom početku izađem povodom člana 225, a zbog hitnosti situacije, jer me je 300 građana zamolilo da u njihovo ime kažem da u Kragujevcu u kolektivnom centru u Trmbasu postoji 100 izbeglica sa Kosova, 100 ljudi koji su izuzetno ugroženi u ovom trenutku zato što već par meseci nemaju električnu energiju.
Naime, uslovi u kojima oni žive nisu prikladni tj. instalacija nije prilagođena za taj broj priključaka koje oni u ovom trenutku koriste, tako da stalno dolazi do pucanja i izbacivanja osigurača i već par meseci nemaju struju. Među njima ima tridesetoro dece od šest meseci do sedam godina, ima više invalida.
S obzirom na to da su se ti ljudi obraćali lokalnoj samoupravi a da im lokalna samouprava do sada nije izašla u susret, zamolili su me da, u ovim teškim, hladnim danima, preko ove govornice zamolim predsednika Skupštine da, shodno ovlašćenjima i mogućnostima, preko Komesarijata za izbeglice učinimo šta možemo da bi ljudi pred novogodišnje praznike imali električnu energiju i grejanje. Grejanje nemaju i ne mogu da lože kotao iz razloga što kotao postiže visok pritisak i plaše se da ne dođe do eksplozije istog, što bi izazvalo još veće posledice.
Takođe sam zamoljen od strane jedne petočlane porodice koja se nalazi u istom tom kolektivnom centru, koja je prinudno smeštena jer je ostala bez krova nad glavom. Naime, njihov dom se pre par meseci upalio. Među njima je jedna trudnica. Lokalna samouprava, odnosno glavni stručnjak za socijalna pitanja grada Kragujevca Slavica Saveljić naložila je da se ta petočlana porodica iseli iz te sobe. Ova mlada buduća majka Đurđević Maja nema gde da ide. S obzirom na to da se mi zalažemo za poboljšanje nataliteta, smatram da je u ovom periodu, na minus tri i minut pet, neprikladno i nije normalno bilo koga izbacivati iz nužnog smeštaja.
Opet koristim priliku da zamolim predsednika Skupštine da, shodno njegovim ovlašćenjima i mogućnostima, pokuša da reši ova dva vrlo velika problema u izbegličkom naselju Trmbas, na zadovoljstvo svih onih korisnika koji vape, mole i traže pomoć. Hvala.

Zahvaljujem se dr Vučićeviću. Nadam se da ćemo uspeti da pomognemo tim ljudima. Mislim da u ime cele Skupštine mogu da apelujem i na grad Kragujevac da pomogne koliko je u njegovoj moći.
Gospodin Miletić Mihajlović ne želi da govori o ovom amandmanu. Prelazimo na sledeći amandman.
Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Aleksandar Marton, Radovan Radovanović i Aleksandra Jerkov.
Predstavnik predlagača i Odbor za lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je pravno moguć.
Da li neko želi reč? Izvolite, gospodine Radovanoviću.

Hvala. Gospodine predsedavajući, kolege i koleginice narodni poslanici, gospodine ministre, hoću u subotu oko 10.00 časova prvo da se zahvalim predlagaču zakona što vodi računa o našoj kondiciji, pa nam je omogućio da posle ove rezolucije o Kosovu potrčimo kući.
Većina nas je između jedan i dva bila u svojim domovima, ali smo morali sutradan ujutru u 10.00 biti ovde da bismo uspeli pročitati, jer smo tek tad videli ove predloge zakona.
Takođe se zahvaljujem i predsedniku Narodne skupštine što se trudi da nam u subotu popuni vreme obavezama. Nadam se da ćemo i 31. imati nešto da radimo.
U obrazloženju gospodina ministra mi je zasmetalo kada je rekao da je Srbija ne samo decentralizovana zemlja, nego primer decentralizacije u svetu. Sećam se jednog svog profesora koji je tvrdio da je Frankov ustav za vreme njegove vladavine u Španiji bio ubedljivo najdemokratskiji ustav ikada napisan na zemlji. Pa, nije za poređenje, ali toliko je i ova naša decentralizacija.
Poslanici LSV-a su podneli nekoliko amandmana na ovaj predlog zakona o teritorijalnoj organizaciji. Nešto su, nadam se, prihvatili ministar i Odbor, videćemo kada budemo dobili mišljenje, a jedan od onih koji nije prihvaćen je ovaj koji se odnosi na član 4. stav 1. Radi se o tome na koji način se osnivaju nove jedinice lokalne samouprave ili se spajaju, ukidaju, ili se menja njihova teritorija. Nismo ništa drugo predložili, već da se pored kriterijuma koji su predviđeni zakonom kojim se uređuje lokalna samouprava doda i deo koji glasi – i propisom teritorijalne autonomije.
To smo predložili iz razloga što Ustav Republike Srbije u članu 185. stav 2. doslovce kaže da o pitanjima iz svoje nadležnosti autonomna pokrajina donosi odluke i druga opšta akta. Ako ima nadležnost da donosi takva akta, onda ih treba u sve zakone ugrađivati, da se poštuje.
Sigurno ćemo danas u nekoliko navrata izaći i pokušati da objasnimo da se ovim zakonima, a i nekim prethodnim koje smo razmatrali i koje je ova skupština usvojila, autonomna pokrajina tretira kao privezak vlasti. Postoji direktna komunikacija između Vlade Republike Srbije i lokalnih samouprava, a mišljenje ili odluke koje ima pravo da donosi AP Vojvodina nisu obavezujući za lokalne samouprave, znači, lokalne samouprave komotno mogu da preskoče, pa se umnogome postavlja pitanje da li je to težnja da se uskrati mogućnost organizovanja autonomnih pokrajina i da se još više centralizuje Republika Srbija.

Reč ima, po amandmanu, narodni poslanik Nemanja Šarović.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je vreme da se podsetimo nekih stvari i obećanja predsednika Srbije Borisa Tadića. Setićete se da je u vreme pre prethodnih izbora jedno od njegovih predizbornih obećanja bilo da će rešiti "aferu Bodrum". Naravno, njemu to nije padalo na pamet, jedino je u tom trenutku to izgledalo kao dobar marketinški potez.
Odmah nakon izbora on je zaboravio na to svoje obećanje i rekao kako ne može rešavati sve to unutar DS-a, kako je obećao, već da to moraju rešavati pravosudni organi.
Međutim, da građani ne bi pomislili da su afere "Solun" i "Bodrum" i glasanje iz Soluna i Bodruma presedani, ja ću sada dokazati da se radi o principu delovanja Demokratske stranke. Videćemo da je i Boris Tadić jedan od tih čuvenih "letača" koji uspevaju da budu na dva mesta, i to veoma udaljena mesta, istovremeno. O čemu se radi? Kada su prethodne godine održani lokalni izbori, ponovljeni lokalni izbori u Barajevu Demokratska stranka je zloupotrebila apsolutnu vlast koju je tamo imala tako što nije dala drugim strankama obrasce koji su neophodni za podnošenje kandidature do onog trenutka dok demokrate nisu prikupile sve i predale prve. Oni su hteli da osiguraju sebi prvo mesto na izbornoj listi. Međutim, u tom falsifikovanju malo su se prevarili... Gospođo Kolundžija, obratite pažnju, niste dobro čuli, nema tu nikakvog žreba, reč je o Zakonu o lokalnim izborima, dakle, ko prvi preda listu taj je prvi.
Evo kako ste vi to uradili. Ja ću sada govoriti o činjenicama. Dakle, 4. avgusta 2006. godine u 17.44 časova... Svaki podatak koji ću sada izneti svako može proveriti u kratkom roku, i preko interneta ili na bilo koji drugi način. Dakle, u 17.44 časova novinska agencija "Beta" prenela je vest da je Predrag Marković raspisao lokalne izbore u sedam opština u Srbiji, a pored ostalog i u Barajevu. Naravno, obaveza Opštinske izborne komisije bila je da propiše obrasce i da omogući svim zainteresovanim strankama njihovo preuzimanje, ali to nije urađeno. Srpska radikalna stranka je zbog toga bila prinuđena da podnese prigovor Opštinskoj izbornoj komisiji gde smo naveli da je naše izborno pravo povređeno i tražili da budu hitno raspisani...
Dakle, 10. avgusta 2006. godine u 12.45 časova... Molim vas, gospođo Kolundžija, ovo je veoma važno, tražim odgovor i od vas kao šefa poslaničke grupe, tražim odgovor od ministra za lokalnu samoupravu, tražim odgovor od ministra policije i tražim odgovor od predsednika DS-a Borisa Tadića.
Dalje, 10. 8. 2006. godine u 12.45 časova Boris Tadić, u pratnji novinarske ekipe RTS-a (novinar je bila Tina Bilankov a kamerman Dejan Milanović), specijalnim letom iz Beograda odlazi u Geteborg. Kasnije tog dana sastaje se sa ministrom inostranih poslova Janom Eliasonom, o čemu je Radio-televizija Srbije izvestila u večernjim informativnim emisijama. Dakle, nesporno je da je Boris Tadić 10. 8. nakon 12.45 časova bio izvan zemlje.
Dalje, 10. 8. u 14 časova, dakle, nakon što je Boris Tadić odleteo za Geteborg, Srpska radikalna stranka je uložila prigovor Opštinskoj izbornoj komisiji u Barajevu zbog kašnjenja sa propisivanjem obrazaca.
Istog dana, dakle, 10. avgusta, od 16 do 17.30 održava se prva sednica Opštinske izborne komisije i mi imamo i zapisnike koji to dokazuju. U okviru prve tačke dnevnog reda doneto je Uputstvo za sprovođenje propisa o izboru odbornika Skupštine gradske opštine Barajevo, kao i obrasci za sprovođenje pojedinih izbornih radnji.
U okviru četvrte tačke dnevnog reda, oko 17 časova, odlučivano je o prigovoru SRS-a. Donet je zaključak u kome se, pored ostalog, kaže – predsednik Opštinske izborne komisije dobio je informaciju putem telefona iz kabineta predsednika Narodne skupštine Republike Srbije da je Odluka o raspisivanju izbora objavljena u "Službenom glasniku" dana 9. 8. 2006. godine i da od tog dana počinju da teku izborne radnje. Istovremeno vas obaveštavamo da su obrasci propisani članom 23. na sednici Opštinske izborne komisije propisani 10. 8. 2006. godine i da ih možete preuzeti u sedištu Opštinske izborne komisije gradske opštine Barajevo.
Naravno, ovo je apsolutna laž, jer do obrazaca nisu mogli doći predstavnici drugih stranaka osim predstavnika DS-a. Izgovor koji je naveo predsednik jeste da su oni bili na umnožavanju. Bili su na umnožavanju sve do sutradan, 11. 8. u 14.10 časova, kada su obrasci dostavljeni odborničkoj grupi SRS, ali to je bilo tek nakon što je Demokratska stranka predala kompletnu listu sa svim ostalim podacima.
Dakle, 11. 8. 2006. godine u 11.30 časova predstavnik Opštinskog odbora DS-a Branko Trifunović podneo je izbornu listu Demokratske stranke (mogu građani da vide, to je taj obrazac); zatim, podnet je i jedan od priloga, obrazac OB-3, a to je saglasnost nosioca izborne liste kandidata za odbornike u Skupštini gradske opštine Barajevo, potpisana u Barajevu 11. 8. 2006. godine od strane Borisa Tadića.
Dakle, to mogu da vide svi, evo, saglasnost nosioca izborne liste kandidata za odbornike u SO Barajevo, pa kaže – saglasan sam da budem nosilac izborne liste kandidata za odbornike u Skupštini gradske opštine Barajevo, koju podnosi DS - Boris Tadić, u Barajevu 11. 8. 2006. godine, a nosilac liste je Boris Tadić i njegov originalni potpis.
Nesporno je da je u to vreme Boris Tadić bio ne u Barajevu, nego u Geteborgu. To je nekih 1.555 kilometara vazdušnom linijom. Dakle, može se videti da je to dokument koji je originalan, a ne dokument koji je poslat faksom ili na bilo koji drugi način. Dalje, 11. 8. u 14.30 časova Boris Tadić, nakon sastanka sa predsednikom Upravnog odbora "Volvoa", o čemu su takođe izvestili mediji, Lejfom Johansonom, specijalnim letom iz Geteborga vraća se u Beograd i sleće na Aerodrom "Nikola Tesla".
Da li je sve ovo moguće? Ja imam kompletnu dokumentaciju koja se odnosi na ovaj slučaj. Radi se o fotokopijama originalnih dokumenata, a originalna dokumenta možete pronaći u Opštini Barajevo.
Dakle, ponavljam još jednom, zarad građana Srbije: 10. 8. u 12.45 časova Boris Tadić je otputovao, odleteo za Geteborg, 11. 8. u 14.30 časova se vratio, a u međuvremenu u 11.30 časova je predata izborna lista DS-a za izbore u Barajevu.
Tražim odgovor i od poslaničke grupe Demokratske stranke, tražim odgovor od ministra za lokalnu samoupravu kako je, po njegovom mišljenju, ovo moguće. Postavlja se pitanje koje će on to korake preduzeti, jer je očigledno da je kandidatura apsolutno ništava. Naravno, tražimo da se o ovom pitanju izjasne i javni tužilac i ministar policije, ali pre svega Boris Tadić. Ukoliko ne budete imali odgovor, budite sigurni da ćemo mi ovo ceo dan ponavljati.

Da li se još neko javlja po ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 8. amandman, sa ispravkom, zajedno su podneli narodni poslanici Aleksandar Marton, Radovan Radovanović i Aleksandra Jerkov.
Predstavnik predlagača i Odbor za lokalnu samoupravu su prihvatili amandman, sa ispravkom, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, tako da konstatujem da je ovaj amandman, sa ispravkom, postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 12. amandman je podneo narodni poslanik Miletić Mihajlović.
Predstavnik predlagača i Odbor za lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Na član 12. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Aleksandar Marton, Radovan Radovanović i Aleksandra Jerkov.
Predstavnik predlagača i Odbor za lokalnu samoupravu su prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, tako da konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 16. amandman je podneo narodni poslanik Ninoslav Dimitrijević.
Predstavnik predlagača i Odbor za lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)

Molim da se javno razjasni jedno pitanje vezano za član 8. Pretrčalo se kod člana 8. Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, imam za vas jedno direktno pitanje u odnosu na ovaj zakon o teritorijalnoj organizaciji koji govori o naseljenim mestima, i drugo pitanje - kakve su mogućnosti da se u toku rasprave to pitanje razreši. Naime, o čemu se radi?
U delu koji govori o naseljenim mestima govori se šta je naseljeno mesto, šta su karakteristike dela teritorije opštine koji može da bude naseljeno mesto itd. Da li ste prilikom izrade ovog zakona o teritorijalnoj organizaciji konsultovali postojeće opštine u Srbiji? Drugo pitanje, da li je u tim raspravama konsultovana Opština Lazarevac? Treće pitanje, još 2003. godine SO Lazarevac je uputila inicijativu za utvrđivanje novih naseljenih mesta i brisanje starih. Tada je iz Vlade stiglo pismo, odgovor da je inicijativa prosleđena Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu, i na tome se stalo.
O čemu se radi? U delu koji govori o naseljenim mestima i katastarskim opštinama na teritoriji opštine Lazarevac stoji jedno naseljeno mesto koje ne postoji 10 godina. Vi znate da se zbog širenja kopova "Kolubare" Lazarevac u toj opštini degradiraju ogromne površine zemljišta, raseljavaju se čitava domaćinstva, pa i naselja. Tako je naselje Sakulja prestalo da postoji pre 10 godina.
S druge strane, imate novonastalo naselje koje se zove Novi Medoševac. Ima čak i predlog opštine kako, zbog čega taj naziv. Radi se o ljudima koji su iz jednog drugog sela, Medoševac, raseljeni na drugu teritoriju Opštine Lazarevac. To je naselje koje je formirano, koje ima svoju infrastrukturu, ima opremljene i izgrađene objekte za stanovanje. Sve objekte za zadovoljavanje potreba stanovnika ima. Oni su tražili da se uvrsti naseljeno mesto Novi Medoševac, jer ne postoji.
Sa jedne strane, u zakonu stoji naseljeno mesto Sakulja, koje ne postoji, a sa druge strane, Novi Medoševac postoji, ali ga nema u zakonu. Molio bih da u interesu tih građana odgovorite na pitanje kakve su mogućnosti da se izvrši korekcija, jer ako se to ne uradi u toku usvajanja zakona, onda je procedura opet ista kao i 2003. godine – da SO pokrene inicijativu za promenu, pa onda dođe u Vladu, Vlada dostavi Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu, opet stoji tamo nekoliko godina itd.

Da li se još neko javlja? (Ne.) Izvolite, gospodine ministre.

Da odgovorim gospodinu Petronijeviću, ali i drugim kolegama narodnim poslanicima koji su se interesovali za nazive naseljenih mesta, kao i za promenu granica postojećih jedinica lokalne samouprave. Dakle, za ovih šest meseci, koliko se priča o donošenju novog zakona o teritorijalnoj organizaciji, mi nismo imali nijednu inicijativu SO lokalne samouprave o promeni naziva naseljenog mesta, osnivanju novog naseljenog mesta ili pak informaciju da neko naseljeno mesto više ne postoji. Naravno, u potpunosti verujem gospodinu Petronijeviću da takva inicijativa postoji u Ministarstvu.
Nažalost, priznajem da mi to nije poznato. Prosto, to je bilo 2002. godine, sada je 2007, 2008, nije mi poznato, ali i da je postojalo želim da kažem sledeće.
Naš cilj prilikom donošenja zakona o teritorijalnoj organizaciji, kada su u pitanju promene granica i kada je u pitanju naseljeno mesto, bio je da utvrdimo proceduru i da u toku 2008. godine, u saradnji sa jedinicama lokalne samouprave, pripremimo sve intervencije u zakonu o teritorijalnoj organizaciji, koje bismo izvršili na kraju 2008. godine, koje se tiču promene granica. Tu mislim na opštinu Majdanpek, da vidimo kako ćemo rešiti opštinu Požarevac, odnosno budući grad Požarevac, mislim na naseljena mesta, kolega će me podsetiti, pričali smo upravo juče o tome, sada i za Lazarevac.
Dakle, Ministarstvo će početkom 2008. godine poslati dopis svim jedinicama lokalne samouprave, sa dva pitanja: jedno se odnosi na naseljena mesta, a drugo na granice. Na kraju 2008. godine, u skladu sa procedurama koje smo sada vrlo jasno utvrdili (tj. nadam se da ćemo utvrditi), moći ćemo da izvršimo ove promene. U svakom slučaju, zahvaljujem vam se na ovoj intervenciji i potrudiću se da pronađem dokumentaciju o kojoj ste govorili.