Dame i gospodo narodni poslanici, zaista je nemoguće ostati bez komentara na izlaganje predstavnika vlasti, zato što bi čovek mogao da stekne utisak da smo mi, koji smo do sada saplitali na putu prema Evropi, konačno sišli sa vlasti i sada će da preuzmu vlast oni koji žele da nas uvedu u EU, i sada će, kako sam čuo gospođu Kolundžija, Srbija da krene evropskim putem.
Izvinite, molim vas, rekli ste u prvoj, drugoj rečenici, ne bih ulazio u to da to niste rekli. Osam godina ste na evropskom putu. Gde da krenete? Kamo sreće da tako niste ni kretali, kamo sreće da je ekspoze iskren, pa da se krene i drugim putevima, o kojima vam mi govorimo neprekidno. Ali, da vi sada krenete putem u Evropu; nije tačno, gospođo Kolundžija, evo ga ovde ovaj "vojvoda od Meridijan banke", on nam je pre osam godina rekao da ćemo za osam godina da budemo u EU, a sada ćemo tek da krenemo izgleda evropskim putem.
Dalje, vi kažete da je Srbija šarena bašta. Jeste. Zašto vam onda smetaju srpski nacionalisti? Kako to da se samo protiv njih borite? Kako to da sve što izgovorite u svetu o Srbiji, sve što je dovelo Srbiju na loš glas, bila je vaša priča o lošim srpskim nacionalistima. Ili su možda srpski nacionalisti lošiji od mađarskih, ili možda lošiji od onih koji su tražili da Raška ili Sandžak budu republika, ili od onih koji kažu da je centar zbivanja u Raškoj u Sarajevu?
Gde to merite vi koji nacionalizam valja, koji ne valja, koji je dozvoljen, koji nije dozvoljen? Još će da ispadne da smo mi krivi, jer vas kao mi saplićemo na tom evropskom putu. Kaže - želela bih da i oni koji nas sapliću, prestanu da sapliću, brže bismo stigli. Ko vas to sapliće? Vas Evropa sapliće. Neće da trpi lopove, neće korupciju u Srbiji da trpi. Evropa traži čestitu vlast u Srbiji. Još uvek vama omogućavaju da vladate. Koliko su vama zadovoljni, vidi se po brzini kojom idemo prema Evropi.
Ko vas je to zaustavio na putu prema Evropi? Sami odlučujete, sami tempo birate, sami određujete ministre, sami potpredsednike zadužene za evropske integracije, sami birate s kim razgovarate, sami određujete taktiku u odnosu na nesumnjive evropske zahteve.
Jesam li vam ja rekao da bez potpune saradnje sa Haškim tribunalom nema primene sporazuma o pridruživanju ili Evropa? Kada ćete da budete na evropskom putu? Evo, noćas hapsite Mladića, Karadžića, Hadžića, sutra ste na evropskom putu.
Dalje, da nije Evropa postavila još neki uslov? Šta je sa Kosovom i Metohijom? Na kakvom ste evropskom putu? S kim? Da li je u sastavu Srbije Kosovo i Metohija ili nije? U koju Evropu koja kaže da Kosovo i Metohija nije sastavni deo Srbije? Što nas ovde lažete, što nas obmanjujete? Lepo je izaći i reći - ako uđemo u EU, bićemo svi bogati. Kada? Kad?
Jesu li bogati svi u Evropskoj uniji? Je l' oni tamo prihvataju sve te sporazume koje izmisli Savet ministara? Pobuni se članica Evropske unije, pa oteža potpuno postupak EU, a mi slepo, sve slepo, bez ikakve odbrane. Kome biste sada prodali poljoprivredne proizvode, gospodine Đeliću? Rusima. Šta ste prodali EU? Kako se zove taj proizvod?
Ponavljam, nemate vi saplitanja u Srbiji na putu prema EU. To što opozicija ne želi, to ne može da vas spreči. Vi vodite Srbiju kako vi hoćete. Nikada opozicija ne određuje tokove u Srbiji. Sami ste odgovorni. Nemojte kroz dve godine, kada vas pojede onaj kancer što se zove G 17 plus, da kažete - sprečavala nas je opozicija, nismo doneli sistemske zakone. Kada ćemo to? Ostariše ljudi.
Kakvih 200 hiljada novozaposlenih, novih radnih mesta? Ne, nego ponovo otvorenih zatvorenih radnih mesta. Tako bi trebalo to da definišemo. Zatvorili ste milion radnih mesta, sada možemo ponovo da otvorimo tek 200 hiljada, pa kroz 20 godina još 200 hiljada, a računate da se ne rađamo uopšte, i da niko ne bude punoletan, i da niko ne završi školu, da nema novopridošlih na birou za zapošljavanje, nego samo ovo što se našlo nezaposleno, to je milion. Biće dva miliona.
Ako da bog da Srbiji, da svi građani Srbije rađaju decu, valjda ćemo imati mnogo dece. Kada ćete da ih zaposlite? Kada ćete da stignete u tu Evropu? Šta to ima u toj Evropi što sigurno donosi? Pretpristupni fondovi, to ćete sve da pojedete i da potrošite. Dalje, NIS, Elektroprivreda, i to ćete da pojedete i da potrošite.
Pogledajte na čemu živi osam godina budžet Srbije? Šta je rekao ministar - propašćemo ako uskoro ne prodamo nešto veliko, ako ne formiramo vladu i prodamo nešto veliko, propadosmo. Imam mnogo veza sa selom, za razliku od vas. Život imam u prstima.
Kada seljak prodaje njivu, ne može bolje da živi. Samo kada kupuje, onaj ko kupuje njivu, za njega kažu - evo ga, napreduje. Onaj što je prodao, a to prodaju uglavnom naslednici, vas računam u naslednike jednog i dobrog i lošeg sistema, ali je nešto ostavio što ste vi rasprodali. Sve što ste uspeli, to je da kupite dobre automobile. To je sudbina u Srbiji. Kada god dođe naslednik, ne pita koliko mu njiva vredi, nego koji auto može da kupi za nju. Tako ste i vi, raskrčmili, rasprodali, pola od toga je zatvoreno, nikada neće da otvore stranci.
Prodajete najbolju zemlju u Vojvodini, prvo uz autoputeve, zatim ćete da širite i dalje, prave se skladišta sa po dva-tri zaposlena, više nigde ne rađa pšenica, kukuruz. Niste ni pomišljali na neko drugo angažovanje u poljoprivredi, evo sada će ovaj koji je fiziologiju domaćih životinja i fizionomiju završio, on bi sada mogao da podigne poljoprivredu.
Ljudi, igrate se sa najvažnijim resursom u Srbiji. Vojvodina, koju volim isto kao i Šumadiju, nestaje kao simbol onoga ko hrani ne samo Srbiju, nego Evropu. U šta se pretvara? U betonirane oaze. Što im to niste rekli, uz obalu Dunava, što ih niste poslali u neka brdsko-planinska područja?
Korumpirani su vam svi odbornici, kupe njivu na kraj sela, pet hektara, pa onda korumpiraju odbornike da to pretvore u gradsko građevinsko zemljište, pa daj mu dozvolu, daj mu gas, daj mu asfalt, daj mu vodu i kanalizaciju, daj mu struju, a on napravi skladište i zaposli pet viljuškara i tri manipulanta, i tu više ne može da rodi sedam hiljada kilograma po hektaru kukuruza, tu više ništa ne rađa.
Šta će da bude za 4, 5 ili 10 godina? Da li to Evropa radi sa svojim bogatstvima? Ne radi, bogami. Vi ništa od Evrope niste naučili. Ne znam ni kako to gledate u njih. U šta blenete? Karađorđe je slao polupismene vojvode širom Evrope, pa su znali šta gledaju.
Dobro, zamenili rusku zastavu, okrenuli je naopako, sve drugo su uradili kako treba. A vi, vi zavisite od njih, vi se dičite time što ste kod njih pozavršavali škole, oni su za vas mentori. Kada ćete te kurseve koje ste završili da suprotstavite onome što vam govore? Nikada.
Morate da suprotstavite znanje. Gde se stiče znanje? Ovde kada se radi dugo, a ne kada se dođe i zasedneš u ministarsku fotelju. Vi o tome ništa ne znate. Vi jeste surovi monetaristi i vi ćete to da sprovodite kako znate i ne znate, a šta će od toga da bude za nas, za srpsku privredu, za decu i za stare, videćemo, gospodine Krkobabiću.
Kažem vam grdnu grešku danas činite. Možda to vas ne zanima previše. Za godinu-dve ta greška će da se vidi. Ovo je nehumano prema siromašnima, prema nezaposlenima, prema penzionerima, prema bolesnima. Ova vlada je nehumana prema njima. Ova vlada je bila nehumana prema njima, sada će tek biti još više.
Kako ste naumili, tako neka vam bude, samo nemojte da nas optužujete za ono što nam je posao, što nam je dužnost da radimo, za ono što ste radili. I nemojte da pričate o demokratiji, jer ste u poslednjih 15 dana promenili upravne odbore svih medija, pa i takve veličine u kulturi, gospodin Bradić je veličina po vama, ali priznajem i Emira Kusturicu kao boljeg režisera od njega, da ne pričam dalje, a da ne pričam za boljeg člana upravnog odbora.
Ko vam je smetao njega ste sklonili. Ko vama ne smeta? Samo onaj ko digne prst za žute. Gde gledate kvalitet? Da li ima univerzalnih kvaliteta za vas? Nema, mora da pripada vama. Tako o toj demokratiji. Sada me interesuje kako će da izgleda uređivačka politika medija koju ste preuzeli brutalno pod svoju kontrolu u poslednjih 15 dana.

Da li se još neko od predsednika ili predstavnika poslaničkih grupa javlja za reč? (Ne.)
Obaveštavam o produžetku rada. Na osnovu člana 85. stav 5. i stav 6, danas će Skupština raditi umesto do poslovnički predviđenih 18,00 časova do okončanja ove tačke dnevnog reda i da će pauza koja je uobičajena u 14,00 časova biti od 15,00 do 16,00 časova.
Obaveštavam vas da su, saglasno članu 93. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja pretresa prijave za reč u pisanom obliku podnele poslaničke grupe i prelazimo na raspravu po prijavama za reč.
Prvi reč ima narodni poslanik Riza Halimi, a posle njega narodna poslanica Vesna Pešić.

Gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, dame i gospodo budući ministri, ispred Koalicije Albanaca Preševske doline i ovom prilikom pozdraviću sva zalaganja koja idu u prilog formiranja proevropske vlade.
Albanci ovog područja su životno zainteresovani da u okviru zalaganja za evropske vrednosti nova vlada radi daleko ozbiljnije od prethodne na ostvarivanju objektiva postavljenih programom vlade za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa još iz 2001. godine.
Međutim, još na početku moram da objasnim da nisam deo nove parlamentarne većine, iako se često govori o tome da cela poslanička grupa manjina je uključena u dogovor o formiranju nove vlade. Jednostavno, sa predstavnicima Koalicije Albanaca Preševske doline nije obavljen nijedan konkretan razgovor na ovu temu.
Štaviše, mi nismo dobili ni odgovor na pismo koje smo uputili predsedniku države 18. maja, a u kojem smo zatražili da u okviru zalaganja za ostvarivanje evropskih vrednosti nova vlada preuzme obavezu da reorganizuje Koordinaciono telo za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa i da suštinski uključi legitimne predstavnike Albanaca u rad ovog Vladinog organa i da se ujedno omogući adekvatno uključivanje Albanaca u državne organe i institucije opštinskog nivoa.
Jer zna se da nas nema na okružnom, a da ne govorim o višim nivoima, tako da još uvek ne vidim spremnost nove parlamentarne većine da ozbiljnije radi na rešavanju veoma osetljivih problema sa kojima se suočavaju Albanci ovog područja.
Nažalost, centralne vlasti nastavljaju da zatvaraju oči ispred teške ekonomske situacije u Preševskoj dolini, u kojoj je stopa nezaposlenosti kod albanskog stanovništva veća od rekordnih 70%, a opština Preševo je ubedljivo na poslednjem mestu u konkurenciji sa svim opštinama u državi sa oko šest puta nižim nacionalnim dohotkom po glavi stanovnika od odgovarajućeg državnog proseka.
Takođe se nastavlja sa ignorisanjem dramatičnih problema u oblasti visokog obrazovanja. U situaciji u kojoj Albanci u Preševskoj dolini nemaju nijednu visokoškolsku instituciju na svom jeziku, a da pri tome mladi Albanci sa ovog područja studije završavaju u Prištini, Tirani, Tetovu.
Do sada je bilo ogromnih poteškoća zbog njihove mogućnosti da učestvuju u raspodeli sredstava iz Fonda za studentski standard, ali još veće poteškoće se pojavljuju prilikom veoma komplikovanih, sporih i skupih procedura nostrifikacija diploma stečenih u Tirani i Tetovu, koje se veoma često i negativno rešavaju, odbacuju.
Međutim, situacija u ovom planu postaje sve dramatičnija zbog nove interpretacija Ministarstva prosvete, kojom se dovodi u pitanje dosadašnje priznavanje diploma koje su stečene na Univerzitetu Priština, izdatih na obrascu UNMIK-a, naravno sa pečatom UNMIK-a, a na osnovu odluke Ministarstva prosvete iz 2001. godine, kojom je tada ovaj osetljiv problem bio rešen.
Zbog bitno izmenjene interpretacije ovog pitanja od strane Ministarstva prosvete, pripravnici iz opštinske administracije u Preševu i Bujanovcu mesecima ne mogu da polože stručni ispit, a Ministarstvo prosvete već dve godine ne organizuje stručne ispite za prosvetne radnike albanske nacionalnosti.
U vremenu kada aktuelna državna politika kategorično insistira na Rezoluciji 1244 UN i na daljem sačuvanju prisustva UNMIK-a na Kosovu, zaista je nelogično da baš u ovim trenucima državni organi u Srbiji odustaju od dosadašnjeg priznavanja školskih diploma izdatih po UNMIK-ovim obrascima i sa njihovim pečatom. Doduše, to je do sada bio jedini UNMIK dokument koji je priznavan od strane državnih organa u Srbiji.
Na ovaj način Preševo, Bujanovac i Medveđa ostaju totalno bez novih visokostručnih kadrova, što automatski znači gubljenje svake perspektive za razvoj ovog ekstremno nerazvijenog područja. A što je još dramatičnije, ovim merama srpske vlasti ubrzaće se etničko čišćenje Albanaca započeto 1999. godine.
Ako ovim činjenicama dodamo i podatke iz ovogodišnjeg NIP-a, iz kojeg se vidi da je za razvojne projekte opštinama Preševo i Bujanovac predviđeno svega 79 miliona dinara, a za izgradnju vojne baze Cepotin između Bujanovac i Preševa za specijalne vojno-policijske snage predviđeno je preko milijardu dinara.
Sasvim je onda jasno da je dosadašnja vlada drastično reducirala socioekonomsku komponentu programa iz 2001. godine i da se koncentrisala pre svega na militarističku komponentu. Ne treba mnogo mudrosti da se zaključi da se ovom strategijom, ne samo privremeno, stvara privid mirnog stanja, a da to stvarno nema veze sa postavljenim objektivom Vladinog programa o stvaranju stabilnosti na ovom području.
Pored spremnosti da podržim sve predloge koji će sadržati i doprineti ubrzavanju uključivanja države u EU, sve mere koje bi išle u tom pravcu, danas ne mogu da glasam za ovu vladu, jer je moj osnovni utisak da još uvek među glavnim nosiocima parlamentarne većine nema suštinske spremnosti za ozbiljniji pristup u rešavanju veoma osetljivih problema Albanaca u Preševskoj dolini.
Zapravo, ne vidim da postoji spremnost i u novoj vladi da se ispunjavaju međunarodno preuzete obaveze preko Vladinog programa iz 2001. godine, kojim je trebalo da se političkim i socioekonomskim promenama stvaraju preduslovi za normalan život za sve građane ovog područja.
Na kraju, kada je u pitanju Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, da prokomentarišem da je jedan zračak nade da će se možda ipak ne samo verbalno, nego i praktično raditi na ostvarivanju ljudskih i manjinskih prava, da primetim ono što je primetio i gospodin Pastor - da nažalost u ekspozeu nije bilo reči o ovoj problematici. To govori u prilog tome da još uvek ima dilema u ovoj državi kako rešavati, zapravo prvo je dilema ono što smo imali prošle godine - o tome da će sva ministarstva raditi na pitanju ljudskih i manjinskih prava, pa se ispostavilo da od toga ništa nije bilo.
Šta sad? Našli smo se na brzinu u, da kažem, nepripremljenom terenu i onda nemamo nikakvu ideju kako će nova vlada raditi sa ovim ministarstvom. Ipak bih izrazio tu nadu da će ovo ministarstvo raditi u pravcu ostvarivanja tih osnovnih vrednosti i da doprinese, ako bude taj ceo mandat, da stvarno onda ne bude potrebe za ovim ministarstvom, da stvarno ovo društvo i ova država donosi odgovarajuće zakone kojima će se suštinski zaštiti ljudska i manjinska prava, i to i u Vojvodini, ali i u Preševskoj dolini, odnosno i u Sandžaku, naravno i u svim delovima naše države. Hvala.

Reč ima narodna poslanica Vesna Pešić, a posle nje narodni poslanik Jovan Palalić.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj ekspoze koji je pred nama može da se razmatra na dva načina. Jedan bi bio ciničan, da kažemo da smo dobili nešto što je uobičajeno, nešto što je prosečno i nešto što je neka mera Srbije, bez neke velike ambicije. To drugo merilo bi moglo da bude - da vidimo koliko možemo da budemo ambiciozni i ono što jesmo, što smo realno, ali da možemo da budemo bolji i da možemo da formulišemo stvari bolje i preciznije, nego da otaljavamo nekakvu stvar. Znači, ovo kako je napisano to je tako i ako se kaže - pa dobro, Srbija je ovo, pa nemamo šta od Srbije mnogo da očekujemo.
Međutim, smatram da Srbija može da napreduje i da je u svojoj istoriji napredovala samo ako je pokazala ambiciju, ako pokaže da uvek može bolje i da uvek može da bude solidnije nego ovo što smo ovde dobili. To ću da pokažem na nekoliko načina, tako što ću da analiziram elemente programa, a naravno svaki program treba da sadrži nekoliko elemenata.
Prvi element su ciljevi, koje imamo ovde na prvoj stranici, a zatim mora da se govori o metodama, kako će se određeni ciljevi ostvariti. Zatim mora da se govori o dinamici, o rokovima, kako će se ti rokovi ostvariti, a zatim treba da se govori malo i o stilu rada te buduće vlade.
Pravo da vam kažem baš u tom stilu rada buduće vlade vidim da bi tu mogle biti nekakve promene. Ako od toga nema ništa, onda ciljevi ostaju isti. Ako bi pogledali ono kako je bilo prošle godine, onda ne vidim da je tu napravljen neki iskorak i da ovde ima nekih većih i značajnijih promena, jer kad se kaže "ciljevi" to može uvek da bude svašta. Ali, iz ovih elemenata kako, šta je implementacija, kada se nešto dešava, kakva je dinamika, kakav je stil rada vlade i naravno kakvi su kadrovi, znači to su ti elementi na osnovu čega možemo da vidimo koliko smo ambiciozni u ovom momentu.
Evo, da pokažem kada je reč o ciljevima, vidite, kaže prvi cilj, da je postignuta saglasnost ove vlade, odnosi se na opredeljenje za evropsku budućnost Srbije. Gospodine Đeliću, vi ste radili i prošle godine integracije i bili ste potpredsednik vlade za to, za ovaj deo, pa da li ste vi zadovoljni ovom formulacijom ili niste? Molim da kažete.
Nije valjda da smo stigli dotle da smo se tek opredelili i valjda bismo mogli da kažemo - ubrzano uključivanje Srbije ili dinamika integracije Srbije u EU, a ne "opredeljivanje". Evo, samo da vam kažem kakva je mala, niska naša ambicija, da za i ono što smo počeli izgleda da se tek sada opredeljujemo.
Da li niste mogli da kažete tačnije taj cilj, ambicioznije, zato što pored vas sedi gospodin Dačić, pa onda njima ne odgovara da to bude ubrzano uključivanje, nego samo opredeljivanje? Evo, samo vam dajem jedan primer te neambicioznosti, a kad nemate ambiciju da nešto postignete, onda nećete ništa ni postići.
Dobro, neprihvatanje nezavisnosti AP Kosova - s time se slažem.
Recimo, ovo treće, šta će vam ova "neophodnost", kažite samo - jačanje ekonomije - nema potrebe. Tu je - jačanje socijalne odgovornosti vlade. Sada, molim vas kod ovog cilja - pooštravanje borbe protiv kriminala i korupcije. Pa da li je do sada bila oštra ta borba? Mi do sada nismo imali nikakav plan.
Ako bi pogledali šta piše unutra, vidimo da se to uopšte neće pooštriti, da nema, jer se ne pominje ni nacionalna strategija, da se ne pominje ni ona agencija, da se ne pominje uopšte ni Konvencija o borbi protiv korupcije koju sam, baj d vej, kada sama bila ministar potpisala, a ništa od toga nema i ono što se tamo pominje, nikakve implementacije, nikakve garancije - da će biti nekakvo pooštravanje.
Drugo, zašto pooštravanje? Budimo ambiciozni - znači, eliminacija kriminala i korupcije, jer zašto da pooštravamo a nismo ni bili oštri?
Konačno ovo zaista izaziva podmseh kad se kaže - poštovanje međunarodnog prava. Znate šta, valjda se podrazumeva da se neko pravo, međunarodno i domaće, poštuje. Znači ovo je potpuno, kako da kažem, gotovo blamantno, da jedna ozbiljna država, kada se donosi, vlada ih bira i vlada kaže - poštovanje međunarodnog prava. Ljudi moji, valjda pravo mora prosto uvek da se poštuje, međunarodno i domaće.
Znači, ovo apsolutno ništa ne znači, a kada se pogleda ovo pozadi, odnosi se na Kosovi i Metohiju, što je rečeno već nekoliko puta, a opet skriveno zbog koalicionih partnera i gospodina Dačića, pa ne može da se kaže - da se to odnosi ako je reč o EU, pre svega na saradnju, odnosno na izvršavanje saradnje sa Haškim tribunalom iz čega ne mogu, bez čega ne mogu da se izvuku osnovni ciljevi ovog programa.
Prema tome, ovakvi ciljevi koje sam ovde izanalizirala pokazuju da tu nema ozbiljnog opredeljenja, jer su mogli biti bolje formulisani, a da ne govorim sada, kad se govori, odnosno samo ću reći veoma kratko, kada je reč o metodama.
Recimo, spominje se stalno reč - reforma. Ta reč je zaista nekada imala dosta veliki značaj. Vi sada kažete, evo samo pitaću kada kažemo rokovi, kada će biti ta reforma policije? Molim vas, da li je bila reforma policije ili nije bila reforma policije? Ovde se opet govori o nekim ciljevima, pa šta znači ta reforma policije, da li je to i ko je zadužen? Hoćemo da čujemo šta je ta reforma policije.
Sa druge strane, ono što je suština reforme, kaže se: "Nad svim službama bezbednosti uspostaviće se civilna kontrola". Pitam vas: kada će se uspostaviti civilna kontrola nad državnom bezbednosti? Kada će se to tačno dogoditi i u kom roku? Ništa od toga nema.
Isto tako i kada je reč o reformi pravosuđa. Mi slušamo o reformi pravosuđa već godinama. Opet postavljam pitanje - kada i kako? Nema ništa. Kada će se sprovesti ta reforma i šta uopšte znači ta reforma? To su reči koje ne znače bukvalno ništa.
Htela sam da skrenem pažnju i na to da je najveći problem bio uvek kod implementacije. Recimo, ako pogledamo borbu protiv korupcije, pooštravanje te borbe, onda ne vidimo da će se ta borba voditi tako što će se striktno ili doneti novi zakon, recimo, o finansiranju stranaka, jer glavna veza između uticaja tajkuna na politiku i na političke stranke, jeste u tom mraku, u toj nestransparentnosti. Donet je Zakon o finansiranju stranaka, međutim, niti se on primenjuje, niti se može primeniti, niti je njegova kontrola obezbeđena.
Doneli smo Zakon o reviziji. Nikada nije počela da radi državna revizija. Šta nam vredi da pričamo o toj borbi, kada se ne pomene da će državna revizija kontrolisati, kako će se trošiti budžet? Još smo rekli da imamo dva budžeta: nacionalni investicioni plan i plus budžet. Znači, nema nikakve kontrole niti se pominje implementacija i učešće tih institucija.
Prema tome, kada se pogledaju metodi, veoma je žalosna situacija. Ne vidi se kako će se to ostvariti. Naročito je osetljivo u pogledu vaših partnera. Kada se govori o socijalno odgovornoj vladi, molim sada premijera da pokaže kako će se održati balans, da bi zaista ljudi koji su siromašni i znali da će nešto da se ostvari od ovih obećanja, da se pokaže kako će se pokazati ta fiskalna politika i inflacija u odnosu na povećanje penzija, da se to iznese pred ljude, da bi mogli da poveruju da je gospodin Krkobabić zaista nešto obećao, ili će to da pojede ona inflacija od 12%, ovo što ćete da podignete penzije za 10% do kraja godine, inflacija 12%. Znači, "pojeo vuk magarca", nema ničega. Molim vas da to građanima zaista ozbiljno pokažemo.
U vezi sa tim bih htela da kažem da možda ne bi bilo loše da zaista pokažete i koja socijalna politika. Gospodine Krkobabiću, vama se sada obraćam, zašto tražite da se penzije svima linearno podižu 10%? Vi niste siromašni penzioner. Mislim da bi sada morali da napravimo jednu socijalnu politiku koja bi bila targetirana, da se zaista rešava problem tamo gde postoji.
Zašto svima linearno? Čim je linearna socijalna politika, to znači da nemate socijalnu politiku. Moderna socijalna politika nikada nije linearna. Znači, vi targetirate problem i rešavate problem.
Znači, hoću da vidim da se ovde uključuje jedna moderna socijalna politika, a ne socijalna politika linearnosti, koja, u stvari, ne rešava ni jedan jedini problem. Samo ukazujem na te momente.
Završiću s tim, evo na prvoj stranici se kaže da će biti usvojen akcioni plan kada je reč o ubrzanju evropskih i drugih reformi. Kada će biti donet akcioni plan? Da li biste mogli da napravite jedan kalendar za prvih 100 dana ili bar za šest meseci? Dajte da vidimo kada.
Pomenuću, mnogi ovde znaju, prošle godine smo doneli Zakon o putnim ispravama. Da li je rečeno da će da se izdaje od 1. marta i do kraja ove godine ćemo svi imati nove pasoše? To nije ostvareno, gospodine Đeliću. Nikada niste izašli da objasnite zašto nije ostvareno.
Kad kažete akcioni plan, kada će biti akcioni plan? Znači, tražimo da usavršite ovaj ekspoze, da taj ekspoze zaista dobije jednu strukturu i da građani mogu da poveruju bar delimično da će nešto od ovih ciljeva biti ostvareno, jer ovako šuć-muć, nijednog roka nema, nema kada, nema zakona, nema čak ni osnovnih zakona koje ćete doneti. Koji su to osnovni zakoni koje Skupština mora hitno da radi? Nema ni toga. Preko zakona i implementacije možemo da vidimo šta će ova vlada da radi.
Na kraju, gospodine Cvetkoviću, htela sam da vam čestitam na ovom izboru, ali moram da vam kažem i to da nije dobro što ćete voditi Vladu samo kao ekspert i što ćete, kao neko ko ima iskustva pre svega u ekonomskoj delatnosti, sigurno pomoći Vladi u tom delu, ali nije loše kada se za premijera bira neko ko nema politički legitimitet zato što onda on taj legitimitet mora da traži negde izvan sebe.
Zato što vi niste uticajna ličnost, znači nestranačka ste ličnost, uvodimo nestranačke ličnosti, tamo treba da budu par ekselans perfektne političke ličnosti, da biste mogli da garantujete ovaj program. Znači, tamo gde bi trebalo izbaciti politizaciju, kada su u pitanju preduzeća, državna administracija itd, tu će politizacija da ostane, a tamo gde treba zaista da budu jake političke ličnosti, tamo biramo nestranačke ličnosti.
Postavljam DS jedno možda naivno pitanje - zar jedna tako velika stranka, kao što je DS, nije imala nijednu političku ličnost da postavi kao premijera, nego nestranačku ličnost? Zamislite se nad tim kako ćete voditi ovu vladu i da li ćete biti odgovorni vi ili neko drugi. Da se ne bi igrali žmurke, verovatno da će biti odgovoran predsednik Republike. Kažem mu da ćemo i njega prozivati kada je reč o ovoj vladi.

Reč ima gospodin Jovan Palalić.

Poštovana predsednice, gospodine Cvetkoviću, dame i gospodo narodni poslanici, na osnovu izlaganja i iznošenja programa gospodina Cvetkovića o budućoj vladi Republike Srbije, kada se pažljivo pročita ovaj ekspoze, zaista se ne možemo oteti utisku a da ga ne kvalifikujemo na različite načine, mada te kvalifikacije proizilaze iz koalicionog dogovora stranaka koje će činiti vladajuću koaliciju, naravno i različitih vrsta kompromisa i ustupaka koji su pravljeni da bi se ta koalicija napravila.
Ovaj ekspoze je ne samo nedorečen, on je i protivrečan u mnogo svojih segmenata. Ono što je najvažnije, po ključnim pitanjima je apsolutno politički neutralan i ostavlja utisak da se ono što zaista tišti Republiku Srbiju, ona ključna i važna pitanja, izbegava ovde decidirano pomenuti, verovatno iz razloga što jasno nuđenje rešenja može da proizvede, zbog različitih stavova po pojedinim pitanjima u prošlosti, određene i turbulencije i probleme unutar vladajuće koalicije.
Mogu da kažem da ovaj program jeste hibridni program, kako je i formirana ova vladajuća koalicija, kao hibridna vlast, bez obzira na to što u poslednje vreme deklarativno čujemo saglasnosti po pojedinim ključnim pitanjima. Ono što prvo pada u oči to je najvažnije pomenuti ovde, jeste redosled prioriteta. U odnosu na prethodne dve vlade, bitno i suštinski su promenjeni prioriteti, a samim tim se bitno i suštinski najavljuje promena politike.
Prvi prioritet nije borba za teritorijalnu celovitost Republike Srbije, prvi prioritet nije borba za očuvanje Kosova i Metohije. Taj prioritet pada na drugo mesto, a videćemo u kojoj meri je način na koji se realizuje taj prioritet ublažen i odstupa od onoga što je bilo definisano kao državna politika.
Ono što, takođe, pada u oči, iako je u javnosti više puta isticano kao najvažnija tema - jačanje socijalne odgovornosti vlade je, gle čuda, četvrti prioritet ove vlade. Socijalna politika je na četvrtom mestu. To svako ko pročita ovaj ekspoze može jasno da vidi.
Prva tačka ovog programa jeste opredeljenje za evropsku budućnost Srbije, iako je ta opredeljenost ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije 2004. godine nedvosmisleno potvrđena u rezoluciji koju je ovaj visoki dom doneo. Prema tome, jedna deklaracija opredeljenosti nije ništa više osim ponavljanje onoga što su političke stranke već nekoliko godina ovde isticale.
Pođimo redom. Kao što sam rekao, najavljen je veliki zaokret u politici u državi Srbiji i ova vlada je to najavila. Borba za očuvanje teritorijalnog integriteta Republike Srbije sada je na drugom mestu prioriteta ove vlade, ali je definisana kao neprihvatanje nezavisnosti Kosova i Metohije.
Upravo kada vidimo na koji način je u ekspozeu pomenuto kako će se voditi politika po pitanju Kosova i Metohije, vrlo jasno se uočava odstupanje od jedne aktivne progresivne politike. Ova politika biće pasivna politika i ponavljanje onoga što je, manje-više, čitavoj međunarodnoj zajednici jasno, a to da je međunarodno pravo na strani države Srbije.
Mi ovde nemamo aktivnu politiku koja podrazumeva učvršćivanje institucija Republike Srbije na Kosovu i Metohiji i još jače vezivanje, u skladu sa međunarodnim pravom i rezolucijama, Kosova i Metohije i njenog jasnijeg inkorporiranja u državnopravni sistem Republike Srbije, osim onoga što se ovde potencira, a to je, što je potpuno normalno i što svaka odgovorna vlada mora da radi, da se vodi računa o poboljšanju ekonomskog i socijalnog položaja Srba na Kosovu.
Jasnija, aktivnija politika koja podrazumeva demonstriranje, pokazivanje da je Republika Srbija prisutna na Kosovu i Metohiji kroz svoje institucije ovde nedostaje, osim pasivnog stava i ponavljanja činjenice da je međunarodno pravo na strani Republike Srbije, a što je od strane mnogih zemalja, nažalost, kršeno.
Ono što je, takođe, potrebno istaći jeste da se ovde u mnogo segmenata izbegava jasno određenje prema ključnim temama koje opterećuju javnost, a javnost tu traži odgovor. Pitanje odnosa nove vlade prema prisustvu Euleksa na Kosovu i Metohiji. To se ne pominje u ekspozeu.
Pitanje koje je ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije u decembru 2007. godine jasno definisano kroz rezoluciju vojne neutralnosti Republike Srbije ne pominje se. Želim samo da još jednom istaknem da u okviru te rezolucije je rečeno da ne sme nijedan međunarodni ugovor da se potpiše ukoliko se njime ugrožava teritorijalni integritet Republike Srbije, pa je potpisan Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, a ovde se prećutkuje vojna neutralnost.
Da li možemo na osnovu toga da sumnjamo da će nova vlada voditi politiku priključenja NATO paktu. Možemo osnovano to da sumnjamo, obzirom da je ta skupštinska rezolucija već jednom prekršena u vrlo bitnom segmentu, potpisivanjem sporazuma koji krši tu rezoluciji i koji narušava teritorijalni integritet Republike Srbije.
U okviru ovog ekspozea ne spominje se Haški tribunal. Tu imate jednu kontradiktornost. Kao prvo opredeljenje, kao prvi cilj, navodi se opredeljenje za evropsku budućnost Srbije. U tom potpisanom Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju jasno je, za nas je on pravno ništav, ali predstavnici EU su rekli da on ne stupa na snagu dok se ne okonča saradnja Haškim tribunalom koji se uopšte ne spominje u okviru ovog ekspozea. Postavlja se pitanje kakvu će politiku da vodi Vlada Republike Srbije prema ovom pitanju ako već ističe kao svoj prioritet evropsku budućnost Srbije.
Ima tu još niz tema koje su bile u prethodnom periodu na različite načine tretirane od strane koalicionih partnera. U samom ekspozeu se spominje pitanje restitucije. Nemamo definisan jasan stav prema svojinskim pitanjima u Republici Srbiji, prema nepravdama koje su činjene prema našim građanima posle 1945. godine.
Različite stranke u vladajućoj koaliciji su po tom pitanju glasale suprotno kada su vođene diskusije o zakonima koji su definisali povraćaj imovine. Sada se restitucija spominje kao jedan od programskih ciljeva ove vlade.
Prosto, mnogo je protivrečnosti i kontradiktornosti u ovom ekspozeu da se ne možemo oteti utisku da se namerno izbegava jasno određenje prema pitanjima koja vrednosno opterećuju stranke unutar ove koalicije.
Naravno, pitanje nacionalnih manjina, odnos prema nacionalnim manjinama, ovde smo sada videli da su predstavnici mađarske nacionalne manjine eksplicitno tražili da se promeni struktura upravnih okruga u Vojvodini, koja je 1991. godine doneta od strane Vlade Republike Srbije koju je vodila SPS. Sada predstavnici DS apsolutno daju saglasnost za promenu te uredbe i faktički vraćanje opština koje su definisane u Severnobanatskom u područje Severnobačkog okruga. Sada se postavlja pitanje, kako će Vlada Republike Srbije da ima određenje prema tom pitanju kada su stranke koje čine tu vladu potpuno različito tretirale taj problem.
Kada se ove sve teme jasno sagledaju, uočava se da unutar vlade ne postoji spremnost da se građanima da odgovor na pitanja koja u ovom trenutku građani traže da čuju. Da ne govorimo o ekonomskom aspektu.
Pazite, imate ovde jednu snažnu najavu ekonomskog razvoja koja podrazumeva vrlo konkretnu fiskalnu politiku koja će rasteretiti privredu, koja će omogućiti kroz definisane podsticaje za zapošljavanje, otvaranje malih i srednjih preduzeća i preduzetničkih radnji, a u isto vreme imate najavu ozbiljne socijalne politike. Postavlja se pitanje, na koji način će se budžet tako strukturirati da odgovori ovim protivrečnim zahtevima unutar same vlade.
Nesumnjivo je da je potreban snažan ekonomski razvoj u Srbiji. Nesumnjivo je da taj snažan ekonomski razvoj doprinosi većoj zaposlenosti. Nesumnjivo je da taj snažan ekonomski razvoj doprinosi punjenju budžeta. Ako neko misli da će se budžet puniti iz pristupnih fondova EU, u ovom trenutku, da nema nikakvih iluzija, pristupni fondovi nama nisu dostupni jer se SSP ne primenjuje.
Ne treba narodu uporno ponavljati i obmanjivati ga da ćemo imati nekakva sredstva iz tih pristupnih fondova, kada taj SSP nema nikakav efekat na državu Srbiju, dok se, kako se tu najavljuje, ne okonča saradnja sa Haškim tribunalom, koji se uzgred uopšte nijednom rečenicom ne spominjem u ovom ekspozeu.
Prema tome, da zaključimo, kako na kraju kvalifikovati ovu vladu. Ona nikako ne može biti nacionalna vlada. Ne može biti vlada nacionalna, jer ključne nacionalne probleme je definisala na skali nižih prioriteta. Kosovo i Metohija nije prvo pitanje.
Nemate jednom rečenicom stav ove vlade prema pitanju Srba izvan Srbije, prema Republici Srpskoj, prema nacionalnoj politici, prema Srbima u dijaspori. Ova vlada se uopšte ne bavi nacionalnom politikom.
Ovo nije ni socijalno odgovorna vlada jer je socijalna politika na četvrtom mestu. Ovo nije ni proevropska vlada, jer je proevropska politika opšte mesto srpske politike. Ovo je protivrečna, hibridna vlada, opterećena unutrašnjim sukobima i suprotnim vrednosnim orijentacijama, koja neće ništa dobro doneti Srbiji.
Iz ovog ekspozea mi ne vidimo program, ne vidimo cilj, ne vidimo misiju ove vlade. Zato naša poslanička grupa biće ozbiljan kritičar ove vlade, konkretan i ozbiljan, i glasaće protiv nje u danu za glasanje. Hvala.

Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Aleksandra Jerkov. Izvolite.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici i narodne poslanice, Liga socijaldemokrata Vojvodine danas još jednom želi da potvrdi one vrednosti za koje se zalagala od svog osnivanja.
To je izgradnja demokratskog društva, u kome će se poštovati ljudska prava i slobode i u kom će različitosti biti smatrane bogatstvom i ostalim ljudskim pravom. To je decentralizovana i regionalizovana Srbija u kojoj će građani imati pravo da preuzmu odgovornost za svoje živote i da raspolažu onim što su stvorili. To je društvo u kome niko neće biti diskriminisan ili ugrožen zbog toga što razmišlja drugačije ili pripada drugoj etničkoj grupi.
To je društvo u kome će mladi dobijati stvarno šansu i u kome će im se omogućavati da ostanu u ovoj zemlji, u kome stari ljudi neće biti diskriminisani zbog svojih godina. To je Srbija koja će biti ravnopravan i poštovan partner u EU, zato što je to jedini način da njeni građani i građanke žive bolje. To je društvo u kome su pojedinac, njegov život i njegova prava osnovna vrednost i u kome ne može biti viših interesa od prava i sloboda građana i građanki ove zemlje.
Ove vrednosti i želja da stvorimo ovakvo društvo uticale su na naše opredeljenje da za partnera na republičkim izborima izaberemo one stranke koje ne samo da žele, nego zaista i mogu, u saradnji sa Ligom socijaldemokrata Vojvodine, da dovedu naše društvo i zemlju korak bliže našem zajedničkom cilju, a to je svakako članstvo u EU.
Ovo je očigledno i cilj građana Srbije. Građani su jasno, i na predsedničkim i na parlamentarnim izborima, pokazali da jedini put kojim ovo društvo treba da ide jeste put demokratije, stabilnosti, poštovanja ljudskih prava i evropskih vrednosti, i time su sve nas obavezali da se beskompromisno i jasno za taj evropski put borimo.
Mi iz LSV, kao i toliko puta do sada, dužni smo da zbog građana koji su dali podršku našoj politici na ovim izborima kažemo istinu. Istina je da nismo presrećni zbog ove koalicije koja je formirana. Mnogo stvari je ostalo nedorečeno, mnoga pitanja su ostala neodgovorena i mnoge stvari nisu zaboravljene. To je razlog zbog koga LSV personalno neće učestvovati u vladi gospodina Cvetkovića.
Ali, zbog istih tih ljudi koji su nam ukazali poverenje, mi danas moramo reći i sledeće. Istorija nas je mnogo puta naučila da pogrešna odluka pri izboru vlade može imati katastrofalne posledice. Nakon ovih izbora imali smo dve opcije. Prva je da se formira vlada u kojoj bi većinu činila SRS i čiji bi premijer bio Vojislav Koštunica. Druga opcija bila je da se formira vlada u kojoj bi većinu imala DS i čiji bi premijer bio neko sa liste za Evropsku Srbiju.
Ukoliko glasovi pet poslanika Lige socijaldemokrata Vojvodine mogu da budu ti koji će da presude u ovoj stvari, koji će da odluče o tome da li će se u Srbiji nastaviti evropske integracije ili će one biti prekinuta, Liga socijaldemokrata Vojvodine pred građanima Vojvodine, pred građanima Srbije nema pravo na tu vrstu luksuza da se sada predomišlja, ima dileme ili postavlja uslove. Naš izbor je jasan - Srbija mora u Evropu. Građani Srbije moraju da žive bolje. Vojvodina mora imati autonomiju i Srbija mora biti decentralizovana.
Vojislav Koštunica, kao premijer u trećem mandatu, nije u stanju da građanima Srbije pruži to. SRS smatra da autonomne pokrajine ne treba da postoje. Velimir Ilić sistematski pljačka Srbiju, pod maskom ravnomernog regionalnog razvoja. Vojislav Koštunica je antievropejac.
Ova koalicija bi udaljavala građane Srbije od Evropske unije i samim tim od njihovog boljeg života. Ova koalicija ne želi budućnost jer tamo za njih nema mesta. U budućnosti nema mesta za Vojislave, Šešelja i Koštunicu, kojima je jedini i najviši interes bio zadovoljenje njihovih sebičnih interesa i koji su ovo društvo koštali mnogo života, novca i izgubljenih godina. Naša je obaveza da im ne damo više nijednu.
Nažalost, gospodine Cvetkoviću, opet imamo pred sobom ekspoze u kome se ni jednom rečju ne spominje Vojvodina, ni decentralizacija Srbije. Međutim, Srbija neće imati mogućnosti da koristi pristupne evropske fondove sve dok se ne decentralizuje, a tek tada ćemo imati ravnomerni regionalni razvoj jer nije moguće imati ravnomerni regionalni razvoj ukoliko nemate regione.
Tako da ono što je danas prebačeno Ligi socijaldemokrata Vojvodine, ravnomerni regionalni razvoj, zapravo jeste suština programa Lige socijaldemokrata Vojvodine. Jer nije regionalni razvoj to da jedan region plaća, dok se neko drugi bogati na njegov račun, na račun njegovih građana, i to ne mislim na neki drugi region, nego prosto na ličnosti koje su se na taj način obogatile.
To znači, gospodine Cvetkoviću, i to danas isto zbog građana koji su pružili podršku Ligi socijaldemokrata Vojvodine, moramo jasno reći da od vas očekujemo da ispunjavate ono što su evropski standardi, a to za Ligu socijaldemokrata Vojvodine znači: povraćaj imovine Vojvodini i lokalnim samoupravama, decentralizacija i regionalizacija zemlje, odnosno transmisija vlasti na Vojvodinu i lokalne samouprave.
To znači da plate i penzije u Vojvodini više ne mogu biti manje nego one u centralnoj Srbiji, što znači da ona sramna cifra od 7% mora biti prevaziđena i građani Vojvodine moraju dobiti priliku da raspolažu onim što su stvorili, što bi opet podrazumevalo i promenu Ustava, protiv koga je Liga socijaledmokrata Vojvodine bila, jer mi smo tada mislili i danas stojimo iza toga da je taj Ustav izrazito antievropski i da će morati da se promeni, ukoliko Srbija bude želela da uđe u Evropsku uniju.
To znači da Vojvodinu treba posmatrati, nadamo se i očekujemo od ove vlade to, kao ravnopravni deo Srbije, a ne kao bankomat iz koga se odnosi novac kako koji ministar to poželi.
To su sve obaveze koje se moraju ispuniti, kao što su to i evropski standardi, a mislim da velika podrška koju je Lista Za evropsku Srbiju dobila u Vojvodini pred vas kao premijera postavlja jednu novu vrstu obaveze prema građanima Vojvodine i zbog toga smo sigurni da ćete biti toga svesni i da ćete takvu obavezu pred građanima i građankama Vojvodine znati da ispunite.
Zbog toga Liga socijaldemokrata Vojvodine danas daje podršku Mirku Cvetkoviću da formira Vladu i dajemo podršku programu koji je pred ovu skupštinu kandidovao. Ova vlada može računati na podršku Lige socijaldemokrata Vojvodine sve dotle dok bude sprovodila ovaj ekspoze. Međutim, istovremeno vam jasno kažemo i nismo spremni da od toga odustanemo, da ni u jednom trenutku nećemo biti spremni na kompromis koji dovodi u pitanje ostvarenje ovih ciljeva na koje ste se danas pred nama i pred građanima Srbije obavezali. Hvala vam.

Zahvaljujem. Reč ima gospodin narodni poslanik Zoran Krasić. Izvolite.