Poštovanja gospođo predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Cvetkoviću, verujem da je jedino vama bilo teže tokom ekspozea od nas poslanika koji smo taj ekspoze slušali. I to ne samo zbog okolnosti u kojima postajete predsednik Vlade Republike Srbije, nego i zbog svih onih činjenica koje opisuju vas kao čoveka koji se, svojim dosadašnjim radom, u toj meri profilisao da je jako teško prepoznati vas u funkciji predsednika vlade, a zanemariti činjenicu da ste kao ministar finansija, pre svega, kao jedan od ljudi koji su nosili reforme u prvoj demokratskoj vladi, vladi Zorana Đinđića, ostavili dubok trag.

To jedno sa drugim ne ide, a kompromisi koji se prave pre svega proizilaze iz činjenice da niko nema odgovor na pitanje koja vlada bi bila bolja od ove u postojećim okolnostima. To je presudan ne alibi, nego kvalitet koji vi imate na svojoj strani u ovoj raspravi.

Kogod se pojavi na poziciji kritičara, pre nego što ospori nešto što je sporno samo po sebi i što je tako očigledno, mora reći šta je alternativa. Mi iz LDP tu alternativu u ovom trenutku ne vidimo, jer za nas nije prihvatljiva alternativa, ona koja je stajala kao pretnja i kao mogućnost sa kojom se Srbija suočila nakon 11. maja kroz opciju reizbora gospodina Koštunice i na takav način politike kontinuiteta sa prethodne dve vlade.

Ali, to nije dovoljno da bi se dobila podrška za jedan ovakav plan, jer se mi u ovoj situaciji nalazimo ne slučajno, nego pre svega zbog toga što je to posledica jednog političkog projekta koji se godinama u društvu sprovodi.

Kroz politiku kohabitacije i koalicije praktično do te mere je obesmišljena naša politička svakodnevica da danas svako ima pravo da postavi pitanje na koje niko ne dobija jasan odgovor: kako će se menjati ova zemlja ako s jedne strane nema jasno utvrđenih pravila tih unutrašnjih reformi, a s druge strane nema vizije i plana.

Sve ono što se nalazi u vašem ekspozeu, gospodine Cvetkoviću, podložno je ozbiljnoj kritici i nažalost nema argumentacije koja bi bar za nas iz LDP bila prihvatljiva.

Nije ovo prva vlada koja se bira u parlamentu Srbije, ali je ovo prva vlada koja će imati zamenika predsednika vlade, gospodina Dačića. Ovo je prva vlada koja će funkcionisati, između ostalog, i kroz uvedeni princip zlatnog glasa. Nije ovo prva vlada koja se suočava sa nesporazumima u regionu, sa unutrašnjim podelama, nije ovo prva vlada koja Srbiju želi da vodi ka EU i nije ovo prva vlada koja na tom putu mora da ispuni određene uslove i kriterijume.

Ali je ovo prva vlada koja nema snage da Hag nazove Hagom, nego saradnju sa Haškim tribunalom skriva iza principa poštovanja međunarodnog prava. Ovo je vlada koja posle svih grešaka koje se vide u prethodnoj vladi nema snage da prihvati realnost i promeni politički kurs kojim se naše društvo kreće u tom stihijskom procesu odbijanja uvažavanja realnosti kroz neprihvatanja nezavisnosti Autonomne pokrajine Kosova i Metohije na način koji je potpuno obesmišljen.

Nije ovo prva vlada koja se bori protiv kriminala i korupcije, ali je ovo vlada od koje se očekivalo više, makar u ekspozeu. Nije ovo prva vlada koja želi da jača ekonomiju, ali je ovo vlada koja mora društvu reći ono što nisu prethodne vlade imale snage da kažu.

Dakle, ako na takav način posmatramo budućnost Srbije, onda su u pravu oni koji kažu da će zapravo ovo biti vlada koja će se nalaziti na pola puta između ustavom definisane uloge i političkog prava koje proizilazi iz podrške koju je dobio predsednik Republike.

Tačno je da mi dobijamo jedan polupredsednički sistem, nešto što bi možda bilo ravno političkoj praksi kojom je uređena francuska republika. To se može kritikovati, ali to zaslužuje i neku vrstu razumevanja, čak i podrške. Dobro je da predsednik Republike preuzme odgovornost i on to na ovaj način čini.

Predsednik Republike je osoba koja treba da da odgovor na pitanje kako će Srbija ostvariti svoju evropsku budućnost ukoliko nema snage da odgovori na pitanje zašto do sada ta budućnost nije postala stvarnost. Kako će Srbija rešiti problem Kosova i Metohije kada je očigledno da Kosovo i Metohija ide svojim putem i da je danas dalje od Srbije nego što je to bio slučaj u februaru kada je Kosovo proglasilo nezavisnost?

Kako će se jačati ekonomija u tako devastiranom društvu kao što je ovo naše? Kako će se ispuniti ta socijalna uloga vlade o kojoj vi govorite kada potencirate socijalnu odgovornost, a da se pri to ponudi nešto više od milostinje koju država nudi onima koje je uništila?

Kako ćemo se boriti protiv kriminala i korupcije ako se s jedne strane jača uloga države u ekonomiji, a sa druge strane ako ne postoji ni malo spremnosti da se osvrnemo na ono što je koren kriminala u našem društvu, a to je zapravo ta država koja je stvorena tokom 90-tih godina i koja je svoju politiku jedino mogla da ostvari kriminalnim sredstvima?

Nije valjda da će se i u ovom mandatu Vlada boriti protiv stečajne, drumske, šumske, sportske, građevinske, prosvetne mafije, a da neće imati snage da se okrene na onu stranu na koju vlada mora biti okrenuta ukoliko želi da promeni to stanje u našem društvu, da nema snage da pogleda u politiku koja se ostvaruje kroz kriminal.

Pre bilo kakve analize ovog ekspozea, mi moramo dobiti odgovor na pitanje, koje je toliko puta postavljano u javnosti od 11. maja do danas. Vlada koja se pravi je vlada koja nije posvećena onom političkom načelu na kojem se danas prave vlade u svetu. To je načelo efikasnosti.

Nama ste umesto toga ponudili neko načelo etike, tezu o nacionalnom pomirenju. Vi to niste rekli, gospodine Cvetkoviću, ali će dve koalicije koje formiraju ovu vladu potpisati u toku nedelje dokument o nacionalnom pomirenju. Da li je to samo paravan za formiranje ove koalicije ili je to zaista izraz spremnosti dve politike da prevaziđu podele koje u našem društvu postoje? Ako je to tako, onda moramo dobiti odgovor od vas gospodine Cvetkoviću ili od predstavnika stranaka koje formiraju ovu vladu.

Šta oni podrazumevaju pod nacionalnim pomirenjem? Šta to u Srbiji treba pomiriti? Kako to misle da urade? Dosta toga smo u raspravi do sada rekli o povratku SPS-a na vlast. Vi ste postavili, predlažete nam gospodina Dačića, predsednika SPS, kao zamenika predsednika Vlade. Prvi put se uvodi jedna takva institucija u našem politikom životu. To je veliko pravo, ali velika obaveza. Da li je gospodin Dačić predsednik starog SPS-a ili je predsednik novog SPS-a? Ako je predsednik novog SPS koji se reformisao i promenio, šta je to bilo pogrešno u politici starog, da li možemo to da čujemo?

Ako se o tome ćuti zbog toga što je to u ovom trenutku politički korisno, moram vas podsetiti na nešto što ste sami napisali u svom ekspozeu osvrćući se na sedam i po godina reformi u Srbiji. Te reforme su neuspešne ne zbog toga što ljudi koji su ih sprovodili nisu želeli da one budu uspešne, nego zbog toga što se reforme ne mogu započeti onako kako su započete oktobra 2000. godine, okretanjem nove stranice u našem društvenom životu i zanemarivanjem svega onoga što je zapravo uništilo Srbiju i što joj danas ne dopušta da se promeni.

To nije jalovo insistiranje na nekim moralnim principima, i to nije nedostatak argumentacije, to je suštinsko političko pitanje na koje Srbija u ovom trenutku treba da dobije odgovor od svoje vlade. Šta je ono što je bilo pogrešno u našem društvu? Šta je ono što je pogrešno u našim institucijama? Šta je ono što je loše u našim svakodnevnim nastojanjima, kada je naša zemlja ovakva kakva je, nesrećna, podeljena i tragično daleko od onog standarda koji svako ko u njoj živi valjda treba da dočeka?

To je život dostojan jednog normalnog i uređenog, evropski definisanog građanina, koji iza sebe ima državu koja poštuje pravo, koji pred sobom ima zakone kojima ostvaruje svoj život i koji može da računa na vladu koja će imati snagu da mu pomogne da reši one probleme koje on sam ne može da reši, a ne vladu koja će mu svojom nesposobnošću proizvoditi probleme. Zato je jako teško govoriti o vašoj vladi.

Vi niste izašli ni s jednim konkretnim projektom. Ne znam kako će bilo ko moći da obrazloži podršku koju vam pruža. Ako tražite podršku za hapšenje Ratka Mladića, dobićete je. Ako tražite podršku za poništenje štetnog koncesionog ugovora o autoputu, dobićete je. Ako tražite podršku za revizije o energetskom sporazumu sa Ruskom federacijom, dobićete je, jer je taj sporazum napravljen na loš način. Ako tražite podršku za redefiniciju naše međunarodne spoljne pozicije, dobićete je.

Ali, ova opšta mesta koja se nalaze u vašem ekspozeu, zapravo ne nude ništa konkretno i zbog toga mi ne možemo da vam pružimo bezrezervnu podršku. Bili ste dužni da nam kažete šta se zapravo krije iza fraze o sticaju nesretnih istorijskih okolnosti koje su nas na dugo vreme isključile iz porodice evropskih naroda.

To je i suviše lagodno obrazloženje onoga što se dešavalo u Srbiji i na prostorima bivše Jugoslavije od 1990. godine, pa praktično do oktobra 2000. U nekim segmentima, taj život je nastavljen i uprkos promena koje su se desile te 2000. godine. Nisu to nesretne istorijske okolnosti, to je čitav niz pogrešnih političkih odluka koje su proizilazile iz nespretnosti i slabosti našeg društva da se menja, i kada govorimo o Kosovu, i kada govorimo o Republici Srpskoj, i kada govorimo o Crnoj Gori, i kada govorimo o Hrvatskoj, kada govorimo o našem odnosu prema našim drugim susedima.

Ne može se pozicija u kojoj se Srbija nalazi tumačiti isključivo kao izraz nesretnih istorijskih okolnosti, nego je to pre svega logičan proizvod jedne politike koja se vodila i politike o kojoj se danas ne govori ili vi to ne želite da učinite. E, o tome moramo mi da progovorimo. Da postavimo vrlo jasne okvire u kojima se može menjati naše društvo i da onda kažemo da smo spremni da zajedno sa vama podržimo sve one promene koje je moguće podržati.

Kada vas je predsednik Republike imenovao za mandatara, mi smo mu čestitali i rekli da je jako težak posao pred vama, i to je tako. Mora se razumeti taj 11. maj. Hteli to da priznamo ili ne, i tog dana je društvo pokazalo veću snagu i ozbiljnost od politike o kojoj se društvo tog dana izjasnilo.

Šta je ključna poruka vašeg ekspozea? Predsednik Vlade za koga smo glasali 2001. godine društvu je ponudio promene. Ako se društvo 2008. godine 11. maja izjašnjavalo o nečemu, onda je to društvo reklo da želi nastavak onih promena i reformi koje simbolizuju politika i Vlada Zorana Đinđića.

Tačno je da je ta vlada imala sluha i za tu istinu koju je Srbija opisala kao društvo koje je kao politički, ekonomski i moralno uništeno. Tačno je da je jedan od načina prevazilaženja takvog stanja koalicija i partnerstvo sa nekim strankama iz prošlosti, koje su u međuvremenu postale dosta bliske toj oficijelnoj i u zvaničnoj politici.

Nisu socijalisti sami po sebi bauk. Sa njima ste pisali Ustav, sa njima ste formulisali kosovsku politiku, sa njima ste sarađivali do sada u lokalnoj samoupravi i nema potrebe za izbegavanje jedne takve političke istine. Srbija ima snage da razume činjenicu ukoliko se ona na vrlo jasan način društvu obrazloži, tu činjenicu koja socijaliste čini vašim poželjnim partnerima.

Ono što ste učinili u stvaranju te vlade, kroz ustupke koje ste dali, to je vaše pravo, i Dačić kao zamenik predsednika, i Dačić kao ministar policije, i gospodin Obradović kao ministar prosvete, i gospodin Škundrić kao ministar za rudarstvo i energetiku, i gospodin Mrkonjić kao ministar infrastrukture, vi ste dobili podršku na izborima i vi preuzimate odgovornost za efikasnost te vlade.

Naša je obaveza kao partije koja vam nije a priori opozicija, nego kao partija koja želi da uradi jedan posao u Srbiji je da vam kažemo šta je ono što su problemi koje uočavamo već sada na početku. Vaša vlada nije vlada koja je sastavljena od ljudi koji prvi put ulaze u politiku. U ovoj vladi sedi potpredsednik Đelić ,koji se bavio poslovima evropskih integracija u kabinetu Koštunice.

U ovoj vladi je ministar poljoprivrede ministar ekologije iz prethodne vlade. Ministar poljoprivrede iz prethodne vlade je ministar trgovine u ovoj vladi. U ovoj vladi ste spojili ministarstvo ekologije i prostornog planiranja. To nije logično. Razdvojili ste saobraćaj, telekomunikacije i infrastrukturu. To nije logično. To vas onda sputava u poslovima koje želite da uradite, a prag strpljenja i tolerancije u našem društvu je i suviše nizak i neće biti dobro za naše društvo ukoliko vaša vlada kao jedini rezultat za dva, tri ili šest meseci društvu ponudi činjenicu da se predsednik ne zove Koštunica nego Cvetković.

To je promena koju mi na najkonkretniji način možemo da vidimo u ovom trenutku. Ona je za prve dane nakon 11. maja bila dovoljna i mi je smatramo napretkom, ali ona nije dovoljna ukoliko se govori o potrebama našeg društva. Te potrebe su vrlo jasne.

Srbija mora dobiti odgovor na onu vrstu problema koju vi zaobilazite tako što društvu šaljete onu istinu koja je društvu prihvatljiva. Svako je u Srbiji za jačanje ekonomije, za to su i radikali, i Liberalno-demokratska partija i Demokratska stranka Srbije, apsolutno svako. Svako u Srbiji je za smanjenje stope nezaposlenosti sa 18% na 11. Svako je u Srbiji za rast bruto društvenog proizvoda, ali zašto se to nije ostvarilo do danas?

Vi ste bili ministar finansija u prethodnoj vladi. Sami ste govorili o budžetskom deficitu od gotovo pola milijarde evra. Ne možemo da ignorišemo činjenicu da smo deo sveta, čak i kad to ne želimo da budemo. U trenutku kada "Simens" otpušta 18 hiljada radnika, "Amerika erlajnz" 8 hiljada, "Unikredit banka" 9 hiljada, mi ne možemo gurati glavu u pesak i podilaziti društvu na način na koji vi to činite, saopštavanjem onih ciljeva koji su za svakog prihvatljivi, ali u ovom trenutku nerealni za našu zemlju.

Ako želimo da menjamo Srbiju, moramo da afirmišemo rad, znanje, moramo afirmisati, između ostalog, i poštenje, a to su teme o kojima ništa nije rečeno u vašem ekspozeu. Srbija radi 45 minuta dnevno u proseku. Kako će takva zemlja uspeti da dođe do onog cilja koji ste definisali i postavili pred nas ovde u parlamentu tražeći da vas za tako nešto podržimo? Da, podržavamo vas u vašim evropskim nastojanjima, ali gde su ta evropska nastojanja kroz konkretne poteze i politiku koju ćete povlačiti.

Ako govorimo o spoljnoj politici, dobro je što najavljujete poboljšanje odnosa sa SAD. Bilo bi jako važno da nam kažete šta pod tim podrazumevate.

Šta zapravo znači ta rečenica u kojoj vi kažete da ćete nastojati da unapredite odnose sa SAD? Da li to znači da ćemo vratiti ambasadore? Kako će nas Amerika razumeti ako mi sa njom ne razgovaramo?

Šta znači priča u kojoj vi, opisujući stanje u kome se nalazi naše društvo, govorite kroz socijalnu odgovornost vlade o novom angažmanu i partnerstvu sa nevladinim sektorom? Da li to znači da ćete podneti zakon ovde u parlamentu, u kojem će se konačno rešiti pitanje položaja nevladinog sektora u našoj zajednici?

Vaši strateški pravci su za nas prihvatljivi, ali oni nemaju sadržaj. Opredeljenje za evropsku budućnost Srbije nikada nije bilo sporno, ali se put do te evropske Srbije činio spornim u svakom trenutku.

Da li mi u Evropu idemo na onaj način koji ste definisali kroz ovaj svoj ekspoze, kao zemlja koja odbija da prihvati činjenicu da je većina te Evrope ka kojoj idemo jasno rekla šta misli o Kosovu i Metohiji ili u tu Evropu idemo da bi kroz tu Evropu došli do Kosova i Metohije na onaj način na koji nam je to danas onemogućeno?

Da li u Evropu idemo tako što prihvatamo EULEKS, koji u ovom trenutku čuva Srbe na Kosovu i koji se stara o njima, ili idemo tako što taj EULEKS osporavamo? To je veoma važno jer bez odgovora na ta pitanja mi ne možemo da podržimo vaše nastojanje da Srbiju napravite evropskom zemljom i u perspektivi članom Evropske unije.

Ako postavimo pred sebe vašu vladu, onda ste bili dužni da nam odgovorite na pitanje da li je to vlada koja je morala da se pravi na ovakav način? Mi pretpostavljamo da jeste, ali ste vi bili dužni da Srbiji kažete da je recimo vaš koalicioni partner, SPS, doneo odluku da bude proevropska partija onog trenutka kada je dobio od vas ono što je tražio, da bi u suprotnom ostao u koaliciji sa Koštunicom. Ili ste bili dužni da kažete da vi te ustupke činite zbog toga što niko osim SPS ne može da uradi tako dobro taj posao.

I u jednom i u drugom slučaju mi bi imali neku vrstu razumevanja za to o čemu vi govorite, ali ne možemo da imamo razumevanje za ignorisanje i prelaženje preko tako očiglednih političkih propusta koji su uočljivi u vašem ekspozeu.

Srbiji je potrebno nacionalno pomirenje, ali ne ona vrsta nacionalnog pomirenja o kojoj se najčešće govori u poslednjih nekoliko dana, ne smokvin list kojim se daje neki novi smisao koaliciji koju pravite.

Srbiji je potrebna ona vrsta nacionalnog pomirenja koja će otvoriti mogućnost normalne saradnje i komunikacije sa Albancima, sa Bošnjacima, sa Hrvatima, sa Amerikancima, sa Francuzima, sa svetom koji nas okružuje.

Vi ste politički predstavnici 40% građana koji su glasali na ovim izborima. Niko na izborima 11. maja to nije tražio od vas. Od vas se tražila politička efikasnost i rešavanje nekih problema, dovođenje "Fijata" u Kragujevac, od vas se tražilo, recimo, potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.

Ali, pored ratifikacije o kojoj vi govorite, vi ste dužni da kažete kada će taj sporazum stupiti na snagu, tj. kada će biti uhapšen Ratko Mladić. A kada ga uhapsite, dužni ste da kažete Srbiji zašto se hapsi, da li zato što se tako plaća cena naše evropske budućnosti ili zbog toga što je to jedini način da se promeni ono što je pogrešno u našoj zajednici i što nas je dovelo kao zemlju na optuženičku klupu Međunarodnog suda pravde u Hagu pod optužbom za genocid.

Možemo tako nešto da zaobilazimo, ali će nas ta pitanja sačekati u nekom novom skupštinskom sazivu. Srbija će...

Vreme, 21 minut.

Da li ste duplirali raspravu?

Ne odnosi se na šefove poslaničkih grupa, odnosi se samo na raspravu. Nastavite, ali prekoračili ste jedan minut.

Do sada je bilo pravilo da se udvostručena rasprava odnosi... To ste morali da kažete.

Već smo izglasali, izjasnili smo se na šta se odnosi. Ne smeta da završite. Izvolite.

Hvala, to ste morali da napomenete na početku, onda se ne bi bavili analizom ekspozea na ovakav način.
Mislim da je jasno da će se kroz raspravu analizirati i karakter vaših ministarstava, što je činjeno u raspravi o zakonu o vladi i ministarstvima, i da će biti dosta toga rečeno o vašim političkim ciljevima.
Nama je najvažnije pitanje i očekujemo da vi na njega odgovorite: u kojim rokovima ćete izaći sa konkretnim planovima i zatražiti podršku za njih? Kada govorite o nastavku privatizacije, da li je privatizacija javnih preduzeća delimična ili potpuna, to je nama veoma važno. Kada govorite o reformi našeg društva, da li imate snage da govorite o ustavnoj reformi?
Niste pomenuli Vojvodinu nijedanput. To je problem. Uvredljiva su obrazloženja značaja mladih ljudi u našem društvu. Oni ne idu iz Srbije zbog toga što žive u tom nekom drugom mestu bolje, nego zbog toga što na nekom drugom mestu imaju šansu koju ovde još jednom gube, između ostalog i ovako površnim odnosom prema njihovim problemima.
Što se tiče borbe protiv korupcije i kriminala, mi očekujemo povlačenje države iz ekonomije, političara iz upravnih odbora. I veliki zadatak za gospodina Dačića, mi od vas očekujemo da uhapsite preostale učesnike ubistva Zorana Đinđića. Oni su pet godina posle atentata na predsednika Vlade još uvek na slobodi.
Neki od njih su uhapšeni u akciji "Sablja" pre pet godina, drugi su izbegli i od tog trenutka do danas oni su uvreda za naše društvo i veliki dokaz nesposobnosti naše policije. To je obaveza na koju vi morate da odgovorite i mi od vas to tražimo. Ako vam je potrebna podrška u tome, tražite, imaćete podršku Liberalno-demokratske partije, ali mi očekujemo od MUP da uhapsi osobe koje su odgovorne za ubistvo predsednika Vlade, koje se još uvek nalaze na slobodi.
Što se tiče sudova, gospodine Cvetkoviću, mi očekujemo reizbor sudija i kroz reizbor sudija praktično želimo da se ostvari onaj projekat koji nije bio omogućen kroz primenu Zakona o lustraciji.
Ne želimo u našem pravosuđu sudije koje su ozakonjivale Miloševićevo bezakonje. Ne želimo tužioce u v.d. stanju.
Niste pomenuli medije. Mi želimo da depolitizujemo medije. Između ostalog, želimo i da se prekine praksa zloupotreba institucija koje su uspostavljene u našem društvu, koje su suštinski politizovane i koje su paravan za potpunu partijsku kontrolu.
Tu pre svega mislimo na upravni odbor javnog servisa i na ljude koji se nalaze na čelu javnog servisa, koji se tamo nalaze kao politički komesari prethodne vlade i politike, a ne kao profesionalne osobe koje će odgovoriti potrebama našeg društva.
Da li ćemo glasati za vas ili ne? Bićemo rezervisani, jer nema bezrezervne podrške ovako uopštenim političkim idejama. Kada budete zatražili konkretnu podršku za konkretan posao, mi ćemo se o tome izjasniti, ali blanko podrška za LDP je neprihvatljiva. Ne samo zbog toga što ste napravili Vladu sa socijalistima, jer taj magnetizam prošlosti mi ga se moramo osloboditi, ali vi nemate jasnu viziju ili ako imate o njoj niste ovde govorili.
Izostanak te jasne vizije i uopštena mesta nama ne dozvoljavaju da vam pružimo onu podršku koju bi vrlo rado pružili svakoj vladi koja želi Srbiju da promeni. Jer poslovi koje mi moramo uraditi u ovom društvu su poslovi koji nadilaze bilo koju stranku i poslovi koji obavezuju ovaj parlament da u tome bude ozbiljan i odgovoran.
Partnerstvo je ono što je danas Srbiji potrebno, političko partnerstvo, ali ne partnerstvo koje će biti u funkciji politike, nego partnerstvo koje će konačno stvoriti korist za naše društvo, ne politika kohabitacije i koalicije, nego politika čistih računa. Tih računa sada nema, mi ih ne vidimo i zbog toga ne mislimo da ih plaćamo podrškom koju smo dobili kroz glasove 220.000 građana.
Bićemo ozbiljna opozicija svakom vašem nastojanju da i u budućnosti sprovodite ovakvu politiku i bićemo vam partneri u svakoj vašoj nameri da konačno približite Srbiju onom cilju o kojem ovde govorite: evropskoj budućnosti. Hvala vam.

 Za reč se javio predsednik poslaničke grupe SRS gospodin Tomislav Nikolić.

 Dame i gospodo narodni poslanici, u ovom konceptu mi vidimo šta hoće Vlada, mi samo ne vidimo kako. Ovo je manir svake vaše vlade, da ispiše lepe želje iza kojih bi odmah mogli da stanu ne samo svi poslanici, nego svi građani Republike Srbije. Napišete spisak lepih želja, šta to treba da se uradi, šta biste voleli da bude urađeno, naravno o redosledu ćemo da govorimo, o važnosti ćemo da govorimo, ali vas ne vidim u realizaciji ovog programa.
Govore svi da mandatar nema autoritet. Da, nema ga, ali Borisu Tadiću nije bio ni potreban čovek sa autoritetom. Boris Tadić misli da jedini čovek u Srbiji koji treba da ima autoritet to je Boris Tadić. Govorimo o autoritetu ministara, nemaju ga. Jedini autoritet u Srbiji je Boris Tadić.
Kada sastavi ovakvu vladu, kada je sastavi na ovaj način, onda je jasno da je jedini autoritet u celoj ovoj vladajućoj koaliciji Boris Tadić. I, naravno, ova kancer stranka G17, koja će opet svojim dugoročnim pozitivnim delovanjem za godinu, najviše dve, pojesti ovu vladu, nahraniti se dobro i krenuti da jede neku novu vladu, ukoliko je budu sastavljali EU, Amerika i ostali.
Šta može da se zameri konceptu vlade? Svako ko obezbedi 126 poslanika pravi koncept vlade. Opozicija može da upozori da nešto neće da bude dobro, da nešto nije moralno, da nešto nije na principima, da nešto ne može da prepozna iz prošlosti onih koji sada predstavljaju koncept, ali ne može da utiče na ono što će Vlada da radi, niti može danas da utiče na to da ova vlada bude formirana ili ne.
Mi smo pokušavali da utičemo da ne bude formirana, građani su na izborima pokazali da žele drugačiju vladu, jedni vladu žutih, jedni vladu srpskih radikala, ostali su se izjašnjavali ovako ili onako, ali evo, vidite, došlo je do preleta, prelaza, došlo je do sukoba ideologije i vlasti. Vlast uvek izgleda pobeđuje ideologiju i tako ćemo danas dobiti novu vlast kojoj je ideologija isključivo vlast.
Ne želim da govorim ovde o koalicionim partnerima DS, o njima ću da govorim od ponedeljka, zato što još uvek računam da je ovo jedan pokušaj koji se meni ne sviđa, a koji nije ugrozio moral svih nas u Srbiji do mere da više nećemo moći da se prepoznamo.
Da vidimo malo šta nam je to izložio gospodin Cvetković, ako ste vi ovo pisali, gospodine Cvetkoviću, liči mi na ove tamo, ovu dvorsku kamarilu Tadićevu, sve mi liči na njihov rukopis. Prepoznajem čak i njihove izraze.
Dakle, vama je opredeljenje za evropsku budućnost Srbije primarni cilj. Čovek bi mogao s tim da se složi da Srbija nije u teškoj situaciji, u kojoj pričati samo o tome da nam je opredeljenje evropska budućnost Srbije nije dovoljno, jer time osećamo da nam nešto krijete.
Pažljivim razmatranjem ovog referata može da se ustanovi šta krijete, nekoliko negativnih poteza koje će vlada vršiti, nekoliko poteza suprotstavljenih odlukama Narodne skupštine koje će vlada da vrši. I ne može sve da se sakrije pod obećanje da ćemo u ne znam koliko država, ne znam koliko stotina miliona evra izvoza vršiti bez carine naših proizvoda.
Naravno, najmanji deo ovoga je posvećen našoj proizvodnji. Vaša ekonomska logika zasniva se na dve premise - zaduži se i prodaj. One su čvrsto ugrađene u ovaj program nove vlade, i dalje ćemo se zaduživati i dalje ćemo prodavati, čak do mere da novi kandidat za predsednika Vlade zamera što državne banke i osiguravajuća društva već nisu privatizovani.
Ko kod nas privatizuje banke i osiguravajuća društva? Stranci, uglavnom Slovenci. Znači, delimično se zamera što već nismo postali neka banana republika, pod finansijskom kontrolom Republike Slovenije. Malo je što nam kontrolišu tržište, još da se potpuno mešaju u finansijski sektori.
Opredeljenje za evropsku budućnost Srbije, pa čak kažete negde, da mora da postane jasno - definitivnim opredeljenjem za ulazak u EU smanjiće se rizik zemlje. Zar nije ova skupština pre četiri godine donela rezoluciju kojom se opredelila za ulazak u EU? Ko je to vama smetao ove četiri godine da sprovodite odluke svoje skupštine, sa svojom većinom?
Poslanici te većine su dva puta pravili vladu posle toga. Od koga sada tražite da vam se definitivno iskaže da želi da uđe u EU? To vam je uradila Skupština Srbije. Još uvek nas zavodite da treba da vam se izjasnimo definitivno da želimo u EU.
Već sumnjaju i oni koji su vam se izjasnili definitivno, i oni već sumnjaju u vaše dobre namere sa tom EU. Koliko dugo možemo da trpimo sve ovo što se u zemlji dešava, zato što će svako od vas kada izađe ovde reći - naš cilj je ulazak u EU, zaposlićemo 200.000 ljudi, povećaćemo bruto društveni proizvod, povećaćemo učešće investicija u bruto društvenom proizvodu.
Ko to vas pita, gospodo iz vlade, koliko će investicija ići u Srbiju ili će to vlada da investira? Čak mislim da ni gospodin Dačić svoju partiju ne predvodi tako da će država da investira.
Sada se pojavljujete sa Kosovom i Metohijom, tako ste to zavili da uopšte ne znam šta je Kosovo i Metohija. Negde se pomenu AP Kosovo i Metohija i naravno nešto ste, usput da ošamarite verovatno ove iz DSS, napisali da ćete preispitati mehanizme distribucije sredstava na Kosovu i Metohiji kako bi se obezbedila pravilnija raspodela sredstava i sprečilo da se pod maskom lažnog patriotizma sprovode zloupotrebe i pronevere.
Gospodine Cvetkoviću, ako počnete kao nekada Tito, pa onda i oni što su ga zamenjivali, da nam ovako uopšteno govorite o kriminalu, nećete dugo predstavljati vladu sa ove govornice. Znači, vi sada već znate da je bilo kriminala i zloupotrebe u sredstvima namenjenim za Kosovo i Metohiju. Zašto nam to ovde ne kažete?
Kada formiramo vladu, zaustavićemo kriminal koji je sprovodio taj i taj, otišlo je toliko i toliko sredstava, pod maskom, kaže, lažnog patriotizma. Dokle ćete da pričate o lažnom patriotizmu? Postoji samo lažni moral. Lažni patriotizam ne postoji. Ili si patriota ili nisi. Verujte, nepatriota nikoga neće moći da ubedi da je patriota, ni malo dete, jer to vas vodi, tu nema odstupanja. Čak ne moraju ni da vas pitaju kako ćete da reagujete, zna se kako reaguje patriota.
Vi ovde kažete, neprihvatanje nezavisnosti AP Kosova i Metohije. To je ona floskula Borisa Tadića, neprihvatljiva mi je nezavisnost Kosova i Metohije. Sada je prihvatiše svi koalicioni partneri, sada je svima vama neprihvatljiva nezavisnost Kosova i Metohije.
Šta ćete vi učiniti protiv te nezavisnosti? Ministar spoljnih poslova će šatl diplomatijom. Evo pred ovu sednicu u Španiju da potvrdi da Španija neće da prizna nezavisnost Kosova. Mi to nismo znali gospodine ministre, trebalo je da letite u Španiju i da nam javite da Španija još uvek ne priznaje nezavisnost Kosova i Metohije.
Da vas jednom vidim da dođete iz Francuske i kažete - evo danas sam postigao, Francuska odustaje od priznavanja nezavisnosti Kosova i Metohije. Sleduje vam orden veliki kao kuća, gospodine ministre.
Spoljni poslovi u odbrani Kosova i Metohije, to valjda treba svaka ambasada da radi, a ne ministar da leti avionom i mi od celog Ministarstva spoljnih poslova imamo ministra spoljnih poslova. Svaki dan izveštaj na televiziji, gospodin ministar je bio tu, gospodin ministar je bio tu. Šta onda rade oni ambasadori?
Kada smo već kod ambasadora i poboljšanja odnosa sa SAD, šta ćemo sa ambasadorima koji su povučeni iz ambasada u državama koje su priznale nezavisnost Kosova i Metohije? Da li vlada menja tu politiku, gospodine predsedniče? Da li vlada odlučuje i sutra na sednici donosi odluku da vraća ambasadore ili možda ova vlada produžava odluku prethodne vlade, koja je u skladu sa Rezolucijom Narodne skupštine da ne možemo da obezbedimo ambasadora za države koje su priznale nezavisnost jednog dela naše teritorije?
Šta je dalje borba za očuvanje Kosova i Metohije u sastavu Srbije? Da li je to rat, kako je govorio gospodin Ivica Dačić pre nekoliko meseci? Da li je to rat, kako je govorio Boris Tadić pre nekoliko meseci? Kako ćemo da ubedimo svet, kako će svet da nam veruje da mi zaista želimo da Kosovo i Metohija budu u sastavu Srbije ako je naša poslednja odbrana - ne prihvatamo nezavisnost Kosova i Metohije? Smrdi, zatvorićemo vrata, da sprečimo da nas to nešto podseća da tamo ima nešto što nije u redu. Šta je to konkretno?
Ovde nam poturate saradnju sa međunarodnim institucijama na Kosovu i Metohiji. Da ne tražim, verujem da i vi znate, gospodine ministre, obeležili su vam valjda gde vam je to napisano. Da li je Euleks, da li su to međunarodne snage na Kosovu i Metohiji? Da li ćete vi sarađivati sa Euleksom, za koji je Ruska federacija, koju ovako stidljivo pominjete kao naše prijatelje i oslonac, rekla da je nametnuta na Kosovu i Metohiji, da je generalni sekretar pogazio pravila UN, mimo Saveta bezbednosti odlučio da preimenuje neke institucije na Kosovu i Metohiji, da nekima koje nije formirao Savet bezbednosti da značaj i snagu kao da su formirane na sednici Saveta bezbednosti.
Nemam ovde odgovor šta je za vas Kosovo i Metohija, šta je za vas odbrana, gospodine predsedniče, šta je za vas saradnja sa međunarodnim organizacijama i šta su za vas pregovori sa Albancima. Koga to ubeđujete da će biti pregovora sa Albancima. Pet godina ste pregovarali sa Albancima, niste ih videli nijednom.
Bogu hvala, pominjete i nesvrstane, Kinu, Indiju, arapski svet, mediteranski basen. Latinska Amerika vam fali, nego se mnogo usprotivila SAD, pa trenutno niste u stanju da glorifikujete ono što Latinska Amerika radi na oslobađanju od svetskog tutora.
Smanjenje regionalnih razlika u nivou razvijenosti, to je direktno suprotstavljeno vašem koalicionom partneru gospodinu Čanku, koji kaže da sav novac stečen u Vojvodini mora da ostane u Vojvodini. Direktno suprotstavljeno odluci mađarskih partija i njihovim ciljevima u kojima polako objedinjuju prostor u kome su Mađari u većini i traže od vas ustupke koje država kada načini razmišlja o tome da li je to deo njene teritorije.
To samo zato što skupljate na broj, treba vam 126. Kako ćete da obezbedite ravnomernu razvijenost kada gospoda iz Vojvodine kažu - ono što je vojvođansko, to je samo naše. Kada će to da se slože gospoda koja vam daju ovde glasove da ravnomerno razvijemo Bosilegrad istovremeno kada i Sombor, Užice ili Zaječar.
To uopšte nije u sklopu njihove politike i politike njihovih glasača. Oni se svojim biračima predstave kao ljudi koji brinu samo o Vojvodini, koji kažu da svi drugi delovi Srbije pljačkaju Vojvodinu i tako dobiju glasove onih ljudi koji su ubeđeni da nama ne treba ravnomerni regionalni razvoj. Čak i u okviru Vojvodine bi se podelili, ko gde živi u Vojvodini taj bi voleo da mu se samo taj deo razvije. Čak i drugi delovi Vojvodine ga ne bi interesovali.
Ono što nas je upropastilo 2001. vama je sada jedan od osnovnih pravaca privrednih reformi, dovršetak privatizacije društvenih preduzeća, državnih banaka i osiguravajućih društava. Još nije sve završeno.
Sada ćemo da vidimo kako to mislite da uradite, tu su gospoda iz JAT-a, sada imate novog ministra za energetiku, baš me interesuje kako će ići privatizacija NIS-a, EPS-a, interesuje me da li će novi ministar pronaći kriminal u dosadašnjim aktivnostima prethodnika, zato što vas iz SPS uvek vidim kao opoziciju u ovoj vladi.
Naravno, ne očekujem od vas da u vladi budete opozicija, ali očekujem da ste opozicija svemu onome što je vlada radila do danas, vlada Zorana Đinđića, vlada Zorana Živkovića, vlada Vojislava Koštunice, jedna i druga. Svemu tome očekujem da budete opozicija, a posebno kriminalu, posebno pljački države, posebno osiromašenju najširih slojeva stanovništva, posebno osiromašenju penzionera.
Kada smo već kod penzionera, ako se probudi gospodin potpredsednik vlade, sada sam konačno shvatio, nisam mislio na vas, kako izgleda taj sporazum po kome se konačno garantuje gospodinu Krkobabiću ono što mu do sada niko nije mogao da garantuje. Znači, imali smo jedan izvanredan sistem koji dolaskom DOS-a na vlast više nije mogao da funkcioniše. Prihvatam da ste u zavisnosti od toga šta su diktirali Svetska banka, MMF, promenili Zakon o radu, Zakon o penzijama, Zakon o štrajku, o svemu.
Tada je pao zakon, na osnovu zakona je pao procenat prosečnih penzija u odnosu na prosečne zarade i nekako se stiglo do 60%, a sa usklađivanjem dva puta godišnje, to penzionerima znači oko 48-49% od prosečne zarade. Kada smo o tome razgovarali rekli smo da očigledno u budžetu ima sredstava za povećanje penzija od 10% do kraja godine, a onda da utvrdimo tačno koliko možemo sredstava da odvojimo za iduću godinu u budžetu.
Gospodin Krkobabić nije bio zadovoljan, a onda ste mu vi ponudili rešenje koje je gospodin budući predsednik Vlade ovako obrazlaže - Vlada planira da najkasnije do septembra 2008. godine poveća penzije za 10%, a da se do kraja 2008. godine usvoje izmene zakona o PIO kojima bi se uvela indeksacija penzija, ovde piše indekscija, ne piše dobro, uostalom, i gospodinu Šutanovcu piše Šutanović, pa se ne buni, prema kretanju zarada tokom 2009. godine i definisala dinamika povećanja odnosa prošlih penzija i prošlih zarada do nivoa od maksimalno 70%, u skladu sa ekonomskim i fiskalnim mogućnostima zemlje.
Što nije, gospodine Krkobabiću, minimalno 70%? Vi ste tražili 70% od nas kao koalicionih partnera. Ne, bogami ne tražite, vi sada tražite maksimalno 70%. Što niste tražili maksimalno 100%? Znači, očigledno je da ste vi služili kao izgovor da se ne napravi ova koalicija, ali niste opravdali taj izgovor. Da vam je nova Vlada usvojila ono što je bilo nemoguće, što ste tražili od nas, da od nove godine prosečna penzija bude 70% prosečne zarade, rekao bih - gospodine Krkobabiću, ispunili ste ono što ste tražili.
Dok ste vi dobili da će biti maksimalno 70%, pa i 48% je maksimalno 70%. Vi ništa niste dobili, jer vi ništa niste ni tražili, posebno niste tražili za one o kojima tako rado govorite, gospodine Krkobabiću.
Da vidimo ovo - saradnja sa činiocima globalne svetske, evropske i regionalne bezbednosti. Ko je činilac globalne svetske, evropske regionalne bezbednosti - je li to NATO? Odakle vam pravo gospodine Cvetkoviću da ovde kažete, da nam ovde uopšte pominjete taj NATO, mi smo rekli da smo vojno neutralni. Skupština vam je rekla da je vojnički neutralna.
Apsolutno nas ne interesuju vojnički savezi i apsolutno nas ne interesuje globalna snaga bezbednosti. Nisam čuo da su UN formirale takve snagu ili ste možda vi čuli, gospodine Cvetkoviću ,od ovih vaših vrlih studenata, što za tri meseca doktoriraju po Americi? S kim to sarađujemo na nivou globalne bezbednosti? Kako se zove taj činilac i šta mi imamo od toga?
Nekad su bila dva globalna činioca, a i danas mislim da postoje dva ili barem onaj žandar ne sme da uradi na onog drugog - nikada neće smeti ni da udari. Ali s kim to mi sarađujemo i kakav je taj vid saradnje? Što je to samo u dve rečenice? Hoćemo li ići u te misije? Šaljemo lekare, bolničare, šaljemo puškare, ali nema ih više u našoj vojsci, odavno više nemate ni jedno civilno lice, odnosno čitavi pukovi više nemaju majstore u našoj vojsci. Kako mi sarađujemo sa onima koji su nas bombardovali i koji nam ni danas ne misle previše dobro?
Ne bih želeo da preskočim poljoprivredu, kao što ste vi preskočili. Ovde ima samo četiri reda o poljoprivredi. Poljoprivreda je osnov privrednih reformi u Srbiji, to shvata jedan vaš koalicioni partner, koji će da ćuti da ovde nema poljoprivrede. U kampanji je poljoprivreda bila glavni adut tog vašeg koalicionog partnera - gde je sada ovde poljoprivreda?
Pomoć za staračka domaćinstva - ma nemojte. Ili još gore, dobri studenti će imati besplatno školovanje - pa i sada imaju. Siromašni će biti lečeni besplatno - odakle vam pravo da mislite da će biti siromašnih? Odakle vam pravo da kažete da će neko biti lečen besplatno, a neko neće? Ko će da odredi tu socijalnu kartu - šta je za vas "siromašan"? Ako operacija košta 100.000 evra, ko je siromašan ili ko je dovoljno bogat da plati? Da li će to biti prepušteno ponovo? Gde je onaj večiti - nema ga? Pobegli svi iz G17 plus.
Oni misli da imam nešto protiv njih, a i kad imam protiv njih iznosim samo stav Srbije. Lično nemam ništa protiv vas. Može da vas vodi Tadić dokle god hoće da sa njim formirate vladu, i može da vam da para koliko god hoćete, a i sada je sav novac u vašim rukama - izgleda vi sve možete. Shvatićete jednog dana da baš sve ne možete.
Zaista mi je žao što sa ovog mesta ne izlažem ko će od vas biti uhapšen, nego pričam o tome koga bi vi trebalo da uhapsite. Tu smo stigli do gospodina zamenika predsednika Vlade, potpredsednika, zamenika, potpredsednika, ministra policije.
Kakva borba protiv kriminala? Gospodine Dačiću, u proteklih mesec i po dana žuti su penzionisali sve pripadnike policije koji ikakve veze imaju sa vama, ili sa mnom ili sa nekim čestitim i normalnim čovekom u Srbiji. Pedeset godina starosti je osnov za penzionisanje, pa i oni koji su se pre pet godina zaposlili u policiji, a sada pedesetogodišnjaci, ispijeni i iscrpljeni kadrovi sada odlaze u penziju - ostaje vam žuto preduzeće u policiji, kompletna policija je žuta. E da vidim kako ćete da poterate kriminalce iz žutih delova policije. Kakav će to obračun da bude - sa ovim Đelićem koji sedi pored vas... sa predsednikom Vlade koji je umešan u privatizaciju.
Danas se dve šupe u zemljoradničkoj zadruzi prodaju po većoj ceni nego ogromna preduzeća u vreme kada je o tome odlučivao gospodin Cvetković. Možda je to normalno za vas, za nas nije.
Pravosuđe - gde je gospodin Čiplić? Pričam o čoveku koji je član Vlade, on je doktorirao čak na radu Ustavnog suda u vanrednim okolnostima ili kako beše, i to je pokazao kada je žuta vlada uvela vanredno stanje u Srbiji. Kada ste zaštitili Ustavni sud. Za ovih osam godina - četiri godine nemamo ustavni sud. Danas nemamo ustavni sud.
Ne pomenuste ovde Kasacioni sud - uslov za konstituisanje ustavnog suda. Kad će to da bude? Kada će nelegalno Vrhovni sud da bude najviši organ sudske vlasti u Srbiji? Šta piše u Ustavu, gospodine Čipliću? Nije vas to interesovalo ni kada ste bili sudija Ustavnog suda, danas vas posebno ne interesuje. Danas ćete reći da je to tuđ posao, posao drugih. Ne, ovo je posao svih nas.
Ali ovo je najlepše. Kaže - želim da istaknem da je projekat nove Vlade koji sam izložio zapravo projekat boljeg života. Ta serija se reprizira ponovo na državnoj televiziji, samo su drugi glumci, gospodine predsedniče. Tako i vi sada ovde - daćemo vam bolji život. To nam je obećao Koštunica dva puta, to nam je obećao Đinđić, to nam je obećao Živković - bolji život, bolji život, bolji život. Ne može ovako.
Želim vam mnogo sreće. Svakoj vladi odavde sam poželeo mnogo sreće. Kao građanin Srbije i kao Srbin, kao čovek koji je na zalasku svog radnog veka, a toliko željan da vidim tu decu veselu po Srbiji, da vidim da imaju neku budućnost, neku perspektivu, da ih ne lažete više - kako ćete da im obezbedite perspektivu, nego da im je obezbedite, jer sam i gospođu Kalanović 8 godina slušao u Strazburu o boljem životu, a danas nam ponovo obećava bolji život konačno sa funkcije ministra.
Šta će biti, gospođo Kalanović, ako kroz dve ili četiri godine, zavisi kad pojedete ovu vladu, ako nam ponovo obećate bolji život? To više ne mogu da slušam, a ne mogu ni ovi ljudi ovde normalni i pametni. Dovodite onda decu na onaj dan koji je ustanovio onaj vaš predsednik skupštine što je bio - otvoreni dan Skupštine u subotu - dovedite decu i izađite ovde i kažite - od danas deco obećavam bolji život i biće aplauza, biće svega, jer deca znaju šta je bolji život, a mi pored vas to nećemo znati.
Kada možemo da vam pomognemo? Ako bude zaista kriza na Kosovu i Metohiji, računajte da mi ne uzmičemo da pomažemo kada je kriza. Ako vam treba pomoć kod prijatelja u svetu, onih koje ste tako pljuvali, maltretirali i šutirali u poslednjih šest, ne kažem svih osam godina, i tu smo.
Kada možete da nas očekujete za leđima? Na svakom zakonskom projektu, na svakom potezu. Mi nismo ljudi koji neće biti saglasni sa vašim zakonima, mi smo ljudi koji će da ih menjaju amandmanima. Mi smo oni koji vam usporavaju donošenje zakona, pa stalno kažete, evo i ovde u ekspozeu gospodin Cvetković kaže "dve godine zastoja u donošenju reformskih zakona".
To valjda opet prebacuje Aligrudiću i ovim njegovima, a ne prebacuje svom delu vlade, pa čak i sebi kao ministru finansija. On nije usporavao zakone, nego je DSS. Inače, videćete sad kad nema DSS-a u vladi, sada će zakoni da teku jedan za drugim. Tekli su 2001. godine jedan za drugim, pa grca Srbija zbog toga.
Nema dobrog zakona dok ga ne prečešlja opozicija ili dok ga stručna javnost pre ulaska u Skupštinu dobro ne pročešlja. Ako u nekim naukama više nema objektivne stručne javnosti nego ste sve kupili, u nekim postoje. Na nekim fakultetima još rade profesori koji žele dobro Srbiji i koji žele dobre zakone, bez obzira na to ko ih donosi. Mi smo se uvek uzdali u takve i dalje ćemo se uzdati u takve.
Saradnja sa međunarodnim institucijama, to sam ostavio svesno za kraj, jeste saradnja sa Haškim tribunalom, u okviru međunarodnog prava koje ćete da poštujete. Sve dok ne pokažete da su za vas oni kojima se sudi u Haškom tribunalu građani Srbije, sve dok ne pokažete da za vas oni koje treba da uhapsite nisu stoka nego ljudi, uopšte neću imati prava da o vama mislim kao ljudima koji žele dobro svim građanima Srbije.
Sve dok ne osudite Hag za 12 smrti u Hagu, izazvanih pogrešnim lečenjem ili nelečenjem, o vama ne mogu da mislim kao o ljudima koji odgovorno vode državu. Sve dok je za vas saradnja sa međunarodnim institucijama potčinjavanje, a ne partnerstvo, o vama ne mogu da mislim kao o ljudima koji će ozbiljno da vode državu.
Ovog časa o vama mislim kao o ljudima koji su se skupili na različite načine i koji će pokušati da urade neki posao. Voleo bih da ne ostvarite sve poslove koje ste vi zamislili, ali bih voleo da bar za Srbiju ostvarite neki dobar posao. U ovoj vladi ne želim uspeha firmi G17 plus, jer bi to bila još jedna velika pljačka zbog koje bi ostali nekažnjeni. U ovoj vladi me interesuje šta traži SPO. U ovoj vladi želim uspeha pripadnicima manjina. Voleo bih da su i Mađari ušli u tu vladu. Voleo bih da u svakoj vladi Srbije pripadnici manjina imaju odlučujuće mesto, ali ne da ucenjuju stavovima nego da sednu u klupe, da se upregnu u ova kola i da vuku Srbiju napred.
SRS, kako god da vas pobedi, vi se nešto izmigoljite. Građane Srbije molim da ubuduće te pobede budu zaista potpuno jasne, da shvate da sve dok ne pobedimo tako da ne zavisimo od vaših ucena, mi nećemo Srbiju moći da vodimo. Zaista ne bih prihvatio da je vodim u sastavu u kome je vi vodite.

Da li se još neko javlja za reč? Gospodin Pastor. Izvolite.