Molim da se koriste pristojni termini.

Tog dana, kada je ustala patriotska Srbija i kada su ti mladi ljudi, njihovi očevi i majke došli i uzvikivali uglas da ne daju dr Radovana Karadžića, da dr Vojislav Šešelj nastavi da se bori hrabro i odlučno sa zlikovcima, da su ubili Slobodana Miloševića i još 13 Srba u Haškom kazamatu, gospodin Tomislav Nikolić je, na kraju, kada je izašao i kada ga je ovacijama pozdravila masa od preko 30.000 ljudi, jer to je bio jedan od najvećih svesrpskih mitinga koji je održan na Trgu Republike, rekao da se nešto čudno dešava iz pravca Makedonske ulice i da mi krećemo i da hoćemo da RTS obezbedi da se čuje reč ljudi koji su tog dana bili okupljeni u tolikom broju, ako ih je više miliona u Srbiji i svim srpskim zemljama koji su protiv isporuke srpskog heroja Radovana Karadžića.
U tom trenutku, kada je on rekao da dolazimo tamo, da krenemo da vidimo šta se to dešava, da ćemo da idemo ispred zgrade RTS-a, namerno su, sve je bilo pažljivo i brižljivo planirano od strane diktatora Borisa Tadića, policija, policijske palice i ubice iz žandarmerije, kao njegova produžena ruka, krenuli na nas, na mirne učesnike skupa, samo zato što je Toma Nikolić rekao – mi dolazimo tamo. Jer, ljudi su demonstrirali i uzvikivali protiv izdajničkog režima i rekli da Boris Tadić pije srpsku krv i da je tiranin i diktator koga niko više neće da trpi, ali su bili mirni i razmahivali su barjake sa likom dr Karadžića, prof. Šešelja i sa srpskim zastavama su se pojavili, sa zastavama SRS-a na mitingu.
Šta ste hteli da time pokušate, ili ste mislili da ćemo mi da linčujemo Tijanića u zgradi RTS-a?
Nismo mi zlikovci i zlotvori kao što su neki bili koji su to uradili gospodinu Milanoviću, a vi ste, gospodo iz SPS-a, zaboravili svog partijskog druga posle 5. oktobra, i gospodina Komrakova, koji vam je lepo poručio, sve o vama zna i taksativno vas je nabrojao šta ste radili, ko je s kim šurovao.
Mi smo želeli, kao što smo i uradili, i svakog dana je taj otpor protiv izdaje i prodaje Srbije sve veći, da podignemo Srbiju na noge.
Mislila sam danas, dolazeći na ovu sednicu, da ćete bar da se pokajete, kao hrišćani, kao Srbi, da proradi u vama, ne u vama ''žutima'', jer vaš bivši predsednik je rekao – kome je do morala, neka ide u crkvu, ali kod vas drugih, bar mrvica, trunka savesti i da kažete – moramo, ipak, da se okrenemo i da vidimo koje su to godine iza nas.
Pa, i naš predsednik je tako ubijen, pa je nastavljeno s politikom izdaje i prodaje. Zašto mi u ovome da učestvujemo?
Ne, vi ste uz saglasnost i učestvujući u svemu tome, u toj zaveri protiv običnog srpskog naroda, protiv čestitog čoveka kao što je ubijeni Rajko Panić, želeli da demonstrirate silu, da pokažete da ste pravi tirani, da vama demokratija uopšte ne treba, ne treba vama ni ova sednica Narodne skupštine, da spasavate u tom trenutku, kako ste razmišljali, direktora jedne televizije koja se pretvara u monstruma. Jer, dok mi malopre pratimo izlaganje gospodina Nikolića, javljaju nam – zamislite, meša se ton na Prvom i Drugom programu.
Šta, mi ne treba da poručimo odavde srpskoj javnosti i građanima Srbije, koji vas u najvećem broju, to su milioni Srba, optužuju za prodaju, izdaju i pljačku, šta mi mislimo i kako dalje da nastavi Skupština da radi?!
Kada je koleginica Vjerica Radeta, u prvim danima te prodaje i izdaje od strane Borisa Tadića i vašeg izdajničkog režima, ponovila samo ono što se kroz vekove ponavlja u Srbiji, drvlje i kamenje se osulo na nju.
Sva bulumenta iz domaćih i stranih medija svakog dana samo je pričala o tome. Usudio se neko i ovde da kaže, mislim da je to Čedomir Jovanović, ali šta zna on o srpskoj kletvi, da kaže – zbog onoga što je poručivala Vjerica Radeta.
Ja ću danas da vam kažem da srpska kletva nikada ne zastareva i da se kroz istoriju, a valjda ste učili nešto u osnovnoj i srednjoj školi, valjda znate neki od ciklusa, naročito Kosovski ciklus, čuli ste i imate predanja iz novije istorije, kao što je, recimo, događaj iz 1951. godine, na koji opominje i Srpska pravoslavna crkva, iz sela Kistanje u Republici Srpskoj Krajini.
Nažalost, Kistanjce je stigla kletva jedne starice.
Moram da vam kažem da zbog izdaje i prodaje srpskog junaka Radovana Karadžića, Boris Tadić, omražen kod svakog časnog i iskrenog Srbina, mora da zna da danas, pošto mi srpski radikali imamo našu svetu zakletvu i uvek smo spremni...
A vi, mladi kolega iz Kragujevca, zaista ništa ne znate, osim da pošaljete onih nekoliko, ne znam koliko ih je bilo, 13 vaših aktivista ispred prepune gradske dvorane ''Šumadija'', kada smo onomad održali promociju knjige prof. Šešelja.
Uprkos gospođi Kolundžiji, došlo je 1.500 ljudi na promociju knjige "Ubistvo mafijaškog premijera Zorana Đinđića". Pojavila se tada neka grupica organizovana od strane ovog nesrećnika, da uzvikuju – mi smo Zoranovi.
Šta smo vam mi krivi što ste vi Zoranovi? Mi smo Šešeljevi i ponosimo se time. Mi smo Radovanovi i ponosimo se time. A vi, koji, u stvari, ne pripadate nigde, vama niko ništa ne može da poruči.
Vi ne znate da će svakog jednog dana kletva da stigne, pa se zato i ne obraćam vama, već svakom srpskom radikalu kome bi ikada palo na pamet da na bilo koji način komunicira s izdajnikom i sa kugom ljudskom, kao što je Boris Tadić, neka mu se seme zatre, neka ga sunce nikada ne ogreje, neka ne vidi svetloga dana, zbog toga što Boris Tadić, kao najveće zlo u državi, ne zaslužuje da nijedan častan čovek, a takvi su svi srpski radikali, nikada s njim ne komunicira. Neka svakoga ko to pomisli stigne božija kazna, kao što sam rekla, vekovi su pokazali, koja nikada ne zastareva.
Živeo dr Vojislav Šešelj, živeo dr Radovan Karadžić, sloboda za Srbiju pod ovakvim izdajničkim režimom.

Gospodin Momir Marković. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, da vas podsetim da je ona sednica, koja je tako naprasno prekinuta, tekla normalno, naravno, uz pozivanje na Poslovnik poslanika SRS-a, i uvek ćemo se pozivati na Poslovnik kada ga vi prekršite.
Drugi dan zasedanja je predsedavajuća, odnosno predsednik Skupštine, u 9,30 bila preko puta, na konsultacijama, kako imate običaj da kažete vi iz vladajuće koalicije, ili po svoje mišljenje, kako su utvrdili poslanici SRS-a, i onda je prekinula sednicu, iako su nas pre toga ubeđivali da su tačke dnevnog reda toliko bitne, toliko ih je neophodno usvojiti, jer će Srbija stati.
Prođe od onda mesec i po dana. Tih mesec i po dana vam je bilo potrebno da uhapsite Radovana Karadžića, da uvedete Euleks na Kosovo, da završite još neke prljave poslove, a onda biste nastavili rad, upravo po dnevnom redu, s onim tačkama dnevnog reda koje su bile toliko hitne da će Srbija stati ukoliko ne budu doneti ti zakoni. Naravno, tih mesec i po dana ste iskoristili maksimalno.
Petog avgusta sam dobio telegram u kome me je predsednik Skupštine obaveštavao, kao narodnog poslanika, da će sednica biti nastavljena 2. septembra. Na kornjaču da ste stavili papir, gospođo predsedavajuća, da ste je samo okrenuli prema Batajnici, za tih mesec i po dana bi stigla.
U Poslovniku, član 84. kaže - predsednik Narodne skupštine saziva Narodnu skupštinu nedelju dana pre zasedanja, šalje dnevni red i poziv za sednicu, ali ostavimo to.
Dakle, za ovih mesec i po dana ste toliko napravili štete za Srbiju da se sada ne može nastaviti sednica po dnevnom redu dok se prethodna pitanja ne raščiste, koja upućujem ministru, predsedniku Vlade, predsedniku države Srbije, nažalost po Srbiju, sva trojica su na ključnim funkcijama. Prvo, ko je uhapsio Radovana Karadžića, jer je Ivica Dačić rekao – policija nije.
Ako policija nije, onda nije ni žandarmerija, jer i žandarmerija potpada pod MUP, onda nije ni BIA-e, jer BIA je tog trenutka obavezna da obavesti ministra – gospodine ministre, priveli smo to i to lice, nalazi se tu i tu i vrše se ispitivanja.
Ko onda to hapsi po Srbiji, dame i gospodo narodni poslanici? Da se nije vratio 11. februar 2003. godine, kada je preko sto Sasovaca bilo u Batajnici, pripomagali su im i vaši policajci, kada je trebalo da otmu profesora dr Vojislava Šešelja i da ga odvedu u Hag, pardon, 12. februara, jer je 11. otpečaćena tzv. optužnica koju su pisali ovi polupismeni profesori sa Pravnog fakulteta. Zbog toga i jeste takav. Stigla ih je kletva. Tada je preko 100 Sasovaca bilo u Batajnici.
Da li to opet neke strane obaveštajne službe i strani agenti vršljaju po Srbiji? Građani Srbije, niste sigurni da će vas, i kada zgrešite nešto, uhapsiti policija Republike Srbije, uhapsiće vas stranci. Ko je držao Radovana Karadžića tri dana i gde ga je držao? Da li su ta tri dana bila potrebna da stigne onih pet miliona dolara glavarine na koju je ucenjen Radovan Karadžić?
Da podsetim građane Srbije, Radovan Karadžić, Slobodan Milošević, Ratko Mladić, ucenjeni su na po pet miliona dolara i Vlada SAD-a im to isplaćuje. Znam da je 25. ili 26. juna, pred isporuku Slobodana Miloševića, visoki funkcioner, jedan od najviših iz ''žutog preduzeća'', odlazio u Američku ambasadu s rukama u džepovima i vratio se s koferčetom punim para; nije uspeo da ih potroši.
O tome ko je ubio Ranka Panića, moraće ministar policije, ne da nam šalje devet redova o tome da će se formirati komisija koja će ispitati i, eventualno, utvrditi stanje, nego da sedne ovde, pre nego što Skupština pređe na dnevni red i da kaže po čijem nalogu, po čijem odobrenju, ko je naredio, ko je izvršio, ko je ubio Ranka Panića, ko je streljao narodnog poslanika Borislava Pelevića.
Ko je to dozvolio da se, bukvalno, ubijaju ljudi po ulici? Ko je premlatio ne samo narodnog poslanika Dušana Marića, ko je prebio gospodina Aleksandra Vučića, ko je prebio nekolik desetina poslanika, prisutnih na mitingu? Ko je u Bezistanu, u 15,40 delio pare šefovima demonstranata?
Zna se, dame i gospodo narodni poslanici, da su u Bezistanu podeljene pare vođama onih grupa koje su bile vaše, ljudima koji su presvučeni i koji su imali zadatak da obezbede pivo i druge potrebe za demonstrante, da bi to diglo demonstrante, da bi mogli ono da urade.
Na kraju, ovo što je Ivica Dačić poslao predsedniku Narodne skupštine, a predsednik Narodne skupštine šefovima poslaničkih grupa, da će se formirati radna grupa i da će utvrditi i onda nas obavestiti, to su priče još iz Brozovog vremena. Kada nešto nećeš da uradiš, onda formiraj radnu grupu.
Ja bih molio gospodina Milivojevića, ako ima nešto da kaže, neka izađe, neka kaže, a ne da dobacuje s mesta. Kada ste već dobacili, gospodine Milivojeviću, onda da vas pitam – nešto vam propade ova Kmara, kako se ono zvalo, ovo što ste u Gruziji, ili vam propade? Da vas podsetim, petoricu ste poslali u Belorusiju, jedan vam se vratio. Da li ona četvorica još dižu revoluciju tamo? Onaj vaš šef, tu je, inače, poslanik, kaže – smenićemo mi i Fidela Kastra. Da smem da kažem, zbog ovog kodeksa ponašanja, ja bih rekao – idiot ne zna da je Fidel Kastro još pre dve godine podneo ostavku.
Na kraju, da pomognem ministru. Evo glavnih krivaca za ubistvo Ranka Panića, evo glavnih krivaca za prebijanje narodnih poslanika, evo glavnih krivaca za sav nered u Srbiji. Njih u zatvor, a onda će demokratija u Srbiju doći.

Reč ima gospođa Vjerica Radeta.

Želela bih, na početku, da zamolim gospodina Aleksandra Tijanića, s obzirom na to da je današnja sednica veoma interesantna i da, između ostalog, tražimo da nam Vlada Republike Srbije kaže ko je kidnapovao i gde su držali Radovana Karadžića, da omogući gospodinu Karadžiću da u Hagu prati sednicu ovog parlamenta, jer smo obavešteni od mnogo ljudi, nekoliko nas je dobilo poruke iz inostranstva, da je ukinut pre nekoliko minuta satelitski prenos ove sednice. Ovo je molba, očekujem razumevanje, gospodine Tijaniću.
Narode srpski, građani Srbije, pričamo danas, odnosno postavlja se pitanje, ceo mesec se pričalo o tome kako neko vrši opstrukciju rada Parlamenta. Ovo što radimo danas, mi, srpski radikali, nije opstrukcija, ovo je pravi rad pravih narodnih predstavnika, ozbiljnih i odgovornih ljudi, kakvi su srpski radikali.
Ko vrši opstrukciju Parlamenta? Naravno, Boris Tadić. Boris Tadić, taj prokletnik, koji je odgovoran i za smrt Ranka Panića, kao što je malopre gospodin Marković pokazao, i za ovo što se desilo na dan mitinga SRS-a. Pogledajte ovu sliku kako policajci palicama i čizmama, demokratski, tuku mirne građane Srbije. Za sve je odgovoran diktator Tadić.
Podsećam vas, malo da se vratimo unazad, to je onaj čovek što je udario mirnog čoveka u Guči, pre nekoliko godina, zato što je rekao – ua Tadić. To je onaj čovek zbog kog se digla cela frka kada je, sećate se, rotvajler pokušao atentat na njega u Beogradu. To je onaj čovek čije je obezbeđenje pretuklo mirnog građanina u Grockoj, koji mu nije pružio ruku, jer je rekao – šta će vam ovaj lopov pored vas, a lopov je bio Dragan Đilas. To je taj Boris Tadić, to je taj prokletnik koji uništi sve što se u Srbiji uništiti da. Najgori predsednik od kad je Srbije. Čovek koji će prodati, i već je to svima jasno, i delove Srbije.
Čini mi se, nažalost, da je sa Kosovom i Metohijom već završio, sad je na redu Vojvodina; novi statut Vojvodine, ustav, kako će ga nazvati, već ko to zna, odnosno znaju oni.
Dakle, Boris Tadić mora da zna da će ga stići kletva i prokletstvo, pa vi sad opet angažujte Radovanovića, onog što je umislio da je državni tužilac, a to je, sećate se, onaj kriminalac iz Kragujevca, jer su ga kriminalne afere u kragujevačkom tužilaštvu preporučile vama, ''žutim'' poštenjačinama, da ga ovde imenujete za vršioca dužnosti. Odavno mu je istekao mandat.
Gospodo, Srbija nema Javnog tužioca. Nemate petlju da ga stavite ovde na dnevni red, da pričamo o svim njegovim aferama i da vam kažemo zbog čega on ne može biti državni tužilac.
Taj državni tužilac, umesto da se bavi ovim o čemu mi danas pričamo, da kaže da traži od policije obaveštenje ko je ubio Ranka Panića, ko je organizovao da se prebijaju mirni građani, narodni poslanici, funkcioneri SRS-a, ko je sve to uradio, on se bavi time da li je Vjerica Radeta prekršila zakon zato što je podsetila Borisa Tadića na prokletstvo koje je kroz istoriju uvek pratilo srpske izdajnike. Ne znam da li će se zabaviti i kletvama koje je Borisu Tadiću i Ivici Dačiću izrekao otac Jova Đoga, koje je izrekao ujak Ranka Panića, koje je izrekla majka Ranka Panića?
Juče sam razgovarala s tom ženom, sa gospodinom Tomislavom Nikolićem, Aleksandrom Vučićem i Milanom Terzićem, koji će biti advokat porodici Panić. I juče je ponovila, pišu današnje novine, bila je i s novinarima – ne imali sna ni Tadić ni Dačić dok ne došli da od mene traže oproštaj.
Suze majke Ranka Panića stići će, gospodo, sve koji su na bilo koji način učestvovali u njegovom ubistvu. Ranko Panić je bio jedinac svoje majke. Ona nema ni muža, nema ni kćerku, više ni sina, ni unuče, njena vrata je Boris Tadić crnom kvakom trajno zatvorio. Ne može to proći bez prokletstva, koje je uvek i oduvek pratilo srpske izdajnike, ponavljam.
Koliko mi verujemo u to, poručujem, pre svega, svim građanima Srbije, da nas čuju i da znaju da mi i srpskim radikalima kažemo – proklet bio svaki radikal, proklet mu bio i rod i porod, koji se ikada sastao s Borisom Tadićem posle njegove sramne isporuke Radovana Karadžića Haškom tribunalu i posle ubistva Ranka Panića.
Drage kolege poslanici, kada sam svojevremeno govorila, svi mi, poslanici SRS-a, svi radikali, kada smo javno govorili da je za odlazak našeg predsednika Vojislava Šešelja u Hag odgovoran mafijaški premijer Zoran Đinđić, vi ''žuti'' ste arlaukali iz skupštinskih klupa, vrištali. Kada je Karla del Ponte potvrdila da je to tačno, pokrili ste se ušima i ćutite.
Sada poručujem Borisu Tadiću, Ivici Dačiću, Vuku Draškoviću, Mlađanu Dinkiću, onom Vukčeviću i njegovom Bruni Vekariću, budu li nešto učinili sada kada im dođe Serž Bramerc, jer znamo da oni, zajedno sa američkim, engleskim i francuskim obaveštajnim službama, rade na tome da pretresno, odnosno žalbeno veće donese odluku da se Vojislavu Šešelju nametne advokat, a to znači da Vojislava Šešelja ubiju, budu li učestvovali u tome, mi srpski radikali im to nikada nećemo zaboraviti a Bog im nikada neće oprostiti.

Reč ima Gordana Pop-Lazić, Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovane kolege, želela bih, pre svega, da se obratim predsedniku Skupštine i da dam svoju ličnu ocenu o onome što je ona do sada radila i sa kakvim je izjavama u javnost izlazila, u nameri da dezinformiše javnost. To je, naravno, moja ocena, a ostavljam svakome na savest da procenjuje kako ko radi. Ja samo ovde imam mogućnost da to javno kažem, a svakodnevno slušam od građana šta oni o svemu tome misle.
Za jedan časopis je, 30. avgusta, gospođa predsednik izjavila – da smo pokušali da radimo, čitav avgust bi bio pretvoren u političko nadmudrivanje a ne u rad na važnim zakonima, zbog toga je pauza u radu Parlamenta, ipak, bila potrebna.
To je, pre svega, notorna laž i to vi, gospođo predsednik, znate. Vi znate zašto ste prekinuli rad sednice, ali čak i da je tako, moram da vas upozorim da to, upravo, i jeste naš posao. Mi jesmo ovde da se politički nadmudrujemo i usput, naravno, donosimo zakone, ili, kroz zakone se politički nadmudrujemo.
Kada sam govorila o vama u vreme vašeg izbora, upravo sam o tome govorila, smatrajući da niste dorasli tom mestu, jer ne shvatate smisao demokratije i smisao parlamentarizma. Sve ovo što se u međuvremenu desilo, delimično je i vaša odgovornost.
Pitam vas, da li ste kao predsednik Skupštine zaštitili dostojanstvo Narodne skupštine, dostojanstvo narodnog poslanika, da li ste išta uradili kao predsednik Skupštine, od nekog državnog organa ili funkcionera tražili obrazloženje o tome šta se to dogodilo sa vašim kolegama narodnim poslanicima? Kako to oni mogu da budu prebijeni, a vi možete da imate obezbeđenje, vama ne može ništa da se desi?
Jesmo li mi, kao politička stranka, kao organizator skupa, najavili održavanje skupa? Jesmo li sve što zakon nalaže uradili? Jesmo. Šta je bila dužnost onih kome smo skup prijavili? Da obezbeđuju taj skup, pre svega, nas koji učestvujemo na tom skupu kao političari, funkcioneri, kao narodni poslanici. Naravno, i red i mir građana koji su došli.
Bilo je tu i članova SRS-a, i simpatizera, patriota koji su se usprotivili onakvom izručenju i, uopšte, izručenju Radovana Karadžića Haškom tribunalu.
Svima je bilo jasno šta se događa, svima je bilo jasno već na polovini tog skupa da postoji neki scenario. Mi vrlo dobro znamo. Pazite, od 27. marta 1941. pa naovamo, engleska obaveštajna služba radi šta hoće u ovoj zemlji, pa i danas to radi, samo to niko neće naglas da kaže.
Neki plaćenici, neka grupa se pojavila u Makedonskoj ulici i trebalo je da policija tu grupu, po pravilima službe, odvoji od mase koja je mirno samo stajala, jer su ljudi došli sa sitnom decom da učestvuju na tom mitingu.
Policija je tu gomilu huligana gurala prema masi i u momentu kada je Tomislav Nikolić trebalo da progovori na mitingu i da se obrati javnosti, to je bio znak da policija treba da uradi ono što joj je bilo naređeno, a naređeno joj je bilo da treba da pretuče ili uhapsi barem 15-20 narodnih poslanika, funkcionera SRS-a.
Desilo se ovo što se desilo. Desilo se ubistvo Ranka Panića i niko od vas ovde iz poslaničke većine danas ne nalazi za shodno da izađe i bilo šta o tome kaže, što znači da odobravate takvo postupanje policije.
Ko se u ovoj zemlji nakon hapšenja Radovana Karadžića, nakon onog minitinga, oseća sigurno? Verujem, niko. Dakle, svako može da vas kidnapuje, svako može da vas drži negde tri dana, pet dana, deset dana, ne znate ko, niti se i danas, posle mesec i po dana, zna ko je to bio, i da vam se izgubi svaki trag. Ovde trag nije bio izgubljen, jer je trebalo naplatiti 5 miliona evra, ali vama to može da se desi, ko zna iz kojih razloga. Vašoj deci može to da se desi iz raznoraznih razloga, našoj deci. Brinem za svoju decu, za sebe i ne brinem.
Zbog toga građani, kad nas sretnu na ulici, i pitaju kakva je to država u kojoj živimo, zašto plaćamo porez, zašto plaćamo tu policiju ako ona treba da se ponaša ovako kako se ponaša. Umesto da nas štiti i da bude u funkciji očuvanja reda i mira, ona ubija, ona povređuje.
Znamo mi šta je bio cilj glavnih nalogodavaca. Dačić je tu samo sitna riba, očigledno, izvršilac Tadića. Cilj i poruka je bila – ne održavajte više ovakve mitinge, doći će na red hapšenje još nekih haških optuženika, ne smete da se okupljate, narode, ne odazivajte se na pozive SRS-a.
Ovog puta smo ubili jednog, povredili drugog, prebili trećeg, ko zna koliko je ljudi pretučeno, nije potražilo medicinsku pomoć. Nemojte više nikada, kada vas pozovu, da izađete, inače ćemo ubiti pet, deset, petnaest, dvadeset.
Ako se sad ovo ne raščisti, ako se ne sazna ko je to uradio, ako niko ne odgovara, onaj ko je izdao nalog za takvo ponašanje, to će se, verujte, dogoditi, možda na našem skupu, možda na vašem, na bilo čijem, ovo zlo koje nas je zadesilo.
Boris Tadić je čovek koji ne da je kužan i ružan, nego izaziva gađenje kod svakog normalnog čovek zbog ovakvog sramoćenja srpskog naroda, ne samo u državi, nego i van države. Onoliko neznanja, onoliko nepoznavanja osnovnog bontona, gde god se nađe, verujte, sramno je za svakog normalnog čoveka. Zbog toga vas, poslaničku većinu, neću ni da upozoravam. Vaše je da odlučujete šta ćete da radite, koga ćete da podržavate, ko će da vam bude predsednik partije, ko će da bude na ovoj funkciji, ko će da bude na onoj funkciji, ali sve one koji su u SRS-u, a ima nas pola miliona, moram da upozorim, upravo zbog majke Ranka Panića koji je poginuo, zbog svojih kolega koji su povređeni.
Nekim čudom sam imala sreće da šmugnem, ovako mala, valjda nisu mogli da me vide i da me pogode, i da se izvučem iz te gomile, ali moglo je i meni to da se desi, i svakome od nas ko je tamo bio, svi smo bili. Zato hoću da, ne kao narikača, nego kao verujući čovek, jer verujemo u Boga i verujemo u Božiju pravdu, da još jednom podsetim sve svoje radikale, njih pola miliona, naročito ove koji su se zakleli ovde i koji sede u Parlamentu – nek je proklet i rod i porod svakome onome ko se ikada sastao s Borisom Tadićem posle isporuke Radovana Karadžića i koji je s njim progovorio, sada i ubuduće. Hvala vam.

Gospodin Miroslav Markićević ima reč.

Poštovana predsednice, kolege narodni poslanici, po članu 226.
Obaveštenje koje je važno nama, poslanicima iz Nove Srbije, a mislim i dobrom delu građana koji u ovom trenutku gledaju ovaj televizijski prenos. Očekujemo od vas da nam odmah odgovorite, nije teško pitanje, čućete.
Ovih dana, u medijima i u štampi, čuo sam, odnosno pročitao vaše izjave iz vaše stranke, kojima osuđujete jednog priprostog i glupavog ministra koji najavljuje ukidanje televizijskih prenosa. Ministar nema druga posla nego da ukida TV prenos. Poštujući ono što ste rekli, juče sam bio na konsultacijama, duboko uvažavajući ono što ste rekli o jednoj demokratskoj tekovini koja se tiče televizijskih prenosa, želim da odgovorite i javnosti i svim građanima Srbije koji gledaju ovaj televizijski prenos da li se to pravo građana na informisanje, u konkretnom slučaju, da gledaju ovaj prenos, polako počinje da krši?
Da li neke vojne službe ometaju televizijski prenos, tako da kada neki poslanici, po prilici, šefovi parlamentarnih stranaka, poslaničkih grupa, govore, naporedo se čuju spikeri Javnog servisa, Javnog medijskog servisa?
Televizijsku pretplatu za taj javni medijski servis, hoću da upozorim s ove govornice, plaćaju i građani koji su glasali za stranke koji čine vladajuću koaliciju, a, čini mi se, većim delom plaćaju i građani koji podržavaju ovaj drugi deo Parlamenta, dakle, opozicione stranke.
Zato od vas tražim, ne znam da li ste informisani, da li neko može da nam odgovori da nije slučajno Mila Štula ponovo zaposlena na RTS-u, da ne radi ponovo Krsta Bijelić ili ne znam ko? Da li je to slučajno da kada su govorili gospodin Nikolić i gospodin Velimir Ilić, koleginica iza naših leđa kaže – bilo je samo dva minuta? Rekao sam, kada bude govorio Boris Tadić, radi to dva, tri, pet minuta, isto ću protestovati i onda.
Znači, ako ovaj televizijski prenos građani plaćaju kroz televizijsku pretplatu, ako dan zasedanja košta toliko, želim da vi nama odgovorite, a to možete odmah, možete da kažete da niste znali za to, i šta ćete da preduzmete.
Da li je moguće da 2008. godine neko na taj način pokušava da suzbije javnu reč s ove govornice i šta poslanici imaju da kažu, a, po prilici, šef Poslaničke grupe NS Velimir Ilić, koji je bio, mislim da ćete se složiti, vrlo korektan, umeren i tolerantan i rekao da mi ne želimo opstrukciju? Ako se to dešava u televizijskom prenosu, vi onda morate da odgovorite da li možda vi želite, da li treba da poverujem da opstrukciju želi vladajuća koalicija, zato što ne može da ispuni predizborna obećanja. Da li je to, možda, Javni servis? Da li je on moćniji od vlasti, od vladajuće koalicije?
Dakle, najuljudnije vas, s dubokim poštovanjem, molim da nam odmah odgovorite zašto se to radi.
Jel prošlo 10 godina? Da li smo mi neke demokratske tekovine, neke evropske vrednosti, civilizacijske, usvojili, stekli, ili smo, kao što vidimo da se dešavalo na ulicama Beograda, ostali tamo gde smo bili pre 15 godina?
Dakle, u ime poslanika NS-a, a i u ime mnogo građana koji su nas zvali u poslednjih sat vremena, mislim da je bilo preko 200 poziva, tražim da nam odgovorite da li je to slučajno, da li ste vi upoznati s tim i da li sad treba da izlazimo još 10 puta da nas neko ne bi poklopio. Ne znam da li i u ovom trenutku neki spiker, slučajno, ne priča o konjičkim trkama, u isto vreme kad ja govorim. Dakle, molim vas, da nam odgovorite na ovo pitanje. Hvala vam.