Nije tačno. Gospođica Jovanović, koja sedi sa vaše desne strane, rekla je da se javlja po Poslovniku, je li tako?

To je bilo - na repliku.

Gospođice Jovanović, da biste došli pre na red rekli ste bili - po Poslovniku, možemo da uradimo uvid u stenogram. OK. Javljam se po Poslovniku.
Tražim od vas, gospođo predsednice, da se u danu za glasanje Skupština izjasni da li je ovde bilo povrede Poslovnika ili ne. Hvala.

Zahvaljujem. Gospođica Nataša se javila za repliku, prednost je imao gospodin Aligrudić, ali je rekao, bez obzira na to, dao joj je reč - ona se ljubazno zahvalila na džentlmenstvu. Taj deo sam svim propratila.
Ima reč poslanik Donka Banović.

Hvala. Morate priznati da je gospođa Đukić-Dejanović potpuno upravu. Ona je odgovorila na naše pitanje gde je gospodin Boško Ristić, zato što bi njegovo prisustvo ovde bilo jako važno, pre svega zato što Predlog zakona o izmenama i dopunama drugog zakona su ovde predložili narodni poslanici, i to njih 122. Oni su se dogovorili da ovlašćeni predstavnik, u ime svih njih, bude upravo gospodin Boško Ristić.
Znam da se dešavalo da raspravljamo o zakonima, a da tu nisu ministri, recimo, koji i predlažu te zakone i uvek se opozicija bunila, nekad se i pozicija, odnosno i vlast se bunila, zato što je jako važno da čuju argumente.
Govorim o članu 2. Predloga zakona. Ako ste primetili ili brojali tu ima oko 6 amandmana na taj član. Oni se otprilike svode na isto. Gospodin Maraš ima predlog da se taj član briše, a gospodin Aligrudić, oni su obojica pravnici, predložio je da se kroz taj tekst to vrati na rešenje koje sada postoji u postojećem zakonu. Imam jedan treći predlog, mada nisam pravnik, a znam da to pravnici možda malo bolje znaju - da se povuče kompletan Predlog zakona.
Niste mnogo menjali. Dakle, tu je svega par članova izmenjeno, ali se sve to zaista i drastično menja. Da li vi razmišljate o tome šta će se desiti ukoliko ovaj prvi potpredsednik odnosno zamenik predsednika Vlade ne bude zadovoljan ili njegova stranka i koalicija ne budu zadovoljni u jednom trenutku, pa on podnese ostavku?
Da li to znači da je, u žargonu, Vlada pala, pošto se na njega prenose sva ovlašćenja koja ima i predsednik Vlade?
Dakle, to je neka šizofrena situacija. Nadam se, radi zemlje u kojoj živim, da do toga neće doći. Ali je to takođe i jedan mehanizam i smrtni zagrljaj, da tako kažem, i način na koji može da se ucenjuje većina koja će činiti tu vladu.
Dakle, ovaj predlog zakona u stvari uvodi stvaranje jedne dvoglave ptice. Onda, kada razmislite, s obzirom da predsednik Vlade ima i zlatni glas, onda to i nije više dvoglavo neko stvorenje, nego čak i troglavo.
Da je tu gospodin Ristić možda biste se i vi sastali, pa malo i razmislili šta će se desiti ukoliko prvi potpredsednik, ili da ga sada nazovemo i zlatni potpredsednik, zaista podnese ostavku?

Zahvaljujem. Na član 3. amandmane u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici Vjerica Radeta i Jovan Palalić.
Predstavnik predlagača, na sednici Odbora za pravosuđe i upravu nije prihvatio amandman. Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se amandman odbije. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Gospodin Palalić, izvolite.

Poštovana predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, kada se pogleda sam tekst Predloga zakona o Vladi i kada se sagleda suština tih izmena koje su definisane u ovih četiri člana, jasno je da se nastoji da se ojača pozicija predsednika Vlade i da se ojača pozicija potpredsednika Vlade, ili kako se ovde definiše, zamenika predsednika Vlade na jedan neustavan način.
Ovaj član 3. vrlo je poseban, on je ovih dana izazvao najveću diskusiju. U članu 3. se interveniše u članu 26. osnovnog teksta zakona, koji kaže - da Vlada odluke donosi na sednici većinom glasova svih članova Vlade, a način rada i odlučivanja Vlade i akte koje donosi predsednik Vlade detaljnije se uređuju poslovnikom Vlade.
Predlog zakona unosi novu normu koja kaže: ''U slučaju da Vlada ima paran broj članova, odluka Vlade je doneta i ako za nju glasa najmanje polovina svih članova Vlade, pod uslovom da je za odluku glasao predsednik Vlade.''
Mi imamo jednu situaciju koja, bez obzira što su ovde izneti nekakvi primeri, nigde ne postoji. To znači da u Vladi, u najvećem i najvažnijem izvršnom organu vlasti, kada je glasao jednak broj članova Vlade za i protiv neke odluke, da je odluka doneta. Znači, situacija koja teško može da se objasni i logički, a pogotovo ne može da se objasni pravnički. Politički možda može, ali ćemo kroz diskusiju videti da li može i politički i šta, u stvari, stoji iza ovog predloga izmena i dopuna Zakona o Vladi.
Mi ulazimo u jedan period, o tome je diskutovano prethodnih dana, kada Srbija, posmatrano kroz odnos predsednika Republike i Vlade i predsednika Vlade, dolazi u situaciju u kojoj je bila pre 2000. godine, tj. prvi put posle 2000. godine, kada je predsednik Republike iz jedne stranke i kada je predsednik Vlade iz jedne stranke.
Ta situacija, poznata u periodu 90-tih godina, dovela je do toga da predsednici Vlade budu puki izvršioci politike koja se formira u kabinetu predsednika Republike, jer je ključna moć kod predsednika Republike, ne zato što on ima ovlašćenja pa na osnovu toga može da kreira politiku Vlade i donosi strateške političke odluke, nego iz jednog jednostavnog razloga, zato što je on predsednik stranke iz čijih redova je i predsednik Vlade.
Logično je da predsednik Vlade, koji ima najveću operativnu moć, sluša predsednika stranke. U takvoj situaciji predsednik i njegov kabinet su ti koji kreiraju politiku i samo prenose dalje naloge za izvršavanje pojedinim ministrima, koji ni na koji način ne utiču u kreiranju te politike.
U ovoj situaciji imamo nov momenat - da jedan koalicioni partner, u velikom broju slučajeva smo tokom 90-tih godina imali većinom dominantnu poziciju jedne političke stranke, tada SPS, tek u onoj vladi koja je formirana 98. godine partneri su se dogovarali, tj. politički lideri, jer je tako bila ustrojena vlada. Posle 2000. godine imali smo krizu i predsednika Republike, i neizbor i hiljadu problema koje smo imali. Sada smo, posle dve vlade na čijem čelu je bio Vojislav Koštunica, na čijem čelu je bio lider jedne stranke, jake vlade, sa jakim predsednikom vlade, došli u situaciju da pokušavamo ojačati poziciju jednog politički slabog predsednika vlade, koji će biti inaugurisana voljom vladajuće većine za koji dan.
Da ne govorimo o tome da član 26. nije promenjen. U njegovom stavu 1. jasno kaže da se odluke donose većinom glasova. Vlada Republike Srbije, onako kako je definisana Ustavom, pogotovo kako su razrađene te ustavne odredbe Zakonom o Vladi, nije kabinetska vlada. To nije vlada gde predsednik vlade ima mogućnosti, kao u nekim drugim državama, da samostalno imenuje ministre, da samostalno donosi odluke.
Imamo i takvih uređenja funkcionisanja vlade, gde se i ne glasa na sednicama vlade, gde bukvalno predsednik vlade dostavi odluke ministrima na izvršavanje. Ova vlada je vlada na kojoj se glasa o odlukama i kaže se: odluke se donose većinom glasova.
Nemoguće je takvog predsednika vlade, koji je i politički slab i institucionalno nije jak, jer mu Zakon o Vladi tu snagu ne daje, dati mu takvu poziciju da svojim prisustvom na sednici vlade i svojim glasanjem u slučaju jednakog broja glasova odlučuje o krupnim strateškim odlukama, oko kojih vlada može da se podeli.
Da ne govorimo da sama situacija da se vlada podelila na ovaj način oko jedne odluke, govori o ozbiljnoj krizi vlade koju ne može da reši predsednik Vlade tako što će mu se veštački dati još jedan glas. U situaciji kada vlada ne može da funkcioniše u najvećoj meri konsenzusom oko ključnih odluka, vlade nema. Takvu smo situaciju sada imali.
Predsednik ove vlade, Vojislav Koštunica, kada je preglasan na sednici vlade, pozvao je narod na izbore. Sada imamo situaciju, predloženu ovim zakonom, da ta vlada veštački i dalje opstaje, da se ovim rešenjem beži od novih izbora.
To je jedna loša situacija, koja može da proizvede duboke podele unutar vladajuće koalicije, koje mogu imati ozbiljne posledice po državu. U krupnim strateškim odlukama, u ovakvoj situaciji dominantnu poziciju će imati stranka iz čijih redova je predsednik vlade.
Naravno, postavlja se pitanje, voleo bih da čujem tu hipotetičku situaciju potencijalnih koalicionih partnera, predstavnika SPS, da li bi prihvatili da takva vlada opstane ukoliko su glasali na sednici vlade protiv jedne odluke, a da se odluka smatra donetom zato što je predsednik vlade bio je taj čijim je prisustvom u toj podeljenoj vladi, na osnovu ovako usvojenog zakona, takva odluka doneta?
Ako to nije tačno, zašto pristupamo usvajanju ovakvog zakona? Ovo su dosta ozbiljne stvari. Narodna skupština i narodni poslanici moraju da sagledaju sve aspekte jedne ovako hipotetički predviđene situacije. Da ne govorim da je ova odluka neustavna i, u krajnjoj liniji, kosi se sa članom 26. stav 1, prvim stavom člana na koji se interveniše.
Znači, treba ostaviti ovako rešenje koje je dato u članu 26. Vlada nema mogućnost da se oko jednog pitanja dogovori, moguće je da se odluka donese većinom glasova. Predsednik vlade će tada, ukoliko nema podršku vlade, odlučiti da li će da bude predsednik takve vlade ili će da pozove predsednika Republike da raspiše izbore.
Veštački održavati ovakvu poziciju stvara ozbiljnu institucionalnu krizu u Srbiji i može samo jednu stvar da znači: da se takvom jednom situacijom daje prostor za eventualne političke nagodbe, što nije nimalo dobro u situaciji kada se donose krupne odluke, a teoretski može da se desi da se takva krupna odluka predloži na vladi i da se vlada podeli, i da premijer, koji nema ni političku snagu, ni institucionalnu snagu, takvu odluku preseče.
Najjednostavnije rečeno, svaki građanin u ovoj Srbiji koji je učestvovao na bilo kakvom zboru, bilo kakvom sastanku gde se o nečemu glasalo, zna da kada se glasa za ili protiv u istom broju glasova, odluka nije doneta.
Posle toga neka idu konsultacije, neka idu razgovori, pa ako se ponovo ne može doći do odluke, neka se raspišu parlamentarni izbori.
Uvesti Srbiju u jednu ovakvu situaciju, menjajući zakon samo zbog jedne konkretne vlade, verovatno posle sledećih parlamentarnih izbora i formiranja nove vlade ovaj predlog izmena i dopuna zakona će se vratiti u normalne tokove, ovo će sve da se izbaci iz zakona, pošto ćete verovatno da usvojite ovaj predlog zakona, vratiće se u normalu, kako svuda u svetu funkcionišu vlade.
Da izađe neko ovde iz vladajuće većine i samo da kaže gde ovo u svetu ima, primer jedne vlade u svetu, da se uhvate za jedan osnov, da kažu da je ovo u Rodeziji, Madagaskaru, bilo gde - evo, ovako nešto postoji, mi smo videli da tako funkcioniše i mi smo to predložili. Ovako, ovo je jedan naš loš unikat, koji služi sada za konkretnu političku situaciju i sasvim sigurno nije na čast ni parlamentarnoj većini, a ako bude usvojeno, neće biti na čast ni Srbiji.

Za reč se javio magistar Martinović, pa zatim gospodin Šami.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što kažem nešto o amandmanu gospođe Vjerice Radete, moram još jedanput da se osvrnem na član 2. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vladi.
Naime, Ustav Republike Srbije je jasan što se tiče potpredsednika Vlade, može da ih bude jedan ili da ih ima više. Član 2. Predloga zakona – ovi što dobacuju, voleo bih da izađu za govornicu, pa da obrazlože ova genijalna rešenja sadržana u Predlogu zakona.
Ustav kaže, može da bude jedan potpredsednik ili da ih ima više. Pazite kako glasi član 2. - predsednik Vlade određuje jednog potpredsednika Vlade za prvog potpredsednika Vlade - zamenika predsednika Vlade. Kada se kaže ovako - predsednik Vlade određuje, znači on to mora da uradi.
Šta iz toga proističe? Da je suspendovan Ustav Republike Srbije, koji kaže u članu 125. da Vlada može da ima samo jednog potpredsednika, ne mora da ih ima više, može a ne mora. U Predlogu zakona se ne kaže da predsednik Vlade može da odredi, nego da određuje. Znači, mora da odredi.
Praktično, vi ste, ako usvojite ovakav Predlog zakona, suspendovali Ustav. Znači, u svim narednim situacijama Vlada će morati da ima više od jednog potpredsednika. To je još jedan razlog zbog kojeg ne treba glasati za ovaj predlog zakona, jer je on dvostruko neustavan. S jedne strane, na neustavan način uvodite instituciju, odnosno funkciju zamenika predsednika Vlade, koja Ustavom nije predviđena. S druge strane, suspendujete Ustav time što zapravo onemogućavate da Vlada može da ima samo jednog potpredsednika. Nadam se da je to jasno ovima koji su se smejali.
Što se tiče člana 3, neko ko smatra da je politički vrlo dalekovid, on je pokušao da spreči, odnosno da otkloni mogućnost da Vlada, zbog toga što se podele glasovi, ne može da donese bilo kakvu odluku. Onda taj neko, koji je vrlo dalekovid, smislio je ovakvu formulaciju: ''U slučaju da Vlada ima paran broj članova, odluka Vlade je doneta i ako za nju glasa najmanje polovina svih članova Vlade, pod uslovom da je za odluku glasao predsednik Vlade.''
Sada verovatno ova veštački skrpljena većina smatra, odlično, rešili smo sve probleme, ako i dođe do tih situacija da se podele glasovi, imamo mi svog predsednika Vlade, biće sve u redu. Šta, recimo, u slučaju da Vlada ima neparan broj članova, recimo ima 23 člana, a konkretnoj sednici Vlade prisustvuje 20 članova Vlade, dakle opet paran broj.
Na koji način će onda Vlada da prevaziđe situaciju, ako se glasovi recimo podele 10:10. Onda nema uslova iz člana 3. Predloga zakona, zato što član 3. insistira na tome da Vlada mora da ima paran broj članova. Šta ako ima neparan broj, a konkretnoj sednici prisustvuje paran broj? Na koji način ćete onda da prevaziđete eventualne nesporazume u vašoj koaliciji, koji su već sada evidentni.
Mislim da svi oni koji prate sednice Narodne skupštine, mogu već sada da vide ono što svi narodni poslanici vide, a to je da u ovoj budućoj vladi apsolutno nema bilo kakvog političkog jedinstva, jer da ga ima, zar biste se vi unapred obezbeđivali ovim veštačkim mehanizmima, da održite u životu jednu vladu koja ne može ni jednu najobičniju odluku da donese, glasovi se dele pola - pola, i onda kako da izađemo iz te pat pozicije, hajde da damo predsedniku Vlade da on ima pravo tzv. zlatnog glasa.
Šta je problem? Problem je u tome, naravno za ovo crveno-žutu koaliciju, što na njihovu veliku žalost Ustav Republike Srbije propisuje da su svi građani jednaki. Ne kaže se da je onaj ko je iz DS ima pravo dvostrukog glasa, onaj ko je iz SPS da ima pravo jedan i po glas. Svi građani imaju pravo na jedan glas.
Na svim mogućim izborima, prilikom svakog mogućeg biranja, prilikom donošenja bilo koje odluke: jedan čovek - jedna glas. Valjda je to jedno od fundamentalnih načela demokratije. Po čemu bi sada predsednik Vlade iz DS imao pravo na dva glasa? Zašto? Zato da se u životu veštački održi jedna vlada u kojoj nema političkog jedinstva.
Opet jedna neustavna odredba. Ne samo što je kratkovida, jer ako ste već hteli da prevaziđete tu situaciju da je Vlada blokirana zato što ne može da donese odluku, onda je trebalo da kažete - u slučaju da se glasovi podele, odlučujući je glas predsednika Vlade, bez obzira na to da li Vlada ima paran ili neparan broj članova.
Opet vam postavljam pitanje, šta u situaciju da Vlada ima neparan broj članova? U toj situaciji glasovi mogu da se podele pola-pola. Šta ćemo onda? Kako će onda da se donese odluka na toj sednici Vlade. Vi na to očigledno nemate odgovor.
Zaista ne znam u kojoj državi na svetu, ili da ne idemo dalje, evo gospodin Milivojević uporno pokušava da bude pametan, ali to mu ne polazi za rukom, u stvari ne znam, možda zaista ima u Rodeziji, ko zna, mada nisam pratio njihov pravni sistem, ali da ne idemo daleko, Rodezija je daleko, ima li ovakvog primera u nekoj zemlji EU? Ima li ovakvog primera, da ne idemo čak ni suviše daleko na zapad, evo, Boško Ristić je ovde pominjao, kaže, ima uporedno pravna praksa Slovenija i Hrvatska.
Sada od te dve velike zemlja jedna uopšte nije članica EU. Počinila je genocid nad srpskim narodom. Ova druga je ušla 2004. godine u EU, ali njene demokratske tradicije su prilično tanke. Kada se gospodin Boško Ristić već pozivao na tradicije Slovenije i Hrvatske, tu zaista ima nekog osnova.
U vreme Drugog svetskog rata, vlada NDH imala je predsednika vlade i potpredsednika. Po toj ustaškoj terminologiji, predsednik vlade se zvao poglavnik, a njegov glavni zamenik se zvao doglavnik. Sada vi u stvari uvodite ono što je bilo za vreme Drugog svetskog rata. Možda su to tekovine Hrvatske na koje se poziva gospodin Boško Ristić. Oni su imali poglavnika i doglavnika, a mi ćemo imati predsednika Vlade i zamenika predsednika Vlade. Da li su to te tradicije koje su tako blistave i koje su tako demokratske?
Uopšte nije slučajno što se gospodin Boško Ristić pozvao na tradicije Hrvatske, na poglavnike i doglavnike. U ovoj novoj koaliciji, šta znam šta će da kažu Nišlije, znam šta će da vam kažu Vojvođani, u čije ime je hteo danas da govori Bojan Kostreš.
Dakle, u novoj koaliciji je i Liga socijaldemokrata Vojvodine. Pre izvesnog vremena lider te partije, koja nije mogla da uđe u parlament nego na leđima DS, u Zagrebu je prisustvovala nekakvoj, tako je bar prenela hrvatska televizija, obljetnici protjerivanja Hrvata iz Srijema. Trudim se da citiram hrvatskog reportera. Na toj objetnici je naravno prisustvovao i gospodin Nenad Čanak.
Sticajem okolnosti stajao je ispod jedne parole na kojoj je pisalo - Srijem Hrvatskoj. Tako da i te kako ima osnova na šta se poziva gospodin Ristić. Dakle, u njihovoj koaliciji su i oni koji bi u stvari hteli da Srem pripadne Hrvatskoj.
Plašim se, zaista, mi smo pre nekoliko godina morali da osnivamo Ministarstvo za Kosovo i Metohiju, jer su nam okupatori hteli da otmu taj deo državne teritorije Republike Srbije. Sada u Vladu ulaze ovi koji bi hteli Srem da predaju Hrvatima.
Ne bih voleo da za nekoliko godina ili možda za nekoliko meseci dolazimo u situaciju, gospodine Milivojeviću, Kruševac je daleko od Srema, znam, vi se ne plašite, ali ne bih voleo da dođemo za nekoliko meseci u situaciju da zbog politike nove koalicije i Nenada Čanka moramo da osnivamo i ministarstvo za Srem, kao što smo morali da osnujemo Ministarstvo za Kosovo i Metohiju.
Iz ove prilično nevine i bezazlene formulacije člana 3, kao što vidite, mogu da proisteknu vrlo dalekosežni zaključci. Da rezimiram, to je verovatno i gospođa Vjerica Radeta htela da kaže, ali pošto je prisutna na sastanku tima za odbranu našeg predsednika Vojislava Šešelja, eto dobio sam zadatak da umesto nje obrazlažem njen amandman.
Dakle, ona je verovatno htela da kaže da je član 3. neustavan, da je duboko protivan osnovnim načelima demokratije i da svi oni koji se danas pozivaju na tradiciju Slovenije, a pogotovo Hrvatske, očigledno nemaju nijedan bolji argument, jer da ga imaju ne bi smeli da kažu da su Slovenija, a pogotovo Hrvatska, nekakvi primeri za ugled kad su u pitanju vlada, ustavno pravo i uopšte pravni sistem Republike Srbije.

Zahvaljujem. Reč ima prof. Zoran Šami.