Po amandmanu se javio za reč Momir Marković, zatim gospodin Aligrudić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, dve su vrste problema vezani za životnu sredinu sa kojima se Srbija sreće. Jedni su spoljni faktori, jer je Srbija okružena zemljama koje imaju tehnologiju koja je uvek i spremna i pogodna za akcidente.
Podsećam vas na atomsku centralu koja je pre dve godine morala da bude zaustavljena jer je iscurila radioaktivna voda. Postojala je opasnost da se to proširi i da doživimo ono što smo pre 15-20 godina doživeli kada je atomska centrala u Ukrajini eksplodirala. S druge strane, pre jedno mesec dana je zaustavljen rad elektrane ''Krško'' zbog istih problema.
Treći primer, da vas podsetim da je devedesetih godina, recimo, Tisa za 24 sata postala mrtva reka. Sve što je u njoj bilo živo, uginulo je zbog toga što su Rumuni, ne poštujući elementarne uslove, pustili u reku neke hemikalije. Tada je ministar ekologije bio iz redova SRS i znam da je celo ministarstvo danima dežuralo na obalama Tise i znam da je posle toga reka lečena, da tako kažem, poribljavana i unošeni su u nju drugi organizmi ne bi li se Tisa povratila. Nedavno je opet doživela istu sudbinu.
Svi ti otrovi iz Evrope se, zahvaljujući rekama koje prolaze, zahvaljujući pravcima vetrova, slivaju i dolaze na teritoriju i u vazduh Republike Srbije.
Drugi vid problema je i naš nemar u industriji. Da vas podsetim na to da mnoge fabrike nemaju elementarne filtere za zaštitu i vode i vazduha, da se na prste jedne ruke mogu prebrojati dani u godini kada je vazduh nad Pančevom čist, da je u Pančevu, a mnogi su gradovi slični Pančevu, neverovatan porast kancerogenih oboljenja, uglavnom respiratornog trakta i pluća.
S druge strane se ogleda i nemar građana koji ugrožavaju životnu sredinu. Gotovo na svakom ćošku su divlje deponije na koje se baca sve i svašta.
Prema tome, Ministarstvo za zaštitu životne sredine je jedno od najvažnijih ministarstava u Vladi Republike Srbije. Doduše, nije atraktivno sa finansijskog aspekta, jer sve što je sa tog aspekta atraktivno, kako reče gospođa Tabaković, moja uvažena koleginica, prigrabio je Mlađan Dinkić u one tri strane ovog predloga. Gde god miriše nešto na pare, to sigurno mora da bude u ministarstvu Mlađana Dinkića. Zato predlažem da mu prebacite i ovaj deo koji se odnosi na prostorno planiranje. Verujte da će Mlađan Dinkić umeti iz te suve drenovine da iscedi debele pare. Ne za državu, ne za građane Srbije, za sebe, ali to je već druga priča.
Smatram da je amandman narodnog poslanika mog uvaženog kolege smislen i da treba odvojiti ministarstvo za zaštitu životne sredine, ili ministarstvo ekologije, nazovite ga kako hoćete, od ministarstva prostornog planiranja jer ovako, kako ste vi predložili, ovo niti smrdi niti miriše, ni riba ni devojka, dve apsolutno nespojive stvari spakovali ste u jedno ministarstvo.
Osim, ako je to koaliciona želja nekoga koga ste videli na mestu ministra ovog ministarstva. E, onda je to druga priča, ali ste onda morali nama narodnim poslanicima da zalepite sliku tog čoveka, da bar vidimo ko je, ili da napišete ime i prezime - budući ministar toga će biti taj i taj - pa da vidimo, možda on ima neke sklonosti da spoji nespojivo, da istovremeno radi dva apsolutno različita posla, a onda bi i narodni poslanici bili mnogo informisaniji.
Smatram da je amandman narodnog poslanika nešto što će ovako rogobatan, ružan i nikakav zakon bar za delić poboljšati i da će bar u tom segmentu društvenog života uvesti nekakav red. Zato predlažem da se u Danu za glasanje glasa za ovaj amandman.

 Reč ima gospodin Miloš Aligrudić.

Dame i gospodo iz vladajuće koalicije, mi ne možemo vama da pišemo zakone. To je vaša obaveza. Vi hoćete da napravite zakon o ministarstvima, hoćete da ga upodobite vašem interesu, vašim koalicionim sporazumima. Vi to treba da činite.
Da mi imamo obavezu da vam pišemo zakone, da bismo vam napisali ovu odredbu, kao i odredbu čl. 11, 20. itd., trebalo bi da potrošimo tri ili četiri dana, da uložimo značajne napore i snagu u to, jer ono što ste vi prema nazivu ovog ministarstva hteli da izvedete, to nema nikakve veze sa onim što ste napisali.
Neko od vas je pročitao negde da u uporednoj praksi postoji spoj između ministarstva za zaštitu životne sredine i prostornog planiranja, što je tačno, zato što je moguće prostorno planiranje povezati sa zaštitom životne sredine. Osim naziva, sve drugo sa ovom intencijom nema nikakve veze.
Šta ste vi uradili? Iz odredbe koja se tiče Ministarstva za infrastrukturu bukvalno ste izbrisali jedan ceo pasus i kao takav ga preneli u Ministarstvo za zaštitu životne sredine. Zatim ste nešto drugo uradili. Iz Ministarstva za životnu sredinu ste opet brisali pojedine odredbe, pa ste ih premeštali u Ministarstvo poljoprivrede. Potpuno nekritički, ne menjajući ništa značajno u sadržaju teksta, ne pokušavajući da na suštinski način povežete prostorno planiranje sa zaštitom životne sredine.
To se povezuje na drugi način. Nemoguće je prosto iseći, kao makazama, reči koje stoje u opisu poslova jednog ministarstva, prilepiti ih na poslove drugog ministarstva i reći - tako smo povezali prostorno planiranje i životnu sredinu. To je neverovatno.
Ako ste stvarno hteli da povežete prostorno planiranje sa životnom sredinom, što je moguće (u nekim zemljama to jeste praksa), onda morate definisati prostorno planiranje kroz delokrug ministarstva u zakonu i odredbama povezati prostorno planiranje sa zaštitom životne sredine da bi se mogla tačno ustanoviti veza.
Iz ovoga kako ste vi uradili proističe da neposrednu vezu sa zaštitom životne sredine ima izdavanje građevinskih dozvola. Verujte mi da nema. Nema ni građevinski inspekcijski nadzor, nema ni urbanistički inspekcijski nadzor. Može da ima, ali ne na način kako ste napisali.
Tako da se, u stvari, objašnjenje svodi u političkom smislu na krajnje prostu stvar. Hteli ste da napravite opet nešto malo političke trgovine, pomislili ste - e, super, spojili smo prostorno planiranje i zaštitu životne sredine, što nije neuobičajeno u pozitivnoj pravnoj praksi, time ćemo zamazati oči, sjajno, leglo je kao kec na dvanaest, i onda ovi iz opozicije neće moći da se bune.
Pa, nije tačno. Ima jedan problem. Mi iz DSS i NS čitamo tekst predloga zakona koji nam date, ne čitamo samo naslove. Da smo se zadržali samo na naslovu, rekli bismo – pa, dobro, to je uobičajeno, zašto da ne? Problem je u tome što mi pročitamo i tekst pa pogledamo šta ste napisali. To što ste napisali nema nikakve veze sa onim što ste navodno hteli. To je ceo problem.
Dakle, čini mi se da je mnogo važnije bilo izbaciti nešto iz Ministarstva za infrastrukturu, premestiti u drugo ministarstvo, zavisno od toga koja će od političkih stranaka kontrolisati koje ministarstvo, nego zaista i suštinski povezati prostorno planiranje sa zaštitom životne sredine. To je ono što ste vi hteli da uradite.
Mi ne možemo da vam to pišemo, niti nam pada na pamet, ali možemo da vam predložimo nešto drugo – da makar vratite na ono kako je pisalo u dosadašnjem tekstu zakona o ministarstvima. Manje je komplikovano, manje je nakazno sa normativnog i sa suštinskog aspekta, lakše je i bolje za sve nas.
A vama predlažemo da tu vašu političku trgovinu između sebe izoperišete na neki drugi način. I, ponavljam vam, ne morate to da radite kroz predlaganje i donošenje nakaznih zakonskih normi. Hvala vam.

Reč ima gospođa Milica Vojić-Marković.

Poštovana gospođo predsednice, uvažene dame i gospodo kolege poslanici, ja se već pomalo neprijatno osećam. Danas već drugi put izlazim po istoj priči, ali prosto mislim da je jako važno da se ova tema do kraja otvori i da pokušamo da ubedimo kolege poslanike koji su podneli Predlog zakona o ministarstvima da je užasno važno da sada prelomimo na pravi način.
Mnogo mi je drago, moram da ponovim da sam ponosna ako smo promenili onaj deo, odnosno ako ste povukli amandman koji ste podneli u vezi sa ukidanjem Ministarstva za ljudska i manjinska prava i zbog toga želim da danas govorim ponovo o ovome, zato što mislim da je mnogo važno da shvatite da je prostorno planiranje deo koji prirodno pripada jednom drugom ministarstvu, a da je zaštita životne sredine jako važna za ovu zemlju i da je treba ostaviti u onom konceptu u kome je ona funkcionisala u proteklim godinama.
Zbog toga što su jako važne stvari pred nama (deseti put govorim - jako važne, zato što zaista jesu), mislim da treba da podržite ovaj amandman. Hvala.

Reč ima gospodin Tomislav Nikolić.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada ste onako grubo izbacili Ministarstvo za ljudska prava i prava manjina i pripojili ga Ministarstvu pravde, nosim se mišlju da vam predložim da, recimo, spojite dva ministarstva u jedno pa da ga nazovete ministarstvo za zaštitu životne sredine i ljudskih i manjinskih prava.
To bi bilo zaista lepo. Ili, recimo, ministarstvo vera i zaštite životne sredine, zato što bi čovek koji ispoveda veru trebalo da bude u zdravoj životnoj sredini, da mu se to sve obezbedi.
Da mi je neko govorio da ćete sastaviti urbanizam i građevinarstvo sa zaštitom životne sredine, prirodne resurse sa zaštitom životne sredine...
Znate, svakom ministarstvu možete da dodate zaštitu životne sredine kada ga već niste izdvojili kao posebno ministarstvo – a trebalo je – ali da strpate urbanizam i građevinarstvo u prostorno planiranje, to je nemoguće.
Prostorno planiranje može u urbanizam i građevinarstvo. Urbanizam i građevinarstvo je veoma širok pojam, koji obuhvata i prostorno planiranje. Urbanizam i građevinarstvo obuhvata svaku vrstu projekata, svaku vrstu izvođenja.
Prostorno planiranje, po definiciji, ne sadrži odmah izvođenje građevinskih radova, ne sadrži nadzor nad izvođenjem građevinskih radova, a posebno ne sadrži korišćenje prirodnih resursa, što je ovde mudro ubačeno u opis ministarstva koje će biti dodeljeno nekom od ministara.
Za nauk koalicionim partnerima: kada brojite ministarstva, gledajte koliko su kvalitetna; kada su po nazivu kvalitetna, čitajte šta im je ostavljeno da rade. Zato što je ovde očigledno da će ovo biti izuzetno jako ministarstvo.
Alal vera onome ko je sebi prigrabio ovo ministarstvo. Prigrabio je zaista mnogo toga.
Kada mandatar bude predlagao ministre, videćemo ko će to, u stvari, da brine o rudarskim i geološkim istraživanjima, o podzemnim vodama, o resursima i o jednoj gluposti koja je ovde napisana. Kaže - ovo ministarstvo imaće zadatak da obezbedi ranu najavu akcidenata.
Znate, kada bi to moglo da se najavi, onda ne bi bio akcident. Šta je akcident? To je katastrofa. Ko je taj ko će da odgovara što nije rano najavio katastrofu?
Razumem da rano najavi da se desio akcident, ali da najavljuje akcident, da postoji ministarstvo koje će u Srbiji da najavljuje akcidente, tog stručnjaka i tu opremu bih voleo da vidim. Zaista bih voleo da vidim ko će da preuzme na sebe obavezu da nam uvek rano najavi akcident.
A to je samo zato što je neko dobio zadatak da strpa što više rečenica kojima će da sakrije glavnu suštinu ovih vaših pregovora, a vaši pregovori su znak nepoverenja među vama. Vi krpite, sastavljate, vezujete, a bog sveti zna koliko će to nas sve da košta. Ministarstvo ne može da ima naziv ministarstvo životne sredine jer to ne znači ništa. Može da bude ministarstvo za zaštitu životne sredine.
Ili, kažete ovde - održivo korišćenje resursa. Resursi se koriste dok ih ima. Nema tu održivog. Šta mislite da nekom rudniku kažete - ti ćeš da koristiš samo 60% nalazišta, a posle se zatvara rudnik, ili seljaku na njivi - ne može da ti rodi šest hiljada kilograma kukuruza nego četiri, to je održivo.
Šta je za vas održivo korišćenje resursa? Ima resursa koji će, kao nafta, za 20 godina biti potpuno iskorišćeni. Hoće li neko da se zadrži na tome da ostavi Zemljinoj kugli rezerve nafte? Neće.
Hoće li neko manje da koristi svoje resurse nego što ih ima? Nađite mi u Srbiji jedan resurs koji se ne koristi potpuno, toliko koliko smo mi spremni da ga koristimo. Posebno otkada ste sve ovo dali Kanađanima i ostalima. Zar oni brinu o tome da nam održivo koriste resurse?
Agencija za zaštitu životne sredine – to vam je, u stvari, ministarstvo za zaštitu životne sredine. Ali, vi niste poštovali tu životnu sredinu. Kad je već u prvom delu naziva ministarstva samo životna sredina, zašto nam onda u prvom delu obrazloženja ne dadoste šta se to odnosi na životnu sredinu?
Ne, vi ste odmah udarili na građevinarstvo, tzv. prostorno planiranje. I to grubo prevodite reči sa Zapada, zato što je pojam prostornog planiranja jedan deo mnogih nauka, i građevinarstva i urbanizma je to jedan deo, i prostorno planiranje nije vezano samo za građevinarstvo i urbanizam kao što ste vi ovde naumili. Vi to vrlo dobro znate. Uostalom, to se studira na geografiji, a ne na građevinarstvu i urbanizmu.
Dakle, imao bi čovek sa vama ovde da razgovara o svim ovim ministarstvima. Mi se time do sada nismo bavili, ali nikada nismo ni imali ovakve predloge zakona. Mi smatramo, kada preuzimate tu vlast, napišite zakone. Ponavljam da bi bilo dobro da ih imamo univerzalne. Menjaju se vlade, ali ostaju zakoni koji se tiču vlade i ministarstava. Bilo bi dobro da su čak i Ustavom predviđeni. Radite kako vam je volja, samo kažem da je bolje da sada razmišljate o tome šta ovo u stvari zamišljate, nego da se posle lupate po čelu i da kažete - šta smo mi ovo u stvari zamislili.
Niste vi u ovome učestvovali. Ovo je sarkazam - narodni poslanici nam podneli predloge zakona. Nemate vi pojma šta su oni zamislili, šta su predvideli. Nisu se o tome ni predsednici stranaka dogovarali, to su oni eksperti, mozgovi, koji će da sede po kabinetima i da pljačkaju Srbiju, a vi ćete da preuzimate političke rizike u direktnim prenosima sa sednica Narodne skupštine. I ponovo ćemo iz vladajuće većine imati ćutologe na sednicama Narodne skupštine.
Ali, ja vas molim, čitajte ove zakone. Nemojte, kao sve dosadašnje vladajuće većine, da dolazite na sednicu i da odlazite samo da biste napravili kvorum i da biste glasali. Čitajte ove zakone koje vam poturaju, ne donose nam previše dobra. Ima u vama dovoljno mudrosti, mogli ste da utičete. Ako ne možete da utičete ko će vam biti u koaliciji, mogli ste da utičete na to kako će vlada da funkcioniše.
Vlada koja u startu za sebe planira kako će da se ponaša ako bude preglasavanja, vlada koja u startu deli prirodno sročena ministarstva prema snazi koalicionih partnera, prema želji da neko nekoga ne prevari, nije vlada na dugi rok.
Makar i da smo u opoziciji svaki put, Srbiji je potrebna vlada na dugi rok. Dugi rok je mandat od četiri godine. Ja bih voleo da Srbiju vode tako dobro da oni koji je vode budu sigurni da će je voditi četiri godine. A kad ovo krene ovako, sa loših pozicija, sigurno da to ne može.
Sad mi nagađamo, po medijima, hoće li da traje godinu, dve, tri ili četiri, ali sigurno ne može da traje četiri. Loše je zamišljeno, na lošim pravilima, a videćete tek koliko će da ispliva to loše među ljudima koji se tamo okupljaju.
Zato što ova prevara, koja je izvršena posle ovih izbora, ne može da ostane bez posledica. I o ovoj prevari će građani Srbije jako dobro da razmišljaju za sledeće izbore. Ovde ima mnogo mladih ljudi. Verujte, kao čovek u zrelim godinama, ja znam da će ti izbori biti jako brzo.
Pa čak i da je kroz četiri godine, nemojte da vam se čini da je to dug period - imamo vremena. Nemate vremena, dani tako brzo prolaze da ćete, dok se okrenete dva puta, shvatiti da je pola mandata prošlo. A kada prođe pola mandata, onda vam i vanredni izbori postaju skoro redovni.

Zahvaljujem.
Reč ima gospodin Dragan Šormaz.

Dame i gospodo narodni poslanici, pozvao bih vas da svi podržimo amandman našeg kolege Lapčevića, zato što, čuli smo to i od prethodnika, ovaj član zakona, ovako kako je napisan, bukvalno pokazuje na koji način se, u stvari, dogovaralo, šta se radilo i na koji način se spremala ova poslanička većina, koja je napravljena i koja treba da izabere novu vladu. Tu se vidi kakav je odnos između partnera.
Znalo se, o tome se pisalo pre, ne znam, dva meseca, da Milutin Mrkonjić, kao kadar SPS-a, želi to resorno ministarstvo. Demokratska stranka je, opet, takva kakva je, gledala kako će da spreči jak uticaj korišćenja takvog resursa od strane Mrkonjića i SPS-a, pokušala i ona politički da profitira iz svega toga, i onda se rade nemoguće stvari (moguće, ali na nemoguć način, kao što je objasnio gospodin Aligrudić), i spaja se nespojivo bez ikakve pripreme i ne sa namerom da državi bude bolje, nego sa namerom da jedni druge spreče da politički profitiraju iz nečega što treba, u stvari, raditi za državu.
Samim tim će interes države i građana u obe te oblasti, ili čak tri-četiri oblasti o kojima govorimo, biti u drugom planu, a interes SPS-a i DS-a će biti prioritet u odnosu na interese države i građana. To se vidi na nekoliko primera u ovom zakonu, ne samo na ovom članu, ali, evo, došli smo do ovog člana i on zaista to veoma jasno pokazuje i govori.
Znači, imamo DS koja želi da jedan svoj kadar, za kojeg misli da je kvalitetan, da je medijski prodoran, da može nešto da radi, SPS želi da ga na taj način profiliše, DS želi u tome da ih spreči, želi da ih kontroliše, i onda se prave ovakve vrste, ne znam, prećutnog dogovora radi ličnog interesa, a na uštrb države i građana i onoga što će moći u suštini da se radi.
Ali, ima u svemu ovome i treće zainteresovane strane, a to su oni koji, u stvari, suštinski formiraju ovu vladu, koji su omogućili da se ona dogovori, koji su omogućili da se napravi ova skupštinska većina i da se juče tri muškarca onako grle u Atini pred kamerama.
(Momir Marković, sa mesta: Strasno!)
Ne znam da li je bilo strasno, ja sam video da se grle, to je vaš komentar.
S druge strane, u svemu tome veliki interes ima, naravno, ponavljam, i onaj ko ih je okupio, a to je Vašington, SAD, ili kapital koji je u prethodnom periodu ušao u ovu zemlju i sada gleda kako da ostvaruje što veći profit, da ne koristi one standarde koje mora da koristi recimo u svojoj matičnoj zemlji, da ovde iskorištava resurse države Srbije i truje građane Srbije, a da za to ne odgovara ili ne plaća na pravi način, kako se to radi u SAD.
Pravi primer za to je najveći izvoznik u državi Srbiji, kompanija koja se nalazi u gradu iz kojeg ja dolazim, ''Ju-Es stil'', bivši ''Sartid'', što svi znamo. Mnogo je pričano o tome na koji način je privatizovan. Samo ono zemljište pored Dunava, kod Kovinskog mosta, gde treba da se pravi jedna velika pretovarna luka, gde čak postoji i projekat Evropske unije za to, vredi mnogo više od 23.000.000 dolara za koliko je prodata cela ta fabrika, a to nije samo fabrika, već ima više fabrika, ne znam koliko ljudi to znaju, jer su tu "Beli limovi"- Šabac itd.
U svakom slučaju, ''Ju-Es stil'' je jedan od najvećih zagađivača. U našoj javnosti se stalno potencira Pančevo, ali Smederevo je u prvih deset gradova u Srbiji po zagađenosti i ''Ju-Es stil'' je u prvih pet zagađivača u državi Srbiji. Zbog toga je, uostalom, još pre nekoliko godina Smederevo bio grad koji je prvi dobio ove merne stanice i jedinice za utvrđivanje zagađenosti vazduha, prvi grad u Srbiji koji je to dobio za vreme dok je taj resor vodio ministar Aleksandar Popović, ali posle toga ništa više nije urađeno.
Prethodne dve vlade i prethodna lokalna samouprava u Smederevu vršili su veliki pritisak na ''Ju-Es stil'' da uradi sve standarde ekološke zaštite, da ne truje građane tri velika sela koja se nalaze u njegovom okruženju, a to su Vranovo, Ralja i Radinac. Zaista se radi o velikim selima, zajedno su ta sela veća od nekih opština u Srbiji. Imate situaciju da deca polaze u školu sa već obolelim plućima, to svi Smederevci znaju, a ''Ju-Es stil'' ništa ne čini da popravi tu situaciju ili čini veoma malo.
Mi smo ih naterali da potpišu neki ugovor, obavezu da do kraja 2009. godine ulože skoro pedeset miliona dolara u ta svoja postrojenja i da poprave zaštitu životne sredine, da njihova postrojenja u Smederevu budu isto onakva kakva su im u Pitsburgu i da na isti način plaćaju takse, kazne i sve ostalo što je vezano za njihovo poslovanje i za zaštitu životne sredine. Nažalost, ubeđen sam da od toga ništa neće biti jer nova vlast u Srbiji, koju sastavlja Vašington, u svakom slučaju neće moći prema vlasnicima te kompanije da se odnosi na takav način, i nažalost, Smederevci će i dalje biti trovani.
Ja to ne želim, nadam se da će ''Ju-Es stil'' biti korektan i da će uraditi nešto, ali kako vidimo svi njihovo ponašanje, njihov interes je samo veliki profit, a ne i adekvatno ulaganje u sve ono što je potrebno da bi i građani bili zaštićeni.
Mi ćemo to i te kako pratiti, vodićemo o tome računa i ovde vas svakodnevno upozoravati na takvu situaciju. Ne bude li se popravila situacija, a sa ovakvim ministarstvom sigurno neće, opet ponavljam zato što je upravo Vašington taj koji u Srbiji sastavlja vladu, plašim se da će naša deca i građani u okolini ''Ju-Es stila'' i dalje biti trovani.