Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice parlamenta, ovim amandmanom kojim smo u ime poslaničke grupe LDP-a podnijeli gospoda Ivan Andrić, Zoran Ostojić i ja, želimo da iskažemo da ne postoji nijedan opravdan razlog da se u politički i pravni sistem Republike Srbije uvodi jedna nova kategorija, a to je kategorija zamenika predsednika vlade, koji je između ostalog kroz formulaciju predlagača zakona dobio i ingerencije kopredsednika, odnosno kontrolora rada samog predsednika vlade.
Za ovakav naš stav postoje pravni i politički razlozi. Pravni razlozi su sadržani u članu 125. Ustava Republike Srbije, koji kaže da vladu čine predsednik, jedan ili više potpredsednika i ministri, tj. ovim članom, niti bilo kojim drugim članom Ustava Republike Srbije ne vrši se rangiranje između ministara i potpredsednika vlade. Takođe, Ustav Republike Srbije ne predviđa da predsednik ima ingerencije da imenuje svoga zamenika.
Ako pogledamo predlog predlagača u stavu 2. potencijalnog člana 13a koji kaže - zamenik predsednika vlade pomaže predsedniku vlade u vođenju i usmeravanju vlade, staranju o jedinstvu političkog delovanja vlade i usklađivanju rada članova vlade, vidimo da je ovaj stav člana 2. ovog zakona u suprotnosti sa Ustavom, jer je u suprotnosti sa članom 125. stav 2, koji kaže da su ovo ingerencije predsednika Vlade Republike Srbije.
Takođe, ovim predlogom se ne vidi na koji način zamenik predsednika pomaže predsedniku vlade u definisanju politike vlade. Ne vidimo šta se dešava ukoliko predsednik vlade i taj njegov budući zamenik imaju stavove koji su međusobno nesaglasni.
Iz svega navedenog proizilazi da član 2. Predloga zakona ne uvodi tehničko pravilo koje rešava eventualnu situaciju kada predsednik vlade nije u mogućnosti da vrši svoju funkciju, već ovaj član 2. Predloga zakona predstavlja političku trgovinu budućih koalicionih partnera. Ovim članom zakona kao da je predviđeno da je slavni premijer zamenik predsednika vlade.
Na kraju, stiče se utisak da DS nije spremna da preuzme u potpunosti odgovornost za funkcionisanje buduće vlade Republike Srbije i na ovaj način stvara alibi za nefunkcionisanje te buduće vlade.

Da li se još neko javlja za reč?

Dame i gospodo narodni poslanici, pokušaću da obrazložim amandman narodnog poslanika Zorana Krasića. Jasno je iz dosadašnje rasprave da je član 2. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vladi neustavan, da Ustav Republike Srbije ne predviđa funkciju prvog potpredsednika vlade, odnosno zamenika predsednika vlade.
Dalje, jasno je da je formulacija člana 2. neupotrebljiva i sa čisto praktičnog aspekta. Naime, predlagač zakona u stvari hoće ovim članom da jednom potpredsedniku vlade da neka ekskluzivna prava koja nemaju ostali potpredsednici. Sada se postavlja jedno sasvim logično i praktično pitanje, a šta ako sednici vlade pored predsednika vlade ne prisustvuje i taj ekskluzivni prvi potpredsednik, odnosno zamenik predsednika vlade. Kako će ta vlada da funkcioniše, odnosno kakav je praktični smisao uvođenja jednog ekskluzivnog zamenika predsednika vlade ako on ne prisustvuje sednici vlade.
Zatim, ovaj član Predloga zakona je rogobatan i sa čisto logičkog, odnosno jezičkog aspekta. Naime, i u raspravi načelnoj postavio sam to pitanje. Kako zamenik predsednika vlade može da pomaže predsedniku vlade u staranju o jedinstvu političkog delovanja vlade? Kako vi u svakodnevnom životu možete nekome da pomognete u staranju o nečemu? Ovo apsolutno nema nikakvog smisla, ni jezičkog, ni logičkog.
Kako može zamenik predsednika vlade, taj prvi potpredsednik, da pomaže predsedniku vlade u usklađivanju rada članova vlade? Na koji način? Takva odredba apsolutno nema nikakav smisao. Dakle, jasno je da ovakav predlog zakona, ako se usvoji sa ovim članom, apsolutno u suprotnosti sa članom 125. Ustava Republike Srbije.
U tumačenju pravne norme uvek se postavlja jedno prethodno pitanje - šta je hteo onaj ko je donosio propis, šta je htela Narodna skupština Republike Srbije kada je usvojila Ustav Republike Srbije i član 125. Htela je da vladu čine predsednik vlade, potpredsednici i ministri i da su pri tome svi potpredsednici vlade međusobno jednaki i ravnopravni. Zar vam se ne čini logično, da je Ustav hteo da kaže da treba da postoji iz određenih političkih ili praktičnih razloga prvi potpredsednik vlade ili zamenik predsednika vlade, to bi valjda pisalo u Ustavu. Kako to da se Narodna skupština 2006. godine, kada je usvajala Ustav, nije setila da treba da postoji zamenik predsednika vlade, pa onda dve godine kasnije dođemo do epohalnog zaključka da je takva funkcija ipak potrebna?
Jasno je da vi ovakvom formulacijom člana 2. Predloga zakona u stvari unapred kaparišete dodelu ove funkcije jednom budućem članu buduće vlade. Da ovo nije inspirisano željom da vlada bolje funkcioniše, da nema poteškoća u načinu na koji vlada radi, nego da vi na ovaj način pokušavate da sebe predstavite kao ljude od reči, vi ste obećali jednom vašem budućem koalicionom partneru da će on biti ekskluzivni prvi potpredsednik vlade ili zamenik predsednika vlade, i sada da biste se pokazali kao ljudi koji drže svoju reč, evo vi ste spremni da pogazite Ustav i član 125. Ustava Srbije i da jednom potpredsedniku vlade date neka ekskluzivna prava koja nema nijedan drugi potpredsednik vlade.
Neko od narodnih poslanika je već postavio i to pitanje. Šta ćemo sa tim famoznim tzv. zlatnim glasom? Pazite, iz onoga što piše u članu 2. Predloga zakona jasno je da predsednik vlade na tog zamenika svog može da prenese sva ovlašćenja izuzev dva, a to je da predloži izbor ili razrešenje člana vlade. Sad logično sledi iz ovakve formulacije da taj prvi potpredsednik vlade ima sva ovlašćenja koja ima i predsednik vlade, pa čak i taj famozni zlatni glas.
Znači, vi ne samo da diskriminišete građane Republike Srbije tako što jednom čoveku, predsedniku vlade, dajete pravo da ima dva glasa, nego vi to pravo širite. Sada će zlatni glas, pored predsednika vlade, da ima i taj ekskluzivni zamenik predsednika vlade.
Možemo da idemo i dalje u spekulacijama šta može da se desi. Šta recimo ako sednici Vlade ne prisustvuje ni predsednik Vlade, ne prisustvuje ni zamenik predsednika Vlade, da li taj zamenik predsednika Vlade može da ovlasti jednog od preostalih potpredsednika Vlade da vrši njegove funkcije? Pa čak i da on ima taj famozni zlatni glas, kuda će to Vlada Republike Srbije da ide?
Gde su granice u kršenju Ustava? Šta to još nekome treba da padne na pamet pa da shvati da ovako dalje ne može, da se ne možemo poigravati sa Ustavom Srbije, da se ne možemo poigravati sa političkim pravima građana.
Ustav je jasan, svi građani Republike Srbije su pravno i politički jednaki. Niko na izborima ne može da ima dva glasa, niko u vršenju svoje funkcije, pa i funkcija predsednika Vlade, ne može da ima dva glasa.
Svaki glas je zlatan sa stanovišta Ustava. Ne može nečiji glas da bude zlatan, nečiji da bude srebrni, nečiji drveni, jedan čovek da ima dva glasa, pet glasova itd. Voleo bih kada biste pokušali da u uporednoj pravnoj praksi pronađete primer za ovako nešto. Ne kažem da nije moguće teorijski, ali Ustav mora da precizira da nisu svi potpredsednici Vlade jednaki, da neki mogu da imaju više prava od drugih.
U našem Ustavu to ne piše. Piše samo ono što je shvatljivo svakom čoveku, koji čak i ne mora da bude pravnik. Vladu čine predsednik, jedan ili više potpredsednika i ministri, i to je sve. Da je Ustav hteo da kaže da treba da postoji zamenik predsednika Vlade, valjda bi to u Ustavu i pisalo.
Ne može se prihvatiti ni objašnjenje gospodina Boška Ristića da Ustavom nije zabranjeno da predsednik Vlade ima zamenika predsednika Vlade. Ako bismo takvo tumačenje prihvatili kada je reč o kategorijama i institucijama javnog prava, onda bismo zaista mogli predaleko da odemo.
Taj princip, ta maksima da je dozvoljeno sve što nije zabranjeno, važi samo kada su u pitanju pojedinačna, subjektivna prava građana i pre svega subjektivna prava građana u oblasti građanskog prava, imovinskog prava. Tu građanin može da radi sve osim onoga što je izričito zakonom zabranjeno. To zna svaki pravnik.
Kada su u pitanju instituti javnog prava, a ovo je ustavna materija, nema mogućnosti da se pravni propisi tako široko tumače i da sada možemo da radimo sve osim onoga što nam Ustav zabranjuje.
Ustav kada je hteo da precizira kako treba da izgleda Vlada, kako Vlada treba da funkcioniše, to u Ustavu i piše. Ne moramo mi sada naknadno da budemo pravni filozofi, pa da menjamo Ustav i da u Ustav stavljamo ono što u Ustavu ne stoji. Dakle, Ustav je potpuno jasan, Ustav je potpuno precizan. Ukoliko se usvoji ovakav predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vladi, on će biti neustavan i Ustavni sud će imati obavezu da ga stavi van pravne snage. Ovo nije prvi put da se vladajuća većina poigrava sa Ustavom, da se poigrava sa pravnim propisima Republike Srbije.
Mi smo juče i danas pokazali da pojedini predsednici Odbora Narodne skupštine Republike Srbije ne čitaju Poslovnik, da ga nakaradno primenjuju, a neki su čak pokušali i da obmanu narodne poslanike tako što su u izveštaj stavljali netačne podatke. Da im mi na te netačne podatke nismo ukazali, to bi tako prošlo. Dakle, zaista nije momenat da se izigravaju narodni poslanici, da se igramo Ustavom, da se igramo zakonima i da urušavamo pravni poredak Republike Srbije.
Rekao sam i u načelnoj raspravi, ako već hoćemo da se pozivamo na neke uporedno-pravne primere, postoji u Velikoj Britaniji funkcija prvog ministra. Budući da je Velika Britanija država koja je po svom obliku vladavine monarhija, tamo je prosto i jezički neprihvatljivo da postoji neki predsednik.
Dakle, formalno u Velikoj Britaniji ne postoji predsednik vlade. Postoji jedan čovek čija je zvanična funkcija prvi ministar. Ta funkcija je nastala sasvim slučajno, ne zato što je neki jako pametan poslanik predložio da se to stavi u neki britanski propis, nego sticajem vrlo zanimljivih istorijskih okolnosti.
Već sam rekao, početkom 18. veka na čelo engleske države došla je nemačka dinastija iz grada Hanovera i taj prvi kralj iz te dinastije Džordž prvi, bio je Nemac, slabo je i gotovo nikako govorio engleski i neko je trebalo da mu prenosi šta je vlada odlučila na svojoj sednici. Taj koji mu je prenosio informacije kasnije je dobio naziv prvog ministra. Verovatno ste čuli da postoji u nekoj tamo zemlji neko ko je prvi, to je u stvari taj prvi ministar, ali pošto očigledno slabo poznajete ustavno pravo i ustavnu istoriju, vi ste se dosetili da izmislite prvog potpredsednika vlade.
Tamo postoji prvi ministar, ovde će da postoji prvi potpredsednik, to je otprilike to, što mi to ne bismo stavili u predlog zakona.
Bićemo kompatibilni sa tzv. evropskim standardima, postoji nešto slično u Velikoj Britaniji, s druge strane ispašćemo veliki politički lafovi, zadovoljićemo naše koalicione partnere, obećali smo im da će jedan od njih biti zamenik predsednika Vlade, mi tu reč držimo, čak i po cenu da pogazimo Ustav i da u zakon o izmenama i dopunama Zakona o Vladi stavimo jednu odredbu za koju svaki običan građanin, koji čak i ne mora da bude pravnik, unapred zna da nije u skladu sa Ustavom Republike Srbije.

Reč ima narodni poslanik Slobodan Maraš.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, takođe sam uložio amandman na član 2. ovog predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o vladi.
Puno toga je rečeno ovih dana zbog čega ovaj član zakona ne može da prođe, odnosno zbog čega smo ulagali amandmane, odnosno zbog čega je on protivustavan.
Moram da se prisetim samo jedne epizode iz 2006. godine kada se donosio Ustav, zajedno sa mojim prijateljima iz LDP bio sam ovde ispred Skupštine, kad ste vi, dosta vas je bilo u ovoj skupštini, glasali za ovaj ustav i doneli Ustav. Mi smo bili ispred, vodili smo antireferendumsku kampanju, smatrali smo da način na koji je donet Ustav, da ono što piše u tom Ustavu je veoma loše, da nisu dobra rešenja za građane Srbije.
Naravno, tada smo bili u pravu, ali niko od nas nije mogao očekivati ko je bio preko puta ovog ulaza i protestovao da ćemo biti u situaciji da taj ustav koji ste doneli branimo od vas koji ste ga doneli. Stvarno ne mogu da verujem da smo došli u takvu situaciju da moramo da vas podsećamo da bez ikakvog razloga, odnosno bez ikakvog vidljivog razloga, opravdanog, vi menjate član Zakona o vladi i to tako što kršite Ustav. Kršite član 125. i uvodite funkciju zamenika predsednika vlade.
Moram da vas podsetim na još jednu stvar, svi pretpostavljamo u ovoj sali, a verujem i javnost pretpostavlja ko će biti taj zamenik, odnosno ko će biti prvi potpredsednik. Po svim špekulacijama koje u javnosti kruže i u ovoj samoj zgradi, to će biti predsednik SPS gospodin Ivica Dačić. Nemamo ništa protiv bilo koga, pa i njega.
Međutim, nemojte zaboraviti da će gospodin Ivica Dačić biti i ministar policije. Pošto živimo u zemlji Srbiji sigurno će biti ubedljivo najmoćniji čovek u ovoj državi. Da li je to bila nečija želja ili je to nečija greška, to ćemo videti vremenom.
Mislim da je puno toga rečeno zbog čega ovaj član zakona mora da se briše. Mi smo iz LDP, nas nekoliko, i podneli amandman na taj član, vidim da su i iz drugih poslaničkih grupa podneli te amandmane da se briše taj član.
Ponovo vas pozivam da imate još uvek vremena do glasanja da razmislite dobro - da li je pametno da se krši Ustav, ponavljam član 125, gde dajete ovlašćenja jednom od potpredsednika Vlade kakva mu po Ustavu ne pripadaju, kakva pripadaju samo predsedniku Vlade. Znači, potpredsednik Vlade treba eventualno predsednika Vlade, koji je odsutan, da ga menja u tom slučaju i sve je to lepo regulisano i dosadašnjim Zakonom o Vladi u članu 13.
Ove izmene koje ste vi predvideli dovešće do te situacije da ćemo imati dva predsednika Vlade. Bojim se da onaj koji bude u isto vreme i potpredsednik Vlade, i ministar policije i zamenik predsednika Vlade, da će biti mnogo moćniji čovek od samog predsednika Vlade. Imate još malo vremena i pretpostavljam da nema šanse da uvažite ovaj naš amandman, ali razmislite još jednom.
Iskoristio bih ovu priliku da se obratim vama, gospođo predsednice Skupštine. Uz svo poštovanje i funkcije koju obavljate i činjenice da je malo dana prošlo otkad ste seli na to mesto, imate pored sebe sekretara Skupštine, imate potpredsednike Skupštine i potpredsednice Skupštine, molim vas da se pridržavate Poslovnika. Danima se ovde krši Poslovnik, vi ste osoba koja ga najviše krši.
Znači, dozvoljavate narodnim poslanicima da govore duže od predviđenog vremena - znači replika tri minuta, javljanje po Poslovniku tri minuta, s tim mora da se apostrofira koji član Poslovnika se reklamira. Vi tu praksu uopšte nemate.
Pre svega zbog vašeg autoriteta i autoriteta funkcije koju obavljate, pozivam vas da zaista povedete računa o tome, jer ovo ovde što se dešava, mislim da su građani koji gledaju svesni toga, na sve liči samo ne liči na Skupštinu. Pogotovo što je moj kolega Andrić pre sat vremena spomenuo - ono što se desilo u toku današnjeg dana, da su poslanici opozicije s pravom reklamirali Poslovnik i govorili da ono što se desilo na Zakonodavnom odboru je sramota za ovu skupštinu.
Vi ste došli ovde, počeli smo, odnosno nastavili smo rad u 18,00 časova i ne znam koliko minuta i nijedne jedine reči o tome šta se dogodilo - ko je kriv i zbog čega je kriv. Mislim da tu praksa bi trebalo da menjate, ne znam, ali bi vas molio da ako možete opomenete koji dobacuju iz prvih redova.
Ako niste čuli, evo reći ću vam da se to događa. Znači, molim vas da vodite računa o tome da se odredbe ovog poslovnika ne krše. Vi ste najodgovorniji za to i želim vam puno uspeha u daljem radu, ali zaista se morate pridržavati samog Poslovnika. Hvala.

Zahvaljujem. Za reč se javio gospodin Paja Momčilov. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, poštovani građani Srbije, javio sam se da podržim amandman kolege Slobodana Maraša. Znate kako glasi, on je čitan i ne treba da se time duže bavim.
Interesantno je samo možda da se osvrnem na par činjenica, koje su opet svima nama dobro znane, ali je to važno da bude sasvim jasno i građanima Srbije. Vidite, sada je 20,19 časova, mi raspravljamo o važnim izmenama zakona, ta rasprava je zakazana za 12,00 sati, sednica je počela tek u šest sati i sada se postavlja pitanje - zašto je to tako. Sigurno će kolege iz pozicije kazati da su krivi poslanici iz opozicije, mi mislimo obrnuto, da je bilo kršenja Poslovnika. Sad čujem već od svih prethodnika - da to stavljaju na dušu i predsedniku naše Skupštine.
Mislim da ne treba zamerati mnogo ni našem predsedniku, jer se on uhodava u radu, sekretar takođe, ipak su novi ljudi na novoj dužnosti, treba im ostaviti vremena i oni će vremenom moći da poprave, je li tako, svoj rad, ukoliko ga ocenjujemo da baš nije zadovoljavajući.
Ipak jednu stvar želim da kažem. Ne slažem se sa stavom koji je naš uvaženi predsednik Skupštine, moja koleginica Đukić, danas iznela kada je odbila da arbitrira između 12 poslanika opozicije i 13 poslanika pozicije.
Nažalost, gospođo predsednice, vi ćete morati da arbitrirate. Jer vidite, u članu 27, prvom koji opisuje vaše nadležnosti lepo se kaže - stara se o primeni Poslovnika Narodne skupštine, a odmah iza toga stoji da se stara o blagovremenom i usklađenom radu radnih tela Narodne skupštine.
Naime, šta znači "uskladiti"? Kada vi treba nešto da usklađujete - kada je neskladno. Upravo to, kada imate ambivalentne situacije i suprotstavljene poslanike, vi ste dužni da uskladite taj red i ne da bežite od te odgovornosti, znači, uđite slobodno i u punom kapacitetu koristite to vaše pravo koje vam je dato Poslovnikom. No, da se vratim ovom samom amandmanu, da mnogo ne popujem.
Zašto se na ovakav način vrše izmene ovog zakona? Čovek bi, razuman i građanin Srbije, rekao - pa sigurno radi efikasnijeg rada Vlade. Međutim, nažalost, upravo ovim članom 2. mi ne možemo da uvidimo da postoji takva situacija. Naime, o čemu se radi? Moji prethodnici su već rekli.
Prvo, problem je ovde što nemamo ovlašćenog predlagača, gospodina Ristića, koji je na jedan stvarno neprofesionalan način, a on je pravnik, pokušao da nam obrazloži potrebu za ovakvim izmenama. Njega danas nema.
Šta to znači? To znači da poziciji uopšte nije stalo do sučeljavanja mišljenja, pozicija nema nameru da stupi u dijalog sa opozicijom, ona ignoriše opoziciju.
Šta ta ignoracija znači - superiornost, da je prepametna, da sve zna apriorno i da nema potrebe da odgovara ili, upravo obrnuto, da nema šta da kaže? Građani Srbije će najbolje proceniti iz ovih naših diskusija ko je u pravu, a ko u krivu.
Mi stičemo utisak, iz opozicije, i vidim sve kolege koje su prethodno govorile - da se ovde radi o jednoj političkoj trgovini koju inicira DS i, možemo slobodno da kažemo, oličena u liku njenog predsednika gospodina Borisa Tadića. Taj čovek apsolutno je jedna autoritarna ličnost, sa maksimom - država to sam ja - gde zastupa državu Srbiju bez konsultacije sa predsednikom Vlade i parlamentom.
Bio je slobodan da i drugu maksimu pusti u promet - partija to sam ja - on određuje, znači ima diskreciono pravo da određuje mandatara. Onda, kada je to tako, neko bi rekao - evo novi Luj HIV političke scene, pa i to istorija poznaje.
Međutim, da istina bude mnogo crnja, moram vas podsetiti da taj gospodin to što radi ne radi zato što se samo oseća Lujem HIV, nego je nažalost on marioneta koja izvršava naloge gospodina Mantera i drugih tajkuna koje sada ovde ne bih nabrajao. Dokaza za to imate dovoljno u medijima i štampi, kako žutoj, tako i ozbiljnoj.
Naravno, protivimo se kršenju Ustava, i mi svi ponavljamo i čitamo 125. član Ustava koji jasno određuje - ko može da čini jednu vladu. Evo, ja ću ponovo, po stoti put, ovde pročitati građanima Srbije - da Vladu čine predsednik Vlade, jedan ili više potpredsednika i ministri. Znači, to je potpuno jasna odredba.
Ono što je obrazloženje i ne stoji, i zato mi tražimo da se ovaj član briše, pogledajte kakva su obrazloženja nelogična. Kaže se - Razlozi za donošenje zakona. Kaže ovako: "Određena rešenja iz važećeg Zakona o Vladi neophodno je precizirati, i to rešenja o položaju potpredsednika Vlade..." Da li neko zna šta znači precizirati? Znači, ako nešto nije dovoljno jasno, već je nominovano, onda ga možeš objasniti dodatnim rečima. Ne, ovde se uvodi inovacija, ovde se govori o potpuno novom članu Vlade koji se zove prvi potpredsednik Vlade - zamenik predsednika Vlade.
Kada se govori o hitnosti, onda imate još apsurdnije tvrdnje i nesuvislosti, gde se kaže: "Donošenje ovog zakona po hitnom postupku od naročite je važnosti za funkcionisanje Republike Srbije i njenih institucija..." Nije Republika Srbija prćija 19 stranaka, pa ako oni ne mogu da se dogovore ili ne mogu da usklade svoj rad, da onda moraju da pribegavaju dodatnim poštapalicama. To apsolutno ne stoji.
Ono što je interesantno, takođe, ako pogledate s formalne strane kako je napisan sam predlog ovog člana, ovo je jedna sitnica, ali i sitnice su bitne. U stavu 2. se kaže: "Prvi potpredsednik Vlade - zamenik predsednika Vlade pomaže predsedniku Vlade u vođenju i usmeravanju Vlade". O kakvom vođenju i usmeravanju je reč?
Ustavopisac je jako precizan. Čovek koji je to pisao ima pravnog znanja i obrazovanja, zna nešto što je i srpski književni jezik, i onda on kaže ovako: "Usmerava rad Vlade". Znači, on ne usmerava Vladu. Šta znači usmeravati? To se može tumačiti na različite načine, ali jasno i precizno je napisano u Ustavu kako treba da stoji ova naznaka ovde. No, to je već rezultat nespretnosti, brzine, ne verujem ni potpuno pravnog analfebitizma nekoga ko je pisao ovako nešto.
Ako već uvodite sve ovo, mi vidimo dve funkcije ovog vašeg zamenika ili, kako ga vi zovete - prvi potpredsednik Vlade. Po logici, ako uvedete među četiri ili pet osoba da je neko prvi, onda ostali moraju biti nižeg ranga i onda su oni drugi, onda ih tako treba zvati i rangirati. Ne mogu da budem i riba i devojka. Ako sam prvi potpredsednik Vlade, više ne mogu da idem u onu drugu kategoriju ostalih potpredsednika Vlade. To je sasvim jasno. Onda je to trebalo jasno i kazati.
Druga funkcija ovog je da pomaže predsedniku Vlade. On ga zamenjuje kada je odsutan, a kada je prisutan, on pomaže. Sada je pitanje - ako Ustav jasno kaže da predsednik vodi i usmerava rad, stara se o ujednačenom političkom delovanju, znači, ako imate vođu, da vas pitam - da li ste videli vojsku sa dva vođe? Da li ste videli bicefalnog direktora? Ovde se nama nudi bicefalni predsednik Vlade? Mislim da to ne može da opstane, a da se logički brani.
Zašto živom prisutnom predsedniku da jedan odabrani, a ne ostali potpredsednici, pomaže? Šta će ona trojica - da odmažu, a ovaj će da pomaže? Zašto ova osoba ovom čoveku pomaže? Ako hoćete da ujednačujete nešto, da to može da uradi jedna ličnost daleko bolje nego dve koje uvek mogu imati dva mišljenja. Neko je ovde pričao o rašomonskoj istini. Setite se i toga, pa će vam opet to biti jasno.
Pitam se da li možda postoji sumnja da je sam predsednik u budućoj zamišljenoj vladi u glavi Borisa Tadića, Mantera i tajkuna, možda nesposoban, pa mu treba dodati staratelja i osobu koja će ga podržavati? Možda je to osoba koja će da klone, pa će ga ovaj pridržavati. Znači, dodaje mu se jedna štaka, jedno poštapalo, a zašto - nije jasno. To je trebalo nama objasniti i obrazložiti. Onaj gospodin Ristić je trebalo da nam objasni zašto će da bude potrebno da pomaže neko ovom čoveku.
Pitanje je ovo - da neko ne kompenzuje neko olako dato obećanje nekome na ovaj način? Meni se čini da se upravo o tome radi.
Neko je olako nekome obećao da će, recimo, biti premijer, pa pošto je to bila navlakuša, laž za narod, za medije patka, sada se vraćamo unazad, popravljamo situaciju jednim genijalnim rešenjem, koje nema veze ni sa mozgom ni sa političkom logikom, a bogami ni sa interesima srpskog naroda.
Ako, gospodo demokrate, ovlašćeni predlagači zakona, nećete sa nama da polemišete, nećete da nam kažete kako mi grešimo, a vi ste evropejci, vi ste za transparentnu raspravu i diskusiju, šta nam ostaje?
(Dobacivanje iz sale: Vreme.)
Nema vremena, imam 15 minuta, a vi ne vodite Skupštinu, uvaženi kolega. Pročitajte Poslovnik. Javio sam se po amandmanu gospodina Maraša.
Izgleda da je vaše vreme došlo u neku kritičnu situaciju. Možda je i zamor, ali nisam za to kriv, obratite se drugome ako ste umorni u ovim kasnim večernjim satima, ako ste čitav dan izmarani ovim mučenjem. To je problem koji mogu da razumem i da uvažim, ali to dobacivanje sa vašeg mesta ostavite kada vas budemo izabrali za predsednika, za potpredsednika i sa velikim poštovanjem i uvažavanjem ću usvojiti svaku vašu sugestiju, naravno, ukoliko je zasnovana na zdravoj logici, pameti i Poslovniku.
Sada, u petnaestom minutu ću i završiti. Ne volim da prekoračujem. Desi mi se, naravno, kao i svima, da prekoračim neki put, dozvoljavam i da me prekine predsedavajući.
Šta nam ostaje? Najbolje rešenje je da se manete ovoga i da ovu bruku i sramotu brišete ili da nam kažete u kojoj proevropskoj vladi tako nešto postoji, pošto ste vi evropejci, da nas ubedite snagom argumenata evropske političke prakse. Druga stvar, hajde da promenimo Ustav, jer jedno i drugo zajedno ne ide, sem u neprincipijelnim političkim koalicijama. Hvala vam.

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Miloš Aligrudić.
Predstavnik predlagača, na sednici Odbora za pravosuđe i upravu, nije prihvatio amandman.
Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se amandman odbije.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć. Da li neko želi reč? Gospodin Aligrudić, izvolite.

Šta radi ta većina na Odboru za pravosuđe i upravu? Kako može da odbije ovakav amandman? Predložili su da se odbije.
Rekao sam pre neki dan, kada smo u načelu razgovarali o ovom zakonu, da postoje tri neotuđive karakteristike ovog predloga zakona: da je kratak, glup i neustavan. Član 2. ovog zakona pokazuje na najbolji način kako je epitet "glupost" eufemizam za njega.
Podsetiću, kao što su i moji prethodnici govorili obazirući se na član 2. Predloga zakona, da u članu 125. Ustava stoji iz čega se Vlada sastoji: iz predsednika Vlade, jednog ili više potpredsednika i ministara, pri čemu jednim širim tumačenjem, ne volim šira tumačenja, ekstenzivna tumačenja imperativnih propisa, pogotovo iz oblasti javnog prava, ona su jako čudna, ali šta ćete, politička praksa je čudo, potpredsednik Vlade može biti i ministar.
U ovoj situaciji u kojoj se mi nalazimo danas, imamo predlog zakona koji ide korak dalje i to korak preko granice koja je nedopustiva po Ustavu Republike Srbije.
On hoće da kaže sledeće, da jedan od tih potpredsednika može biti i viši, i bolji i drugačiji od drugih potpredsednika, jer je pre svega prvi, kako tamo stoji, pa onda još stoji - zamenik predsednika vlade. Ili je prvi potpredsednik ili je zamenik predsednika vlade. Ono što piše - prvi potpredsednik, to valjda treba da služi kao alibi za onaj drugi izraz koji je upotrebljen - zamenik predsednika vlade, da se Vlasi ne bi dosetile, te kako bi se zadržali u okvirima izraza potpredsednik vlade.
Šta je tu nelogično i šta je tu nadasve pakleno glupo? Sada ću to vrlo jednostavno da vam objasnim, pa čak i za one koji nisu pravnici da bi to mogli dobro da razumeju.
Dakle, vraćam stvar na početak. Prema Ustavu ove države vlada ima premijera, tj. predsednika vlade i jednog ili više potpredsednika. To se može urediti zakonom, kao što se ovde predlaže, a može se urediti unutrašnjim aktom vlade.
Ideja potpredsednika je u tome, ne samo da se zovu tako, nego da ih bude jedan ili više, kako bi mogli u situaciji kada je predsednik vlade odsutan ili sprečen da obavlja svoju funkciju, da ga u vršenju njegovih poslova zamene, bez obzira da li je potpredsednik vlade u pitanju, da li ima svoj ministarski resor ili ga uopšte nema. Dakle, ideja je da u slučaju bolesti, sprečenosti, odsutnosti predsednika vlade ima ko, na primer, da vodi sednicu vlade, da vrši one poslove koji se odnose na usmeravanje i na usklađivanje rada vlade, vođenju računa o političkom jedinstvu i delovanju vlade u trenucima odsustva ili sprečenosti predsednika vlade. To je cela ideja.
U dosadašnjem Zakonu o Vladi upravo je to i pisalo. Prema tom zakonu, važećem Zakonu o Vladi, predsednik vlade je mogao u svako doba da ovlasti jednog, do sada je to bio jedan potpredsednik, do sada je to bio jedan potpredsednik, a to je posebna priča zbog čega se ovim zakonom uvode minimalno dva potpredsednika, a što smatram nepotrebnim da bi bio u opšti deo zakonske materije, ali hajde, to sada na stranu.
Znači, mogao je jednog potpredsednika da ovlasti i da ga zameni. To je i dovoljno i previše, šta god hoćete.
Ovaj predlog zakona kaže sledeće - predsednik vlade određuje jednog potpredsednika vlade za prvog potpredsednika, odnosno zamenika, to smo već rekli, koji ga zamenjuje za vreme odsutnosti ili sprečenosti sa svim ovlašćenjima predsednika vlade, izuzev ovlašćenja na predlaganje izbora i razrešenja člana vlade.
Šta hoće da kaže? Prvo, čim je prvi potpredsednik vlade, to implicira potrebu da postoji još neki. Nemoguće je u zakonu napisati prvi potpredsednik vlade, a da nemate minimum još jednog. To će se verovatno urediti unutrašnjim aktom vlade. Što se onda ovim aktom koji mi usvajamo ovde nije odredio i broj potpredsednika. Zašto? Kada se već na ovo išlo. Znači, imamo minimum još jednog potpredsednika.
Pazite sada ovo, šta radi taj drugi potpredsednik? U čemu je smisao postojanja drugog potpredsednika i nazivati ga potpredsednikom, kada taj nikada za vreme trajanja svog mandata neće doći u priliku da ni na koji način zameni,
kaže meni Nada Kolundžija, dobacuje, kaže - jadan. Lepo je to što se vi šalite, a još strašnije što ne razumete o čemu govorim. Meni je jako žao. Ne kaže se za tog drugog potpredsednika vlade o kome govorim jadan, nego vam objašnjavam da ste jadni vi koji ste dospeli u situaciju da donosite i predlažete nama predlog zakona koji je kratak, glup i neustavan, da biste zadovoljili sujete jednog od vaših koalicionih partnera koji voli da se posebno istakne na ovaj način i da mu Skupština Republike Srbije u tome pomogne, a vi mene zezate time što mi dobacujete za drugog potpredsednika vlade - jadan.
Sada ću da vam objasnim u čemu se sastoji ta jadnost drugog potpredsednika vlade. Jadnost drugog potpredsednika vlade se sastoji upravo u tome što će nositi naziv potpredsednika vlade i ni u čemu se neće u drugom razlikovati do kraja svog mandata od člana vlade. Zar to nije glupo? To je glupo. Sve vreme vam pričam da je to glupost i vi meni ne verujete. To svako normalan može da shvati da je u pitanju glupost.
Imate dva potpredsednika vlade, jednog zovete prvi potpredsednik vlade, a drugi je valjda drugi, možete ih imati pet, ako hoćete. Ti drugi potpredsednici vlade ne znače ništa, jer ni u čemu se u njihovom delovanju ne izdvaja položaj od drugih ministara ili članova vlade sem što se tako zovu. Zar to nije glupost po sebi? Naravno da je glupost.
Da li je to protivustavno? Naravno da je protivustavno, jer ne možete imati jednu istu kategoriju lica koju Ustav prosto naziva potpredsednicima vlade, a da zakonom, suprotno imperativnoj normi Ustava, a to je imperativna norma, ne može se šire tumačiti, jednog od njih nazivate zamenikom i dajete mu sva ovlašćenja koja zamenik može da ima prema stavu jedan ovog člana, a druge apsolutno tim stavom isključujete iz tih obaveza.
Ovde vrlo jasno piše - predsednik vlade određuje jednog potpredsednika za prvog potpredsednika, odnosno zamenika, koji ga zamenjuje itd. Šta radi drugi? Da li može predsednik vlade ikad da bilo koga drugog od potpredsednika koje postavi, odnosno koje aktom vlade odredi, ikada, da mu ikada prema ovom zakonu naloži da uradi nešto u njegovo ime? Ne može. Ova norma je izričita. Ovo je takođe norma javno-pravnog karaktera koja je imperativna po svom sadržaju. Evo šta ste napisali, pa mi sada kažite da li je to glupo ili nije.
Imate, recimo, tog prvog potpredsednika vlade, pa imate još četiri potpredsednika vlade, na primer. Ovaj prvi potpredsednik vlade koga zovete zamenik može biti isključivo i automatski po slovu zakona onaj koji zamenjuje predsednika vlade, pri čemu nije potreban, prema ovom zakonu, ne jedan akt unutrašnji, niti akt predsednika vlade da bi ga zamenio.
Ko procenjuje odsutnost i sprečenost predsednika vlade. Taj prvi potpredsednik? Da li će on reagovati i preuzeti sva njegova ovlašćenja ukoliko predsednik vlade ode u toalet? Koji je to momenat? Koja je to situacija u kojoj će taj prvi potpredsednik vlade procenjivati kada stupa na dužnost? Da li ima potrebe da ga predsednik vlade o tome obavesti? Nema. Kako ste ovde napisali. Nema nikakve potrebe.
Šta rade drugi potpredsednici vlade? Simuliraju potpredsedništvo? Šta rade tamo? Čime se bave? Da li može predsednik vlade ikada nekoga od drugih potpredsednika da ovlasti? Ne može, jer ova je norma imperativna i kaže, može samo ovog jednog i automatski ga ovlašćuje ovim zakonom, tj. mi ga ovlašćujemo kao Narodna skupština, to ste predložili i tu predsednik Vlade više nema nikakva posla.
Na stranu to što se time uvodi dvovlašće i krajnja arbitrarnost u postupanju. To je onda što ste vi napisali i to je ono što je protivustavno. Ne može. Prosto ne ide. Ako hoćete nekom da date na političkom značaju koji je vaš partner, imali ste hiljade drugih načina da mu date na političkom značaju. Niste morali da gazite Ustav Republike Srbije i da iritirate narodne poslanike u Narodnoj skupštini Republike Srbije koji nisu u psihozi formiranja vlade u koju ste vi ušli, kamo sreće, možda bi bilo bolje da neki od nas jesu, ne sporim. Nismo i nema razloga da nas šikanirate ovakvim predlozima odredaba koje su glupe i protivustavne. Glupost sam dokazao.
Hajte još jedno pitanje, pa da vidimo kako tu stojimo. Kaže se ovako, opet taj stav 1. i ponavljam ga, predsednik vlade, ovo sada citiram i to morate sve da mi odbijete: "Predsednik vlade određuje jednog potpredsednika vlade za prvog potpredsednika, tj. zamenika predsednika vlade, koji ga zamenjuje za vreme odsutnosti ili sprečenosti sa svim ovlašćenjima predsednika vlade, izuzev ovlašćenja na predlaganje izbora ili razrešenja člana vlade".
Kasnije u istom ovom zakonu, u članu 3, a o čemu ćemo tek govoriti kažete: "U slučaju da vlada ima paran broj članova, odluka vlade doneta je ako za nju glasa najmanje polovina svih članova vlade pod uslovom da je za odluku glasao predsednik vlade". To je onaj zlatni glas, znate o čemu smo pričali.
Da li znači da stav 1. člana 13a koji predlažete članom 2. znači da taj zamenik predsednika vlade ima i zlatan glas? Znači. Prema ovome što ste napisali znači, apsolutno znači.
Ako ćemo sve ovo što čitamo prevesti u političku stvarnost koja će nastupiti za neki dan, to znači da Mirko Marjanović ne može, pardon, Mirko Cvetković, ne može preneti, pa isto mu to dođe, ne može preneti svoja ovlašćenja nijednim svojim aktom unutar vlade na bilo koga, jer su samim zakonom preneta na gospodina Ivicu Dačića. To znači to.
To znači da ako gospodin Mirko Cvetković nije sticajem okolnosti na sednici vlade nego je sprečen, odsutan, da će onda gospodin Ivica Dačić imati tzv. zlatni glas u odlučivanju ukoliko broj glasova sa strane za ili protiv, kada glasaju ministri o tome, bude jednak. To znači to. Možda to niste hteli, ali to ste napisali. Čitam vam šta ste napisali i čitam vam šta su posledice onoga što je napisano. To je ono što ćete imati u vašoj praksi.
Moj predlog bi vam bio sledeći. Ne treba istrajavati u glupostima zbog sujete jer to onda glupost čini glupošću na kvadrat, nego bilo bi mnogo pametnije da usvojite amandmane mojih kolega koji su tražili da se ovi članovi zakona brišu, ili ako vam je to preteško, pošto se moj amandman ne sastoji u tome da se član ovaj briše, nego ga amandmanom menjam i svodim ga na onaj treći stav člana 13. dosadašnjeg, prihvatajući da ga izmestim iz dosadašnjeg stava 3. člana 13. u novi član 13a, ne znam zašto, prosto eto tako neka bude, da ne bi bilo da se član briše, pa nek vam to bude lakše.
Usvojite makar ovaj amandman, ako nećete da usvojite amandmane da se član briše, oslobodite se ove muke i ove hipoteke, oslobodite se potrebe da strahujete od toga kakva će biti odluka Ustavnog suda ovim povodom, premda se čak bojim da tu straha nemate, jer gospodin predsednik države Boris Tadić obezbedio je apsolutnu većinu Ustavnom sudu. Ali se ipak nadam da su ti ljudi koji rade u Ustavnom sudu, koji vrše posao sudijske dužnosti u Ustavnom sudu, da su oni ipak na neki način inokosni u svom delovanje i da će na pravilan način procenjivati ustavnost propisa u ovoj državi.
Pa ako je to iole tako, onda biste morali da imate makar malo straha od toga. Ne može sve biti na nivou političke utilitarnosti, to nije moguće, mora biti nešto u nivou političke pristojnosti, a da ne kažem na nivou zakonitosti i ustavnosti. Hvala.

Zahvaljujem. Reč ima gospodin Maraš.