Gospodo poslanici, pošto smo dobili ovaj spisak lepih želja i čuli puno primedbi kako se ovde nigde ne pominju nacionalne manjine, kako nigde nisu navedene, a svi su kukali za njima, svi su tražili njihovu podršku u izborima za predsednika, u izborima za republički parlament i evo sada kada je potrebno da se dođe do brojke od 126, kako se to lepo čini i na koji način se dolazi do te brojke od 126, i dođe se do 129. Zašto ovde nisu spomenute nacionalne manjine?
Neko je čak rekao da ovaj ekspoze ili pamflet lepih želja nije pisao budući kandidat za mandatara vlade. Onda meni je jasno da je bar bio prisutan tamo jer su izostavljene nacionalne manjine, bar što se tiče Subotice, iz tog dela mogu da govorim, ne znam šta se dešava oko Raške oblasti, koliko su dole ispunjene želje nacionalnim manjinama, ali evo za Suboticu mogu sigurno da kažem.
Jedan od uslova je bio da SVM ili Mađarska koalicija ni u kom slučaju neće pružiti podršku ovoj vladi ako ne bude gradonačelnik iz njihovih redova. I ne lezi vraže, evo dogovori su u Subotici već završeni i odjednom gradonačelnik će biti iz žutog preduzeća ili koalicije Za evropsku Suboticu.
Šta se to naglo i tako naprečac desi, šta je to toliko bitnije od gradonačelnika Subotice, pa odjednom ne treba im gradonačelnik?
Evo, pokušaću malo da osvežim pamćenje i da naslutim razloge koji su naveli Mađarsku koaliciju da pomogne ovu vladu, da se dođe do broja 126 i da se odustane od mesta gradonačelnika Subotice, koje je toliko bilo potrebno. U jednom razgovoru predsednika Borisa Tadića sa starijim Pastorom, Pastor ga pita - znate šta, šta je to vama potrebna toliko Subotica, nama je veoma bitna, a vama Subotica ništa ne znači, pa dajte nam to mesto gradonačelnika; Ajde, videćemo.
Odjednom, u ponedeljak gledam konferenciju za štampu Saveza vojvođanskih Mađara, gde predsednik Saveza vojvođanskih Mađara decidno kaže - mi smo se dogovorili, imam čvrsto obećanje od predsednika Tadića, kada se vrati iz Grčke, sjedamo i potpisujemo platformu. Iako je tvrdio da tu platformu neće potpisati, iako je nije potpisao kada je bio uslov za izbor u drugom krugu za predsednika, nego je dao jednog svog službenika da on potpiše, pa kasnije kaže puj pike to nije moj potpis, ne važi.
Stvarno ne znam kako će Socijalistička partija preći preko svega ovoga, jer se sećam jedne diskusije, gostovanja gospodina Pajtića na televiziji novosadskoj, kada je rekao da je platformu nemoguće ugraditi u naš sistem jer je protivustavna, pa kako to Boris Tadić može da potpiše nešto što je protivustavno? Kako to njihov koalicioni partner može da dozvoli? Imam informacije da se ta platforma potpisuje u sredu. Mada, i to nije isključeno, da neće žuto preduzeće prevariti Savez vojvođanskih Mađara, kad se vlada izabere da kažu opet neko će drugi potpisati, ne mora Boris Tadić, ništa nije isključeno.
Znači, to su stvari koje mene navode na nešto još dublje i duže od toga. U Subotici su na lokalnim izborima ušle tri liste i jedna manjinska Bunjevačka, ušla je Srpska lista za Suboticu, ušla je lista Za evropsku Suboticu i ušla je Mađarska koalicija u parlament i jedan Bunjevac, stranka vojvođanskih Bunjevaca Francišković.
Šta se sad dešava? Falilo nešto glasova, dogovori se postižu. Najbitnije je da su uspeli da se dogovore i da Srpska lista ne učestvuje u vlasti. To je nama Srbima veoma loš signal i evo mi apelujemo ovde u republičkom parlamentu da lokalne vlasti ne drže nas Srbe u Subotici, 36.000 Srba i još 8.600 pravoslavaca, koji se izjašnjavaju kao pravoslavci a ne kao Srbi, za svoje potkusurivanje i namirivanje oko republičke vlade, jer to je jedna vrlo ozbiljna stvar, mi nemamo nikakvo učešće u lokalnom parlamentu.
Znači, šta se dešava? Da li je to znak da mi Srbi više nemamo mesta u Subotici, da lagano možemo da se iseljavamo? Ako smo izolovani politički, ako nema učešća u političkom životu u Subotici, onda nema mogućnosti da se zapošljavamo, da ostvarujemo svoju egzistenciju itd.
Ove namjere koje je DS dogovorila sa Savezom vojvođanskih Mađara mi bi imali jako veliku želju i voleli bi da vidimo šta je ta platforma, šta sve nosi. Ne da nam daju par listova platforme i da nakon mesec dana, dva ili tri meseca, godinu dana, kažu - e, ima još nešto, mi smo mislili da je ovo nebitno pa se nešto pojavi naknadno. To je svojstveno žutom preduzeću i DS-u, ne bi nas uopšte iznenadilo.
Zato pozivam DS da svako pravljenje vlade i koalicije u Subotici bez srpske liste je izbegavanje i stavljanje na margine srpskog nacionalnog korpusa. Možda će neko iz DS-a reći - evo, biće Srbin predsednik ili gradonačelnik Subotice. Znate šta, mi znamo da ima u DS-u u Subotici par zalutalih Srba. Znate koga nam kandiduju i stavljaju za predsednika opštine Subotica, tj. za gradonačelnika? Čoveka koji je sa Kosova, Srbin.
Šta se dešava? Stavljaju ga za predsednika, a taj isti čovek je bio predsednik skupštine u prethodnom sazivu i znate šta je napravio? Kada smo imali miting u Beogradu da damo podršku za očuvanje Kosova i Metohije, on je na taj dan zakazo skupštinu opštine Subotica da bi nas koji učestvujemo u političkom životu što manji broj mogao da ode za Beograd da se organizuje autobusima i da pomognemo da bude taj miting što veličanstveniji, i što brojniji.
To onda nas sve vraća unazad u neka vremena koja nisu obećavali u predizbornoj kampanji, nešto ovde ne štima. Neka Mađarska koalicija objasni šta je to toliko dobila zauzvrat od onih silnih obećanja da neće odustati i neće ući u koaliciju, neće pomoći republičku vladu, ako ne bude gradonačelnik iz njihovih redova.

Zahvaljujem. Reč ima gospođa Milica Vojić-Marković. Za vašu poslaničku grupu ostalo je 11 minuta.

Poštovano gospođo predsednice, dame i gospodo poslanici, čuli smo ekspoze mandatara. Sve je to naravno upakovano u lepe šarene hartijice, na kojima piše Za evropsku Srbija socijalno odgovorna Vlada, kako smo to već i navikli kad nam dolazi iz kuhinje koja se kuva tu preko puta našeg parlamenta i koju vode polovina idola, ona dvojica iz idola. Oni godinama pokušavaju da političku scenu pretvore u estradu, izgleda da dobro vode Srbiju tim putem.
Kako će Vlada voditi zemlju Srbiju u budućem periodu? O tome možemo da zaključimo i iz onoga što je mandatar rekao, ali još više iz onoga što nije rekao. Kada je mandatar predstavljao Vladu, odnosno članove Vlade, predstavio je da će Vladu činiti koalicije Za evropsku Srbiju i koalicija SPS-PUPS-JS i onda je onako usput dodao da će vladu predstavljati neke stranke manjina, što je naravno bilo krajnje ružno i uvredljivo, jer nije se udostojio čak ni da kaže koje su to stranke i koji su to ljudi koji će biti u Vladi.
U pauzi sam kratko razgovarala sa nekoliko kolega iz tih "stranaka" i o tome kako se oni osećaju mislim da je i mandatar upoznat, o tome kako se oseća 18% Srbije koja ne pripada većinskom narodu verovatno će oni sami reći, a moram da podsetim mandatara, a i vladajuću većinu, da Srbija jeste multietničko društvo i 18% stanovništva nisu Srbi.
Uostalom, način na koji se vladajuća većina odnosila prema ovom ministarstvu koje je predstavljeno u protekloj nedelji kada smo govorili o Zakonu o ministarstvima, ali i o tome kada su rekli da će to ministarstvo oformiti, pa porekli amandmanom, pa ga ponovo vratili pokazuje samo u stvari koliko ti ljudi kojima su puna usta Evrope i koji govore o tome da su jedini oni koji znaju put u Evropu, zapravo ljudi koji o tome ne znaju ništa.
Mogu da kažem da su nasledili Ustav Srbije, u kome je skoro jedna trećina praktično posvećena materiji korpusa ljudskih prava i prava manjina i vrlo je važno da to samo ostvare i slede. Nedopustiva je igra trgovina i političko namirivanje koje su pokušali sa ovim ministarstvom.
Na kraju, ova vlada je pokazala jednu stvar, ona nema kapacitet niti ima nameru da uspešno ostvaruje manjinsku politiku. Neću ni da pominjem temu koja je dovoljno rečena time što nije ni pomenuta, a to je rešavanje problema diskriminacije osoba sa invaliditetom.
Ako pomenem samo životnu sredinu, koja takođe nije ovde pomenuta, moram da kažem da je način na koji je komponovano Ministarstvo za zaštitu životne sredine, zapravo pridodat mu je u onom delu kad kaže prostorno planiranje, cela građevina i urbanizam, što je ogromno područje, ali i način na koji su izabrali ministra, dakle jednog giganta iz zaštite životne sredine, pokazuje u stvari da će ovo ministarstvo biti ministarstvo koje niti će imati uticaj niti će imati budžet, niti će jednostavno moći da prati korak kojim smo krenuli. Ponovo ćemo izgubiti vreme, ponovo ćemo izgubiti korak u zaštiti životne sredine i vratićemo se na devedesete godine.
Dakle, sve što je otprilike prećutano dovoljno govori, ni prosveta ni zdravstvo, o tome će već govoriti neke moje druge kolege. Ali, kako kaže jedan naslov iz NIN-a koji mi se jako dopao - Vlada je dobila Srbiju, pa sad misli da treba i da je krčmi, rasprodaje, jer pošto je opšte vreme rasprodaja, mislim da oni to jedino ozbiljno shvataju. Hvala.

Reč ima gospođica Nataša Jovanović.

Gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, primetićete, gospodine Cvetkoviću, da nemam kod sebe ovaj vaš ekspoze. Nije mi potreban. To je jedan običan politički pamflet.
Moram da vam kažem, sa aspekta predstavnika jedne vrlo ozbiljne i najuticajnije političke stranke u Srbiji, da sam, obilazeći sa srpskim radikalima celu Srbiju u kampanji za parlamentarne i lokalne izbore, kod srpskih radikala o tome ne treba da vam pričam, ali kod predstavnika vaše stranke i vaših koalicionih partnera videla mnogo ozbiljnije programe za funkcionisanje lokalne samouprave nego što je ovaj vaš ekspoze.
Bilo je i bolje napisanih ekspozea od 5. oktobra do današnjeg dana i ono što ste vi naslovili kao prioritete Vlade, čiji ćete vi biti očigledno predsednik, apsolutno niko razuman i racionalan ne može da prihvati kao nešto što će biti ostvareno zato što ne postoje za mnogo toga realnih osnova, a s druge strane, neki potezi koje ste nam vi naveli kao prioritete Vlade Republike Srbije, koju ćete vi da predvodite, gospodine Cvetkoviću, biće veoma nepovoljni za Srbiju.
Ova republička vlada, ovaj koncept, ova vaša zalaganja se po meni i po ideologiji nas srpskih radikala potpuno uklapaju u tu planetarnu hegemoniju koju sprovodi Amerika. Da je to tačno vidi se i po tome da je ključnu ulogu u sastavljanju Vlade imao američki ambasador i mene zapanjuje činjenica da ste vi na drugoj strani ovog takozvanog ekspozea, kao prioritet vašeg budućeg rada u sektoru spoljne politike naveli, koliko me sećanje služi, a mislim da ne grešim, intenzivnu saradnju sa SAD, da poboljšate sa njima odnose, a da oni shvate kako Srbija mora da bude njihov ravnopravni partner na Balkanu.
Zaista ne razumem da li vi imate iole realnosti kod vas. Da li vi pratite dešavanja unazad 20 godina? Da li pratite ono što čitava svetska javnost govori i da li, pošto vam je tek u drugoj rečenici namera da sarađujete sa ovim našim prijateljskim zemljama Rusijom, Indijom, Kinom, latinoameričkim zemljama, zemljama afričkog sveta, Bliskog i Dalekog Istoka, da li je vama jasno da sve te zemlje u stvari ne žele da intenzifikuju na takav način tu saradnju.
Hoće normalno u konvencionom, diplomatskom smislu. Mi ne, zato što su nam oteli, odnosno pokušavaju da otrgnu našu južnu pokrajinu, ali svako razuman bi sada u ovoj situaciji i u budućoj konstelaciji snaga, da patriotski i da razumno razmišlja o svojoj otadžbini i svom narodu, potražio neki drugi pravac.
To ne bi bile SAD i ne bi bilo takvo udvoričko ponašanje prema Evropskoj uniji koja je u procesu, kako se to popularno kod njih kaže, harmonizacije, kod nas, naše zakonodavne vlasti, izvršne vlasti, toliko loših zakona prevedenih stavila pred Narodnu skupštinu Republike Srbije da bi zaista ne samo ekonomski i pravni eksperti, nego svaki građanin Srbije želeo da nikada neki od tih zakona nisu stupili na snagu.
Mene ne iznenađuje što gospodin Božidar Đelić nije pored vas. On je prilično degradiran svojom novom funkcijom. Ono mastilo u njegovom skupom penkalu, koje je bilo poslovično da se potpiše nešto što ne može brzo da stupi na snagu, možda još uvek stoji, ali to apsolutno ništa ne vredi, jer uslov svih uslova da bi vas primili, da bi vas prihvatili u zemljama u koje vi bespogovorno hrlite, iako je 19 članica tog saveza koji je nekada brojao šest, danas ima 27, pa problem sa Lisabonskim sporazumom, pa problem sa činjenicom da mnoge članice ne žele da imaju takvu degradaciju svoje privrede i da imaju takve probleme u socijalnoj sferi, dakle, uslov svih uslova je da nastavite da imate takav odnos prema srpskim herojima i da bespogovorno sarađujete sa kvazisudom, sa antisrpskim kazamatom koji se zove Hag.
Vi ste pre toga upotrebili jednu dosta, rekla bih, drsku političku floskulu u današnjem trenutku i s obzirom na činjenicu da imate za koalicionog partnera stranku koja je uvek držala do tih patriotskih vrednosti i čijeg su predsednika zlikovci ubili u Haškom tribunalu, a taj isti režim ga je oteo na najveći srpski praznik.
Vi ste u jednom delu upotrebili izlaz lažni patriotizam, niste rekli koga za to optužujete, a i kako uopšte možete da govorite o nečemu što ne osećate i ne poznajete. Mogu sada da vas gledam u oči i da vam kažem da vi iskreno nemate patriotski osećaj i pripadnost državi Srbiji. Vi možete da kažete, ja sam iz Zaječara, tamo su me učili tome, ali šta to vredi ako vas i jesu učili oni vaši prijatelji i poznanici koji se ovih dana slikaju i govore o vama kakvi ste bili u detinjstvu, mladosti, vi ste sve to, gospodine Cvetkoviću, zaboravili.
Vi ste ušli u jednu mašineriju koja znači otimačina, pljačka, ostavljanje radnika bez posla. Mi smo imali maratonske sednice Odbora za privredu i privatizaciju, gde smo raspravljali o pljačkaškoj privatizaciji kada ste vi bili direktor Agencije. Danas imamo izrazite socijalne probleme u Srbiji, koje vi nikako ne možete da rešite. Niste u stanju to da uradite jer vi niste čovek suštinskih promena.
S druge strane, vaš politički autoritet je nikakav. U političkoj teoriji i praksi vi biste trebalo da budete prvi među jednakima. Znači, mi imamo parlamentarni sistem, ovo je najviše predstavničko telo. Vi biste trebalo da budete premijer koji ima ista prava kao ministri, međutim vi to ne možete da budete jer navodno niste politička ličnost, a eventualno biste mogli da imate politički autoritet da ga crpite iz stranke kojoj pripadate.
Sve i da jeste od osnivanja član Demokratske stranke, to ne možete da imate, taj politički autoritet koji po prirodi svoje funkcije ima jedan predsednik vlade, jer vas gazi i nipodaštava ovaj tabuizirani Boris Tadić.
Zašto kažem da je to tabuizirana ličnost? Koleginica Radeta je upotrebila vrlo lepe narodne termine o njemu i ono što građani govore, ali se više izražavam onako kako bi to posmatrala i sa svog visokostručnog aspekta gospođa predsednik Slavica Đukić-Dejanović, zato što posmatram kako se ponaša predsednik Republike.
On zamišlja da je neka gotovo ličnost koja oko sebe ima sakralni oreol, ličnost nedodirljiva, kojoj niko ne sme ništa da kaže, i ono što smo videli, a za razliku od njega apsolutno i potpuno suprotno ponašanje, Tomislava Nikolića i SRS, on je pokazao da je on čovek, zamislite kakav je to paradoks, predsednik je DS, koji predvodi onu grupu u našem društvu koja unazađuje demokratiju.
Kada je jedan bivši poljski disident upotrebio izraz demokratura, mislio je na to da u državama kao što su postkomunističke zemlje, u situaciji kada neko navodno želi da promoviše demokratske principe, a sam ih krši, kao što to radi Boris Tadić, dolazimo u situaciju da mi zaista moramo sada, 18 godina posle uvođenja višestranačja, da se borimo za tu demokratsku proceduru.
Srbija ne može sa vašim kabinetom da napreduje, najpre zbog ministara iz vaše stranke i iz firme G17, i ovih iz SPO. Kada sam ih već pomenula, moram da vam kažem, gospođo Đukić-Dejanović, da je jedan od potpredsednika te strančice rekao da je on u svojoj svesti, baš kao i Vuk Drašković, rehabilitovao SPS, zato što vi, Ivica Dačić, Žarko Obradović i Milutin Mrkonjić, niste bili nosači kovčega. A da ste nosili kovčeg ubijenog predsednika Slobodana Miloševića, e onda oni ne bi mogli da sede sa vama u vladi i to bi im jako zasmetalo.
Tek da se zna o kakvim ljudima je reč. Oni nikada nisu imali ni moralni, ni politički autoritet i kredibilitet. Ako mislite, gospodine Cvetkoviću, da na ovakav način i sa ovakvim izborom ministara možete da vodite Srbiju napred, vi ste se grdno prevarili. Zato što mi pod vašom vlašću i ovog vašeg okruženja većina njih imamo gorko iskustvo.
Naši poljoprivrednici, ljudi na selu teško žive, imamo milion nezaposlenih. Ovde sedi čovek koji je predvodnik zdravstvene mafije u svakom smislu, pa bih sada očekivala i od budućeg resornog ministra da krene u obračun, recimo, sa farmaceutskom mafijom, a od vas bih mogla da očekujem, jer od njega više ne očekujem ništa, čovek koji je po peti put za redom ministar ne zaslužuje da mu se čovek sa poštovanjem ni obraća, a ostavio je takav haos u svojoj oblasti, ali gospodine Cvetkoviću, mnogi mladi bračni parovi u Srbiji očekuju da date jasan odgovor na ono što je vičući, galameći na predizbornim mitinzima obećavao Boris Tadić.
Tomislav Nikolić i svaki srpski radikal je govorio o tome, ali mirnim glasom, sa jasnom porukom. Mladi bračni parovi u Srbiji danas, koji ne mogu da imaju decu i koji čekaju na veštačku oplodnju, nemaju u vašem ekspozeu vaše obećanje da će država to besplatno da im omogući.
Mogli ste to, gospodine Cvetkoviću, na ovo što su naškrabali Tadić, Krstić i Šaper jutros da dopišete, bar ako ni zbog čega drugog, zbog onog priloga sinoć na državnoj televiziji o uspesima profesora Stojkovića u Leskovcu i o činjenici da je samo kroz tu bolnicu za nekoliko meseci prošlo 450 mladih bračnih parova, da nekoliko hiljada njih to čeka i da nemaju 3.500 evra. Mogli ste još mnogo toga, ali jednostavno, bez obzira na to što neki pokušavaju da glorifikuju vaše stručne kvalitete, vi niste čovek za temeljne i suštinske promene u državi, da bi svim građanima koji su danas izuzetno ugroženi bilo bolje.
Vi to ne možete da budete, i ako ste mislili da ćete rečenicom u kojoj kažete da podjednako tretirate zločince pred tim kvazisudom, gospodine Cvetkoviću, onda u najmanju ruku očekujem od vas večeras ili ovde ili kada budete izašli, najoštrije osudite konačno oslobađajuću presudu zlikovcu Naseru Oriću. To što su ranije uradili sa šiptarskim teroristom Ramušem Haradinajem.
Očekujem od vas, ako ste odgovoran čovek, ako mislite da vi tako možete da naređujete Haškom tribunalu, da večeras date svečanu izjavu da ćete, s obzirom da se sve to desilo, kao čovek demokrata da zastupate stav da je profesor doktor Vojislav Šešelj od strane mafijaškog režima odveden na pravdi boga u haški kazamat i da ćete upotrebiti sva demokratska sredstva, kao čovek i kao pojedinac, da glasno kažete da on treba da bude odmah oslobođen jer je očigledno da ništa neće ostati ni od Haškog tribunala posle dosadašnjeg toka suđenja i onoga što on tamo radi za Srbiju i srpski narod.
Dakle, budućnost Srbije je u jednom delu na ovoj strani do reda gde sede srpski radikali, ljudi koji će uvek časno, odgovorno i pošteno da izađu pred birače. I to što vi mislite da onih preko dva miliona na predsedničkim izborima, ovakav uspeh koji smo ostvarili na parlamentarnim izborima sami protiv svih, sada možete da minimizujete matematičkom većinom, koja je i logična i parlamentarno opravdana, budite sigurni da nećete uspeti.
Ne želim vam pun mandat, apsolutno sam uverena da ćemo vas srušiti za kratko vreme, jer to od nas traže građani Srbije. Oni teško žive i ne mogu više da podnesu da imamo tajkunsku i vladu koja je vaninstitucionalno napravljena, suprotno volji građana na izborima.

Reč ima gospođa Donka Banović.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, želim da se osvrnem na deo ekspozea kandidata za predsednika vlade gospodina Mirka Cvetkovića koji se tiče spoljne politike. Hoću da ukažem i na neka otvorena državna pitanja koja nisu ni spomenuta.
Vi nama niste rekli ništa, pa ću ja vama da objasnim u ime Demokratske stranke Srbije i Nove Srbije kako se vodi jedna odgovorna spoljna politika. Sama spoljna politika države ne sme biti partijska, a svedoci smo da je u poslednje vreme bilo pokušaja da ona bude svedena upravo na to.
Vlada Republike Srbije ne sme biti puki izvršilac spoljne politike koju utvrđuje kabinet Borisa Tadića. Tokom poslednje decenije prošlog veka smo videli da kombinacija slabe vlade, u kojoj nema autentične ideje, i dominantnog predsednika Republike nije donela dobrobit državi, naprotiv.
S obzirom da se Srbija nalazi u teškom međunarodnom položaju zbog pitanja Kosova i Metohije, država mora imati jasnu spoljnu politiku. Njen temelj mora biti što širi dogovor svih političkih činilaca. Nedavno smo imali prilike da vidimo da je moguće napraviti određene pomake i osnažiti naš međunarodni položaj ukoliko je naša politika jedinstvena, a i da je moguće oslabiti naš položaj ukoliko se spoljna politika koristi u partijske, predizborne i marketinške svrhe.
Dakle, spoljna politika o ključnim državnim pitanjima, posebno pitanju Kosova i Metohije, mora biti usaglašavana u Narodnoj skupštini, kako bismo u ovoj oblasti izbegli autokratiju i jednostrana mišljenja. Borba za Kosovo i Metohiju u okviru UN podrazumeva dalju saradnju sa državama koje se zalažu za poštovanje Rezolucije 1244.
Moramo se boriti protiv rekonfiguracije misije Ujedinjenih nacija u smislu bilo kakvog institucionalnog uvođenja misije Euleks, jer je njen krajnji cilj sprovođenje Ahtisarijevog plana. Dakle, država ni pod kakvim uslovima ne sme da prihvati misiju Euleks
Moramo nastaviti napore za oživljavanje dijaloga o statusu Kosova i Metohije, koliko god to u ovom trenutku izgledalo teško. Moramo se kao država boriti da se kroz sistem Ujedinjenih nacija prihvate rezultati izbora koje je Srbija sprovela na Kosovu i Metohiji 11. maja, kao i nedavno konstituisana srpska skupština na Kosovu i Metohiji.
U ovom trenutku ne treba vraćati naše ambasadore koji su povučeni iz zemalja koje su priznale lažnu državu Kosovo. Ukoliko bi se suspendovao deo Akcionog plana i naši ambasadori vratili u zemlje iz kojih su povučeni, to bi bio signal i drugima da zapravo neće biti nikakvih posledica ukoliko priznaju nezavisnost Kosova i Metohije.
Srbija mora da pokrene spor pred međunarodnim sudom pravde protiv onih država koje su prekršile međunarodno pravo. To ni na koji način ne ugrožava ekonomske i druge interese koje naša zemlja ima u saradnji sa privrednicima iz tih zemalja, jer naš pravni sistem mora garantovati potpunu pravnu i svaku drugu sigurnost svima.
Ne smemo biti pasivni, već se moramo boriti da više ni jedna zemlja ne prizna lažnu državu Kosovo. Uopšte naš nastup u međunarodnim forumima i organizacijama mora biti usmeren na očuvanje integriteta Srbije. Moraju se sprečiti pokušaji da se predstavnici privremenih institucija Kosova i Metohije tretiraju kao predstavnici suverene države. Dakle, prioritet mora da bude sprečavanje prijema Kosova u međunarodne organizacije i institucije.
Integracija Srbije u Evropsku uniju jeste nešto što podržavaju sve političke stranke koje danas sede u ovoj Narodnoj skupštini, ali se mora kroz otvoren dijalog razjasniti kako EU vidi pitanje Kosova i Metohije, posebno u svetlu činjenice da je 20 od 27 država priznalo nezavisnost Kosova. Dijalog ne bi predstavljao gubitak vremena jer on ne sprečava Srbiju da istovremeno ispunjava standarde. Ispunjavanje standarda mnogo više zavisi od efikasnosti svih struktura u državi.
Da vas podsetim, a posebno želim da podsetim gospođicu Jerkov, koja je Vojislava Koštunicu pre podne nazvala antievropejcem. Odavno nisam čula veću glupost u ovoj sali. Dakle, podsećam sve da je prva vlada, na čijem je čelu bio Vojislav Koštunica, dobila pozitivnu studiju o izvodljivosti, a tokom mandata iste vlade obavljen je najveći deo pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju.
Ne sme se dozvoliti da Brisel, pod regionalnom saradnjom, Srbiji nametne obavezu saradnje sa lažnom državnom Kosovo. To je isto kao da vam kažu - morate da sarađujete sami sa sobom.
Kada je u pitanju regionalna saradnja posebno je važno obratiti pažnju na razvoj specijalnih i paralelnih veza sa Republikom Srpskom, a u skladu sa Dejtonom. Moramo poštovati i Dejtonski i Ohridski sporazum, ali te sporazume moraju poštovati i drugi koji su neposredno zainteresovani.
Ova dva sporazuma, kao i Rezolucija 1244, predstavljaju kamen temeljac stabilnosti u regionu. Dakle, poštovanje granica je osnov za kvalitetnu regionalnu saradnju, jer samo ako su granice stabilne region može da napreduje.
CEFTA je veoma značajan ekonomski mehanizam kojim je moguće unaprediti regionalnu saradnju, ali Srbija mora da pruži prednost onima koji poštuju integritet Srbije, a da zadrži određenu rezervu i mere prema onima koji to ne čine.
Moramo insistirati na našim spoljnopolitičkim adutima, kao što je sporazum Trajkovski-Koštunica, potpisan 2002. godine u Skoplju, o demarkaciji granice SRJ i Makedonije. Treba upozoriti naše susede da se moraju držati preuzetih obaveza, a ne vući jednostrane poteze, sarađujući sa onima koji nemaju nadležnosti po tom pitanju.
U bezbednosnom smislu moramo insistirati na vojnoj neutralnosti Srbije, koristeći Partnerstvo za mir kao dovoljnu meru bezbednosnih integracija. Sa druge strane, ne smemo slati naše vojnike u međunarodne misije, osim ukoliko nisu pod pokroviteljstvom UN, a i tada se mora dobiti saglasnost Narodne skupštine.
Moramo insistirati da se KFOR na Kosovu i Metohiji drži isključivo svog mandata i da štiti Srbe i nealbance, a ne da bude promoter nezavisnosti.
Dakle, gospodine Cvetkoviću, pred vama su veliki izazovi, a najveći je da posle vašeg mandata Srbija ne bude manja za 15% svoje teritorije i to sve zbog članstva u Socijalističkoj internacionali. Nisam pogrešila organizaciju. Poslanički klub DSS i NS smatra da ova vlada neće doneti ništa dobro Srbiji, pa prema tome nećemo ni glasati za vaš predlog.

Ostalo je još sat i 45 minuta poslanicima SRS. Reč ima narodni poslanik Zoran Mašić.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, kao lice koje je u protekle četiri godine bilo u dva mandata predsednik Odbora za poljoprivredu i kao čovek koji je ceo svoj radni vek proveo u oblasti poljoprivrede baveći se naučnoistraživačkim radom, govoriću upravo o onome što je za oblast poljoprivredne proizvodnje, kao jedne od najznačajnijih privrednih grana u našoj državi, u današnjem ekspozeu izneo kandidat za premijera Vlade Republike Srbije.
Mislim da opskurnijeg viđenja oblasti poljoprivrede, njene perspektive i razvoja u ovoj državi u ovoj trećoj vladi kako slušam ekspoze, ni ja, ni moje kolege poslanici koji su takođe bili u ovim mandatima, pa ni građani, pre svega poljoprivrednici, znači ljudi koji se bave poljoprivrednom proizvodnjom, nisu čuli.
Gospodine Cvetkoviću, mislim da ste morali da učinite napora da u vašem ekspozeu, koji je na nekih 12 strana, bude posvećeno više nego deset redaka oblasti poljoprivredne proizvodnje. Poljoprivredna proizvodnja je ovoj državi tokom prošle godine donela devizni suficit od nekih 650 do 700 miliona dolara. Jedna je od malog broja grana koja je ostvarila suficit u poslovanju sa svetom.
Dalje, u ovoj oblasti uposlen je veliki broj građana naše zemlje koji žive od poljoprivrede, kako pre svega zemljoradnici, tako i neki drugi koji su postali novi agrobiznismeni i koji takođe žive od toga, ali upošljavaju nažalost manji broj građana naše zemlje.
Upravo zbog građana, i nadam se da prate Skupštinu, i to pre svega zemljoradnici i poljoprivredni proizvođači, jer u ovo doba su već nahranili i napojili svoju stoku, i da su možda pored televizora, pročitaću šta je novi mandatar kao viđenje razvoja poljoprivredne proizvodnje izneo u svom ekspozeu.
Kaže - poljoprivreda predstavlja značajnu privrednu granu za Srbiju i zbog toga je važno definisati adekvatnu agrarnu politiku, koja treba da da odgovor na potrebu unapređenja stanja u ovoj oblasti, kako bi se ispravno nosili sa izazovima i preprekama koje nose međunarodne integracije, pre svega obaveza Srbije prema Svetskoj trgovinskoj organizaciji (uzgred da kažem da mi nismo još član Svetske trgovinske organizacije i najverovatnije nećemo još za neko vreme biti članovi) i Evropskoj uniji.
Od izuzetnog je značaja sve potencijale usmeriti ka jačanju konkurentnosti poljoprivredne proizvodnje, uz istovremeno očuvanje prirodnih resursa. Briga za ukupni održivi razvoj ruralnog prostora mora biti imperativ današnjice i budućnosti.
Evo poštovani građani, poštovani zemljoradnici, to je sve u ekspozeu novog mandatara za sastav Republičke vlade, koji je dat na 12 strana, što je dato za oblast poljoprivrede.
Mislim da ćete se složiti sa mojom ocenom, a pogotovo ako kažem da u okviru osnovnih pravaca privrednih reformi, koje su definisane kao osnovni pravci, poslednja tačka je nešto što se odnosi na državno zemljište i stoji, između ostalog, da će se sprovesti privatizacija državnog poljoprivrednog zemljišta.
Gospodine Cvetkoviću, u postojećem Zakonu o poljoprivrednom zemljištu izričito je zabranjena prodaja državnog zemljišta i upravo mi poslanici Srpske radikalne stranke, i tada poslanici Socijalističke partije Srbije, kategorički smo bili protiv zakonskog rešenja koje je tada predložila gospođa Ivana Dulić-Marković kod donošenja tog zakona da se prodaje državno zemljište i zajedničkim amandmanima je to osporeno, i državno zemljište ne može se u ovoj državi prodavati i ono ne bi smelo da se prodaje.
Dovoljno je što je prodato dosta društvenog zemljišta, nekih zadruga poljoprivrednih kombinata, čak i strancima. Takav značajan prirodni resurs mislim da bi bilo strašno dozvoliti da se u potpunosti privatizuje i prodaje.
Mislim da je ovo što je napisano nešto što nije u saglasnosti sa političkom idejom Socijalističke partije Srbije i sa onim za šta su se oni zalagali, jer prosto ne verujem da su promenili svoje stavove.
Ono što se u ovom ekspozeu iznosi vezano za opredeljenje, jer je to glavni cilj ove vlade - pristupanje Evropskoj uniji - i mi poslanici SRS ne sporimo i apsolutno se zalažemo, s tim da svakako ne vidimo to pristupanje na ovaj i ovakav način kako to vidite vi. I ono što je istina, što pre svega naši građani i poljoprivredni proizvođači pre svega treba da znaju, to je da će se u oblasti poljoprivredne proizvodnje ostvariti značajna sredstava za finansiranje i podsticaj, pre svega iz tih pretpristupnih fondova. Međutim, istine radi, morate građanima jasno reći na koje fondove oni mogu računati, onog momenta kada stupi na snagu prateći sporazum, koji je prvi inicijalni sporazum za naše dalje pristupanje Evropskoj uniji i dobijanje statusa kandidata?
U sadašnjoj poziciji mi možemo koristiti dve komponente tih pristupnih fondova, a to je - komponenta podrške tranzicionim procesima u gradnji institucija, a to podrazumeva jačanje demokratskih institucija i vladavinu prava, reformu državne uprave, poštovanje ljudskih i manjinskih prava, jačanje civilnog društva, pomoć ekonomskom razvoju, reformi obrazovanja, donekle zaštiti životne sredine, unapređenju regionalne saradnje i ravnomernog regionalnog razvoja.
Druga komponenta je podrška uspostavljanju prekogranične saradnje. Ona se odnosi na finansiranje projekata prekogranične saradnje, institucija iz pograničnih regiona jedne zemlje sa institucijama iz pograničnih regiona susednih zemalja.
Druge tri komponente ovih pretpristupnih fondova mi za sada ne možemo koristiti, a kada ćemo ih koristiti to ni vi ne znate, a to svakako ne mogu da predvide ni sami građani. To je - podrška politici regionalnog razvoja, podrška razvoju ljudskih resursa i podrška ruralnom razvoju. U stvari iz te komponente najveći deo treba da dobije poljoprivreda i poljoprivredna proizvodnja. Kada će se to ostvariti - to je na prilično dalekom i dugom štapu. Prema tome, treba istinu reći našim građanima - šta nas čeka kao državu i kao građane.
Moram sa žaljenjem da konstatujem da ovde nema ni sadašnjeg aktuelnog ministra poljoprivrede, nema nažalost ni budućeg. Molim predsednicu Skupštine da učini napor i pozove kandidate, jer mislim da je njihova obaveza i red, kao i nas poslanika da sedimo ovde, da saslušaju, pa možda će nešto i čuti što im može biti od koristi u daljem radu u okviru svojih resora. Tako vas molim da upristojimo rad ovog parlamenta i pozovete ih da i oni aktivno ovde prisustvuju i učestvuju u raspravi.
Stanje naše poljoprivredne proizvodnje, pored svih napora koji su činjeni u ovim proteklim godinama od 2000. pa naovamo, i dalje je dosta teško. Naša poljoprivredne proizvodnja nije ozbiljnije uznapredovala, i pored toga što sam rekao da je ostvarila devizne prihode. Jer objektivno mnogo veće resurse imamo da bi ostvarili mnogo veće proizvodnje.
Tako mi danas značajno zaostajemo u okviru ratarske proizvodnje u odnosu na srednje razvijene evropske zemlje, a pogotovu u oblasti stočarske proizvodnje. Mi ni do današnjeg dana nismo ostvarili obim stočarske proizvodnje koji je ostvaren u periodu od 1955. do 2000. godine. To mora da zabrine i vladu i novog ministra poljoprivrede, jer se nama otvaraju mogućnosti pristupanjem Evropskoj uniji i već danas postoje određena odobrenja za izvoz poljoprivrednih proizvoda, pre svega mesa, goveda i mleka.
Mi već tri godine unazad ne možemo da ispunimo tu kvotu koja nam je odobrena, upravo zato što nemamo obim proizvodnje takav da možemo to da ostvarimo. Red je već jedanput da novi predsednik vlade i novi ministar poljoprivrede obećaju građanima ove države da će podići nivo proizvodnje i da će barem moći da se ostvari taj obim koji će omogućiti te kvote.
Da bi se to omogućilo svakako moraju da se obezbede veća budžetska sredstva u okviru ukupnog budžeta. Strategiju razvoja poljoprivrede ovo ministarstvo, koje je još aktuelno, pravilo je godinu dana i još je nije usvojilo, a ovde ste mogli čuti i dalje se spominje izrada strategije.
Treba da prestanemo sa strategijama, nego da se okrenemo životu i da rešavamo životne probleme, a prvi je i ključni problem - da nova vlada i novi ministar finansija, novi ministar poljoprivrede, shvate da za oblast poljoprivredne proizvodnje moraju se obezbediti veća sredstva. U Evropskoj uniji, kojoj težimo, 120 evra po građaninu odvaja se za oblast poljoprivredne proizvodnje, a kod nas je to na nivou ispod 20 evra. Gotovo je duplo više, čak i više od toga u zemljama u okruženju, znači bivšim našim zajedničkim državama u okviru SFRJ.
Ako želimo da unapredimo poljoprivrednu proizvodnju, Agrarni budžet ne može biti na visini od 4,5 procenata ukupnog budžeta, nego mora biti 10% budžeta, jer je toliko i strategijom razvoja poljoprivrede ovo sadašnje ministarstvo predvidelo da toliko budže agrarni budžet. Danas nema ni reči o tome da će se raditi na tome.
Nije ni čudo ako znamo da je gospodin Cvetković bio ministar finansija u ovoj vladi i da sam nije bio saglasan da se uveća agrarni budžet. Jer kod donošenja budžeta za ovu godinu mi poslanici SRS i sam predložio sam amandman da se uveća taj iznos za oblast poljoprivrede, ali to normalno nije prihvaćeno.
Ali ako želimo da unapredimo poljoprivrednu proizvodnju, da povećamo nivo kvaliteta i obima proizvodnje i da to izvozimo na svetsko tržište, jer je to nešto što je ostvarivo u ovoj državi, onda mi sami moramo učiniti napore da uvećamo budžetska sredstva i omogućimo podsticaje.
Da bi se ostvario veći izvoz, pored obezbeđenja proizvodnje, obima proizvodnje i kvaliteta, mi moramo doneti i nove zakonske propise. Sa žaljenjem, već ne znam koji put ovde, za ovom govornicom, iznosim da je oblast poljoprivredne proizvodnje najmanje zakonski usklađena sa zakonskim propisima EU u oblasti poljoprivredne proizvodnje.
Za ove četiri godine samo šest zakona iz oblasti poljoprivredne proizvodnje je ovaj parlament doneo. Tokom proteklih godinu dana ni jedan jedini zakon. Ako želimo da budemo konkurentni na evropskom i svetskom tržištu u oblasti poljoprivredne proizvodnje, mi moramo doneti hitno značajne i ključne zakone u oblasti poljoprivredne proizvodnje, a to su - zakon o bezbednosti hrane, zakon o poljoprivrednoj proizvodnji, zakon o dobrobiti životinja, zakon o zaštiti zdravlja bilja, zakon o stočarstvu, i da ne licitiram, barem 15-ak zakona je neophodno hitno doneti, da bi se upodobila naša poljoprivredna proizvodnja sa zakonskim propisima Evropske unije i da bi mogli biti konkurentni na tom tržištu.
Nažalost, ništa danas o tome, a da ne kažem da poljoprivredni proizvođači, ovih dana se privodi kraju ubiranje letine. Sami znamo kakvih već nezadovoljstva ima od strane poljoprivrednih proizvođača, pre svega onih koji su gajili pšenicu, da su do pre dve nedelje mogli tu pšenicu prodati za 20, 22, 23 dinara, a sada ih mnogi otkupljivači i prerađivači ucenjuju i tu pšenicu ne mogu prodati ni za 15 ili 16 dinara.
U ovoj državi mora konačno da se stabilizuje unutrašnje tržište poljoprivrednih proizvoda, ako želimo da imamo stabilnu poljoprivrednu proizvodnju i ako želimo da imamo jeftine poljoprivredne proizvode na našem tržištu.
Na kraju, dozvolite mi da kažem još par reči, kao čovek koji je 20 i neku godinu doktor nauka, o Ministarstvu nauka. Od 1990. godine do 2001. godine bio sam i direktor jedne naučnoistraživačke ustanove. Koliko znam, nikada ministar za nauku nije bilo lice koje nije bilo doktor nauka. Mi sada imamo situaciju da je za ministra za nauku kandidovan čovek koji nema doktorsku disertaciju i u svojoj biografiji nema navedeno da ima ijedan objavljen naučni ili stručni rad. Mislim da je to nešto, izvinite na grubosti, sramotno i za toga ko se kandiduje da bude ministar nauke, a i za samu vladu. Neko ko je u tom resoru mora imati reference naučnoistraživačkog radnika.
U razgovorima proteklih dana, upravo o ličnosti i liku gospodina Đelića kao potencijalnog ministra nauke, jedino što se u nekim krugovima izražava zadovoljstvo njegovim kandidovanjem za tu funkciju, to je da je vrlo dobar i vispren u obezbeđenju finansijskih sredstava i da je na tome doktorirao vrlo uspešno i bez doktorske disertacije.
Nada je ljudima koji se bave naučnoistraživačkim radom da će barem gospodin Đelić, ako nema naučne kvalifikative za ministra za tu oblast, barem obezbediti značajno veća sredstva za razvoj naučnoistraživačkog rada u našoj zemlji nego što je to bilo u proteklom periodu. Hvala na pažnji.

Imate reč po Poslovniku. Kao što znate, pozvala sam kandidate za ministre i pretpostavljam da oni prate posredstvom televizije naša izlaganja i naš rad.