Zahvaljujem. Ima reč narodni poslanik Elena Božić-Talijan.

Dame i gospodo narodni poslanici, program buduće Tadićeve vlade je samo nastavak politike koju je utemeljila DS, a koja bi se najkraće mogla definisati kroz formulaciju sa fanatičnim prizvukom - Evropska unija iznad svega ili Evropska unija po svaku cenu.
Pre izlaganja gospodina Cvetkovića mi smo već imali priliku da čujemo od gospodina Tadića na kongresu Socijalističke internacionale u Grčkoj da su prioriteti nove vlade brze evropske integracije. Tom prilikom Kosovo i Metohija nije pomenuto.
U ekspozeu se pominje očuvanje Kosova i Metohije, ali to je ona prepoznatljiva politička platforma Demokratske stranke, koja je servirana i nametnuta javnosti u floskuli - i Kosovo i Evropa, a koju inače, u šta smo se do sada uverili, Demokratska stranka tumači suštinski i sprovodi upravo onako kao što sam rekla na početku - to je Evropska unija po svaku cenu. Kosovo i Metohija tu samo postoji u retorici.
Dakle, kako će to buduća vlada sačuvati Kosovo i Metohiju u sastavu Srbije? Buduća vlada predstavlja kontinuitet sa dosadašnjom Tadićevom politikom, politikom Demokratske stranke. Tu u dosadašnjoj praksi nije bilo apsolutno ničega što je upućivalo na težnju ka očuvanju Kosova i Metohije u sastavu Srbije. Dakle, nema nikakve težnje ka očuvanju celovitosti države ili traženja načina za uspostavljanje punog suvereniteta. Naravno, potpuno je jasno zašto je to tako.
Kosovo i Metohija je ključna tačka koja određuje odnos prema Evropskoj uniji. Uslov Tadićeve vlade nije celovita Srbija u Evropskoj uniji. Vi pristajete na bilo koju, i rasparčanu Srbiju, dok god vas ubeđuju da je i takva Srbija na putu ka Evropskoj uniji.
Po svemu sudeći, nelegalna misija Evropske unije na Kosovu se prećutno prihvata. Euleks ima mandat da sprovede Ahtisarijev plan i da brine o nezavisnosti Kosova. Dakle, time se posredno prihvata i nezavisnost Kosova.
Takođe, izbegava se razjašnjenje tumačenja SSP-a sa članicama Evropske unije. Tragična je i porazna činjenica spremnost na odustajanje od očuvanja odbrane sopstvene države. To nije i nikada neće moći da se nazove saradnjom sa Evropskom unijom, to je puko ispunjavanje zahteva.
Odnos nove vlade prema Kosovu i Metohiji pokazuje izbor gospodina Gorana Bogdanovića za ministra za Kosovo i Metohiju. Gospodin Bogdanović je bio jedini srpski ministar u kosovskoj vladi Bajrama Redžepija, bio je zadužen za resor poljoprivrede. U vladi je ostao do narednih izbora 20. oktobra 2004. godine.
Nema nikakvih pisanih tragova, nikakvih izjava gospodina Bogdanovića iz tog perioda na osnovu kojih bi se moglo zaključilo šta je gospodin Bogdanović radio, za šta se zalagao, sa kakvim problemima se susretao, i da li je uopšte bilo šta radio. Gospodin Bogdanović je pristao da bude ministar u vladi Bajrama Redžepija, dakle čoveka za koga postoje sumnje da je umešan u zločine nad pripadnica vojske Jugoslavije i policije.
Takođe gospodin Bogdanović je sedeo i u vladi premijera, koji je kao glavni cilj svog političkog delovanja, isticao citirao - da neće odustati od zastupanja politike nezavisnog Kosova. To je Redžepi izjavio u svojom prvom intervjuu kao predsednik vlade "Glasu Amerike".
Evo jedne izjave koja opisuje učinak gospodina Bogdanovića u kosovskoj vladi. Gospodin Bogdanović je 8. februara 2003. godine za "Narodne novine" izjavio sledeće: "Odnosi u vladi su korektni. Puste me da za govornicom kažem i predložim sve što imam, a onda me po pravilu nadglasaju odbijajući moj predlog i zato ne mogu reći da mi je u toj vladi dobro". Nakon toga je gospodin Bogdanović nastavio da sedi u toj vladi.
U vreme kada su poslanici Koalicije "Povratak", čiji je on bio član, bojkotovali rad Skupštine Kosova zbog murala u holu skupštine koji su veličali albanske teroriste, Bogdanović nije smatrao da on ima razloga da napusti svoje ministarsko mesto. Jedini rezultat njegovog rada i učešća u kosovskoj vladi - davanje legitimiteta ovoj vladi.
Gospodin Bogdanović je kao ministar uradio dve stvari, mora se priznati. Napravio je put u svom selu ispred svoje kuće i napisao je jedno pismo Savetu bezbednosti.
Da je napisao ovo pismo gospodin Bogdanović je otkrio februara 2008. godine na tribini u niškom Medija centru, kada je posle više godina progovorio o otimanju srpske imovine na Kosovu i Metohiji, iako je o tome trebalo da alarmira javnost u vreme kada je bio ministar.
Dakle, on kaže - bio sam u vladi Kosova kada je doneta nezakonita odluka UNMIK-a o početku privatizacije itd. Dalje kaže - tada sam pisao o tome Savetu bezbednosti, a otuda smo dobili dvosmislen odgovor - i Bogdanović zaključuje da je prodaja nezakonita, a Savet bezbednosti abolira nezakonito ponašanje.
Bogdanović je 2007. godine bio istovremeno poslanik srpske liste u Skupštini Kosova i poslanik Skupštine Srbije. Na stranu što je to suprotno Zakonu o sprečavanju sukoba interesa, zaista je neverovatno kako je uspevao da ispuni sve svoje obaveze.
Gospodin Bogdanović je veoma uspešan u korišćenju privilegija. Tako i službeni auto kosovske vlade nastavio je da koristi i kao bivši ministar, što znači da je službeno vozilo koristio u vreme kada je za predsednika vlade izabran najveći zločinac na ovim prostorima Ramuš Haradinaj.
To je budući ministar za Kosovo i Metohiju. Nejasno je na koji način će čovek sa ovakvom biografijom uspešno da brine o očuvanju Kosova i Metohije u sastavu Srbije.
No, najrealnije će se odnos stranaka prema Kosovu i Metohiji sagledati kada SSP bude na skupštinskoj raspravi. I ako sada izuzmemo priču o ekonomskoj štetnosti ili valjanosti ovog sporazuma po Srbiju, postoji druga važna stvar kada je u pitanju ovaj sporazum. Mediji i stranke su stvorili zaglušujuću i frenetičnu buku u međusobnoj raspravi o SSP-u, a posebno DS u isticanju da je ovaj sporazum civilizacijski iskorak, pričama o nadolazećem blagostanju, ukidanju viza itd. Ponovo smo to danas imali priliku da čujemo od gospođe Nade Kolundžije.
Međutim, kod ovog civilizacijskog iskoraka marginalizovana je najvažnija činjenica, a to je da je Savet ministara EU doneo odluku - da praktična primena SSP-a odmah po potpisivanju praktično automatski bude stavljena van snage, sve do ispunjenja uslova pune saradnje sa Haškim tribunalom. To znači da je SSP mrtvo slovo na papiru. Na taj način su i građani Srbije u predizbornoj kampanji u potpunosti obmanuti, jer im ova činjenica nije prezentovana na pravi način.
Sada kada ovoj činjenici dodamo i činjenicu koju je izneo gospodin Rasim Ljajić, a to je da posle oslobađanja Ramuša Haradinaja i Nasera Orića ne postoji čovek u Srbiji - koji ne misli da je taj sud politička, a ne pravna institucija. Gospodin Ljajić je takođe postavio i pitanje svrhe Tribunala, a to pitanje stručna javnost postavlja već godinama.
U tom kontekstu pitanje novoj vladi glasi - kako će onda biti ostvarena puna saradnja sa Tribunalom koja je uslov za evropske integracije? Ratko Mladić nije u Srbiji, inače bi bio uhapšen, dakle, Ratko Mladić nikada neće biti uhapšen.
Ostaje pitanje kako će biti ispunjen osnovni uslov za evropske integracije. Zašto vam oni koje nazivate prijateljima postavljaju nemoguće uslove? Na stranu vaša spremnost da bespogovorno prihvatite ispunjenje bilo kojeg zahteva.
Kada je u pitanju borba protiv kriminala i korupcije, a čuli smo u današnjem ekspozeu da je to jedan od prioriteta, pre nego što vlada krene u ovu borbu, mislim da budući predsednik vlade, gospodin Cvetković, ima obavezu da građanima Srbije razjasni optužbe koje je o njemu izrekla predsednica Saveta za borbu protiv korupcije Verica Barać.
Citiraću ono što je objavljeno u štampi. "Kada je Cvetković svojevremeno biran za ministra finansija, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije Verica Barać ocenila je da se tim potezom DS žestoko izblamirala. Cvetković je od 2003. do 2004. godine, kao prvi čovek Agencije za privatizaciju, učestvovao u najmanje 88 sumnjivih privatizacija.
Jedan od najvećih Cvetkovićevih grehova jeste to što je, u vreme kada je bio na čelu Agencije, istovremeno bio i izvršni direktor firme "Ces mekon", koju je ista ta agencija često angažovala. To je očigledan strašan sukob interesa. Sve privatizacije završavane su u uskom krugu ljudi i magičnom trouglu: Ekonomski institut, "Diloit i tuš", "Ces mekon". Iza svega toga, naravno, stoje svemoćne stranke, njihovi tajkuni, finansijeri koji nikome ne polažu račune", rekla je tada Baraćeva. "Mirko Cvetković, direktor Agencije za privatizaciju, istovremeno je, prema sudskim spisima, izvršni direktor firme "Ces mekon", koja radi procene vrednosti imovine, ekonomsko-finansijsku reviziju poslovanja, kao i druge poslove iz oblasti finansijskog menadžmenta, što predstavlja najdirektniji sukob interesa.
U prvom setu ubrzane aukcijske privatizacije za oko 1.000 preduzeća, procenu vrednosti je radio upravo "Ces mekon", za šta je ovoj formi, čiji je izvršni direktor Mirko Cvetković, isplaćeno oko dva miliona dolara. Pri tom, ovaj posao "Ces mekon" nije dobio u nadmetanju sa drugima, jer tender za izbor (da li ponekad održavate mir u sali) revizorske kuće koja će vrednovati preduzeća koja idu na ubrzanu aukcijsku prodaju nije raspisan.
"Ces mekon" upisan je u sudski registar Trgovinskog suda u Beogradu pod brojem 1-25679, a proistekao je iz konsalting preduzeća "Mekon", koje je 1989. godine osnovao Zvonimir Nikezić. Ovo je važno, jer je Zvonimir otac Dušana Nikezića, a Dušan je pomoćnik direktora Agencije Mirka Cvetkovića.
Junior Nikezić, kao pomoćnik Cvetkovića, zadužen je za analitiku i ova služba, između ostalog, procenjuje na koji način će se privatizovati određena preduzeća. Pojednostavljeno, može se reći da sin pomaže ocu u dobijanju posla. Cvetković i Nikezić su na taj način dva najočiglednija primera sukoba interesa i to u najosetljivijoj oblasti - privatizaciji.
Takođe, ministar finansija Mirko Cvetković", piše "Kurir", "oštetio je državni budžet za oko 7,6 miliona evra", kako saznaje od izvora bliskih Vladi Srbije. "Naime, sadašnji ministar je, kao direktor Agencije za privatizaciju, ugovorio sa kupcem DIN, kompanijom "Filip Moris", da država snosi troškove za dobrovoljni odlazak u penziju i tako napravio milionski ceh u evrima.
Zatim, biznismen Čedomir Backović tvrdi da je u Agenciji za privatizaciju, dok je bio na njenom čelu Mirko Cvetković, bilo brojnih malverzacija i očiglednih primera sukoba interesa. Prema njegovim rečima, on se sredinom 2001. godine javio Agenciji kao potencijalni kupac i zamolio za brošuru koja bi mu približila proces privatizacije i pojasnila način učešća u njoj.
Šalterska službenica na ulazu u Agenciju uputila me je na konsultantsku kuću "Ces mekon" u Dubrovačkoj ulici, tvrdeći da kod njih mogu da nađem priručnik za privatizaciju koji je jedini validan. Prvo što me iznenadilo u "Ces mekonu" bila je visina cene knjige od 250 nemačkih maraka, ali još veće iznenađenje dočekalo me je na njenoj prvoj stranici. Kao izdavač se navodi kuća "Ces mekon", autor je Branko Radović - Janković, izvršni direktor Agencije za privatizaciju, a recenzenti tadašnji direktor Agencije Mirko Cvetković i ministar za privatizaciju Aleksandar Vlahović, priča Backović. "Uvidom u pomenuti priručnik jasno je da su uz cenu od 250 maraka i tiraž od 2.000 štampanih primeraka potpisnici priručnika, na ovoj tezgi zaradili tričavih 500 hiljada maraka."
Na kraju, samo da konstatujem da je dobro da Liga socijaldemokrata Vojvodine ne učestvuje u Vladi, s obzirom na fašističku izjavu koju je iznela gospođica Jerkov, koja je rekla da u tom idealnom društvu koje, prema njenom mišljenju, dolazi sa novom vladom, društvu bez diskriminacije, društvu različitosti, demokratskom društvu jednakih prava i mogućnosti, ima mesta za sve osim za Vojislave.

Za reč se javio narodni poslanik gospodin Vladan Batić.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine budući premijeru, dame i gospodo budući ministri, želim da, u ime Demohrišćanske stranke Srbije, kažem nekoliko stvari o ovom ekspozeu i o budućoj vladi.
U pogledu prioriteta vlade, želeo bih da ukažem da postoje neke, ako hoćete, pojmovne ili semantičke greške. Opredeljenje za evropsku budućnost naravno da je prioritet svih prioriteta i cilj svih ciljeva, ali samo po sebi ne znači mnogo. Srbija je putem evropske budućnosti krenula januara 2001. godine sa vladom Zorana Đinđića. Šta sada znači opredeljenje za evropsku budućnost? Da li imamo neku azijsku, afričku ili nekakvu drugu budućnost?
Neprihvatanje nezavisnosti Kosova je potpuno u redu. S tim se svi slažu, ali je to samo po sebi nedovoljno. To je naš stav. Mi treba da brinemo o budućnosti Kosova i o poziciji Kosova u odnosu na Evropu i na okruženje.
Dalje, jačanje socijalne odgovornosti vlade. Ovde sedi pola ministara iz prethodne vlade. Da li to znači da ste u prethodnom sazivu bili socijalno neodgovorni ili, pak, znači nešto drugo - da će novi partneri, pre svega DS, pojačati tu socijalnu odgovornost? To nas neminovno asocira na vreme najveće inflacije u istoriji čovečanstva, redova za hleb, mleko, ulje, za one kantice i flaše sa benzinom, "devize, devize, devize" na svakom ćošku. Da li je to garancija veće socijalne odgovornosti vlade?
Ova poslednja konstatacija - poštovanje međunarodnog prava, to ne može biti cilj. To nije prioritet, to može biti samo sredstvo ili metod za ostvarenje mahom svih ciljeva. Čak je i izraz "međunarodno pravo" previše širok pojam. U okviru metoda ili sredstava trebalo je biti rečeno - pravo EU, jer mi ne možemo čak ni biti saglasni sa nekim segmentima međunarodnog prava koji pripadaju korpusu anglosaksonskog prava itd.
Samo nekoliko reči o ovom prvom prioritetu - evropska budućnost. Dobro je što je rečeno i to može svako da pozdravi, da taj cilj - kandidat za EU, bude realizovan do kraja godine. Ali, izostavili ste jedan detalj. Taj cilj je vezan za saradnju sa Haškim tribunalom, ili još detaljnije i preciznije, za izručenje Ratka Mladića.
Morali ste da kažete ko će to da uradi, ko će da uhapsi i izruči Ratka Mladića, da bismo bili kandidati uopšte za Evropsku uniju. Već sam počeo da osluškujem kako novi koalicioni partneri pominju da tri preostala haška optuženika više nisu ni u Srbiji, pa ih onda ne možemo ni uhapsiti ni izručiti. Gospodo, Evropa će tražiti da to uradite makar da su na Marsu, a sada vidimo da se stiže i do Marsa.
Valjda se tu pokušava napraviti neka analogija, ne znam, sa Hrvatskom ili Gotovinom, ali Gotovina je sarađivao, Hrvatska je to mnogo elegantnije uradila. Ne verujem da će Mladić pristati na ulogu Tolimira i na onaj nevešti scenario da se Tolimir preko mosta na Drini prebaci u Bratunac, pa tobože nije uhapšen u Srbiji nego na nekom drugom mestu. Toliko o tome.
Još samo par detalja o nečemu što je postala floskula u poslednje vreme - nacionalno pomirenje. Poštenije je reći, i semantički i teleološki ispravnije, partijsko pomirenje, jer ne možete kazati nacionalno pomirenje ako se mire dve stranke, a pogotovo jedna od njih koja nije reprezent ovog većinskog dela biračkog tela kome recimo pripada SRS. Znači, nije nacionalno nego stranačko ili partijsko pomirenje.
Ako o viziji, perspektivama i budućnosti ove vlade govorimo, imam respekt prema DS i njenim motivima. Siguran sam da oni iskreno žele brz put u Evropu i njene integracije. To je jedini put koji Srbija ima. Takođe, očekujem da se novi koalicioni partner odrekne dela svoje prošlosti, dela Miloševićeve nakaradne, tragične politike, kolona izbeglica, egzodusa, cisterni sa leševima, ubistava na Ibarskoj magistrali, ubistva Stambolića, presuda koje su donesene. Tek tako možemo govoriti o nekoj realnoj budućnosti nove vlade.
Pored simpatija prema prijateljima iz DS, ovde imam i neke lične motive, jer je u ovoj vladi jedan deo mojih dugogodišnjih saboraca, dugogodišnjih saradnika i mojih učenika. Zavisno od ispunjenja ovih uslova će biti moje opredeljenje za podršku ovoj vladi. Hvala.

Zahvaljujem. Reč ima gospodin Nenad Popović. Izvolite.

Poštovana gospođo predsednice, gospodo poslanici, svaka vlada treba da bude tim, da djeluje i odlučuje usklađeno, da ima jake ministre. Treba da ima zajednički program koji svi podržavaju.
Vaša vlada, gospodine Cvetkoviću, koju ste predložili ima 27 članova iz 11 ili, ako gledamo šire, 19 partija, a članovi tih partija zastupaju toliko različite stavove, koliko političke i još više ekonomske. Po meni su ti ekonomski stavovi apsolutno nepomirljivi. Vlada koju ste predložili već liči na raštimovani orkestar.
U predizbornoj kampanji vaša koalicija je najavila manju i efikasnu i jeftiniju vladu, manje ministarstava i agencija, a evo šta smo dobili. Skoro da nema primera veće vlade ni u najvećim zemljama svijeta, Amerika ima 15, Nemačka 13, Češka 14, Slovenija 15. Koliko će tek biti državnih sekretara, pomoćnika ministara, saradnika, savetnika itd, da bi se namirili svi stranački apetiti.
Moram da ukažem i na to da će cena formiranja ovako glomazne vlade biti velika, što će ponovo da osete naši građani i privreda prije svega. Pri svakoj reviziji našeg budžeta, monetarne politike i procesa reformi u privredi od Svetske banke dobijamo kritike da nam je država skupa, da je privreda slaba da finansira toliku administraciju i da je 41% javne potrošnje u bruto društvenom proizvodu gornja granica koju ne smemo da pređemo.
Mi sada prelazimo u fazu ubrzanog povećanja javne potrošnje, uz pogoršanje njene strukture. Plate u javnom sektoru i dalje ubrzano rastu i već su dostigle četvrtinu ukupnog budžeta.
Što se tiče penzija, umesto da povećamo investicije i smanjujemo opterećenje plata porezima i doprinosima, smanjujemo poreze privredi, što je ključno za povećanje zaposlenosti, predlaže se da se poveća prosek penzija na nivou od 70% proseka plata. Već sada je opterećenje plata i izdvajanje za penzije i doprinose preveliko za privredu. To je jedan od razloga što mnogi investitori danas biraju druge investicione destinacije.
Samo da napomenem, taj odnos je u Grčkoj i Sloveniji 40%, u Nemačkoj, V. Britaniji i Danskoj 35%, u Hrvatskoj i BiH manji od 55%. Želim da shvatite, 40% od plate od 1.000 evra je mnogo više nego 70% od plate od 300 evra. Cilj Vlade Republike Srbije trebalo bi da bude povećanje plata i rast životnog standarda, a ne zadovoljavanje potpuno bezumnih stranačkih obećanja.
Posebnu zabrinutost kod mene izaziva činjenica da ova vlada nema jasan ekonomski program, niti jasnu strategiju. Čuo sam samo to da će ovo biti socijalno odgovorna vlada. Šta to znači? U proteklih nekoliko dana razgovarao sam sa deset verovatno najvećih srpskih ekonomista, krupnih biznismena i niko nije mogao da mi da odgovor šta znači socijalno odgovorna vlada. Moram da kažem, svi su se onako smijali. Da li to znači da su prethodne vlade bile neodgovorne.
Samo da dodam, u novijoj istoriji, od 1987. do 1999. godine, nekoliko vlada nam je prodavalo iluziju o socijalnoj odgovornosti. Čak i za ratove, a naročito za inflaciju 1993. godine objašnjavalo se socijalnim razlozima i brigom za bespomoćne. Samo da ovo nije ta socijalna odgovornost, jer smo tada došli do plate i penzije od dvije do tri marke.
Javna potrošnja je jedan od glavnih generatora inflacije, a u ekspozeu ste rekli da ćete ostvariti smanjenje inflacije sa 12% ove godine na 4% u 2012. godini. Odgovorno tvrdim da se sa ovom javnom potrošnjom to ne može uraditi, a takođe želim da naglasim da pri ovim cijenama nafte na svetskom tržištu, da je to nemoguće, jer prognoza je da će i najrazvijenije zemlje u svetu u 2012. godini imati inflaciju od 3,5 do 4%.
Nekoliko stvari nisu pomenute. Nijednom rečju nije pomenuta profesionalizacija državne uprave, već samo njena racionalizacija. Nije pomenuta ekologija nijednom rečju, i zaštita životne sredine, a upravo danas je to glavna tema Samita G8. Nijednom rečju niste pomenuli NIP, iako smo uveli novo ministarstvo.
Takođe, zapala mi je za oko jedna interesantna stvar, iako nije ekonomska, da nijednom rečju niste rekli ništa o nacionalnim manjinama, iako ove vlade ne bi bilo bez podrške nacionalnih manjina.
Izneli ste da će glavni cilj vaše socijalno odgovorne vlade biti ulazak zemlje u Evropsku uniju i da će se to desiti do kraja mandata vaše vlade ili najkasnije do 2014. godine. Nije rečeno kako to da se ostvari. Smatram da ulazak u EU, pri najboljim uslovima, nije moguć pre 2018. godine.
Sve i da uđemo 2012. godine, nema plana kako ćemo do tada razvijati našu ekonomiju, šta nas očekuje u drugim segmentima koji su vezani sa ekonomijom, kao što su bezbednost, pravosuđe, kakvi su nam planovi i delovanje u pogledu Kosova i Metohije, šta ćemo sa nezaposlenima. Moramo napredovati i prije ulaska u Evropsku uniju.
Ova vlada mora da bude ili reformska ili socijalna. Ne može da bude i reformska i socijalna. Ne može da bude, kao u poslovici, i jare i pare.
Što se tiče zapošljavanja, nisam čuo da postoji jasan scenario u vezi nastavka napora za zapošljavanje, a danas imamo više od 800.000 nezaposlenih. Obećali ste da će se taj broj smanjiti za 200.000 do kraja mandata ove vlade, a pri tom nije naveden nijedan realni podatak ili oslonac te projekcije.
Važno je obezbediti rast penzija, kažete, ali po nama je mnogo važnije omogućiti ljudima da rade da bi stekli uopšte pravo na penziju.
Što se tiče poljoprivrede, ona je i dalje prepuštana sama sebi. Agrarni budžet je i dalje jako simboličan u odnosu na veličinu obradivih površina i broj grla stoke, koji su upravo iz tih razloga iz godine u godinu se smanjuju. Naš budžet za subvenciju u poljoprivredi je nešto veći od 200 evra, dok je u Hrvatskoj 350, iako je njihova obradiva površina dva puta manja od naše.
Što se tiče energetike, u ekspozeu ste pomenuli privatizaciju javnih preduzeća koja posluju u infrastrukturnim djelatnostima. Pretpostavljam, samo pretpostavljam, da ste imali u vidu Elektroprivredu Srbije ili EPS, pošto iz jednog vašeg intervjua sam 8. maja, čini mi se u "Politici", to pročitao.
Vi se zalažete za privatizaciju Elektroprivrede Srbije i njeno mesto u ekonomiji ove zemlje shvatate kao problem, a ne kao rešenje mogućeg privrednog rasta. Lično sam, a i moja stranka, potpuno protiv privatizacije Elektroprivrede Srbije danas, jer bi to nanelo ogromnu štetu Srbiji, ekonomiji.
Cena elektroenergije danas je socijalna i apsolutno je potcenjena u odnosu na regionalnu cenu.
Pri današnjoj prodaji Elektroprivrede Srbije naneli biste ogroman ekonomski gubitak Republici Srbiji, ali sam siguran da bi se ulaganjem u Elektroprivredu Srbije u narednih nekoliko godina, konkretno u Kolubaru A, Kolubaru B, Kostolac, Hidrocentralu na Drini, ulaganjem tih tri do pet milijardi evra i kasnijim izlaskom na realnu cenu, kakva je u regionu, vrednost EPS povećala nekoliko puta i da bi ta vrednost kroz 5-6 godina bila blizu 30 milijardi evra.
Što se tiče regionalnog razvoja, spomenut je samo jednom frazom, a nije navedeno kako će se to ostvariti, hoće li se razvijati i druga infrastruktura, recimo rečna na Dunavu, kao jednom od naših najvećih potencijala. Takođe, nijednom jedinom rečju nije pomenuta zaduženost Republike Srbije danas i kako nameravate da je smanjite. Ovo je vrlo indikativno jer pretpostavljam da u vladi ne smatraju da je naš spoljni dug nešto značajno.
Jedan od naših najvećih problema je i konstantan rad deficita u spoljnotrgovinskoj razmeni. On je prošle godine dostigao oko 6,5 milijardi evra, a jak kurs dinara danas pogoduje samo uvozničkom lobiju, uništava domaću privredu, a posebno izvoznike. Nije bilo nijedne riječi o tome.
Proizvodnju, u vašem ekspozeu gospodine Cvetkoviću, niste skoro ni pominjali. Niste spomenuli mogućnost osnivanja razvojne banke, želimo li da povećamo izvoz itd. Alio, kako.
Što se tiče nekih projekata, kao što je automobilska industrija koju ste spomenuli, pretpostavljam da ste mislili na ugovor sa "Fijatom", ali moram da kažem da je taj dogovor sa "Fijatom" danas samo na bazi jednog memoranduma. Ugovor jedino podrazumeva garanciju i sigurnost da će do posla doći.
U najavama vaših koalicionih partnera govorilo se da je "Fijat" zainteresovan da dođe u Srbiju da bi izvozio na rusko tržište. Ali, moram da vas informišem da je 7. juna, prije mjesec i nešto dana, "Fijat" potpisao dva ugovora u Sankt Petersburgu, sa firmom "Soles", najvećim ruskim proizvođačem automobila o ''joint venture'' za proizvodnju 50.000 "fijata linea" i 90.000 dizel motora za "off road" vozila. Oba ova ugovora počinju da se realizuju do kraja ove godine.
Takođe, moramo biti načisto, ako neko računa da će izvoziti na rusko tržište bez carine, onda će morati biti spreman da ukine carine i za uvoz vozila iz Rusije.
Sada imam jednu vrlo važnu stvar, gospodine Cvetkoviću, molio bih ako možete danas u toku dana da nam odgovorite, jer mislim da je važno i za vaše koalicione partnere. U vašem ekspozeu spomenuli ste da ćemo potpisati gasni sporazum sa Rusijom, odnosno "Gaspromom". Ali, citiram, spomenuli ste gasni sporazum.
Ispred sebe imam dokument koji se zove "Sporazum između Vlade Republike Srbije i Ruske federacije u saradnji u oblasti naftne i gasne privrede". Da li ste namerno zaboravili ovaj naftni dio? Da li je ovo vaše opredeljenje ili samo štamparska greška? Molio bih vas da nam odgovorite još jednom, da li ova buduća vlada u programu želi da potpiše samo gasni sporazum ili gasni i naftni sporazum?
Zašto ovo pitam? Zato što su u prethodnom periodu bila insistiranja nekih vaših ministara na razdvajanju privatizacije NIS-a od gasnog i naftnog sporazuma sa Ruskom federacijom, jer možda je to i pokušaj nekih drugih interesnih grupa da stanu na put dolasku "Gasproma" u Srbiju.
Želim samo da kažem da dolazak "Gasproma" u Naftnu industriju Srbije bi značio da kupujemo naftu ubuduće pri ovoj ogromnoj ceni, najvećoj u istoriji, direktno od proizvođača, po najnižim mogućim cenama, a ne od preprodavaca. Ovim načinom se dovodi u pitanje gasni sporazum, ako je ovo opredeljenje, jer onda možemo dovesti u pitanje realizaciju najboljeg ekonomskog sporazuma za Srbiju u poslednjih 40 godina.
U ekspozeu ste napisali što se tiče investicija iz budžeta da će se krupni infrastrukturni projekti finansirati iz redovnih budžetskih prihoda i kredita. Moram da iznesem svoju zabrinutost u vezi sa najavama da država počinje da se bavi preduzetništvom. Pored toga što nam je prazna državna kasa, sad se još najavljuje da ćemo se dalje zaduživati što na domaćem, što na stranom finansijskom tržištu.
Sve uspješne države danas izlaze iz poslova koje mogu da obavljaju kroz privatni sektor, a ostaju u poslovima samo gde postoje prirodni monopoli, da neko ne bi iskorišćavao taj prostor za brzo bogaćenje. Još od Margaret Tačer ovo je premisa uspjeha u menadžmentu javnog sektora.
Bez ovako lucidnih ideja o zaduživanju radi investiranja, mi smo već previše zaduženi. Za sve investicije za koje postoje zainteresovani privatni investitori treba stvoriti uslove da se tako i finansiraju, a da država ne bude oštećena, niti zadužena više nego što mora. Takođe, nijednom riječju nije pomenuto javno i privatno partnerstvo kao mogući izvor finansiranja za ove projekte, iako je to praksa, glavna praksa u EU.
Što se tiče Kosova i Metohije, veliku socijalno-pravnu-bezbednosnu i ekonomsku nesigurnost podnose naši stanovnici na Kosovu i Metohiji. Što se tiče ovog obraćanja, nisam čuo ništa o tome kako ćemo da zaposlimo više od 80.000 Srba na Kosovu. I takođe neprestano se zalažemo da Srbija mora da investira, da razvija proizvodnju, ali gotovo ništa o tome nije rečeno.
Na Kosovu se danas gotovo ništa ne proizvodi, sve se kupuje ili iz Srbije ili iz zemalja regiona. To moramo da iskoristimo i da zadržimo tržišne pozicije naših preduzeća u Pokrajini. Nažalost, takođe nisam čuo vaše razmišljanje o ovome u vašem ekspozeu.
Bez Kosova i Metohije, svako razmišljanje o Srbiji kao prosperitetnoj zemlji je iluzija, jer samo naivni domaćini mogu svoje bogatstvo graditi na prodaji djedovine. Ukoliko ne učinite, gospodine Cvetkoviću, sve da se Srbiji i njenim stanovnicima ne povrati državna, društvena i privatna imovina koju su Albanci, privremena uprava, uzurpirali, možemo smatrati, ne da je ona oduzeta, već da je poklonjena. Molim vas da preduzmete sve da se to ne dogodi.
Nema veće snage od ekonomskog interesa. Prema tome, predlažem vam da se borite za Kosovo i Metohiju snagom ekonomskih principa i projekata koje vlada mora da pokrene hitno, jer se Kosovo najbolje brani ekonomijom. Zahvaljujem.

Po Poslovniku, gospodin Ivica Dačić.

Dame i gospodo narodni poslanici, želim pošto je gospodin Popović govorio o tome da je ovo najveća vlada i pošto verovatno tu postoje primedbe da je reč o političkim trgovinama i o tome da je bilo potrebno da se namire određene političke stranke, želim gospodine Popoviću da vas upoznam: ova vlada ima 26 članova, plus 27. predsednik vlade gospodin Mirko Cvetković.
U predlogu koji mi je dao vaš predsednik stranke i predsednik Vlade Vojislav Koštunica, koji smo razmatrali na sastanku na kojem smo bili gospodin Vojislav Koštunica, Tomislav Nikolić, Aleksandar Nikitović i ja, ovo je bio predlog DSS: DSS - 7 članova vlade, SRS - 15 članova vlade, u okviru 15 članova vlade 3 nestranačke ličnosti, SPS-PUPS-JS - 4 člana vlade i Bošnjačka lista - 1; znači 7 plus 15 je 22, plus 4 je 26, plus 1 je 27. Kada smo mi imali primedbe na ove kapitalne investicije, zato što smo smatrali da treba da se razdvoje, dogovorili smo se da se uvede 28. član vlade, koji bi bio zadužen za NIP.
Prema tome, molim vas da ove argumente više ne upotrebljavate zato što je to bio predlog koji ste vi ovde podneli. Ako niste imali primedbe na predlog koji ste vi dali, onda nije korektno da to bude jedini razlog zašto napadate ovaj broj ministarstava koji je ovde na dnevnom redu, pošto ste o tome pominjali SPS i onih dana želeo sam ovom prilikom samo da vam na to skrenem pažnju.
O tome da li je to tačno ili ne, to znaju i kolege iz SRS i, naravno, to nije bio nikakav tajni sastanak. Na tim sastancima smo učestvovali gospoda Milutin Mrkonjić i Žarko Obradović, i ja. Ne mislim da je to uopšte loše, to je predlog. Ali, te primedbe da je ovo najveća vlada, bila bi najveća vlada ova druga, za koju je predlagano 28, ali ne mislim da bi bila loša vlada. Zahvaljujem.

Zahvaljujem. Replika, gospodin Nenad Popović.

Samo kratka replika, gospodine Dačiću. Da je formirana i ta vlada sa 28 takođe bih je kritikovao, možda ne u Skupštini, ali sigurno bih je kritikovao unutarstranački u svakom pogledu. Ta vlada o kojoj vi govorite ne znam, nisam učestvovao, vi znate, gospodine Dačiću, uopšte u pregovorima, nisam učestvovao to znate, isto bi bila glomazna, ali ta vlada nije formirana. Ova vlada se formira, verovatno, i ona jeste najveća i ona jeste najskuplja. Ostajem pri svakoj reči koju sam rekao. Hvala.