TREĆE VANREDNO ZASEDANJE, 02.07.2008.

3. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

TREĆE VANREDNO ZASEDANJE

3. dan rada

02.07.2008

Sednicu je otvorila: Slavica Đukić-Dejanović

Sednica je trajala od 13:00 do 22:40

OBRAĆANJA

...
Srpska narodna partija

Jovan Palalić

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Poštovana predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, kada se pogleda sam tekst Predloga zakona o Vladi i kada se sagleda suština tih izmena koje su definisane u ovih četiri člana, jasno je da se nastoji da se ojača pozicija predsednika Vlade i da se ojača pozicija potpredsednika Vlade, ili kako se ovde definiše, zamenika predsednika Vlade na jedan neustavan način.
Ovaj član 3. vrlo je poseban, on je ovih dana izazvao najveću diskusiju. U članu 3. se interveniše u članu 26. osnovnog teksta zakona, koji kaže - da Vlada odluke donosi na sednici većinom glasova svih članova Vlade, a način rada i odlučivanja Vlade i akte koje donosi predsednik Vlade detaljnije se uređuju poslovnikom Vlade.
Predlog zakona unosi novu normu koja kaže: ''U slučaju da Vlada ima paran broj članova, odluka Vlade je doneta i ako za nju glasa najmanje polovina svih članova Vlade, pod uslovom da je za odluku glasao predsednik Vlade.''
Mi imamo jednu situaciju koja, bez obzira što su ovde izneti nekakvi primeri, nigde ne postoji. To znači da u Vladi, u najvećem i najvažnijem izvršnom organu vlasti, kada je glasao jednak broj članova Vlade za i protiv neke odluke, da je odluka doneta. Znači, situacija koja teško može da se objasni i logički, a pogotovo ne može da se objasni pravnički. Politički možda može, ali ćemo kroz diskusiju videti da li može i politički i šta, u stvari, stoji iza ovog predloga izmena i dopuna Zakona o Vladi.
Mi ulazimo u jedan period, o tome je diskutovano prethodnih dana, kada Srbija, posmatrano kroz odnos predsednika Republike i Vlade i predsednika Vlade, dolazi u situaciju u kojoj je bila pre 2000. godine, tj. prvi put posle 2000. godine, kada je predsednik Republike iz jedne stranke i kada je predsednik Vlade iz jedne stranke.
Ta situacija, poznata u periodu 90-tih godina, dovela je do toga da predsednici Vlade budu puki izvršioci politike koja se formira u kabinetu predsednika Republike, jer je ključna moć kod predsednika Republike, ne zato što on ima ovlašćenja pa na osnovu toga može da kreira politiku Vlade i donosi strateške političke odluke, nego iz jednog jednostavnog razloga, zato što je on predsednik stranke iz čijih redova je i predsednik Vlade.
Logično je da predsednik Vlade, koji ima najveću operativnu moć, sluša predsednika stranke. U takvoj situaciji predsednik i njegov kabinet su ti koji kreiraju politiku i samo prenose dalje naloge za izvršavanje pojedinim ministrima, koji ni na koji način ne utiču u kreiranju te politike.
U ovoj situaciji imamo nov momenat - da jedan koalicioni partner, u velikom broju slučajeva smo tokom 90-tih godina imali većinom dominantnu poziciju jedne političke stranke, tada SPS, tek u onoj vladi koja je formirana 98. godine partneri su se dogovarali, tj. politički lideri, jer je tako bila ustrojena vlada. Posle 2000. godine imali smo krizu i predsednika Republike, i neizbor i hiljadu problema koje smo imali. Sada smo, posle dve vlade na čijem čelu je bio Vojislav Koštunica, na čijem čelu je bio lider jedne stranke, jake vlade, sa jakim predsednikom vlade, došli u situaciju da pokušavamo ojačati poziciju jednog politički slabog predsednika vlade, koji će biti inaugurisana voljom vladajuće većine za koji dan.
Da ne govorimo o tome da član 26. nije promenjen. U njegovom stavu 1. jasno kaže da se odluke donose većinom glasova. Vlada Republike Srbije, onako kako je definisana Ustavom, pogotovo kako su razrađene te ustavne odredbe Zakonom o Vladi, nije kabinetska vlada. To nije vlada gde predsednik vlade ima mogućnosti, kao u nekim drugim državama, da samostalno imenuje ministre, da samostalno donosi odluke.
Imamo i takvih uređenja funkcionisanja vlade, gde se i ne glasa na sednicama vlade, gde bukvalno predsednik vlade dostavi odluke ministrima na izvršavanje. Ova vlada je vlada na kojoj se glasa o odlukama i kaže se: odluke se donose većinom glasova.
Nemoguće je takvog predsednika vlade, koji je i politički slab i institucionalno nije jak, jer mu Zakon o Vladi tu snagu ne daje, dati mu takvu poziciju da svojim prisustvom na sednici vlade i svojim glasanjem u slučaju jednakog broja glasova odlučuje o krupnim strateškim odlukama, oko kojih vlada može da se podeli.
Da ne govorimo da sama situacija da se vlada podelila na ovaj način oko jedne odluke, govori o ozbiljnoj krizi vlade koju ne može da reši predsednik Vlade tako što će mu se veštački dati još jedan glas. U situaciji kada vlada ne može da funkcioniše u najvećoj meri konsenzusom oko ključnih odluka, vlade nema. Takvu smo situaciju sada imali.
Predsednik ove vlade, Vojislav Koštunica, kada je preglasan na sednici vlade, pozvao je narod na izbore. Sada imamo situaciju, predloženu ovim zakonom, da ta vlada veštački i dalje opstaje, da se ovim rešenjem beži od novih izbora.
To je jedna loša situacija, koja može da proizvede duboke podele unutar vladajuće koalicije, koje mogu imati ozbiljne posledice po državu. U krupnim strateškim odlukama, u ovakvoj situaciji dominantnu poziciju će imati stranka iz čijih redova je predsednik vlade.
Naravno, postavlja se pitanje, voleo bih da čujem tu hipotetičku situaciju potencijalnih koalicionih partnera, predstavnika SPS, da li bi prihvatili da takva vlada opstane ukoliko su glasali na sednici vlade protiv jedne odluke, a da se odluka smatra donetom zato što je predsednik vlade bio je taj čijim je prisustvom u toj podeljenoj vladi, na osnovu ovako usvojenog zakona, takva odluka doneta?
Ako to nije tačno, zašto pristupamo usvajanju ovakvog zakona? Ovo su dosta ozbiljne stvari. Narodna skupština i narodni poslanici moraju da sagledaju sve aspekte jedne ovako hipotetički predviđene situacije. Da ne govorim da je ova odluka neustavna i, u krajnjoj liniji, kosi se sa članom 26. stav 1, prvim stavom člana na koji se interveniše.
Znači, treba ostaviti ovako rešenje koje je dato u članu 26. Vlada nema mogućnost da se oko jednog pitanja dogovori, moguće je da se odluka donese većinom glasova. Predsednik vlade će tada, ukoliko nema podršku vlade, odlučiti da li će da bude predsednik takve vlade ili će da pozove predsednika Republike da raspiše izbore.
Veštački održavati ovakvu poziciju stvara ozbiljnu institucionalnu krizu u Srbiji i može samo jednu stvar da znači: da se takvom jednom situacijom daje prostor za eventualne političke nagodbe, što nije nimalo dobro u situaciji kada se donose krupne odluke, a teoretski može da se desi da se takva krupna odluka predloži na vladi i da se vlada podeli, i da premijer, koji nema ni političku snagu, ni institucionalnu snagu, takvu odluku preseče.
Najjednostavnije rečeno, svaki građanin u ovoj Srbiji koji je učestvovao na bilo kakvom zboru, bilo kakvom sastanku gde se o nečemu glasalo, zna da kada se glasa za ili protiv u istom broju glasova, odluka nije doneta.
Posle toga neka idu konsultacije, neka idu razgovori, pa ako se ponovo ne može doći do odluke, neka se raspišu parlamentarni izbori.
Uvesti Srbiju u jednu ovakvu situaciju, menjajući zakon samo zbog jedne konkretne vlade, verovatno posle sledećih parlamentarnih izbora i formiranja nove vlade ovaj predlog izmena i dopuna zakona će se vratiti u normalne tokove, ovo će sve da se izbaci iz zakona, pošto ćete verovatno da usvojite ovaj predlog zakona, vratiće se u normalu, kako svuda u svetu funkcionišu vlade.
Da izađe neko ovde iz vladajuće većine i samo da kaže gde ovo u svetu ima, primer jedne vlade u svetu, da se uhvate za jedan osnov, da kažu da je ovo u Rodeziji, Madagaskaru, bilo gde - evo, ovako nešto postoji, mi smo videli da tako funkcioniše i mi smo to predložili. Ovako, ovo je jedan naš loš unikat, koji služi sada za konkretnu političku situaciju i sasvim sigurno nije na čast ni parlamentarnoj većini, a ako bude usvojeno, neće biti na čast ni Srbiji.
...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić-Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Za reč se javio magistar Martinović, pa zatim gospodin Šami.
...
Srpska napredna stranka

Aleksandar Martinović

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što kažem nešto o amandmanu gospođe Vjerice Radete, moram još jedanput da se osvrnem na član 2. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vladi.
Naime, Ustav Republike Srbije je jasan što se tiče potpredsednika Vlade, može da ih bude jedan ili da ih ima više. Član 2. Predloga zakona – ovi što dobacuju, voleo bih da izađu za govornicu, pa da obrazlože ova genijalna rešenja sadržana u Predlogu zakona.
Ustav kaže, može da bude jedan potpredsednik ili da ih ima više. Pazite kako glasi član 2. - predsednik Vlade određuje jednog potpredsednika Vlade za prvog potpredsednika Vlade - zamenika predsednika Vlade. Kada se kaže ovako - predsednik Vlade određuje, znači on to mora da uradi.
Šta iz toga proističe? Da je suspendovan Ustav Republike Srbije, koji kaže u članu 125. da Vlada može da ima samo jednog potpredsednika, ne mora da ih ima više, može a ne mora. U Predlogu zakona se ne kaže da predsednik Vlade može da odredi, nego da određuje. Znači, mora da odredi.
Praktično, vi ste, ako usvojite ovakav Predlog zakona, suspendovali Ustav. Znači, u svim narednim situacijama Vlada će morati da ima više od jednog potpredsednika. To je još jedan razlog zbog kojeg ne treba glasati za ovaj predlog zakona, jer je on dvostruko neustavan. S jedne strane, na neustavan način uvodite instituciju, odnosno funkciju zamenika predsednika Vlade, koja Ustavom nije predviđena. S druge strane, suspendujete Ustav time što zapravo onemogućavate da Vlada može da ima samo jednog potpredsednika. Nadam se da je to jasno ovima koji su se smejali.
Što se tiče člana 3, neko ko smatra da je politički vrlo dalekovid, on je pokušao da spreči, odnosno da otkloni mogućnost da Vlada, zbog toga što se podele glasovi, ne može da donese bilo kakvu odluku. Onda taj neko, koji je vrlo dalekovid, smislio je ovakvu formulaciju: ''U slučaju da Vlada ima paran broj članova, odluka Vlade je doneta i ako za nju glasa najmanje polovina svih članova Vlade, pod uslovom da je za odluku glasao predsednik Vlade.''
Sada verovatno ova veštački skrpljena većina smatra, odlično, rešili smo sve probleme, ako i dođe do tih situacija da se podele glasovi, imamo mi svog predsednika Vlade, biće sve u redu. Šta, recimo, u slučaju da Vlada ima neparan broj članova, recimo ima 23 člana, a konkretnoj sednici Vlade prisustvuje 20 članova Vlade, dakle opet paran broj.
Na koji način će onda Vlada da prevaziđe situaciju, ako se glasovi recimo podele 10:10. Onda nema uslova iz člana 3. Predloga zakona, zato što član 3. insistira na tome da Vlada mora da ima paran broj članova. Šta ako ima neparan broj, a konkretnoj sednici prisustvuje paran broj? Na koji način ćete onda da prevaziđete eventualne nesporazume u vašoj koaliciji, koji su već sada evidentni.
Mislim da svi oni koji prate sednice Narodne skupštine, mogu već sada da vide ono što svi narodni poslanici vide, a to je da u ovoj budućoj vladi apsolutno nema bilo kakvog političkog jedinstva, jer da ga ima, zar biste se vi unapred obezbeđivali ovim veštačkim mehanizmima, da održite u životu jednu vladu koja ne može ni jednu najobičniju odluku da donese, glasovi se dele pola - pola, i onda kako da izađemo iz te pat pozicije, hajde da damo predsedniku Vlade da on ima pravo tzv. zlatnog glasa.
Šta je problem? Problem je u tome, naravno za ovo crveno-žutu koaliciju, što na njihovu veliku žalost Ustav Republike Srbije propisuje da su svi građani jednaki. Ne kaže se da je onaj ko je iz DS ima pravo dvostrukog glasa, onaj ko je iz SPS da ima pravo jedan i po glas. Svi građani imaju pravo na jedan glas.
Na svim mogućim izborima, prilikom svakog mogućeg biranja, prilikom donošenja bilo koje odluke: jedan čovek - jedna glas. Valjda je to jedno od fundamentalnih načela demokratije. Po čemu bi sada predsednik Vlade iz DS imao pravo na dva glasa? Zašto? Zato da se u životu veštački održi jedna vlada u kojoj nema političkog jedinstva.
Opet jedna neustavna odredba. Ne samo što je kratkovida, jer ako ste već hteli da prevaziđete tu situaciju da je Vlada blokirana zato što ne može da donese odluku, onda je trebalo da kažete - u slučaju da se glasovi podele, odlučujući je glas predsednika Vlade, bez obzira na to da li Vlada ima paran ili neparan broj članova.
Opet vam postavljam pitanje, šta u situaciju da Vlada ima neparan broj članova? U toj situaciji glasovi mogu da se podele pola-pola. Šta ćemo onda? Kako će onda da se donese odluka na toj sednici Vlade. Vi na to očigledno nemate odgovor.
Zaista ne znam u kojoj državi na svetu, ili da ne idemo dalje, evo gospodin Milivojević uporno pokušava da bude pametan, ali to mu ne polazi za rukom, u stvari ne znam, možda zaista ima u Rodeziji, ko zna, mada nisam pratio njihov pravni sistem, ali da ne idemo daleko, Rodezija je daleko, ima li ovakvog primera u nekoj zemlji EU? Ima li ovakvog primera, da ne idemo čak ni suviše daleko na zapad, evo, Boško Ristić je ovde pominjao, kaže, ima uporedno pravna praksa Slovenija i Hrvatska.
Sada od te dve velike zemlja jedna uopšte nije članica EU. Počinila je genocid nad srpskim narodom. Ova druga je ušla 2004. godine u EU, ali njene demokratske tradicije su prilično tanke. Kada se gospodin Boško Ristić već pozivao na tradicije Slovenije i Hrvatske, tu zaista ima nekog osnova.
U vreme Drugog svetskog rata, vlada NDH imala je predsednika vlade i potpredsednika. Po toj ustaškoj terminologiji, predsednik vlade se zvao poglavnik, a njegov glavni zamenik se zvao doglavnik. Sada vi u stvari uvodite ono što je bilo za vreme Drugog svetskog rata. Možda su to tekovine Hrvatske na koje se poziva gospodin Boško Ristić. Oni su imali poglavnika i doglavnika, a mi ćemo imati predsednika Vlade i zamenika predsednika Vlade. Da li su to te tradicije koje su tako blistave i koje su tako demokratske?
Uopšte nije slučajno što se gospodin Boško Ristić pozvao na tradicije Hrvatske, na poglavnike i doglavnike. U ovoj novoj koaliciji, šta znam šta će da kažu Nišlije, znam šta će da vam kažu Vojvođani, u čije ime je hteo danas da govori Bojan Kostreš.
Dakle, u novoj koaliciji je i Liga socijaldemokrata Vojvodine. Pre izvesnog vremena lider te partije, koja nije mogla da uđe u parlament nego na leđima DS, u Zagrebu je prisustvovala nekakvoj, tako je bar prenela hrvatska televizija, obljetnici protjerivanja Hrvata iz Srijema. Trudim se da citiram hrvatskog reportera. Na toj objetnici je naravno prisustvovao i gospodin Nenad Čanak.
Sticajem okolnosti stajao je ispod jedne parole na kojoj je pisalo - Srijem Hrvatskoj. Tako da i te kako ima osnova na šta se poziva gospodin Ristić. Dakle, u njihovoj koaliciji su i oni koji bi u stvari hteli da Srem pripadne Hrvatskoj.
Plašim se, zaista, mi smo pre nekoliko godina morali da osnivamo Ministarstvo za Kosovo i Metohiju, jer su nam okupatori hteli da otmu taj deo državne teritorije Republike Srbije. Sada u Vladu ulaze ovi koji bi hteli Srem da predaju Hrvatima.
Ne bih voleo da za nekoliko godina ili možda za nekoliko meseci dolazimo u situaciju, gospodine Milivojeviću, Kruševac je daleko od Srema, znam, vi se ne plašite, ali ne bih voleo da dođemo za nekoliko meseci u situaciju da zbog politike nove koalicije i Nenada Čanka moramo da osnivamo i ministarstvo za Srem, kao što smo morali da osnujemo Ministarstvo za Kosovo i Metohiju.
Iz ove prilično nevine i bezazlene formulacije člana 3, kao što vidite, mogu da proisteknu vrlo dalekosežni zaključci. Da rezimiram, to je verovatno i gospođa Vjerica Radeta htela da kaže, ali pošto je prisutna na sastanku tima za odbranu našeg predsednika Vojislava Šešelja, eto dobio sam zadatak da umesto nje obrazlažem njen amandman.
Dakle, ona je verovatno htela da kaže da je član 3. neustavan, da je duboko protivan osnovnim načelima demokratije i da svi oni koji se danas pozivaju na tradiciju Slovenije, a pogotovo Hrvatske, očigledno nemaju nijedan bolji argument, jer da ga imaju ne bi smeli da kažu da su Slovenija, a pogotovo Hrvatska, nekakvi primeri za ugled kad su u pitanju vlada, ustavno pravo i uopšte pravni sistem Republike Srbije.
...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić-Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Zahvaljujem. Reč ima prof. Zoran Šami.

Zoran Šami

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Gospođo predsednice, dame i gospodo poslanici, pre nego što počnem priču o amandmanima koje je podneo gospodin Palalić u ime DSS-Nova Srbija, s jedne strane, i gospođa Radeta pretpostavljam u ime SRS, samo jedna napomena. Ovde smo malopre čuli da je gospodin Ristić prisustvovao značajnom delu sednice. Pošto sada gospodina Ristića nema u sali, izvodim zaključak da je ovo verovatno beznačajan deo sednice.
Što se tiče podnetog amandmana, naravno oni su podneti u istom tekstu da se član 3. izmene i dopune Zakona izbriše i moram reći da stvarno ne vidim nijedan logičan razlog da se taj amandman ne prihvati. Naime, problem, a to je zapravo problem celog zakona, on je ceo protivustavan. Neke argumente je izneo i gospodin Martinović, ali to nisu svi argumenti.
Duh našeg Ustava, najbliža, da kažem, doduše Ustav ne definiše koliko je potrebno glasova da bi se donela odluka na vladi nego implicira da se to donosi zakonom o vladi, ali na drugom mestu, kod jednog tela istog ranga ili možda i većeg ranga nego što je vlada, a to je ova skupština, vrlo decidirano kaže da se odluke donose većinom glasova svih poslanika u Skupštini; ne naravno sve, ali one najvažnije.
I ne predviđa pravo predsednika Skupštine da ima zlatni glas. Ako to ne predviđa za instituciju koja je važnija od vlade, ma šta ko mislio, ipak je ovo najvažnija institucija u državi, onda nema razloga da se to primenjuje i za situaciju vezanu za glasanje u vladi.
Međutim, ajmo opet, takva smo zemlja da nam ustavni argumenti nisu važni ili nam nisu mnogo važni, da razgovaramo i praktično politički. Ima jedna bitna razlika između Skupštine i vlade. U Skupštini se po pravilu vrši preglasavanje, zato postoji termin skupštinska većina i skupštinska manjina, a u vladi po definiciji nema preglasavanja, jer nju čini jedna koalicije koja sebe naziva skupštinskom većinom. Samo ako nema preglasavanja, takva vlada može da funkcioniše.
Tako da odredbe koje recimo postoje u Velikoj Britaniji da se odluke vlade donose konsenzusom, naravno da su takve, ne vidim nijedan razuman politički razlog da se uopšte vrši preglasavanje u vladi. Ne da ima jednak broj glasova, nego neka jedna strana ima 18, a druga pet, nije važno. Vlada u kojoj postoji pet ministara koji neće da glasaju za odluku vlade, ta vlada je de fakto pala.
To može jednom da se uradi, možda dvaput i posle toga je ta vlada pala. Posle toga zna se šta sledi, predsednik Republike ili da novi mandat nekome ko ima većinu ili ako takve većine nema raspisuje izbore, takav slučaj smo imali sada.
Prema tome, vi unapred percipirate da će vlada da se preglasava. Kako mislite da ta vlada funkcioniše ako će ona da se preglasava? Pa ne samo da će da se preglasava, nego eto ako baš bude 12-12 ili 13-13, e onda odlučuje zlatni glas. Znate, to je, neću da kažem neozbiljno, nego to je malo tužno, još nismo vladu sastavili, a mi je zapravo zakonom o vladi unapred rasturamo.
Ukratko, još kao dodatak, da se ne bih ponovo javljao, pošto naravno mislim da članove 1, 2. i 3. treba izbrisati u najkraćem, onda naravno su i članovi 4. i 5. nepotrebni i podržavam amandmane koje su podneli, čini mi se, gospodin Perić i gospodin Martinović, da se ti članovi izbrišu. U stvari, i s time ću da završim, najbolje bi bilo da izbrišemo ovaj predlog zakona. Verujte mi, on je jedna golema lakrdija. Hvala.
...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić-Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Zahvaljujem. Reč ima gospodin Paja Momčilov.

Paja Momčilov

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, poštovani građani Srbije, gospođa Vjerica Radeta spada u istaknute pravnike iz jedne palete pravnika koji se nalaze u našoj poslaničkoj grupi.
Gospodin Krasić, svi ga znate dobro, jedan je takođe vrsan pravnik, a gospodin Martinović je jedan akademski obrazovan čovek, koji stiče i jednu značajnu akademsku karijeru, a ovde potvrđuje svakodnevno svoje zaista veliko poznavanje pravne nauke.
Onda kad lekar dođe ovde da govori, je l' tako, možda je deplasirano da govori o pravnim normama i principima.
Međutim, ovaj član koji predlažemo da se briše, a koji takođe predlažu i naše kolege iz poslaničkog kluba Demokratske stranke Srbije, stvarno je toliko apsurdan da eto mora i jedan laik da uzme reč i da se sa par rečenica osvrne o svemu ovome.
Vidite, mi vodimo razgovor gluvih, nažalost. Nema gospodina Ristića, eno ga gostuje na televiziji. Čovek je jednostavno pobegao. Da li se radi o kukavičluku? Kukavičluk može da bude razlog, mislim da on nije kukavica, radi se jednostavno o tome da on nema šta da kaže i mi nažalost vodimo ovde razgovor gluvih.
Ono što hoću da kažem, molim vas, ne može nikako u 21. veku da se vraćamo u daleku prošlost, u doba aga, u doba monaha. Gospodin Krasić je ovde izrekao u jednoj rečenici suštinu problema. Ako govorimo o demokratiji, ona počiva na dva principa, da se poštuje volja većine, i kad je izbor i kad je odlučivanje u pitanju, jedan glas pripada jednom čoveku, nema zlatnog glasa.
To je razrešila Francuska revolucija 1789. godine, jeste uz pomoć giljotine, kada imamo tri maksime koje su bile – liberte, egalite, gospodo egalite, ostavimo fraternite, nije značajno za ovu raspravu – nemojte nas terati u doba kada se agama šetali opanci, a hoćete vi to čini mi se ako uđemo u NATO, ako se dozvoli NATO trupama da prolaze našom zemljom, gde ne odgovaraju našim sudovima za bilo koje učinjeno zlodelo ili krivično delo.
E sad, ima mnogo kritika na vođenje ove sednice, meni to smeta. Ne treba da budemo toliko kritični, uhodavanje je, ima vremena, ljudi će steći neku vrstu iskustva, ali kad vas pogledam, predsedništvo, i kad pogledam većinu vas iz nove familije, ličite mi na Nušićevu ožalošćenu porodicu, većina od vas. Muk, nema niko da ustane, ništa da kaže, eventualno neko onako, otme mu se, valjda neki očajan znak patnje, pa se uputi prema nama koji ovde izlazimo i govorimo.
Doduše, niste vi svi ožalošćeni, ima i veseljaka među vama u toj novoj familiji i kada otvorite štampu, novinu, vidite pijanu bratiju, koja proslavlja inauguraciju novog budućeg premijera, gospodina tog i tog.
Pošto sam jednom kolegi obećao da neću dužiti, daleko je interesantnije gledati gospodina Vojislava Šešelja u direktnom prenosu, a to je, nažalost, danas jedini čovek u Srbiji koji brani dostojanstvo srpskog naroda, koji brani interese srpske države. Nažalost, ni naš parlament, ni izvršna vlast ne čine ništa da bi mu pomogli. Gospodin Vojislav Šešelj izrugava ruglu Haški kazamat, izrugava ruglu sadašnji novi svetski poredak i u toj borbi će sigurno pobediti, na ovaj ili onaj način.
Time završavam i pozivam vas da stvarno bar odgovorite na neku od naših primedbi, da nam ukažete kako nismo u pravu, da se ponašate parlamentarno, da vodite raspravu, sukob mišljenja. Hvala.
...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić-Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Zahvaljujem. Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Predstavnik predlagača na sednici Odbora za pravosuđe i upravu nije prihvatio amandman. Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Izvolite, gospodine Periću.
...
Srpska radikalna stranka

Sreto Perić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, ako mene pitate gde je Boško Ristić, po principu analogije, on je za mene tu. Sećate se juče njegovog nemuštog obrazloženja ovog zakona - ako je Vlatko Ratković tu, predsednik Zakonodavnog odbora, onda kao i da je Boško Ristić tu.
Ovo sam se malo našalio, doduše, Vlatko Ratković je danas imao peh, svoju predsedničku ulogu i pravničko znanje pokazuje u malo većoj meri od Boška Ristića. Da se ne vraćamo sada u istoriju, kako se on ponašao prilikom donošenja Ustava i, što je za nas sveto, mi smo se potrudili da ipak dođemo do ovog Ustava u Srbiji.
Zakon o vladi ima elemente tehničke i političke, i ništa nemamo protiv tehničkih i političkih elemenata koje sadrži ovaj zakon, odnosno zbog čega se on donosi. Ima on u sebi i elemente trgovine, a vi znate da je nedozvoljena trgovina krivično delo i da se za to odgovara. Pretpostavljam da će ovo proći sa političkim kaznama, političkom sankcijom. Ni tu se mi ne bi mnogo protivili, ali ovaj zakon u suprotnosti je sa Ustavom. Kako Miloš Aligrudić, narodni poslanik, voli da kaže - kratak, glup i ne znam kakav sve ne, e da se on ne kosi sa Ustavom, ne bi toliko o njemu sigurno ni pričali.
Ko je sve ovo zakuvao? Odgovor je za mene veoma jasan: Boris ribolovac Tadić. Zbog čega ribolovac? Danas i odavno niko nije upecao zlatnu ribicu. On već u članu 3. ovog zakona pokušava da to učini. Kad su personalna rešenja u pitanju, a u vezi ovog zakona, ni tu mi, gospodo socijalisti, nemamo ništa protiv, makar da ste mogli i drugog prvog potpredsednika, zamenika predsednika vlade da izdejstvujete, za nas to nije problem, ali je problem što se u ovoj državi u sve većoj meri krši Ustav. Dok postojimo kao poslanička grupa, dok postoje građani koji ukazuju poverenje nama na izborima, mi to nećemo dozvoliti.
Zamislite koja ironija, da poslanici LDP kritikuju vas, a brane ovaj ustav. Sećate se dobro, na prvoj posebnoj sednici 30. septembra 2006. godine, kada smo izlazili iz ove sale, kada je usvojen ovaj ustav, da su nas sačekali i šta su rekli o ovom ustavu.
Vi sad želite i 29. i 30. oktobar 2006. godine u dvodnevnom referendumu, kada su građani Srbije u većini rekli da prihvataju ovaj Ustav i kada smo mi 8. novembra, takođe kao narodni poslanici, na drugoj posebnoj sednici Narodne skupštine, sa, čini mi se, 246 glasova potvrdili ovaj ustav, vi ga danas kršite i dajete ovlašćenje budućem premijeru, ma ko on bio, najjače ovlašćenje.
Ministre koji imaju manju snagu i značaj u kabinetu od zamenika predsednika ili prvog zamenika predsednika bira Narodna skupština, a prvog potpredsednika ili zamenika predsednika bira on sam. To su ovlašćenja, da je sve u skladu sa Ustavom, koja su u direktnoj suprotnosti sa Ustavom i to nije trebalo da činite.
Amandman na član 4. moram da branim iz još jednog razloga, i da je sve ustavno. Zbog čega? Zato što u članu 4. stoji - ovlašćuje se Zakonodavni odbor Narodne skupštine da utvrdi prečišćen tekst Zakona o vladi. Dakle, ponovo narodni poslanik Vlatko Ratković još jednom na iskušenje.
Mislim da je ovo danas što je činjeno suviše i za njega i za nas koji smo članovi Zakonodavnog odbora.
Još jednom bih se izvinio poreskim obveznicima zbog toga što je danas sednica bila zakazana u 12,00 časova, a počela u 18,00 časova, ali mi ćemo nadoknaditi to vreme, iako smo između 12,00 i 18,00 časova imali svoje obaveze. Kako će ovaj zakon o vladi, jer mene građani Srbije pitaju, zar svaki put treba donositi zakon o vladi kad se formira vlada, i ja im kažem - izgleda da mora tako.
Uvažena koleginica Gordana Pop-Lazić je rekla da će vrlo brzo doći do razvoda tog braka, a šta onda sa imovinom? Mene mnogo više od imovine brinu deca, a deca su građani Srbije, o kojima takođe moramo da vodimo računa.
O čemu ste vi govorili u predizbornoj kampanji? Kada su izbori bili završeni, a pre nego što ste dogovorili skupštinsku većinu, rekli ste - ne sa SRS, ne sa DSS i NS, neke ste odvraćali, oni žele da nas vrate u devedesete godine prošlog veka. A na jedan vrlo egzaktan i naučan metod ukazuje kolega Aleksandar Martinović, da ovo što vi želite da unesete u Zakon o izmenama i dopunama Zakona o Vladi prestalo je da se primenjuje i da važi krajem 18. veka, a vi to danas ponovo pokušavate da vratite.
Iznosite u obrazloženju ovog zakona jednu veliku laž. Kad se kaže - za sprovođenje ovog zakona nisu potrebna posebna sredstva. I te kako jesu potrebna, već nekoliko dana smo potrošili raspravljajući najpre o zakonu u načelu, zatim o amandmanima, pa će biti i dan za glasanje. Potrošena su već velika sredstva, a uvođenjem prvog, dodavajući onom što se bira pre prvog, tj. mandataru zlatni glas, uvećaćete kabinete.
U prošloj vladi, čiji je premijer bio Vojislav Koštunica, potpredsednik, valjda jedan jedini, imao je kabinet koji je imao više zaposlenih nego sam premijer. Kako li će tek sad biti? Mnogo će to koštati građane Srbije i mi se tome protivimo.
I sa početka priče, kad možda bude pomoć zatražio Boris ribolovac Tadić, predlažem sadašnjem predsedniku Narodne skupštine da mu ne ukaže pomoć. Pecaj ribu Ahmete Šabo.
...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić-Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik mr Aleksandar Martinović.
Predstavnik predlagača na sednici Odbora za pravosuđe i upravu nije prihvatio amandman. Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima mr Aleksandar Martinović. Izvolite.