Zahvaljujući ovom televizijskom prenosu verovatno će građani Srbije imati prilike da čuju nešto što neće moći da pročitaju u novinama, s obzirom da je mrak postao žute boje i teško će da se vidi šta se dešava.
Naravno da je ovo vreme za Vojislave, a ne za Borise ili za onog Božu derikožu i za ove druge. Naravno da je vreme za Vojislave, a ne za nekog manijaka Tadića. Umoljavam vas da se informišete pre nego što uzdahnete, nadimak manijak Tadić se odnosi na Ranka Tadića, a ne na Borisa Tadića.
Meni je prosto neshvatljivo, zar vi stvarno tako doživljavate svog predsednika. Ranko Tadić, nadimak mu je manijak, švercer, eno ispod kreveta još ima prislušnih aparata; i on sve sluša u Srbiji, i strane diplomate, političare, biznismene i naravno preko nekih ljudi obaveštava brata od strica i onda je on u mogućnosti da sklopi nesklopivo.
No, da se vratimo na ovu temu zato što je vreme za Vojislave, a ne za Čanke, opanke i druge. Sudeći po onome što je napisano u Ustavu Republike Srbije i u Poslovniku Narodne skupštine predsednik Republike, ne manijak nego Boris Tadić, bio je u obavezi da po Poslovniku napravi predlog. On je nama dostavio taj predlog.
Predlog ima četiri pasusa. Prvi i poslednji pasus se odnosi na nešto što je poziv na ustavni osnov, a ovo drugo što treba da bude, treba da bude obrazloženje zašto predsednik Republike predlaže gospodina Cvetkovića da bude kandidat za predsednika Vlade. I kad se nešto obrazlaže, onda treba da nas neko ubedi.
Čime je pokušao, ne manijak Tadić, nego Boris Tadić da nas ubedi? Pokušao je rečenicama, molim vas uzmite vaše primerke, pošto u ovom sazivu je prosto postao manir čitanja onoga što je već na stolu. Pre nekoliko dana Ratković nam je pročitao ceo zakon, danas kandidat za predsednika ceo svoj ekspoze. Znači, Demokratska stranka se vežba čitanjem.
Sad ću malo da vas malo pomognem u tome. Znači obrazloženje, iza tog obrazloženja se krije evropska perspektiva, evropska budućnost, Evropa zdaj itd. Obrazloženje za gospodina Cvetkovića je - kao kandidata za predsednika Vlade Republike Srbije predlažem gospodina Mirka Cvetkovića, tačka. Druga rečenica - smatram, on smatra, da gospodin Mirko Cvetković poseduje stručne i lične kvalitete za obavljanje funkcije predsednika Vlade.
Izvinite, molim vas, u Ustavu ne postoje kriterijumi, koji su to stručni i koji su to lični kvaliteti. S obzirom da je od 2001. godine na neki način u vlasti i da je sa, nema mi ga, moj Vlahović, pola Srbije je prodao, verovatno ga je to kandidovalo ili je to ta karakteristika koja je neophodna, to je ta karika koja nedostaje. I što reče pre neki dan gospodin Cvetković - imamo problema sa budžetom jer ništa nismo prodali ove godine.
Imamo problema, nismo ništa prodali. Vidim da je Šutanovac opravdano odsutan, verovatno prodaje neku kasarnu ili pretposlednju pušku koju imamo. Nije ovo šala.
Naravno, neću da se bavim vašim programom, vašim ekspozeom, to je literarni sastav za mlade dame koje se prijavljuju na fakultete itd. Ljudi, nema ništa od ovoga. Ovo je po sistemu drži vodu dok majstori odu.
Ovom zemljom vlada i hara Boris Tadić. On će biti predsednik Republike, on će biti predsednik vlade, a gospodin Cvetković je neka kolateralna stvar, koja tu ide kao kohezioni faktor koji nešto okuplja, da se još malo dok ljudi žive u utopiji evrobudućnosti, evropske perspektive ... Oli Ren lepo kaže, kakav sporazum o pridruživanju, da li je neka država iz Evropske unije ratifikovala sporazum. Nije.
Na tom sporazumu su neki dobili dobar broj glasova i naravno, po ko zna koji put, uspeli da prevare birače u Srbiji. Da li ova vlada može da ostvari ovo što je napisano? Znaju oni da ne mogu to da ostvare. Zašto? Zato što ako gospodin Boris Tadić nešto poželi da uradi, pa ne može, mlada damo, onda nastupaju veliki državni problemi.
Koji su to problemi? Da virus ne zahvata tajkune, pa dobiju kijavicu, pa oduvaju i DS i Borisa Tadića. To je prava politička realnost ove Srbije. Sada imamo zamenu teza, nećemo priznati nezavisno Kosovo i Metohiju, a za Kosovo i Metohiju borićemo se iz Evropske unije, a Evropska unija kaže biće to 2021, a možda i 2071, a verovatno nikad. A šta u međuvremenu?
U međuvremenu ćemo da kažemo najvažnija stvar su penzije, važne su, to ne sporim; u međuvremenu je najvažnije ko je opredeljen za evropsku budućnost, ne znam zašto je to toliko važno pošto ovo nisu bili izbori za parlamentarnu skupštinu Evropske unije.
Koje su to evropske vrednosti? Pa, izađe jedna gospođa, dve-tri iz DS, ošinuše po osmogodišnjoj vladavini DS, bio sam prezadovoljan. Kad sam Nadu slušao, bio sam prezadovoljan. Rekao sam da Nada ispunjava neke uslove da bi mogla da bude i radikal. Tako lepo kritikuje.
Nema ga Milosavljević. Kako je on lepo izneo kritiku na račun DS u toku izborne kampanje. Mi smo ga na naš spot stavili, gde on priznaje šta je propušteno, šta nije urađeno, kako nije urađeno, zašto nije urađeno. Znači, kohezioni faktor i taj lepak, to što spaja, jeste Boris Tadić, jesu njegove lične pozicije i pozicije onih koji ga guraju da što više i što teže Srbiju osakati.
Na kraju, kolege iz DS, da vas samo podsetim kako je izgledala sednica vašeg Glavnog odbora. S obzirom da je bilo malo natezanja oko toga s kim, kako u koaliciju, gospodin Tadić je došao i lepo rekao - vi, ako hoćete da budete poslanici, morate da me slušate; vi, ako hoćete da bude i dalje ministri, i da vozite kola i da imate sekretarice, morate da me poslušate; a vi tajkuni, ako hoćete da i dalje imate ove pare da ne biste išli u zatvor, morate da me poslušate. To je ta vlada koju formiram i svi morate za nju da glasate. To je novi diktator Boris Tadić.

Zahvaljujem. Po Poslovniku, gospođa Vjerica Radeta. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, očekivala sam da će gospodin Cvetković malopre da reaguje, a nisam se namerno javila nakon izlaganja narodnog poslanika zato što mi nije namera da izazivam replike i da odugovlačimo na bilo koji način ovaj današnji rad. Ali, s obzirom da se niste javili, gospodine Cvetkoviću, sada se pozivam na član 225. stav 1. Poslovnika, prozivam vas i pozivam vas da odgovorite da li je tačno ono što je narodni poslanik malopre rekao, a to je da je Boris Tadić u vaše ime obećao jednom delu vladajuće koalicije, da vi nama to niste napisali, ali da ćete da kršite Ustav Republike Srbije. To je ova knjižica koja je sveto pismo, gospodine Cvetkoviću.
Malopre smo čuli da jedan deo koalicije vas neće podržavati ukoliko ne ispunite datu reč da ćete izvršiti regionalizaciju Srbije, da neće da vas podržavaju ukoliko ne ispunite datu reč da nećete poštovati član Ustava, to je član 184. stav 3, koji govori o budžetu Autonomne Pokrajine Vojvodina i onih predviđenih Ustavom 7% u odnosu na budžet Republike Srbije.
Kada je u pitanju regionalizacija, mi inače imamo već popriličan strah od toga kada ste vi u pitanju, odnosno ova vaša vlada, odnosno Boris Tadić, odnosno nestranački funkcioner DS gospodin Svetozar Čiplić, koji je predviđen za ministra za ljudska i manjinska prava, a koji je ne tako davno podržavao gospodina Boška Ristića u ideji formiranja niške pokrajine, nekakvog niškog okruga, kako su oni to nazvali. On je tada rekao da on to podržava, da je to jedini način normalnog funkcionisanja Srbije, da to jedino smeta nekima, pogrdnim izrazima je nazvao sve one koji poštuju Ustav Republike Srbije.
Dakle, tražim od vas gospodine Cvetkoviću, da odmah izađete i da nam kažete, možda vi ne znate s obzirom da vi niste pravili ni vladu, da niste birali ni ministre, da niste pisali ekspoze, možda vas Boris Broz nije obavestio o tome šta on planira.
Ali, pošto ćete vi formalno biti predsednik Vlade Republike Srbije, a znamo da će žuti diktator Boris Broz zapravo biti predsednik Vlade, od vas tražim da pred narodnim poslanicima kažete da li ste nekome obećali da ćete mimo Ustava sprovoditi regionalizaciju Srbije i da li ste nekome obećali da ćete mimo Ustava da menjate procenat od 7% sredstava u odnosu na budžet Republike Srbije predviđenih Autonomnoj Pokrajini Vojvodina.
Jednom rečju, da li vi ono što nama niste napisali, da li ćete vi u stvari u toku svog mandata svesno kršiti Ustav Republike Srbije. Insistiram da odmah izađete da odgovorite. Ako to ne uradite, pitaće vas to i ostali narodni poslanici SRS.

Zahvaljujem. Po Poslovniku, gospodin Zoran Krasić.

Izvinjavam se što se ponovo javljam, ali gospodin Mirko me je mrko pogledao pa sam se presekao, pa sam zaboravio onu vrlo važnu stvar. Koristim pravo po članu 226. našeg poslovnika, jer smatram da je potrebno da se da jedno objašnjenje i to očekujem od rukovodstva Narodne skupštine u ovom velikom sastavu, ali da ne koristite usluge gospodina Čiplića, on je poznat po tim svojim uslugama.
Vidite, postoje odredbe Ustava, postoje odredbe Poslovnika Narodne skupštine i imamo faktički činjenicu da se šest narodnih poslanika bira za članove Vlade. Namerno kažem članove Vlade, koristim pravu formulaciju iz Ustava i Poslovnika.
Prošle godine je bila jedna vrlo čudna situacija, kada su Dušan Petrović i čini mi se Milan Marković i još neki sami za sebe glasali. To je nekako prošlo, izazvalo je veliku pažnju u javnosti i neka tumačenja itd. Bilo bi dobro, pre nego što dođemo do tog čina, da te stvari na neki način se rasprave da bi poslanici znali kako da se glasa, a stičem utisak da je skupštinska većina vrlo tesna, evo vidim da je čak i Riza Halimi napustio, ni on ne daje tu koalicionu podršku.
Mislim da bi bilo dobro da neko obavesti neuke poslanike, jer u ovoj skupštini otkad je DS na vlasti imamo sve i svašta, pa su Hiber i Lilić bili i u zabludi pravnoj, iako su profesori na Pravnom fakultetu, ali bili su u zabludi. Doduše, to je razrešio Boško Ristić. U ovoj raspodeli nisi sagledan, šta da radimo.

Zahvaljujem. Određujem pauzu. Nastavljamo rad u 16,00 časova i prvi će imati reč narodni poslanik Zoran Ostojić. Zahvaljujem.

(Posle pauze – 16.05)

Dajem reč gospodinu Zoranu Ostojiću.

Poštovana predsednice, predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, žao mi je što nema mandatara, gospodina Cvetkovića, ali sam ionako mislio da se obratim onome ko je stvarno sastavio ovu vladu, jer činjenica da su ministri izabrani pre mandatara dokazuje da je vlada sastavljena na nekom drugom mestu. Kako kaže šef moje poslaničke grupe Čedomir Jovanović, dobro je što je Boris Tadić preuzeo odgovornost za rad ove vlade, jer na kraju krajeva onaj ko sastavlja vladu i treba da preuzme odgovornost.
Činjenica je i da je ekspoze, koji smo čuli jutros, rezultat tog načina sastavljanja vlade, da su prvo izabrani ministri, pa na kraju premijer, jer ministre smo znali, a mandatara smo saznali na kraju. Zato mi izgleda da je i ekspoze pravljen kao da su ga pisali činovnici ministra, koji su znali da će biti ministri, pun opštih mesta, pun fraza, bez nekih konkretnih mera kako doći do dinamičnog rasta privredne aktivnosti, kako do rasta zaposlenosti, kako povećati standard građana Srbije i kako uspostaviti ravnomerniji regionalni razvoj.
Ipak, ono što sam očekivao od gospodina Cvetkovića kao stručnjaka je deo koji se odnosi na ekonomiju. Nešto više konkretnih stvari, ali od 12 strana ekspozea, samo deo jedne rečenice je posvećen pitanju slobodnog tržišta i uređivanju pitanja monopola.
LDP već dve godine insistira da se u našem društvu otvori ozbiljna rasprava o pitanjima monopolizacije u ekonomiji, a naročito u trgovini. Već dve godine insistiramo i tražimo da se krupan kapital, koji će uvek imati uticaja, postavi na pravi način, da se zna da ne utiče sa strane i u kabinetima, da to bude transparentno. Nažalost, i koalicija koja će činiti većinu, i oni koji su se nadali da će činiti većinu, ali neće biti u većini, bili su protiv toga da se otvori pitanje i "Delte" i ostalih tajkuna. Setimo se samo naše inicijative za formiranje anketnog odbora.
Mi se nadamo da će vlada gospodina Cvetkovića kada je u pitanju jačanje konkurencije, koje jedino može dovesti do pada cena u zemlji, mnogo više učiniti nego što se vidi iz ove polurečenice od 12 strana. Mi se nadamo da ta vlada neće voditi socijalno neodgovornu politiku, s obzirom da je kičma te vlade i kopremijer te vlade lider partije, koja je 90-tih godina vodila socijalno neodgovornu politiku, osim ukoliko neko hoće da nas ubedi da su "Bambilend" i "Madona", da su hiperinflacija, i Jezda i Dafina primeri socijalno odgovorne politike.
Činjenica je da sva ekonomska zalaganja koja smo čuli u premijerovom, mandatarovom ekspozeu, ne mogu biti ostvarena bez dve stvari: ili inflacije ili novih investicija. Činjenica je da novih investicija neće biti, ukoliko ne počne sprovođenje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, za čiju ratifikaciju ćemo zdušno glasati.
Ali je činjenica da se u ekspozeu poštovanje međunarodnog prava, što bi valjda bio nekakav skriveni sinonim za saradnju sa Haškim sudom, hapšenje Mladića, Karadžića i Hadžića i njihovo izručenje nalazi na poslednjem mestu ovih elemenata programa, koje je izložio mandatar.
S druge strane, opredeljenje za evropsku budućnost Srbije je na prvom. Jedno bez drugog ne ide. Ako smo opredeljeni, a građani su i na predsedničkim izborima i na ovim parlamentarnima glasali za tu evropsku budućnost, onda valjda to podrazumeva poštovanje međunarodnog prava i saradnju sa Hagom.
Zato je za mene potpuno neprihvatljivo da se Hag tako stidljivo pominje u ekspozeu mandatara i to u pasusu spojen sa Kosovom. Možda je to proizvod kompromisa onih koji su pravili ovu vladu, a to je verovatno gospodin Tadić i gospodin Dačić, možda je to proizvod činjenice da će gospodin Dačić biti ministar policije, možda je to proizvod činjenice da još nekakve teške odluke treba doneti u SPS, pa mora ovako da bude skriveno. Ali, mi iz LDP zbog toga ne možemo bez rezervi da podržimo ovu vladu.
Svakako da nam je ova vlada draža nego ona koja bi podrazumevala opstanak Koštunice na premijerskoj funkciji, ali to što nam je draža od te, to ne znači da nam je draga. Mi imamo svoj program, mi ćemo u svemu onome u čemu se rad vlade i aktivnosti vlade budu poklapale sa programom LDP biti podrška toj vladi.
Ali, moramo ovom prilikom, u danu kada se bira vlada, da izrazimo sumnju u mogućnost da se program za koji su građani glasali u ovako koncipiranoj vladi, sa ovakvim sastavom i na način na koji je sastavljena, može ostvariti.
Gospodin Cvetković je najavio reforme u oblasti privatizacije javnih preduzeća, zemljišta i infrastrukture. Ako imamo ovako eufemistički sakrivenu saradnju sa Hagom, pretpostavljam zbog socijalista kao glavnih partnera u vladi, moja dilema, zapitanost i strepnja je kako će socijalisti reagovati na ove mere kao što je dovršetak privatizacije društvenih preduzeća, državnih banaka, osiguravajućih društava, uvođenje konkurencije na tržištu infrastrukturnih i komunalnih delatnosti; da li prihvataju privatizaciju javnih preduzeća itd.
Bojim se da će ova vlada biti vlada trulih kompromisa, voleo bih da grešim, kompromisa kakvi su pravljeni prilikom sastavljanja ove vlade, ali Srbija je izgubila zaista mnogo vremena da bi se igrali i da bi očekivali da nešto drugo može da se desi nego da se skupštinska većina, koja je formirana, materijalizuje u vladi.
Na kraju krajeva, svako zaslužuje vladu, svaki narod kakvu zaslužuje, pa ćemo verovatno i ovog puta mi dobiti vladu kakvu zaista zaslužujemo. No obaveze koje stoje pred građanima, koji su svoju volju pokazali nekoliko puta tokom proteklih nekoliko meseci, biće i obaveze za LDP i na osnovu toga ćemo se odnositi prema ovoj vladi.

Reč ima gospodin Zoran Šami.

Gospođo predsednice, dame i gospodo poslanici, gospodine mandataru, moram da priznam da me malo svrbi jezik da komentarišem činjenicu da u ekspozeu koji smo čuli nema uopšte politike, ne politike u nekom pežorativnom smislu, nego politike u nekom državnom smislu. Neću o tome pričati, samo da konstatujem da je odsustvo politike takođe politika. To odsustvo politike me brine zato što to nije u interesu države Srbije, ali bojim se da vladajuću većinu, odnosno većinu koja će izabrati ovu vladu to mnogo ne interesuje.
Mi smo još pre nego što smo saznali ko je mandatar čuli od predsednika države jednu priču o tome kakvu vladu biramo, koja se sastojala praktično iz dve stvari. Jedna je bila ponavljanje mantre o Evropskoj uniji, a druga, valjda zato da bi se dodvorili budućim koalicionim partnerima, priča o tome da ćemo da napravimo socijalno odgovornu vladu.
Prvo, odmah da kažem da još nisam čuo da je neka vlada za sebe rekla da je socijalno neodgovorna i da je takvu vladu uopšte moguće napraviti, a drugo malo sam skeptičan jer oni koji mnogo pričaju o poštenju obično imaju neki problem sa tim istim poštenjem, pa tako se i meni čini da ta gromoglasna priča o socijalno odgovornoj vladi, bojim se da neće dati bogzna kakve rezultate.
Uostalom, sam mandatar je u svom ekspozeu socijalnoj problematici, nije me mrzilo da izračunam, posvetio tačno 4,1% teksta. Taj tekst je u stvari potpuno prazna priča o lepim i dobrim namerama.
Da to ilustrujem, evo šta se konkretno na tom polju nudi. Kaže - penzije će da porastu 10%. To je odlično, penzioneri, odnosno da budem precizan, najveći broj penzionera, zajedno sa svim ostalim socijalno ugroženim delom stanovništva, jesu socijalno ugroženi i vrlo često sa vrlo niskim penzijama ne mogu da zadovolje ni svoje najminimalnije životne potrebe.
Ali, znate, ne jedu se procenti, jede se realna vrednost penzija koje se dobiju. Očigledno će povećanje sredstava za penzije prouzrokovati čitav niz posledica, naravno povećaće potrošnju, gospodin Cvetković to savršeno dobro zna, i šta će penzioneri dobiti ako će umesto inflacije, koja je projektovana na nekih 12%, kažu neki da će biti 15%, dobijemo inflaciju od 20 ili 25%. Bojim se da od te povišice penzija neće biti ništa.
Drugo, ne vidim napor da se napravi neka izmena. Jer, znate kako, kada neko na penziju od 100 hiljada, takvih penzionera ima doduše malo, dobije 10%, dobiće 110 hiljada, a onaj sa penzijom od 6 hiljada dobiće 6.600, sa čime podjednako može da umre od gladi kao i sa onom penzijom od 6 hiljada.
Dalje, predviđate za budućnost da ćete podići sa 60 na 70% od isplaćenih plata penzije u sledećem razdoblju, dakle, tu indeksaciju. To opet ništa ne znači. Prvo, mi nikako da naučimo elementarnu matematiku da je 10% od 100 dinara 10 dinara, a da je 300% od nula dinara nula dinara. Ko garantuje da će nivo plata ostati kakav jeste? Treće, šta ova vlada namerava da učini, gospodin mandatar je bio ministar finansija i potpuno će razumeti šta ga pitam, na polju poreza i doprinosa?
To nije beznačajno pitanje. Rusi su pre nekoliko godina smanjili poreze i doprinose na plate duplo, a povećali prihod šest puta. Mi smo danas i to svi znaju, mnogi koji su vlasnici čak i malih firmi, ne govorim o tajkunima, svoje radnike plaćaju zvanično tako što im daju minimalnu platu, a ostatak im daju na crno. Mnogi od njih su mi kazali vrlo rado bi, da su doprinosi duplo manji, uredno prijavili realnu platu koju isplaćuju radnicima, a mi se vezujemo ovde za platu. Dakle, interesantno je da u ekspozeu o porezima i doprinosima nema ni reči, ali ni reči.
Konačno, dva kratka pitanja. U ekspozeu nema nešto što je svetska tema u ovom trenutku. Ne mislim da baš uvek moramo da preuzimamo svetske teme, a to je pitanje energije, energenata. Drugo pitanje, hrane. Kažu neki da mi možemo da povećamo proizvodnju hrane tri puta.
Mi o poljoprivredi ovde imamo tri rečenice krajnje načelne, a o energiji nemamo ništa, nemamo odgovor na pitanje šta će biti ako barel nafte ne bude iduće godine ili do kraja godine 144 dolara za barel, nego 200 dolara za barel? Mi naravno nafte nemamo i znate sami šta će to značiti za našu privredu.
Konačno, iako je ekspoze pun priča o privatizacijama, o kojima gospodin Cvetković svakako dosta zna, interesantno je da nema nijedne priče o denacionalizaciji. Dakle, mi ćemo prvo ono što jednog dana ova država mora da vrati zakonitim vlasnicima da prodamo, a onda ćemo svi mi kao građani ove države to da platimo, jer se to jednog dana mora platiti. Nadam se da sam vam dao neke teme za razmišljanje.