Hvala. Da li se još neko javlja po amandmanu? (Ne.)
Na član 103. amandman je podneo narodni poslanik Vlatko Ratković.
Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu su prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, da li predstavnik predlagača Milan Marković, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, želi da da završnu reč? (Ne.)
Zaključujem pretres Predloga zakona o lokalnoj samoupravi, u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 3. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O LOKALNIM IZBORIMA (pojedinosti)
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Vlatko Ratković, Branislav Nedimović, Jovan Nešović, Miletić Mihajlović, Milisav Petronijević, Rajko Baralić, Aleksandra Jerkov i Aleksandar Marton, Aleksandar Marton, Radovan Radovanović i Aleksandra Jerkov, Vjerica Radeta, Veroljub Arsić, Petar Jojić, Božidar Koprivica, Milorad Buha, Srđan Šajn, Milisav Petronijević i Vidoje Jovanović, kao i Odbor za lokalnu samoupravu.
Narodni poslanik Vladan Vučićević, pisanim putem, povukao je amandman na član 18. Predloga zakona.
Primili ste izveštaje Zakonodavnog odbora i Odbora za lokalnu samoupravu. Primili ste mišljenje Vlade.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 8. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milisav Petronijević i Vidoje Jovanović.
Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu prihvatili su amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 14. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu prihvatili su amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 14. amandman je podneo narodni poslanik Milisav Petronijević.
Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 18. amandman je podneo narodni poslanik Vidoje Jovanović.
Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Vidoje Jovanović.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, u skladu sa članom 145. i članom 163. Poslovnika, na član 18. stav 1. podneo sam amandman.
U prvobitnom tekstu član 18. Predloga zakona o lokalnim izborima, ja ću ga pročitati, glasi: "Kandidate za odbornike mogu predlagati, posebno ili zajedno, političke stranke, koalicije i druge političke organizacije, kao i grupe građana čije izborne liste svojim potpisima podrži najmanje 30 birača po predlogu za svakog kandidata na izbornoj listi. Predlagač mora na izbornoj listi imati najmanje jednu trećinu kandidata od ukupnog broja odbornika koji se bira."
Amandmanom koji sam podneo na ovaj član predložio sam da se u stavu 1. broj "30" zameni brojem "20". Zašto sam se rukovodio tim principom? Ovde se u stavu 2. kaže da se u jedinicama lokalne samouprave koje imaju manje od 20.000 birača (i to je u redu, mislim da je logično) lista može potvrditi sa 200 birača. Recimo, ako neka od lokalnih sredina ima 21.000 birača, na izborima učestvuje osam ili devet političkih partija, što realno možemo da očekujemo, i da imamo 35 ili 40 odbornika, kako se otprilike i kreće broj odbornika u lokalnim skupštinama, desiće se da političke partije moraju obići više od jedne trećine ukupnog broja birača da bi prikupile potpise i potvrdile svoje liste.
Zato sam umesto broja "30" predložio broj "20", što je racionalnije, sa jedne strane, u smislu prikupljanja potpisa, ako već moramo da obiđemo jednu trećinu ukupnog biračkog tela, čak možda i više, ali to će se pokazati u praksi.
Druga stvar, što je praktičnije, u članu 23. stav 4. utvrdiće se visina naknade, time se smanjuje visina naknade za političke partije koje treba da potvrde svoju listu. Zato sam upravo predložio ovaj amandman.
Hoću još jednom da se zahvalim i Vladi i ministru u ime poslanika SPS-a čiji su amandmani prihvaćeni i u svoje ime – podneo sam šest, a tri su mi prihvaćena. Hoću da kažem da sam aktivno učestvovao, a potpredsednik je reagovao onako kako to nije primereno za potpredsednika Narodne skupštine.

Hvala, gospodine predsedniče Opštine Ljubovija.
Reč ima narodni poslanik Miletić Mihajlović.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da se olako opredeljujemo za određene forme ili određene mehanizme u procesu sprovođenja lokalnih izbora. Svakako, i ranije je bilo da se kandidatura određene liste podupire određenim brojem potpisa. Pri tome, ta tehnologija je bila jednostavnija, ali se ovaj deo sada usložnjava i činjenicom da se ti potpisi moraju overavati, a to se reguliše posebnim članom.
Ovde se vodilo računa o opštinama koje imaju ispod 20.000 birača, što je u redu.
Međutim, kada su u pitanju opštine koje imaju više od 20.000 birača imamo veliki raspon u broju birača, počev od opština koje imaju 20.001 birača, teoretski je moguće, do onih opština koje imaju 50, 60 ili možda 100 hiljada birača, i tu svakako postoje opštine koje su zaista velike. Ja bih rekao, ako bih mogao da izrazim, zavisi da li je ispravno, ali taj kapacitet podrške ili, ako hoćete, neki birački potencijal nije isti za te opštine koje su nešto iznad 20.000 (ne govorim o ovima koje su ispod, pošto je to regulisano sa 200 potpisa) i onih opština koje imaju preko 50, 60 ili 70 hiljada birača. To je ogromna razlika i možete zamisliti koja energija treba da se utroši, koja je razlika između jednih i drugih opština. Mislim da nisu sve opštine stavljene u isti položaj, a to znači da ni građani nisu stavljeni u istu poziciju.
U toku jučerašnjih konsultacija postojala je volja gospodina ministra Markovića da dođemo do određenog rešenja pravljenjem jedne skale ili gradiranjem tog potrebnog broja potpisa. Otprilike, ovo bi ostalo do 20.000 - 200 potpisa; od 20 do 30 hiljada, bilo je razgovora da bude do 400 potpisa; od 30 do 40 hiljada - 600 potpisa; a preko 600 potpisa da bude 30 po jednom kandidatu. Vodilo se računa i u tim razgovorima smo rekli da ove manjinske liste, zapravo liste koje neće imati pun kapacitet, koje će imati najmanje jednu trećinu, što je uslov, mogu da izaberu po ovoj skali, recimo, 400 ili - po 30 po kandidatu, u zavisnosti koja im je varijanta bolja.
Nažalost, ja neću sada da imenujem, u toku tih konsultacija došlo se do izričitog stava pojedinih predstavnika koji su bili prisutni, i to nije usvojeno. Mislim da ne razmišljamo dovoljno i da olako donosimo određene parametre koji će se sutra pokazati nepraktičnim i kojim građane stavljamo u različitu poziciju. Kao što imamo neke druge odredbe zakona koje su sporne, tako mislim da će i ova odredba u nekim sredinama udariti po glavi te stranke koje će glasati za ovakvo rešenje kao što je u Predlogu zakona. Mislim da to nije dobro rešenje i da je trebalo drugačije to da definišemo. Hvala.

Na član 18. amandman je podneo narodni poslanik Milisav Petronijević.
Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Milisav Petronijević.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SPS podneo sam amandman na član 18. Predloga zakona o lokalnim izborima i zarad javnosti objasniću nešto šire o čemu se radi. Ovaj član 18. Predloga zakona o lokalnim izborima je vrlo važan, jer govori o kandidovanju.
Član 18. predviđa da kandidate za odbornike mogu predlagati, posebno ili zajedno, političke stranke, koalicije i druge političke organizacije, kao i grupe građana čije izborne liste svojim potpisima podrži najmanje 30 birača po predlogu za svakog kandidata na izbornoj listi. Predlagač mora na izbornoj listi imati najmanje jednu trećinu kandidata od ukupnog broja odbornika koji se bira. U jedinicama lokalne samouprave koje imaju manje od 20.000 birača izborne liste iz stava 1. ovog člana utvrđene su i kada ih svojih potpisom podrži najmanje 200 birača, i da ne nabrajam dalje.
Razmatrajući član 18. mi smo istovremeno posmatrali i član 23. koji govori da potpisi birača koji podržavaju listu moraju biti overeni. Tu vidimo dva velika problema. Ta dva velika problema država želi da prevali na građane. Kako? Tako što je predviđen veliki broj potpisa za kandidate za listu. Kasnije, kada budemo bili u prilici, izračunaćemo vam, u sredinama gde se odbornik može izabrati korišćenjem prirodnog praga treba mnogo manje glasova da bi bio odbornik, nego što treba potpisa da bude kandidat. Sa jedne strane, na primeru 21.000 birača.
Drugo, mi imamo situaciju da u Srbiji ima oko 8.000 odbornika. Žao mi je što gospodin ministar ovde nije prisutan, bilo bi korektno da malo sučelimo argumente, ali to je postalo pravilo - kada god se nađu u takvoj situaciji, oni izađu napolje, kao, imaju nešto. Dakle, 8.000 odbornika u Srbiji ima; za kandidate, da bi bili kandidati, potrebno je puta 30 potpisa, 240.000 ljudi; 240.000 ljudi u celoj Srbiji samo za jednu listu. Ako je četiri liste učestvovalo na izborima, to je milion ljudi. Država ovim članom zakona milion ljudi u Srbiji maltretira i tera ih da idu i da traže overioce potpisa. Mislimo da je to suludo, da treba broj potpisa da se prilagodi veličini opštine.
Ponudili smo nekoliko varijanti. Ona koju sam ja ponudio je ova: 30 potpisa po kandidatu, za opštine preko 100.000 birača; za opštine ispod 100.000 birača da važi 20, za one ispod 20.000, kao što već ovde stoji, 200 potpisa. Mislim da bi to bilo pravilnije. To je samo jedan deo.
Drugi deo problema, a povodom člana 23. o tome će biti reči detaljnije, jeste veliko maltretiranje građana Srbije overom potpisa. Šta je ovde suština? Nekada se događalo da su se potpisi prikupljali na blanko, potpisivali su sami u strankama; imali smo takvih slučajeva i prilikom izbora za gradonačelnika Beograda na prošlim izborima. To je, pretpostavljam, ponukalo zakonodavca da to spreči, ali je sprečio na pogrešan način. Mi mislimo da treba da se izvrši provera svakog ko je potpisao za kandidata, ali neka to uradi izborna komisija, neka uradi MUP, ko god treba u ovoj državi neka uradi i neka proveri.
Ako se pronađe jedan potpis koji je falš, neka se ta izborna lista eliminiše, ne može da učestvuje na izborima. Na taj način bi se zaštitila ispravnost potpisa. Neka država to uradi.
Ovako, imamo situaciju da država ovim članom zakona želi da zaštiti nešto, ali tako što će građani Srbije, njih milion, da budu u situaciji da šetaju, da traže overioce; da ne pričam o plaćanju, da ne pričam o tome da ima mesta gde nema overilaca. U Beogradu je to lako uraditi, ali zamislite one male sredine, ona mala mesta gde ljudi ne mogu da nađu, gde ne mogu da dođu do overilaca.
Upozoravam da je ovo veliki problem i da je ovo veoma loš odnos predlagača zakona prema građanima Srbije. Vlada tj. predlagač zakona maltretira milion građana Srbije, koji moraju da traže gde mogu da overe potpise, a država ima pravo da proveri da li je svaki potpis ispravan. Neka izvoli, ima mehanizme, ima načine. Tamo gde utvrdi da potpis nije ispravan neka se izborna lista eliminiše; ne može da učestvuje na izborima, neka se kazni. Nemojte da maltretiramo građane Srbije, milion njih, ako samo po četiri izborne liste učestvuju na izborima.
Dakle, suština našeg amandmana je u tome, prvo, da se napravi neka gradacija da ovih 30 potpisa važi za opštine koje imaju preko 100.000 stanovnika, a kako se smanjuje da se smanjuje i taj potreban broj. Imaćemo sredina koje imaju dvadeset i nešto hiljada birača, gde izlazi obično 30-40% na lokalne izbore, gde neće moći da se obuhvate svi za potpis. Znači, s jedne strane, gradacija prema veličini opština, a sa druge strane, pozivam još jednom da se razmotri da li treba građane maltretirati tako što će da trče i da traže overu potpisa.
Da je država spremna, da može da organizuje svoje uprave u svakoj mesnoj zajednici, svaki dan, to bi onda značilo da nema nikakvih problema, tu mu je, neka dođe, neka potpiše itd., iako to može da se zloupotrebi. Uzmite primer jedne opštine koja ima 60 odbornika, pa puta 30 kandidata to je 1.800 birača, 1.800 birača po pet minuta samo da traje, da su već svi u redu, to je toliko sati da je to 18 radnih dana po osam sati. Ljudi, da li vi znate šta znači to za građane Srbije? Pet minuta, ali pod uslovom da su svi sada odjednom tu. Ja govorim o jednoj listi, ne govorim o pet-šest lista. Koja to sredina može da ima, ne računam opet Beograd, gde je to ipak lakše, jer je koncentracija veća, koja sredina može da ima takve uslove? Izračunajte, 1.800 puta pet minuta, podelite sa brojem sati, uzmite da je osam sati u toku dana, 18 dana treba da se overava samo za jednu izbornu listu.
Molim vas, još jednom to dobro sagledajte, pogledajte, potpuno smo saglasni da treba da bude rigorozna kontrola svakog potpisa, neka država uzme, neka proveri.
Ako je jedan potpis falš, čak i ako je preko potrebno brojanje, jedan falš, eliminisati izbornu listu. Nemojte milion ljudi u Srbiji da maltretirate. To je suština.

Na član 18. amandman je podneo narodni poslanik Srđan Šajn.
Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Srđan Šain.

Poštovani narodni poslanici, poštovani predstavnici Vlade, pokušaću u narednih par minuta samo da kažem da ovaj zakon nije u skladu sa Ustavom, da nije u skladu sa onim što ste napisali u obrazloženju a to je da Predlog zakona sadrži rešenje koje obezbeđuje srazmernu zastupljenost pripadnika nacionalnih manjina i da je ovaj zakon tipičan primer situacije - ovom rukom vam dam, a ovom rukom vas šibam da ne možete da uzmete to što vam dajem.
Da pokušamo zajedno da pratimo brojke i da vidimo da li je to tako. Prvo, da li se slažete... Ne morate da izađete za govornicu, dovoljno je ako mi klimnete glavom kod određenih principa. Prihvatiću klimanje glavom, ne morate da kažete. Da li se slažete da, po zakonu, broj odbornika u jedinicama lokalne samouprave nije fiksna stvar i da mogu da biraju da broj odbornika bude između 19 i 75? Da li se slažemo oko toga? Znači, slažemo se. Ministre, zamoliću da me saslušate. Pokušaću da objasnim zašto je ovo rešenje u suprotnosti sa Ustavom i sa duhom ovog zakona.
Prvo, broj odbornika u jedinicama lokalne samouprave nije fiksna stvar. Možemo da imamo različit broj odbornika, može da bude 19, 20, 30, 75. Druga stvar, ukoliko se broj odbornika povećava odlukom opštine onda bi trebalo da jedan odbornik vredi manje birača, a ne da vredi više birača, jer što ima više odbornika u odnosu na isto biračko telo prirodni prag je sve manji, a ne da povećanje broja odbornika povećava biračko telo. Šta sada pokazuju cifre? Pokazaću na jednom primeru šta teoretski može da se desi. U Kovačici ima oko 22.000 birača. Ako računamo izlaznost negde preko 50%, realno je da izađe oko 11.600 birača. Dalje, ako to posmatramo videćemo da u Kovačici jedno mesto vredi... Za nas je ovo vrlo bitna stvar, jer od nje zavisi naša direktna zastupljenost u organima lokalne samouprave. Znači, između 260 i 290 glasova nam treba u opštini Kovačica da predstavnici manjina budu u opštini. Međutim, po istom ovom zakonu moramo da sakupimo 390 potpisa. Dakle, moramo da imamo 130 potpisa više u odnosu na ono što moramo da dobijemo na izborima.
Ako se sada spustimo u teoretisanje po ovom zakonu imamo sledeće rezultate: na isti broj birača, na istu izlaznost preko pedeset i nešto posto, ako imamo 30 odbornika treba nam 433 birača, a 300 glasova.
Međutim, na 45 odbornika treba nam 289 birača da bismo dobili prirodni prag, a moramo da imamo 450 birača koji će da overe potpise. Na 60 birača 216 je potrebno za prirodni prag, a 600 birača mora da overi potpise. Sigurno da je kod većinskih partija to drugačije ako govorimo o 5%. Ne bih ulazio u to jer nismo analizirali i ne bih komentarisao taj deo pitanja, verovatno da i tu ima određenih slabosti, ali naprosto dajte da pokušamo eventualno da nađemo neko drugo rešenje.
Za mene je prihvatljivo i ovo rešenje, ukoliko ministar prihvati, da tu nađemo nekakav izlaz, da promenimo amandman ili Odbor da da svoj amandman; ukoliko ima veći broj da onda barem imamo granicu sa 200 birača da mogu manjine da predaju liste. Ukoliko prihvatimo da u opštinama gde je preko 20.000 birača možemo da overimo listu sa 200 birača i da tu listu možemo da predamo... Zašto je to bitno za romsku nacionalnu zajednicu? Razlika između romske nacionalne zajednice i drugih manjina jeste u tome što se Romi nalaze u celoj Srbiji. Nemojte da kažnjavamo Rome zato što žive u svim opštinama Srbije, što imaju dobar odnos sa građanima Srbije, što se ne koncentrišu i u toj koncentraciji, u stvari, ne izvlače određene povoljnosti u izbornom postupku. Tu je razlika između Roma i drugih nacionalnih zajednica.
Molim vas još jednom da ovo prihvatite, jer zaista bismo doprineli da romska nacionalna zajednica učestvuje na jedan nov način u organima lokalne samouprave.

Reč ima ministar Milan Marković.

Moram da kažem nešto. Pozitivna diskriminacija nacionalnih manjina, kada su u pitanju evropske demokratske države, postoji uglavnom kada je u pitanju nacionalni nivo. Nije tako česta kada je u pitanju lokalni nivo. Štaviše, naša odredba iz Ustava koja kaže da se obezbeđuje srazmerna zastupljenost nacionalnih manjina u jedinicama SO, sa čuđenjem je prihvaćena od strane nekih eksperata, konkretno u Savetu Evrope, ali neka, mi je imamo, srećni smo zbog toga, to je naše bogatstvo i to pokazuje meru našeg odnosa prema nacionalnim manjinama. Mislim da svi u ovoj sali podržavaju da mi imamo tako visok standard ostvarivanja tih prava.
Mišljenje Ministarstva je, a i u razgovoru sa drugim poslaničkim grupama došlo se do toga, da smo u značajnoj meri građansko društvo i da prilikom samog kandidovanja ne bi trebalo da postoji neka vrsta pozitivne diskriminacije. Neka postoji prirodni prag, svi se ovde slažemo da postoji taj prirodni prag, da nacionalne manjine ulaze u parlament bez cenzusa, odnosno u lokalni parlament bez cenzusa, ali došli smo do zajedničkog stava da prilikom kandidovanja ne treba i tu praviti... Jer, bojimo se da bi došlo do izvesnih problema u praksi kada bi se naprasno stvarale neke grupe koje bi pokušale da se legitimišu kao predstavnici nacionalnih manjina.
Verujte, mnogo smo o ovome razmišljali; o ovome su razmišljali predstavnici političkih stranaka koje su učestvovale, praktično, u svim izborima do sada.
Međutim, ima nešto drugo. Postoji amandman gospodina Vidoja Jovanovića koji se odnosi na broj potpisa. Pošto će biti pauza između završetka ove rasprave i glasanja da bismo rešili to i pitanje još jednog amandmana, da bi se šefovi poslaničkih grupa okupili i porazgovarali o tome, predlažem, da bismo predupredili sve dalje rasprave o tom pitanju broja potpisa, imajući u vidu ovo što je gospodin Šajn rekao, mada mislim da njegova računica... Vidite kako se tu postavljaju stvari vrlo čudno: kada govorimo o većinskim izborima nikome nije smetalo da u opštini od 15.000 stanovnika bude 30 potpisa po kandidatu, a sada je za opštine preko 20.000 stanovnika 30 potpisa po kandidatu, pa sada to smeta.
Mislim da je naš izborni sistem do sada bio toliko bogat raznim sistemima i pokazao da mogu da se ostvaruju izbori i sa ovako uozbiljenom političkom scenom, a mislim da nam je potrebno da uozbiljimo političku scenu jer na ovim izborima za grad Beograd imali smo – gospodina Nebojšu Čovića podržao Ivica Dačić. Naravno, Ivica Dačić ga nije podržao, ali pošto nije bilo nikakve provere potpisa onda je svako donosio šta je stigao, iz izbornog spiska prepisivali aktivisti i to je tako išlo.
Mislim da je dobro da uozbiljimo političku scenu. Predlažem šefovima poslaničkih grupa da porazgovaraju o ovoj temi, jer mislim da bi se time rešila pitanja o kojima gospodin Šajn govori i da bismo možda na taj način predupredili neku dalju diskusiju o ovome.
Vlada se opredelila za proporcionalni izborni sistem, opredelila se da se uozbilji politička scena na lokalu, a to je prihvatio i deo opozicije. Mi se zahvaljujemo na saradnji koju smo tom prilikom imali. Prosto, tako je rešeno to političko pitanje izbornog sistema, ali predlažem da u toj pauzi obavimo konsultacije. U krajnjem slučaju, na glasanju ćemo sve rešiti, pa kako se budemo tu dogovorili neka se tako i glasa. Lično kao ministar nemam ništa protiv takve vrste intervencija ukoliko to bude stav većine političkih partija.