Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 41. amandman je podneo narodni poslanik Srđan Šajn.
Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 43. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Aleksandra Jerkov i Aleksandar Marton.
Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 46. amandman je podneo narodni poslanik Jovan Nešović.
Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 47. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Aleksandra Jerkov, Radovan Radovanović i Aleksandar Marton.
Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 49. amandman je podneo narodni poslanik Jovan Nešović.
Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 62. amandman je podneo narodni poslanik Vlatko Ratković.
Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu prihvatili su amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, a s obzirom da ministar Milan Marković nije u sali, zaključujem pretres Predloga zakona o lokalnim izborima, u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 4. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O GLAVNOM GRADU (pojedinosti)
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Željko Ivanji, Milisav Petronijević, Petar Cvetković, Srđan Šajn, Ivan Andrić, Momir Marković, Vjerica Radeta, Sreto Perić, Jorgovanka Tabaković i Vlatko Ratković, kao i amandman koji je na Predlog zakona podneo Odbor za lokalnu samoupravu, na osnovu člana 140. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine.
Primili ste izveštaje Odbora za lokalnu samoupravu i Zakonodavnog odbora, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Željko Ivanji.
Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Željko Ivanji.
Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Milisav Petronijević.
Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Milisav Petronijević.

Gospodine predsedniče, previše smo korektni u ovoj Narodnoj skupštini, jer najmanje što se može reći jeste da je nepošteno da se na različit način odnosimo prema različitim poslanicima. Mislim da nema smisla što ministar nije prisutan i da je ovo što pričamo očigledno samo da vreme što pre prođe, da ne možemo da polemišemo ni sa kim. Zar nije bio dovoljan razlog da ako se već još neko javi da govori u prilog jednom amandmanu o razlozima zbog kojih treba da se prihvati, da dođe ministar i da se suprotstavi tome ako stvarno misli tako, ili ne. Ovo što sada pričam očigledno ću pričati zarad javnosti.
Znači, na dnevnom redu je Predlog zakona o glavnom gradu, koji je u članu 7. predvideo da se statutom grada Beograda bliže uređuje način obrazovanja i ukidanja gradskih opština, promena njihovih područja, organi i način izbora organa gradske opštine, kao i međusobni odnos organa grada i organa gradske opštine. Na prvi pogled, jedna obična rečenica, ništa posebno, ali kada se vratimo na član 6. vidimo da je Beograd ovlašćen da odredi statutom hoće li da obrazuje opštinu, koliko opština da obrazuje, kada će da je ukine i pri tom nikakvih ograničenja nema. Takođe, Beograd je nadležan da, opet statutom, odredi poslove iz nadležnosti grada Beograda koje vrše gradske opštine, a da nikakvih kriterijuma nema u zakonu. Ne treba zakon da reguliše sve, ali podsećam javnost, Zakon o lokalnoj samoupravi daje velika ovlašćenja gradovima i opštinama iz svoje nadležnosti.
Kada je Beograd u pitanju, ta ovlašćenja su još veća i odnose se na: zaštitu voda, priobalja, organizovanje i finansiranje vodoprivrednih delatnosti na vodnom području, izgradnju, rekonstrukciju, održavanje i upravljanje opštinskim i nekategorisanim putevima, ulicama, kao i državnim putevima, osim autoputa, komunalnu policiju, vatrogasnu policiju i mogućnost osnivanja televizijskih i radio-stanica, novina i drugih sredstava javnog informisanja.
Pre nego što se vratim na obrazloženje amandmana poslaničke grupe SPS, meni fali ministar ovde da ga pitam zašto i svi drugi gradovi nemaju pravo da osnuju televizijske i radio-stanice, novine i druga sredstva javnog obaveštavanja? Zašto opštine to pravo nemaju?
Podsećam da je poslanička grupa SPS podnela Predlog zakona o izmenama Zakona o radiodifuziji. To je odbijeno. Kakva je sada situacija? Sada imamo situaciju da samo Beograd može da osnuje televizijske i radio-stanice i novine, i opštine gde su nacionalne manjine. Zašto gradovi ne mogu da imaju? Zašto Rajkov Čačak ne može da ima? Da ne nabrajam dalje. Nema ministra. Evo ga ulazi, sada će on da odgovori.
Naravno, kada se govori o Beogradu ne mogu da ne kažem bar jednu rečenicu o Studiju B; to je gradski javni servis i, naravno, apsolutno režimska televizija, što je i logično jer Skupština grada finansira Studio B sa oko tri miliona evra. Od toga milion i po evra da piše samo hvalospeve o gradskoj vlasti i milion i po evra da ne dozvoli da opozicija uopšte bude prisutna na Studiju B. Tako su pola - pola, otprilike, raspoređena sredstva.
Dakle, kada se pogledaju nadležnosti i ovlašćenja Beograda, koja su izuzetno velika, Beograd i treba da ima ta ovlašćenja, sredstva ogromna... Da li znate da Beograd ima budžet od milijardu evra? Da li vam je poznato da gradonačelnik ima džeparac od milijardu dinara, to je ona čuvena tekuća budžetska rezerva koja je u nadležnosti samo gradonačelnika, i čitav niz drugih veoma važnih nadležnosti.
Šta je bila naša reakcija? Vidim i u prethodna dva amandmana pokušaj poslanika Željka Ivanjija da bar delimično ovo razgrne, kako bih rekao, da se bar neka pravila utvrde. Ovako kako je ovde napisano znači da Beograd može da organizuje 10 ili 50 opština, nema kriterijuma. Ovako kako je ovde napisano Beograd će da organizuje rukovodstvo kako bude odgovaralo onom ko je na vlasti.
Imamo primer Opštine Surčin. Svaka čast Opštini Surčin, i treba da postoji politički organizovana opština, 30 i nešto hiljada birača, ali imamo primere: Dunavski venac, preko obale Dunava, 150.000 ljudi godinama traži, ali ne mogu da dobiju jer im ne odgovara politika; podavalsko područje, Ripanj i sve ono ostalo; Žarkovo, Železnik itd. Dakle, postoji čitav niz onih koji ispunjavaju kriterijume, ali ne mogu da dođu do izražaja politički da bi se ta opština osamostalila.
Dakle, ponavljam još jednom šta je suština – neka grad osniva opštine, ali neka postoji neki kriterijum. U Zakonu o lokalnoj samoupravi je rečeno šta sve jedna opština može da bude. Zašto ovde bar jedan nije naveden? Da ne bismo komplikovali, mi samo tražimo da se jedna reč doda u tom članu – da se statutom grada uređuju, pored načina, i neki kriterijumi, da se zna da to važi za više izbornih mandata, a ne samo za onaj mandat kada je neko na vlasti.
Šta je još karakteristika Beograda? Problem nerazrađenog odnosa grad - gradska opština, kada su u pitanju nadležnosti.
Imate primer u zakonu o teritorijalnoj organizaciji: status grada ima svaka opština koja ima preko 100.000 stanovnika, a i manje od 100.000 ako je ekonomski, kulturni, geografski centar itd., ali svakako svaka opština sa preko 100.000 stanovnika.
Kakvu situaciju imamo u Beogradu? Imamo Opštinu Novi Beograd koja ima preko 300.000 stanovnika, a ima nadležnosti mesne zajednice, da ne karikiram. Mi ničim ovde nismo u ovom zakonu rekli – OK, neka Beograd sam uredi, ali mora da poštuje neka pravila. Mi imamo ceo deo grada, Novi Beograd, Zemun, koji je sa leve strane Save, pola miliona ljudi; to su dve mesne zajednice, po nadležnosti. Pa, zar je stvarno teško razraditi nekoliko osnovnih elemenata i reći ko može i kako može, koje uslove treba da ispunjava da bi bio opština.
Dakle, i Zemun i Novi Beograd mogu da budu posebni gradovi, u skladu sa zakonom o teritorijalnoj organizaciji, i još 10 takvih opština u Beogradu. Naravno da treba voditi računa i o tome da je Beograd jedinstveni grad. Uzmite Obrenovac – potpuno jedna celina, grad, za koji se ne zna koje nadležnosti može da ima. Da ne nabrajam više, toliko toga ima. Čak su Novi Beograd i Zemun jedna posebna celina, ne mislim ništa ružno, odvojeni od Beograda. Kako odvojeni? Pa, ne može niko da pređe u Beograd preko ova dva mosta koja imamo, niti može obrnuto da se radi. U Beogradu se samo crtaju mostovi na kartama, na skicama itd., ali se nijedan ne pravi. Čujem sada da se pravi pontonski most. Ima nacrtan most na Adi koji vredi 150 miliona evra, taman tri, koliko treba Beogradu; četrdeset miliona treba za jedan most, dva na Savi, jedan na Dunavu, kojima bi se povezale obale. Imamo nacrtano sve to, ali nemamo, građani Beograda ne mogu da pređu ovamo, stari deo grada, i obrnuto.
Da se vratim na ovu priču. Nije prihvatljivo da se zakonom da ovlašćenje da statutom uredi sve, a da mu se bar neke ograničavajuće stvari ne kažu, i sa stanovišta veličine i sa stanovišta nadležnosti itd. Upozoravam, statut grada Beograda ovde je ovlašćen da odredi koje će organe gradska opština da ima, a to znači da može da kaže – nećemo skupštinu opštine, nećemo predsednika opštine, nećemo opštinsko veće, znači, hoćemo da se formiraju saveti koje će izabrati zborovi građana, recimo. To je tako dato ovlašćenje statuta da nikakvih ograničavajućih faktora nema. Zar stvarno to može da reši ove probleme koji postoje u gradu Beogradu?
Gospodine ministre, malopre niste bili prisutni. Veoma smo dugo raspravljali o članu 41. Predloga zakona o lokalnim izborima. Neki su se pridružili tome, smatrajući da je pošteniji srazmerni sistem u raspodeli mandata, Nimajerov, nego ovaj što je predložen. Niste nam objasnili, evo sad vam pružam šansu, obrazloženje koje ste dali, koje nema veze s tim amandmanom.
Evo, sad pitam šta je smetnja, šta je problem da ne može da se usvoji jedna izmena gde se kaže – statut, u redu, neka ga reši, ali treba da postoje neki kriterijumi.
Na kraju, još jedno pitanje. U Zakonu o lokalnoj samoupravi piše da predsednik Narodne skupštine raspisuje izbore za opštine, gradove, dakle, za jedinice lokalne samouprave. Pitam vas, ko će da raspiše izbore za gradske opštine u Beogradu? Pominje se da će izbori biti za 120 dana, čini mi se, najmanje, 180 najviše, ali će, kako sam razumeo predsednika Dulića, biti raspisani sutra, prekosutra, ne znam kad, uglavnom biće raspisani. Pitam, ko će da raspiše izbore za Novi Beograd, za Zemun, za Čukaricu, za Palilulu i da ne nabrajam svih 17 opština u gradu Beogradu.
Dakle, ipak je to premalo regulisano za jedan prevelik grad kao što je Beograd. Iz tih razloga smatramo da, naravno dajući ovlašćenje Beogradu da uredi sopstvenu teritoriju i sve ostalo, mora da ima i neke ograničavajuće faktore, neke uslove, neke kriterijume, kako kad je u pitanju osnivanje gradskih opština, tako i kad je u pitanju nadležnost tih gradskih opština. Hvala lepo.

Zahvaljujem se, gospodine Petronijeviću.
Da li se još neko javlja za reč?

Pitao sam ko će da raspiše izbore za gradske opštine u Beogradu.

Predsednik Narodne skupštine, po poslednjem aktu, i za gradske opštine.
Izvolite, gospodine ministre.

Javnosti radi, želim da kažem da sam bio u poslaničkom klubu SPS i da se nijedna od ovih kritika nije čula dok juče na Odboru nije usvojen amandman da se sa 5% poveća na 7%. Sad sam se čuo sa gospodinom Ivicom Dačićem, čekamo da se on dogovori, vezano za tih 7%, zbog vas i PUPS-a, vaše potencijalne koalicije. U tom smislu mislim da je većina vaših kritika imala svrhu da se vreme na taj način potroši, tako je bar rekao gospodin Ivica Dačić.
Želim da kažem nekoliko stvari. Što se tiče Nimajerovog sistema, Vlada je utvrdila ovakav predlog zakona. Dontov sistem je primenjivan u Srbiji svih ovih godina od kada je proporcionalni sistem. Nekada je to odgovaralo nekoj partiji, a nekoj drugoj nije. Nekada je to odgovaralo vlasti, nekada je to odgovaralo opoziciji. Znači, Dontov sistem se primenjuje kod nas na republičkom nivou od '92. godine.
Lično nemam ništa protiv toga da bude Nimajerov sistem, Demokratska stranka s tim apsolutno nema nikakvih problema. Ali, prilikom pravljenja ovih zakona konsultovane su skoro sve poslaničke grupe. Mislim da je pitanje izbornog sistema i pitanje raspodele mandata pitanje oko kojeg je važno postići neki konsenzus.
Ako je postignut konsenzus, mislim da bi bilo vrlo ružno prilikom glasanja o amandmanima izigrati nekoga s kim smo sedeli i razgovarali, i nešto što je Vlada usvojila. Da se pomenulo pitanje Nimajerovog sistema na tim razgovorima pre 15 dana, od strane ovlašćenih predstavnika stranaka koje su učestvovale u tim razgovorima, bilo bi u redu. Ali, nije fer...
Dakle, nemam, kao predstavnik jedne stranke, nikakav problem da li je Nimajerov ili Dontov sistem; nama čak više odgovara Nimajerov sistem možda. Zaista nemamo nikakav problem. Pošto se ovde čuju neke najave da bi glasanjem mogao da se promeni sistem raspodele mandata, bojim se da bi to vrlo ozbiljno potkopalo i ono malo poverenja koje postoji u ovom parlamentu i koje je, moram reći, i zaslugom predsednika Skupštine postignuto u prethodnom periodu, i ovo poverenje koje smo uspostavili u saradnji na izradi ovih zakona između stranaka vladajuće koalicije i stranaka opozicije. Molim narodne poslanike i poslaničke grupe vladajuće koalicije da imaju na umu posledice koje može izazvati odluka da se promeni sistem raspodele mandata. Promena sistema raspodele mandata nije šala. Neki stepen poverenja smo uspostavili i ne možemo menjati nešto što je dogovoreno u tako širokom krugu. Pre svega, to govorim zbog toga zato što ne vidim kako će Narodna skupština ubuduće raditi ako se sada izvrši takva vrsta izmena.
Što se tiče svih drugih izmena o kojima se ovde pričalo, koje su danas došle u žižu, koliko je meni poznato, predsednik Skupštine se potrudio da organizuje još jedan krug konsultacija kako bi se rešila ova ostala pitanja koja se tiču podizanja cenzusa za koalicije političkih stranaka, tako da će te konsultacije biti kada se završi ova rasprava.
Što se tiče grada Beograda, to pitanje koje je postavio gospodin Petronijević ja postavljam već deset godina. Ništa novo nismo čuli od vas, gospodine Petronijeviću. Nismo čuli ništa novo; gradska opština nije jedinica lokalne samouprave, mi svi to znamo. Koliko-toliko pokušavamo da vratimo dostojanstvo gradu Beogradu koje je oduzeto izmenama koje su izvršene 1995. godine, kada je opozicija prvi put pobedila, nakon pobede opozicije u nekim gradskim opštinama, kada je upravo partija kojoj vi pripadate obesmislila i samu lokalnu samoupravu i grad Beograd. Mi pokušavamo da uspostavimo neki kakav-takav sistem.
Ne možete očekivati da za šest meseci promenimo sve, posebno ne možete očekivati da zakonom promenimo Ustav. Znači, Ustav doslovce kaže da će se položaj grada Beograda urediti zakonom i statutom i prvi put se u prvi plan ističe statut. Ustav, za razliku od Ustava iz 1990. godine, čak i ne pominje postojanje gradskih opština, ali smo mi smatrali, zbog tradicije, zbog činjenice da one postoje, da su velike, da imaju po 150.000 stanovnika, da moraju da budu normirane.
Ali, uvek se postavi jedno novo pitanje: koje je pravo ovog parlamenta, u kome sede i poslanici iz Beograda, ali je mnogo više poslanika iz drugih gradova u Srbiji, da on uredi odnose u Beogradu? To neka urade Beograđani na svojim izborima i njihovi predstavnici. Nemamo mi pravo da uredimo kako će se odnositi Palilula prema svojoj mesnoj zajednici ili grad Beograd prema svojoj Paliluli. To neka uredi grad Beograd. To je rešenje iz prethodnog zakona i prethodnog statuta, to je i sada. Kao što ja iz Beograda nemam nameru da uredim odnos Niša i njihove niške opštine, koja se takođe zove Palilula, mislim da su Nišlije dovoljno pametne da to sami uređuju, tako mislim da su i Beograđani dovoljno pametni da sami urede te odnose.
Mislim da bi najbolje bilo da postoji višestepena decentralizacija i da u tom odnosu Beograd bude definisan kao jedan od regiona, a da gradske opštine dobiju status jedinica lokalne samouprave. Ali, to je ustavna materija, to nije materija zakona o kome danas pričamo.
Evo, da vas obavestim, nema potrebe da se toliko borite da pričate, gospodin Dačić mi je javio da stiže za deset-petnaest minuta, onda ćemo rešiti sve te probleme. To je informacija.

Hvala, ministre. Izvolite, gospodine Petronijeviću, po Poslovniku, a potom reč ima Vladan Batić.
Da vam dam obaveštenje: u 16.00 časova imaćemo sastanak šefova poslaničkih grupa da bismo razrešili ovaj problem koji je u međuvremenu nastao. Takođe obaveštavam Narodnu skupštinu, u skladu sa članom 85. Poslovnika, da ćemo, ukoliko se desi da radimo do 18.00 časova, nastaviti rad i nakon 18.00 časova.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče, govorio sam danas o svojim amandmanima. Da li vi stvarno mislite da i o tome ne treba da pričam?
Drugo, izašao sam da reagujem na jednu političku podvalu i na jednu laž koju je izneo gospodin ministar. Gospodine predsedniče, možete da me opomenete, ali mi nađite drugi izraz za tu reč. Uopšte me ne interesuje ko koga i šta čeka.
Gospodine ministre, sada ste ovde izneli, hajde da kažem blaže, neistinu da smo se nešto uspalili, kako vi to kažete, otkada se pojavio amandman Odbora za lokalnu samoupravu. Mi smo vas upozorili na taj amandman i na njegove posledice. Nemamo nameru da sečemo vene zbog toga. Ali, nemojte da obmanjujete Skupštinu, jer smo amandmane na ove zakone, o kojima sam govorio, podneli 27, gospodine ministre, kad još nije postojao amandman Odbora za lokalnu samoupravu. Vi izađite i kažite argumentovano – kada završim ovu priču i obrazložim vama, ja ću da pređem na politički deo, pa da se onda nadgornjavamo. Tu nema nikakvih problema, ali nemojte da obmanjujete.
Recite građanima Srbije da su poslanička grupa SPS i Milisav Petronijević amandmane podneli 27, onoga dana kada smo na juriš morali da čitamo i da ih podnosimo, a Odbor za lokalnu samoupravu je bio sinoć. Dakle, samo zarad javnosti, ni zbog čega drugog. Nemojte da obmanjujete javnost. Šta vi mislite o nama i mi o vama, to je drugo pitanje, odavno se već zna.
Još nešto, nemojte da obmanjujete javnost da Ustav ne dozvoljava ovo što mi tražimo. Ustav kaže samo u jednoj rečenici da se uređuje zakonom i statutom, da se o glavnom gradu donosi zakon. Nigde nije zabranio da u zakonu može da se uvede jedna reč da grad može da osnuje gradske opštine, ali uz određene kriterijume. Nađite, objasnite javnosti gde je ta ustavna zabrana da to ne može tako da bude.
Dakle, mi nismo tražili da vi ovde pišete ne znam šta. Jedna reč - način, a mi kažemo - i kriterijumi, statut mora prvo da odredi to, ne vi, a vi ne primate ni to. Onda odgovarate na pitanja koja nisu postavljena, a na pitanja koja su postavljena ne odgovarate.
Na kraju, pominjete Nimajerov sistem. Poslanik G17 plus, poslanik DSS-a, moje kolege i ja smo upozoravali samo da je ovo poštenije. Vi sada kažete da bi to izazvalo stravične posledice. Koje posledice? Onda kažete – od kada je sveta i veka bio je Dontov sistem. Recite mi kada je za lokalne izbore bio Dontov sistem. Hvala.

Zahvaljujem se. Izvolite, gospodine Batiću.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, član 200. Pitanje je upućeno ministru Dušanu Petroviću i tiče se rada Vrhovnog suda Srbije i tiče se nečega što sam mu sugerisao, a za šta postoji ustavni osnov, a to je reizbor svih sudija u Srbiji. To je jedini način da se odvoji žito od kukolja.
Pokušao sam 2001. godine da pokrenem inicijativu za razrešenje oko 220 sudija, među kojima su bili i oni koji su pobrojani u Gonzalesovom izveštaju; prekjuče, ili pre nekoliko dana, bila je godišnjica Gonzalesovog izveštaja. Oni koji su učestvovali u izbornim krađama i dalje sude. Nekoliko od njih je avanzovalo i danas su predsednici sudova. Pozdravljam napore i inicijativu Dušana Petrovića da se razreše sudije, ali vidite efekte; nema efekata, kao što ih ni onda kada sam ja to pokušavao nije bilo. U slučaju Ilariona - ništa, u slučaju Pahomija - ništa, čak i one opomene koje su izrečene po prigovorima su stavljene ad akta. Znači, nema odgovornosti, nema konsekvenci, nema ničega.
Jedan od tih sudija... Zašto sam se, pre svega, javio? Zbog najave da će po treći put biti ukinuti presuda ubicama sa Ibarske magistrale, o tome se spekuliše ovih dana i to je nož u leđa pravu i pravdi.
Znači, eskadroni smrti, koji su pod pokroviteljstvom službe sejali smrt po Srbiji, nikako ne mogu pravosnažno da budu osuđeni jer ta služba ima svoje eksponente i u Vrhovnom sudu. Jedan od sudija koji je bio u Veću Vrhovnog suda u slučaju Ilarion i kome je opovrgnuta i opomena svojevremeno je sudio i za Ibarsku magistralu. Da li je to slučajno? Ukazao je na njega i saradnik Dejan Milenković Bagzi. Najzad je otišao u penziju i nikom ništa.
Ali, neka Vrhovni sud presudi, neka oslobodi ubice sa Ibarske magistrale, ali neka reši u meritumu, a ne kao pingpong loptice, što traje i dalje.
U ime prava i pravde mora se to presuditi jer to traje godinama, ali sumnjivo je sve u zemlji Srbiji, gde državni neprijatelj broj jedan, onaj koji je učestvovao u zločinu na Ibarskoj magistrali, ubistvu Ivana Stambolića, ubistvu Zorana Đinđića, prekjuče u završnoj reči ubicama iz zemunskog klana, zapamtite to, veliča i govori ode predsednici Vrhovnog suda Srbije.
Dakle, Ibarska magistrala je vododelnica, Ibarska magistrala je Rubikon – ili će se presuditi tim ubicama ili Srbija ide u anarhiju i haos.